Dve nedelje kasnije

Sedim u bek stejdžu i spremam se da srećno i dobro odglumljeno izađem na scenu. Pre toga... Moram ti nešto reći, Amela.

Bio sam budala, dopustio sam ti da odeš od mene. Nemam reči kojim bih mogao da opišem koja sam budala. Nikada sebi neću ovo oprostiti. Fališ mi, već mi fališ iako nikada nismo ni bili par. Otišao sam kao slabić jer te ni sam nisam hteo prihvatiti. Bojao sam se šta se može dogoditi sa nama ako se sazna, šta će biti sa tobom ako neko sazna?

Mislio sam da ću imati vremena, ali ti nisi žena koja čeka. 

Mislio sam da ću moći ponovo da te imam, ali ti nisi žena koja će greške ponavljati znajući da ćeš biti ostavljena sa natpisom prijateljice.

Priznajem, Amela. Pogrešio sam, nisam bio u pravu. Žao mi je, stvarno jeste.

Želeo sam još jednu šansu, i dalje je želim, ali pitanje je... Jesi li ti žena koja pruža druge šanse?

***

"Hvala svima, laku noć!" Viknem i pokupim plišanu igračku koju mi je jedna od obožavateljka bacila na binu. Sa osmehom odem iza bine i čestitam svom bendu na još jednom dobro odrađenom koncertu. 

Odem u nameri da se presvučem, skinem slušalice i ostavim ih ispred kupatila. Skinem odeću spremajući se da uđem pod topli tuš.

"Kako si seksi." Čujem podsmehivanje i okrenem se gole guzice.

"Bože, Pavel!" Viknem i namrštim se. "Šta tražiš ovde?! Izlazi!" Pokupim svoju odeću i čvrsto je držim oko struka.

"De, de, smiri se." Nasmeje se i okrene. Ode do stočića sa pićem i sipa si. "Požuri, moramo da idemo, večeras smo Amelina podrška."

Ne znam da li ona uopšte želi da me vidi nakon toga što sam otišao kao slepac.

"Kakva podrška?" Kažem i zatvorim vrata tuš kabine.

"Danas prikazuje svoje slike. Sećaš se?"

"Čega bih se trebao sećati?" Upitam.

"One večere na koju su došli Stefan i njegovi. Ono kada sam ja sve uprskao?"

"Sećam se, kako je uopšte došlo do toga da ona sada izlaže svoje slike?" Izgovorim dok polako pustim da vrela voda teče niz moje telo.

"Stefan joj je pomogao."

Sjajno. Zamenila me je.

"Hajde sada požuri. I sam znaš da me njegova porodica ne voli, trebaćeš mi tamo."

Poslušao sam ga. Kao što ga uvek poslušam. Ni u trenutku nisam mislio šta se zapravo može dogoditi tamo. Imao sam nade da ćeš želeti da popričaš sa mnom  i da mi dopustiš da ti se izvinim. Da ti kažem kako sam samo bio uplašen i da mi je bilo potrebno vremena da razmislim jer ni sam ne znam u šta se upuštamo. Nisam svestan u šta te uvaljujem. Jedan pogrešan pokret mogao bi da nas doživotno uništi, Amela...

"Vidi kako je lepo ovde." Pavel kaže dok zajedno ulazimo u jednu široku prostoriju belih zidova. Na svakom se našla po jedna slika. Slika koju si ti uslikala. Bile su divne, stvarno si me ostavila bez reči.

"Pavel! Stigao si!" Prišla si nam.

"Jesam, kako da propustim ovo, drago mi je jer se vidi da stvarno voliš ovo što radiš."

Primećujem da si makar sa nekim izgladila odnose. 

"Zdravo Leon." Ne želiš ni da me pogledaš. "Poslužite se, piće je ovamo." Gledam Pavela kako odmah krene i ostavi me sa tobom. 

"Leon, posluži se." Osmehneš se, no i dalje ne želiš da me pogledaš. "Nisam se nadala da ćeš doći."

