Puno puta sam ti govorio kako će sve biti u redu, ali ti si me retko kad slušala.

Bilo mi te je dosta, Natalija... 

Tvoja ljubomora se nastavila iako si znala da sam bio samo tvoj. Puno puta si mi obećavala da ćeš prestati. Da ćeš početi da se ponašaš dolično i da nećeš govoriti takve budalaštine.

Nisam ni sam svestan kako sam ti prelazio preko toliko neprelazivih stvari. Radio sam ono što niko nije... Verovao sam u tebe. Verovao u nas i govorio kako možeš biti bolja i kako je stvar vremena kad ćeš dobiti malo poverenja u mene.

Trpeo sam i ćutao. Trpeo svaku tvoju reč, podnosio tvoje ludilo. Znaš ono kad mi se besna i uplakana pojaviš ispred kuće i govoriš kako ćeš me ubiti? Shvatao sam to kao tvoj izliv besa koji nimalo nije bio ozbiljan.

Sve dok me nisi ubila.

Ja sam bio kriv. Bio sam jebeno kriv zbog toga što sam ti sve ovo dozvolio.

Kao kuče bi se vraćala u cik zore i govorila kako ti je žao zbog toga što nisi savršena devojka, zbog toga što se svetu predstavljaš drugačije, govorila si kako ti je muka od toga da pred drugim ljudima glumiš ono što nisi. Sa mnom si mogla biti prava Ti.

Vreme je polako teklo, dok si me ti svakim novim danom ubijala i pustila me da tonem sa tobom. Sećam se koliko si mi puta govorila kako ti trebam verovati, kako radimo pravu stvar. 

Zaspali bi drogirani dok bi se oko nas nalazio žuti jeftini prah. Nisi imala za nešto bolje. Postala si zavisnik tako brzo... 

Znaš... Ponekad se vratim unazad i pogledam moju prvu napisanu reč tebi. Kroz ovu priču sada vidim kako sam polako sa tobom postajao senka noći. Tonuo sam iz dana u dan i mislio da mi nema povratka. 

A onda se pojavilo svetlo u mom životu koje je govorilo samo jedno, a to je da postoji nade, ako ne za tebe, postojala je nada za mene.

Trebao sam mnogo ranije uhvatiti tu šansu i ne puštati to svetlo... Pitanje je, zbog čega nisam?

Nisam želeo nikakvo svetlo u svom životu, sem ako ti ne bi sa mnom sijala.

To je razlog zbog čega sam dopustio da se tvoja igra nastavi.

***

Danas ćemo se videti, Amela... Možeš li da veruješ? Iako ne zvuči spektakularno, za mene jeste. Ni sam ne znam kako bih trebao započeti razgovor sa tobom o onoj noći, ali siguran sam u jedno. To se ne sme ponoviti. 

Ali kad malo bolje pogledam... Ko će tebi odoleti? Niko, Amela. Niko jer si vatrena i sama izazivaš. Nevino si mi se ušunjala u misli i sada te ne mogu izbaciti. Možda ti je tu mesto, pored mene, ali ovo nije pravo vreme i takođe nimalo ispravna odluka. 

Pošto znam gde si, odlučim da dođem po tebe. Ubija me ovo penjanje, a i dalje ne verujem da si kupila stan na osmom spratu i to bez lifta. Pavel je bio u pravu, ovo ti uopšte nije trebao. Iskreno bih se sada odmah okrenuo i vratio, no znam zbog čega idem i znam koliko mi je potrebno da te vidim i razgovaram sa tobom.

Pozvonim i pričekam. Staložen sam i smiren ili makar tako želim da delujem. Srce mi iskoči iz grudi dok te nestrpljivo čekam da otvoriš prokleta vrata.

"Leon, ti si!" Otvoriš mi.

Bože... Ludim li? Da li ovo sam tražim? 

Otvorila si mi vrata i bila obučena u crnim čipkanim gaćicama. Gore si imala majicu koja je bila slepljena za tvoje telo. Ukazivala je na tvoje grudi i krute bradavice. Zašto mi ovo radiš? Kako ću se obuzdati pored ovako nečega, Amela?

"Trebamo popričati, sećaš se?" Nasmešim i pokušam da te gledam isključivo u oči.

"Da, da." Prođeš rukama kroz kosu i skloniš se kako bih ja ušao. "Izvoli." Osmehneš se.

"Gde je Viki?" Upitam zbunjeno.

"Otišla je na posao, ja mislim..." Uhvatiš se za glavu i prostreš po kauču. 

"Sve je u redu?"

"Nisam trebala da pijem toliko, glava me ubija." Kažeš kroz mali smeh.

"Da, stvarno se ne bi trebala toliko napijati."

"Svejedno." Izgovoriš i otvoriš oči. "Tu si da popričamo, zato hajde da pričamo." 

"Amela, nadam se da shvataš koliko smo pogrešili te noći." Sednem do tebe. "I tog jutra." Dodam.

"Shvatam i sećam se."

"Mislim da bi trebalo da zaboravimo sve što se dogodilo i da budemo prijatelji. Samo prijatelji." Šta ja to pričam? Ni samom sebi nisam jasan. Želim te i previše da bih te ovako udaljio od sebe.

"Da li je moguće nakon onako nečega prijateljstvo?" Ironično se nasmeješ. "Ako si došao ovde samo da mi kažeš kako ćemo biti prijatelj, onda te molim da odeš."

