Dozvoli mi da ti ispričam.

Tvoje ruke upravo miluju moje lice. Držiš osmeh na licu dok čekaš da ti se moje usne privuku i da se oboje zarobimo u tom poljupcu. Tvoji prsti se spuštaju po mom telu. Jedva me dodiruju, ali ih osećam. Tvoje usne se spuštaju niz moj vrat i stižu do mojih grudi. Grickaš svaki deo mene i smeškaš mi se. Radiš sve ono što ne bi trebao, sve ono što me dovodi do ludila.

Polako otkopčavaš pantalone i dozvoljavaš mi da te gledam. Tvoja ramena su krupna, baš kako pravi muškarac treba izgledati. Ponovo mi priđeš kada se otarasiš odeće. Naši poljupci spajaju dva sveta i zadrmaju ceo univerzum. Tvoja ruka plovi niže. Znaš šta radiš i tačno znaš kako to radiš. Prija mi. Uposlio si prste i čuo kako tiho stenjem, no nisi reagovao. Sve što se na tvom licu dalo videti bio je osmeh, podli, pokvareni osmeh. Želeo si da me imaš svu u tom trenutku.

Podigao si me na sto i ljubio. Nisam mogla da izdržim. Skinula sam ti i poslednji komad odeće i videla te kako se smeškaš.

"Nestrpljiva?" Izgovorio si.

"Da." Nevino sam rekla.

Istog trenutka si se uozbiljio. Rukama si me uhvatio oko struka i spustio sa stola. Još jedom si spustio svoje usne na moje, a zatim me okrenuo. Pokupio si mi kosu i uhvatio je čvrsto. Druga ruka ti se nalazila na mom vratu dok si grubo ulazio u mene. Govorio si kako sam konačno tvoja. Kako ovo neću nikada zaboraviti. Moja pusta soba pucala je od strasti i želje te noći. Konačno smo imali jedno drugo.

A onda... onda je sve to bilo gotovo. Otvorila sam oči i osetila kako mi celo telo pulsira od zadovoljstva. Ne bi trebalo da ovoliko fantaziram... Ali ipak, fantazija nikog nije ubila.

***

Pripremanje večere za puno ljudi je naporno. U goste nam dolazi Stefan i njegovi roditelji, tako da sam čitavo podne molila Pavela da se ponaša normalno. Gledala sam razne recepte na internetu i spremila hranu za koju sam sigurna da će im se dopasti. Ni sama nisam sigurna kako sam stigla na ideju da ih pozovem, ali sigurna sam da će sve proći dobro. Sve ovisi o Pavelovom ponašanju.

Ne volim da gledam Pavela kako pije ili kad je pijan, a za pijanstvo mu je potrebno jako malo, tako da piće neće stajati na stolu. Ja ću biti dežurna da on ne popije ni gutljaj.

Postavljam sto i pripazim da svaka stvar bude na svom mestu. Čujem ulazna vrata i sigurna sam da je to Pavel. Odem do njega, ali na putu do tamo čujem i druge glasove. Naravno, to je mogao biti samo Leon.

"Pavel... Mislila sam da je ovo porodična večera...?" Izgovorim i pokušam da ne zvučim previše grubo. Volela bih da Leon bude tu, ali sa Stefanom u blizini je to jednostavno kritično.

"Stefan i njegovi nisu porodica, ali su svakako pozvani, tako da sam ja pozvao i Leona. Sada pokaži malo pristojnosti, gost nam je." Izgovori, a meni dođe da sada sve otkažem i odem u svoju sobu.

"Zdravo Leon." Osmehnem se dok gledam kako Pavel prolazi i ostavlja Leona i mene same.

"Navaljivao je. Nisam smeo reći ne." Tiho izgovoriš.

"Znam kakav Pavel ume biti. Uđi. Znaš gde se šta nalazi." Kažem i pogledam te.

Ušao si polako i uputio se ka trpezariji. Pošla sam za tobom i primetila sam kako smo sami. Jedan tvoj pokret učini da se moje prljave fantazije vrate.

