Aleksej

"Za razliku od vile ovaj restoran je pogodak."

"Aleksej objasnio sam ti za vilu. Jedina vila sa tolikim obezbedjenim stvarima je ta. Do nje ne moze niko doci, a ima i sve stvari koje si trazio."

"Da, da. Pomirio sam se sa tom cinjenicom. Pa da nazdravimo mojoj novoj stena vili i restoranu koji je na obali, bar nesto."

"Hahahaa nikad se neces promeniti Aleksej."

Prokomentarisao je jedan od njegovih prijatelja.

"Ziveli."

"Sta se desava tamo?"

Alekseju je komesanje i devojka u crvenom privukla paznju.

"Konobar je slucajno prosuo vino onoj gospodjici, resicu. Nece raditi vise nemoj samo da pravis scene prvog dana vlasnistva."

"Stani Tomi ta devojka, ona. Ona je bila na plazi. Da to je ona ista haljina."

"Saznacu odmah ko je ona idem do konobara."

Tomi je pohitao ka konobaru. Dok je Aleksej gledao zadivljeno u devojku.

"Kako je zanosna i kako je divlja, izbija iz nje divljina, seksipil i samopouzdanje."
Divio joj se Aleksej.

"Brate da li si ikad video devojku koju su upravo polili vinom i koja nije izdramila i izasla je iz toleta kao da je novu haljinu obukla. Aleksej ona je konobaru dala veliku napojnicu i zahvalila se na mrlji. Kaze uklapa joj se uz karmin, ovo je neka ludaca."

"Stani, ova devojka mi je poznata, znam je od nekud."

"Pa video si je danas, zato ti je poznata. Mislim da je vreme da se vratimo na privatni party. Sta kazete momci."
Uzviknuo je Tomi. Dok je Aleksej sedeo zamisljen ne pomerajuci se i ne skidajuci pogled sa pravca gde je ona do pre par trenutaka stajala.

"Tomi da li si saznao ko je ona?"

"Aleksej upravo sam ti rekao neka ludaca. Turista, niko je dosad nije video. Hajdemo."

"Krenite vi docicu, zelim da prosetam malo."

"Aleksej sta je sa tobom od kad smo dosli, da nisi postao osetljiv?"

"Nosi se. Vidimo se u vili."

Ustao je i zaputio se ka izlazu.
Nije mogla daleko da ode, kojom li je stranom posla, eno je... hvala Gospodu sto sam obukao ovo crno odelo, necu biti primetan.
Zar je moguce da je ovde odsela, ovo su kucice koje mi izdajemo, zar nije pomenuo Tomi da sam kupio privatnu plazu, i na njoj ima par malih kucica koje iznajmljujemo.
Moram nazad sto pre u vilu, mora da postoji trag. Moram da saznam ko je ona. Ko je devojka koje me je zaludela, a da joj ni lice nisam video.

"Tomi, Tomi! Ko je jebeno doveo sve ove idiote?"

Prilazi mi plavusa i lepi se za mene.

"Daj pomeri se znam takve pun mi vas je kurac. Gde je jebeno Tomi?!"

Mislim da sam previse glasno to rekao, svi su stali za tren i gledali u mene, svi su se i onako plasili mene.
Plasili su se jer su svi oni znali da sam gankster.

"Tu sam, sta je bilo gde gori? Prekinuo si me u sred akcije."

"Jebe mi se za tvoju akciju kreci. Nadji mi papire osoba koje su iznajmile moje kuce na plazi."

"Aleksej zar ces da ides u malu kucu na plazi?"

"Ne kretenu tamo je ona devojka u nasoj je kuci."

"A znaci i dalje se igramo macke i misa. Pa ako ce to mog brata zadovoljiti da ulovi misa sad cemo naci."

"Samo mi jebeno nadji, bez glupih sala."

"Posle cetvrtog viskija da li ces uspeti da nadjes?"

"Aleksej dok popijes peti nalazim. Evo je, nasao sam, Ketrin Huber."

"Ko?"

Stegao sam tako jako casu da mi je pukla u ruci. Njeno ime. To ime.

"Aleksej da li si dobro brate ruka ti krvari?"

"Samo mi ponovi kako se zove?"