"Amela... Slike su ti predivne." Izgovorim.

"Da, slike su predivne." Uzdahneš dok deluješ nervozno.

"Došao sam između ostalog da popričamo." Progutam knedlu i čekam da mi nešto kažeš. Bilo šta.

"Nemamo više o čemu da razgovaramo. Tvoja odluka je bila da odeš. Učinio si i time završio svaki razgovor sa mnom."

Ovako nešto nisam očekivao.

"Pogrešio sam, priznajem. Ali dozvoli mi da ti objasnim, pruži mi još jednu šansu." 

"Da li ti ja ličim na nekoga ko pruža druge šanse? Ne, Leon. Ja ne verujem u te gluposti. Da si isprva mislio drugačije, do druge šanse ne bismo ni stigli."

Gledam kako nam Pavel opet prilazi i primetim kako ti odmah vratiš onaj lažni osmeh na lice. On ti se nasmeje i zavrti te oko ruke.

"Hoćeš da igramo?" Upita.

Ne želiš da igraš, ovo nije mesto za igranje. 

"Pavel ja..." Osmehneš se. Neprijatno ti je.

"Pavel, upravo je dobila kupca, mora da ide da se dogovori." Kažem i uhvatim te za ruku. Ne izgovaraš ni reč. Povučem te i zajedno produžimo niz hodnik, ni sam ne znam gde idemo.

"A što ti ideš s njom?!" Pavel vikne.

"Ja se razumem u sve to!" Uzvratim.

I dalje te čvrsto držim za ruku. Prosto ne želim da te pustim. 

"Pavel, stani! Prokleto, stani!" Vikneš i odmah te pustim. Istog trenutka se pomerim i pogledam te. "Šta želiš od mene? Rekao si da moramo da zaboravimo, uradila sam šta si tražio. Ne razumem te."

"Amela. To se promenilo, više ne želim da zaboraviš."

"Žao mi je, ali ja ne volim promene."

"Mnogo si komplikovana!" Viknem nervozno.

"Oh, nisam valjda?! Izvini, ali sa mnom se niko ne može igrati, shvati to već jednom!"

Jača si. U ovome si jača od mene. Ne umem da uzvraćam.

"Amela, molim te ne radi to." Izgovorim.

"Šta to, Leon?!"

"Nemoj to da radiš." Ponovim i osećam kako mi se celo telo trese.

"Šta, Leon? Šta ja to radim? Zašto jebeno ne možeš da mi se suprotstaviš? Zašto bi moralo da izgleda da sam ja još uvek ta koja se bori? Ne želim ovo..." Spustiš pogled.

"Ali ja želim tebe, Amela. Molim te, nemoj mi ovo raditi..." Uhvatim malo daha i konačno kažem nešto. Konačno kažem ono što sam ti odavno trebao reći.

"Onda mi pokaži to, Leon. Učini nešto, u suprotnom više neću moći da budem u tvojoj blizini, jer me ovo samo ubija."

Da li si ti to upravo rekla da moram da učinim nešto? Da li si mi upravo dala drugu šansu? Shvatiću to kao da.

Moram, jače je od mene. Prosto sam proklet, ne mogu se suzdržati.

Spustio sam usne na tvoje, no one su se samo dotakle, odbila si da me ili sam samo ja mislio da si me odbila?

Odaljila si se i ušla negde. Pošao sam za tobom i primetio kako zaključavaš vrata za nama. 

"Želim te. Odmah." Kažem kroz mali smešak. 

Nisi ni reč izgovarala, samo si tako stajala i gledala. Uputila si mi onaj mračni vatreni pogled koji je naterao da moje srce brže zakuca. Gledam kako stežeš prste dok ti se obrazi polako crvene. 

Postajem zavistan, Amela. Postajem zavistan od tvog tela i pogleda. Gore je od heroina. 

"Pozajmiću ti nekoliko minuta svog dragocenog vremena." Kažeš i podigneš guzicu na mermer ispred umivaonika. 