"Lepo si ovo namestila." Kažeš i uputiš se ka baru. Izvadiš dve limenke piva i dobaciš mi jednu.

"Ne mogu, doći će Pavel i videće. Ne planiram da ga pustim da večeras pije." Izgovorim i vraćam ti limenku.

"To je pivo. Slobodno uzmi, ja sam tu i znaću kako da umirim Pavela."

Verujem ti. Uvek si bio tu za Pavela.

"Dakle... Kako ide pisanje novih pesama?" Upitam i stanem pored tebe. Naši pogledi se spoje dok ti polako ispijaš piće.

"Super. Za sada imam samo ime pesme. Uglavnom znam o čemu želim da pišem, samo su mi potrebne reči." Osmehneš se.

"Kako će se zvati? Ako smem da znam."

"Dugi noćni razgovori." Odgovoriš mi.

"Zvuči zanimljivo." Nasmešim se. "O kome je?"

"Pesma ne mora biti o nekome da bih je pisao. Recimo da će ova pesma biti posvećena meni i mojim emocijama." Ovo me nasmeje.

"Muškarac da peva o svojim emocijama? To je novina."

"Ne bi trebala da se smeješ." Odgovoriš mi i nervozno ostaviš limenku sa strane.

"Oprosti, samo mi je malo..." Ponovo se nasmejem.

"Rekao sam da se ne smeješ." Grubo mi kažeš i staneš ispred mene. Bio si preblizu. Tvoje ruke su me zarobile. Gledao si me pravo u oči i jednostavno nisam znala šta bih trebala da uradim u tom trenutku.

"Povređen si." Izgovorim bez straha. "Zar si i posle toliko godina povređen? Zar i posle toliko godina ne možeš da je zaboraviš?" Izgovorim i vidim kako se pomeraš. "Odgovori mi." Stanem ispred tebe.

"Ne, Amela. Nisam povređen." Pogledaš me. "Naravno da je nisam zaboravio, ali ne mislim svaki dan o njoj, a ti si ta koja me na to tera." Izgovori.

"Ne teram te. Ne moraš pričati o njoj, ali ponoviću. Biće ti lakše ako se budeš nekome otvorio." Kažem i istog trenutka osetim stisak na ruci. "Želiš da ti se otvorim? U redu. Moj svet se ne vrti oko Natalije, makar ne više. Znam šta radiš i strpljenja mi polako nestaje... Dozvoli mi..." Duboko se zagledaš u moje oči, ali te prekinem time što se pomerim kada ugledam Pavela.

Bože, šta se upravo dogodilo...?

"Pijete bez mene?" Pavel se nasmeje i uzme moju limenku koja je bila skoro puna.

"Pavel, ostavi to." Leon zareže.

"Ona ga neće piti." Odgovori mu.

"Rekao sam da ostaviš njeno piće. Ako ti se nešto pije znaš odakle možeš uzeti." Pavel ga odmah posluša. Leon uzme moju limenku i preda mi je. Još jednom me pogleda dok ispije i poslednji gutljaj.

"Kad dolazi zabava?" Osmehne mi se.

"Oni nisu zabava. Veruj mi." Uzvratim ti osmehom i primetim kako ti se raspoloženje za trenutak promenilo.

"Svako može biti zabava ako znaš kako da ih tretiraš."

"Verovaću ti." Priđem ti i uperim prstom u tvoju košulju. "Prljav si. Bolje bi bilo da promeniš tu košulju."

"Pokaži mi put do Pavelovog ormara!" Opet počneš da se smeška.

"Pokazaće ti Pavel. Ja vas čekam ovde." Namerno te odbijem. Verovatno znaš šta radim. Odmah se uozbiljiš čim čuješ moje reči i odeš do Pavela. Okrenem se ka vama, ali nezadugo čujem zvono na vratima.

Popravim haljinu i otvorim vrata. "Dobro veče!" Osmehnem se. "Ćao Stefane, uđite!"

Puštam ih unutra dok govorim sebi kako će sve biti u redu.