"Ketrin Huber."

"Odakle je da li pise sa kim je dosla?"

"Gledam sacekaj nisam skener, i uzmi operi ruku sva ti je krvava."

"Samo ti trazi zajebi moju ruku."

"Ketrin Huber rodjena u Sijetlu, zivi u Londonu tamo je zaposlena. Sama je dosla. Zakupila je kucu na mesec dana."

"Na mesec dana? Koliko je dobra kuca?"

"Pa onako skromna za prosecne gradjane. Trazila je da bude sto skromnija i na samoj plazi i trazila je trem, i bez usluga ikakvih."

"Zanimljivo. Idi sad i zavrsi zapocetu akciju u kojoj sam te prekinuo, ostale izbaci zelim mir do sutra. A sutra idi i saznaj mi od nasih, zovi kog god da treba. Saznaj mi sve o njoj. Od rodjenja do sad, zelim svaki detalj."

"Aleksej jedan prijateljski savet, da ne utice ova klima na tebe lose, spusti malo gas, postajes opsednut devojkom koju si video jednom i nisi je cak ni lepo video."

"Tomi samo uradi ono sto sam ti rekao, zatvori vrata kada izadjes."

Gde je taj daljinski da spustim ove roletne, ne mogu da slusam vise ove pijane kurve i ove idiote.
Napokon krevet. Moram da odspavam sutra me ceka naporan dan, moram da je nadjem.
Zasto mi ne izbija iz glave, koj mi je. Zasto je toliko zelim i ko je ta devojka koja je toliko razlicita od svih.

Ketrin

Sunce me je milovalo dok je virilo kroz drvene bele roletne, svanulo je. Odavno se nisam ovako lepo naspavala. Odlazim da se istusiram pa u nabavku hrane. Moram da napunim ovaj frizder namirnicama, dobrim vinom i kackavaljem. Tada cu imati sve za savrsene veceri. More, mesec moj omiljeni, vino i kackavalj... mislim da sam ogladnela.
Stala sam pod tus i cim je pocela voda da pada na mene pocele su da mi se vracaju neke slike iz Sijetla u secanju.

Zasto sam ga uvek zamisljala sa mnom ispod tusa, zasto je on bio jedini kog sam zamisljala kraj sebe u svakoj situaciji.
Bolje da potisnem to i onako mi se zgadio nakon svih onih prica koje sam cula o njemu, zbog svega. Zbog njega sam otisla iz Sijetla. Da me je ikad zeleo mogao je da me ima, zasto bih i dalje mastala o takvoj osobi zbog koje sam patila i zbog koje sam se odselila samo da ga ne bih vise vidjala.

Stajala sam umotana u peskir i razgledala sta bih mogla da obucem. Kosa je pocela da mi se uvija u blage talase, tako je delovalo more na moju kosu koja je inace bila ravna.
Odlucila sam se za crvenu haljinu sa belim tufnicama na preklop, lagana je. Prijace mi na vrucini, obula sam papuce, uzela torbu pletenu i posla u nabavku namirnica.
Setnja mi je prijala, sve mi je ovde prijalo. Od ulicnog prodavca voca sam kupila par stvari, bio je sladak dekica, pitao je odakle sam i koliko ostajem, klasicna pitanja za turiste. Posle par razmenjenih reci kupila sam jos par stvari jer je bio drag. Pitala sam da li ima u blizini cvecara i knjizara, uputio me je da nastavim pravo kraj novog restorana par stotina metara i naici cu na cuvenu tetu Rouz koja ima sve sto trazim.
Bacila sam se u pronalazak tete Rouz. I kao sto je simpatican dekica rekao cim sam prosla pored restorana gde sam predhodne noci zadobila lepu crvenu fleku naisla sam na tako lepe i ocaravajuce bele lale ispred cvecare pored koje je bila i knjizara koja se zvala Rouz.
Izabrala sam mali buket belih lala i usla u cvecaru.

"Dobar dan mlada gospodjice."

"Oh vi ste sigurno cuvena teta Rouz."

Nasmejala se uzela buket iz mojih ruku dodala jos par crvenih lala i zavila ih u novine.

"Crvene su poklon jer vam crveno ocaravajuce stoji."

