Možda se pitaš kako znam toliko o tebi?

Dozvoli mi da ti ispričam. Opusti se i budi spreman za ono što ćeš čuti jer ne planiram biti škrta na rečima.

Prokleta bila ta nedelja u julu. 

Kao i po običaju, prolazila sam kroz tvoju ulicu i izbezumljeno gledala u prozore tvoje vile. 

Samo da nisam izašla taj dan... Zašto sam morala baš u tom trenutku da se pojavim?

Bila sam jedna prosta tinejdžerka koja je bila spremna da uradi sve zarad ljubavi.

Smešno mi je čak i da izgovorim. Ljubav.

Da, Leon. Zbog ljubavi koja čak nije ni postojala. Možeš li zamisliti te scene u mojoj glavi? Možeš li da zamisliš koliko sam bila opčinjena tobom? No... Ne krivim tebe. 

Nikada neću tebe okriviti. Čak ni posle onoga što sam videla.

Gledala sam je kako polako pada i zatvara oči jednom za svagda. I ti si je gledao. Samo... Između nas je postojala razlika. Ja sam bila daleko da učinim nešto. Ti si bio ispred nje, ali svakako nisi učinio ništa.

Da li uopšte mirno spavaš posle toga? Kako posle svega imaš snage da lažeš ljudima? 

Umrla ti je pred očima.

Možda si ti želeo da ona umre? Možda taj bes u tebi nikada ne bi zaspao dok je ne vidiš mrtvu. 

Nije ti bila verna, kažeš... Da li nisi mogao da podneseš to? 

Šta si to učinio, Leone?

***

Šta si to upravo učinio...? Da li si namerno želeo da me ostaviš ovako osramoćenu i vrelu?

Mrzim te. 

Možda kažeš da je ono bila greška, ali ja imam osećaj da ti se dopala činjenica da si me na trenutak imao. No ja nisam igračka kojom ćeš se ti igrati kada ti je dosadno. Kako sam samo bila glupa da poverujem u to da ćeš uopšte pristati... Kako sam bila tako glupa da pristanem da dođem ovde. Zašto uopšte nosim njenu odeću na sebi? Sigurno te je to i uplašilo... 

Definitivno mi je potreban novi veš... To sigurno ne planiram uzeti od Natalije, iako sam videla da ima veliku maštu. Otvorila sam joj fioku u kojoj joj je stajao veš, a sve što sam pored par gaćica videla, bile su lisice i vibratori. Da li si znao za to Leon?

Polako skinem gaćice sa sebe dok ljuto gledam unaokolo. Mogu spavati i bez njih. Odem to kupatila i operem ih kako bi se do jutra osušile. Bože... Šta si mi učinio samo jednim dodirom? Samo jedna zamisao na prošlu scenu tera moje telo da zaigra. Nikada se nisam ovako osećala.

Zavežem kosu i pogledam se u ogledalo. Govorim sebi da sam jaka i da te ujutru neću ni pogledati. Ako treba kriviću vino koje nismo ni popili. A kada dođem kući, zaboraviću te.

Prolazim kroz uski hodnik i pitam se gde bih mogla večeras da spavam. Nisi mi pomenuo koju bih sobu mogla koristiti, tako da otvorim jednu od njih i uhvatim te tamo. Gledam te kako teško dišeš i ne usuđuješ se da otvoriš oči. Sve što mogu sada reći... Dopada mi se sve kod tebe, iako te mrzim. Da li je to uopšte moguće? Da li je to onaj heroj u koga sam se kao tinejdžerka zaljubila? Da li je sve to bila maska? 

Ne spavaš. Verovatno ne možeš, verovatno se pitaš šta si upravo učino. Ne krivim te. Nikada nisam... Samo ne mogu da te razumem. Želiš me. Znam da me želiš, ali se ne usuđuješ da me dodirneš, da me pogledaš na način na koji ja želim.

Priklopim vrata nazad, a potom se vratim u dnevnu sobu i znam da ću ovu noć provesti na sofi. Legla sam i pokrila se. Gledala sam koji minut oko sebe i pitala se šta ja uopšte tražim ovde... Sustiže me krivica, a ne želim da je osećam. Ja nisam kriva. Govoriću to sebi, jer je to jedina istina u koju želim da verujem.

Zaspala sam uz zvukove kazaljke na satu. Svakim trenutkom sam sve više tonula u san dok sam u glavi konstruisala svoj zamišljeni svet. Svet u kom smo dozvoljeni, svet u kom je sve kako ja želim da bude. Svet u kome si ti bio opušteniji.

"Sranje!" Probudi me zvuk padanja čaše i tvog glasa.