Uhvatio sam te oko struka i prilepio za svoje telo. Ljubio sam te i dominirao svojim jezikom nad tobom. Prosto nisi bila dovoljno moja. Morala si biti moja u ovom trenutku. Imala si na sebi dugu crvenu haljinu koju sam lako podigao. Rukom sam prošao duž tvojih gaćica i osetio te. Sa malim osmehom sam ih povukao sa tvog tela i skinuo. Nisam mogao da se odvojim od tvojih usana, moji prsti su te još uvek zadovoljavali dok si glasno uzdisala.

"Leon... Potreban si mi." Tiho si izgovorila.

Istog trenutka sam ti skinuo haljinu sa ramena koja je skliznula do tvog struka. Dodirivao sam ti grudi i primetio kako ti bradavice postaju krute. Zastenjala si mi na usnama. Nokte si zarila u moja leđa. Osećao sam kako si mi pulsirala pod prstima. Spustio sam pantalone i primetio kako ti se obrazi polako crvene kada me pogledaš. Ponovo sam ti prišao sa osmehom i čvrsto te uhvatio za grudi. Tvoja bradavica se našla među mojim zubima, gledao sam te kao se smešiš i pomeraš u ritmu. Spustio sam ruku i podigao se, opipao sam te još jednom, a zatim te osetio i više nego spremnu. Ušao sam u tebe i osetio tvoje ruke oko mog vrata.  Sedela si u gurala me dublje, trzaji su prolazili kroz tvoje telo koji su te ispunjavali.  Zgrabila si mi ruku i spustila je na svoje grudi. Znam tačno šta tražiš. Čvrsto sam te uhvatio i uštinuo. Osetio sam kako se tvoja koža naježila  i čuo sam kako si lagano zastenjala.  Bila si moćna, a ja sve brži. Ulazio sam u tebe duboko jer si me i sama želela takvog. Teško smo disali dok si ti polako gubila ritam, pulsirajući si zastenjala od orgazma. Zatvorenih očiju si mi ponovo potražila usne dok sam ja polako ulazio u tebe i ponovo spustio svoju ruku. Zadovoljavao sam te i gledao. Tela su nam se trzala dok je tvoje ujedno i drhtalo. Želeo sam da imaš vrhunac, sa mnom. Poljubila si me i u tom trenutku mi zastenjala u usnama dok su ti se bokovi trzali sami od sebe. Ovo je i meni dalo zadovoljstva. Osetila si me u sebi i nasmešila se. Grubo sam te poljubio i spustio. Okrenuo sam te i uhvatio oko struka.

"Leon..." Tiho si izgovorila i primetila kako ti skupljam kosu i čvrsto je zadržim u ruci. 

Još jednom sam duboko ušao u tebe i lagano te radio u ritmu. Opustila si svoje telo preko umivaonika dok sam ja polako spustio glavu preko tvog ramena. Oboje smo teško disali.

"Leon mislim da bi trebalo da..." Izgovoriš.

Nećeš mi otići, ne sad.

Podignem se i još jače i brže ulazim u tebe. Gledam te kako se stiskaš širom otvorenih ustiju. Jednu ruku položim preko tvojih usana i to mi dozvoli da se nabijam dublje u tebe. 

Tu sam. Tu, kao i ti. 

Osetim struju koja u trenutku prođe mojim telom i izvadim ga. Gledam kako se tvoji bokovi polako tresu i osećam kako se i ja trzam. Uhvatio sam malo daha i smirio se.

Gledala si me sa osmehom na licu. Bila si umorna. Uspravila si se i prišla mi.

"Amela... Pruži mi još jednu šansu. Ne želim da ponovo izgubim svetlo u svom životu." Izgovorim dok te gledam kako dižeš haljinu.

"Pitaj me još jednom kad mi ne budeš bio među nogama." Osmehneš se što i mene odmah nasmeje. Priđeš mi i odmah se uozbiljiš. Prstom dotakneš moje usne i poljubiš ih. "Potrebno mi je vremena."