"Ne, Amela... Ne shvataš me." Izgovorim. "Sve je bilo lepo sa tobom, ali ne želim da izneverim Pavela, iako sam to već uradio."

"Misliš da ja želim?" Nervozno kažeš. "Leon, ni ja nisam želela da se bilo šta od ovog dogodi, ali pogledaj, nije svačiji život med i mleko!" Ustaneš i šetaš se u tim gaćicama. Polako pucam.

"Tako je bilo sa Natalijom, ni ona nije želela da se bilo šta dogodi, ali ipak se dogodilo." Izgovorim i vidim tebe kako lupiš čašom o sto.

"Prokleta Natalija! Dokle ćeš više žaliti za njom?! Shvati da se svet više ne vrti oko nje!" Besno kažeš.

Ovo nisi smela reći. Makar ne u ovom trenutku.

"Šta pričaš?! Ne mogu je tako zaboraviti!"

"Ne shvataš, Leon... Prokleto ne shvataš." Progutaš knedlu. "Ako planiraš da ostaneš u toj tami i zabludi o Nataliji, molim te idi."

"Zbog čega?" 

Ne želim da odem, Amela. Nikada od tebe ne bih otišao.

"Leon, ne pravi se lud!" Vikneš. "Jebeno mi pričaš o tvojoj bivšoj ženi i pričaš mi o tome kako žališ za njom."

"Mislio sam da te ta tema jako zanima." Stvarno jesam, umela si da me uništiš pitanjima o njoj.

"Mislila sam da ćeš prestati da razmišljaš o njoj kada konačno shvatiš koliko sam te želela!" Ispljuneš. "Jebeno sve znam. Znam šta ti je načinila, ali takođe znam šta si ti njoj učinio i znam zbog čega osećaš tu krivicu." Pogledaš me. "Ali moraš prestati da razmišljaš o njoj. Leon ti si stariji, valjda bi umeo te stvari bolje od mene. Pogledaj oko sebe, život ide dalje bez Natalije!"

"U pravu si, možda ide."

"To je sve što mi imaš reći?" Osmeh ti se oda. "Izlazi." 

"Šta pričaš? Ne želim da izađem, došao sam ovde da pričamo."

"Došao si ovde da pričamo o Nataliji, a ne o nama. Ja se bogami neću osvrtati na umrlu devojku. Ne želim da živim u zabludi."

"Ne, Amela! Pogrešno si me shvatila, jebeno želim da pričamo o nama!" Glas mi je grub jer mi se celo telo trese. Mrzim prepirke, ne umem sa njima, a ti mi to upravo radiš.

"Onda pričaj, molim te!" Vikneš i okreneš se. "Pričaj sa mnom jer ću u suprotnom morati da nastavim dalje, koliko god to ne želim."

"Ni ja ne želim, bilo mi je lepo, ali moram. Nije do nas, Amela."

"Znam da je teško, i za mene je bilo teško da shvatim neke stvari. Ne mogu te odvratiti od te ideje koju imaš zacrtanu u glavi tako da molim te, reci šta želiš i idi, jer ćeš me u suprotnom slomiti ako ostaneš." Izgovoriš.

Nikada te nisam želeo slomiti, Amela. Želim te, želim celu tebe, privlačiš me kao nijedna do sada, tvoj pogled me rastopi.

"Ne teraj me da idem." Tiho izgovorim.

"Onda prokleto reci nešto..."

"Nisam dobar u ovome. Ne umem da se svađam i nikada nisam ni umeo. Ne umem da se borim, ništa mi od toga ne ide. Jedino što znam je to da ne želim da te izgubim. Ti si ta koja mi je osvetlila put i sa tobom sam se prvi put osetio živim."

"Zašto onda želiš da zaboravimo?"

"Zato što će Pavel u suprotnom saznati. I to ne samo Pavel, već svi." Kažem.

"Ja ne umem da bežim od svojih osećanja." Izgovoriš i pogledaš me. "Tako da ako želiš ostani ovde i svesno nastaviš da činiš ovu grešku koju smo zajedno počinili, ili idi. Molim te idi i ne očekuj nikakvo prijateljstvo, jer ti ja nikada neću biti samo prijatelj, ne mogu to."

Ja sam pička. Jebeno sam sve vredno u svom životu izgubio. Ne zaslužujem ništa.

"Šta bi bilo da ostanem?"

"Pričali bismo, onako kako dolikuje." Tiho prošaputaš.

"Amela... Mlađa si od mene i to dosta, ne znam kako planiramo da bilo šta među nama uspe."

"Ne mora uspeti. Ne tražim da uspe. Tražim samo malo poštovanja, jer ja nisam kuja koju bi samo iskoristio."

"Nikada te ne bih iskoristio, o čemu pričaš?!"

"Objasni mi onda šta si mislio sa tim  ostaćemo prijatelji? Zašto tako nisi razmišljao pre nego što si spavao sa mnom? Tada sam ti bila sve sem prijatelja."

U pravu si. Tada sam bio željan tvog tela. I dalje sam te željan, ali veruj mi da mi nikada nije bila namera da te iskoristim i ne poštujem. Ovu svađu sam najmanje želeo. Zašto mora biti ovako? 

Problem je u meni. U meni će uvek biti problem, sa kojom god ženom bio. Takav sam i zbog toga te ne zaslužujem. Nijedan deo tebe ne zaslužujem.