"Šta se dogodilo?" Istog trenutka ustanem i upalim blic na telefonu. Bože... Tri ujutru je. Zar je moguće da nisi spavao? "Leon?" Upitam i uperim blic.

"Oprosti... Hteo sam uzeti malo vode, ali me je mrak omeo."

"U redu je. Odmah ću upaliti svetlo." Ustanem i učinim isto. Priđem ti bliže i ugledam razbacane komadiće stakla oko tvojih nogu. Odmah priđem i čučnem kako bih ih pokupila. Iz tog ugla te pogledam i vidim te kako uzdišeš. Priznajem, ovo je bilo pogrešno sa moje strane, ali vidim da ti se dopalo. To se i te kako da videti.

Nevino pokupim staklo i bacim ga pažljivo. Pogledam te kako polako navrćeš čašu i besno popiješ vodu. Ne usuđuješ se da me pogledaš. Vratim se na krevet i legnem.

"Hladno ti je?" Upitaš i staneš kod vrata.

"Ne..." Jedino što se može videti jesu moje krute bradavice koje te trebaju. Moje telo te treba da ga zadovoljiš pošteno. 

"Super, laku noć." Kažeš i okreneš se.

Super? Samo super?

"Leon... Zašto ne bi priseo da razgovaramo? O mojoj majci, o Nataliji?" Zaustavim te i vidim kako se vraćaš i sedneš pored mene. 

"Da li si ikada voleo posle nje?" Upitam.

"Ne. Dve godine mi je samo trebalo da je prebolim."

"Jesu li sve one pesme o njoj? Jesi li stvarno mislio ono što si u njima napisao?" 

"Natalija i ja nikada nismo imali savršenu vezu. Kao što sam i pomenuo, obećala je puno stvari, a onda samo tako otišla. Nije mogla da podnese taj pritisak i odlučila je ono što je mislila da je najbolje za nju." 

"Šta je bilo najbolje za nju?" Ubacim se. Slobodno, Leon... Meni se možeš otvoriti.

"Amela..." Kažeš i spustiš pogled. Kod te teme uvek zastajemo i okolišamo. Znači tu se desilo nešto o čemu očigledno ne želiš da pričaš. "Zašto želiš da to znaš?"

"Samo sam mislila da ću moći da ti pomognem da je zaboraviš, ali očigledno sam ja ta koja previše razmišljam. Ostala ti je kao trauma."

"U pravu si. Bila mi je trauma." Pogledaš me. Konačno.

"Izvini za ono od ranije... Nisam razmišljala."

"Hej, ne želim da kriviš samu sebe. Zaneli smo se. Nismo razmišljali ispravno i to je bilo brzopleto. Ako se neko treba izviniti to sam ja. Nisam smeo da dozvolim da ne razmišljam." Moji obrazi gore kada osete tvoje ruke na njima. 

"Zašto mi to radiš?" Nešto me nagovori da kažem. Jedan tvoj dodir učini da se ovlažim. Da li je to normalno?

"Oprosti." Istog trenutka skloni ruke sa mojih obraza. "Samo sam mislio..."

"Šta si mislio, Leone?" Nervozno upitam. Želim ga. "Nisi razmišljao ranije, zanima me o čemu sada misliš?"

"Amela, rekao sam da mi je žao." Izgovori i pogleda me. "Komplikovano je. Stariji sam, stvari razumem na drugačiji način."

"Na koji to način?" Upitam sa osmehom na licu. Prosto ne mogu da verujem kakve izgovore pronalaziš. Koliko me lažeš i misliš da upijam te iste laži.

"Na taj da je sve ovo pogrešno. Da je pogrešno to što smo uradili, da je pogrešno to što sam te uopšte doveo ovde. Sve." Konačno ispljuneš.

"Ne bih rekla da si se tako osećao dok si to radio..."

"Ne, zato što se u tom trenutku osećalo tako dobro." Kaže dok ne ispušta pogled s mene. Podignem glavu te ga pogledam. 

"Pa... Nije bilo loše." Nasmešim se i osetim kako mi obrazi gore.

"Ti si pocrvenela, ja ne." Uzvrati mi osmehom i približi mi se. Pokušam da prekrijem lice i primetim njega kako mi se smeška.

Ne znam... U ovom trenutku bih trebala da ga mrzim, ali jedino što sada želim je da ga volim. Da volim svaki deo njegovog tela, da ga osetim na sebi, u sebi.

"Svanuće još malo." Pomerim se jer ne mogu da izdržim ovaj osećaj u stomaku.

"Da." Još uvek me gledaš. "Idem sada."

Nećeš otići. 

"Leon... Zar je ono toliko bilo pogrešno?" Upitam još jednom.

"Amela..." Kaže dok me gleda kako prebacujem kosu na stranu i pomeram bretelu haljine. "Jeste." Pokušava da me ne gleda. Primećujem da ne može izdržati. Rukama se pomilujem preko grudi i ustanem sa sofe. Priđem mu i pogledam ga u oči. Vidim žarište. Odmerim ga od glave do pete i osmehnem se.

"U redu onda, laku noć." Okrenem se, ali istog trenutka osetim grubi stisak oko ruke. Jednim pokretom me približi sebi i čvrsto me uhvati oko obraza. Usiljeno spusti svoje usne na moje i ljubi ih. Svoje telo prilepim za njega i ruke prebacim oko njegovog vrata. Uzvraćam mu poljupce. Stisne me oko struka i pritiska uz sebe. 

"Šta mi to radiš...?" Kaže tiho i konačno se odvoji od mojih usni. 

Nećeš me opet tako ostaviti.

"Brinućemo se o tome kada svane." Kažem zadihano i pomerim mu glavu kako bih ga pogledala u oči. Osmehnem se i ponovo spustim svoje usne na njegove.

Spusti me na sofu koja je bila neugodna i tesna, ali mi nije smetalo, s obzirom na to da sam ga želela što bliže sebi. Polako mi je pomerao bretele i ljubio po ramenu. Njegovi poljupci spuštali su se nadole. Otkrio je moje grudi i punio svoje ruke njima dok mu se moja već kruta bradavica nalazila među usnama. Teško dišem dok se on polako poljupcima spušta kod mog stomaka. Okoliša da me poljubi tamo gde ja želim. Konačno mi podigne haljinu i ubaci svoju glavu što me nasmeje. Čudno je što je odmah izvadi.

"Namerno si ovo uradila, zar ne?" Kaže kada primeti da ne nosim gaćice. Želela sam da odgovorim, ali nisam stigla. Uzdahnula sam i zabacila glavu unazad kada sam osetila kako njegovi prsti polako ulaze u mene. "Već si mokra. Spremna si." Kaže i ponovo zaluta ispod moje haljine. Zadovoljava me kao da mu ovo nije prvi put sa mnom. Rukama steže moje grudi dok ja na licu držim osmeh. 

"Leon..." Zastenjem. "Tako je." Kažem i prstima ga čvrsto uhvatim za kosu. Uozbiljim se. "Moj red." Dižem haljinu i skidam je sa sebe, a potom se nađem na njemu. Polako mu ostavljam mokre tragove poljupca dok ga ljubim po vratu i kako kad gricnem. Skidam mu majicu i rukama prođem kroz to savršeno trenirano telo puno tetovaža. Rukama mu prođem kroz pantalone i osetim kako je tvrd što me nasmeje. Polako mu otkopčavam pantalone dok se njegove ruke nalaze na mom struku. Trlja se o mene. Osećam tu vrelinu koja dolazi kada mu otkopčam pantalone. Spustim se i vratim nazad njegovim poljupcima dok osećam kako se on pomera ne bi li me osetio. 

"Uzmi ga." Kaže mi. Poslušam ga i ubrzo ga osetim u svojoj ruci. Vidim njega koji se nasmeje te me nervozno prebaci preko sebe. Pogleda me i nervozno udahne. "Okreni se." Naredi mi. Učinim isto i osetim njegove poljupce koji polaze od mojih ramena i spuštaju se do moje zadnjice. Osetim kako me polako raširi, a onda svom dubinom uđe u mene. "Želela si ovo?" Kaže dok ulazi u mene sve brže.

"Da." Izgovorim i prepustim se.

"Sarađuj." Kaže mi i nasmeje se. Rukom me uhvati preko vrata dok mu se palac mota oko mojih usana. Oseti moje vrele uzdahe što ga natera da ulazi brže. To mene natera da se sama nabijam. "Hajde." Kaže sa osmehom dok osetim naše obostrano pulsiranje. "Svrši sa mnom." U magli njegovih poljupca i načina na koji me je zadovoljio sam se prepustila i učinila ono što je i on. Podigao me je i prebacio preko sebe dok smo oboje teško disali. Moja glava se nalazila na njegovim grudima, time sam mogla osetiti njegove ubrzane otkucaje srca. Moje noge su se umereno i lagano tresle od zadovoljstva dok se moje telo konačno osećalo potpunim. 

"Brinućemo o ovome kad svane." Kaže i poljubi me u kosu. Dalje ne izgovorim ni reč. Konačno srećna zaspim na njegovim grudima. Greje me njegovo vrelo telo i miris koji se zadesio u ovoj sobi.

U pravu je. Brinućemo o svemu ovome kad svane.