"Hvala vam puno, da li je i knjizara vasa uzela bih par knjiga.?"

"Naravno izvoli prodji izaberi ili zelis da ti ja pomognem?"

"Zelela bih neku knjigu koja opisuje ovaj prelepi gradic i jednu koja opisuje neku nemogucu veliku ljubav."

"Vidim da znate sta zelite?"

"Eh teta Rouz samo tako izgleda, na povrsini tako izgleda kada se zadje u dubinu, to je jedan veliki kreativni haos u meni. Nekada sam znala sta zelim, sada znam da to ne mogu imati, trebala sam to i ranije znati."

"Znaci to Vas mala gospodjice dovodi u nas mali grad?"

"Kako mislite? Sta me dovodi?"

"Dosli ste da pronadjete ljubav, ljubav iz vas izbija."

"Gresite teta Rouz, ljubav odavno vise ne trazim. Dosla sam da pronadjem sebe i da tu ljubav koju vidite prenesem na papir, da tamo i ostane."

"Da li ste mala gospodjice raspolozeni da sa ovom starom tetom popijete kafu?"

"Naravno, mozete me zvati Ketrin."

"Vise mi se svidja mala gospodjica ako vam ne smeta da vas tako zovem, jer to zaista jeste."

Nasmejala sam se.

"Kako god vama godi teta Rouz."

Izvela me je kroz knjizaru na trem sa kog je pogled vodio ka moru.

"Sedite sada cu izneti malo keksa i kafu."

Posle par minuta donela je kafu i neki keks koji je mirisao bozanstveno na limun.

"I Ketrin ko je ta Vasa nemoguca ljubav koja Vas je naterala na najdivnije stvari, ko je mladi gospodin koji je zasluzio da se nadje u knjizi?"

"Pa i nije bas zasluzio lepim stvarima, znate ja nikad nisam bila sa tim muskarcem, jednostavno sam ga samo volela iz daleka."

"Znaci platonska ljubav?"

"Tako nesto."

"A, da li on to zna?"

"Ne, mislim verovatno je znao da je mala klinka kao i dosta njih iz naseg grada zaljubljena u njega, ali nisam ja nikad bila njegov tip. Znate on je uvek setao manekenke, zene kao sa modne piste. A ja, ja sam suvise obicna da bi me on primetio."

"Oh draga ti si mozda sve samo nisi obicna."

"Kako god od njega sam imala samo poneki pogled, laznu nadu i polomljeno srce."

"Ti jos uvek volis tog misterioznog momka?"

"Ne, ne. Ja sam njega volela onako decije, platonski. Ne moze se voleti neko ko nikad nije bio vas niti ce ikad biti."

"O gresis duso, to je prava ljubav. Ne moras biti necija da bi volela, voleti i biti srecan jer je voljena osoba srecna e to je prava ljubav. Nekad su najvece ljubavi one koje se nikad nisu ostvarile. Nekad najjace volimo bas one koje nemamo. Nadam se da kada budes napisala knjigu da cu je sa ponosom staviti na svojim policama."

" Mozda ste upravu. Najmanje sam ga imala, a najvise sam ga volela. Nadam se, kada je budem napisala obecavam prvo cu je vama poslati."

"Znas Ketrin svi smo mi voleli. Vidis onu vilu na vrhu stena?"

"Da."

"Tamo sam bila najvoljenija i najsrecnija zena."

"To je vasa vila?"

"Bila je. Prodala sam je jednom mladom gospodinu pre par meseci, godinama niko u nju nije ulazio. Od kada je moj muz umro, tad sam je zakljucala i preselila se ovde iza knjizare. Moje srce nije moglo da izdrzi da bude tamo gde je sve bilo idealno a da mog muza nema."

"Zao mi je zbog vaseg gubitka. Zasto tek sada, mislim zasto ste je sada prodali ako vam je toliko vredna?"

"Prvo niko nije imao para koliko ona zaista vredi, a i kada bi se nasli milioneri koji su je zeleli nisam zelela da im prodam jer nisam u njima videla onu jacinu, borbenost, strast za zivotom, tamu. Zelela sam da buduci vlasnik bude slican mom muzu."

"Taj gospodin je slican vasem muzu? Kako to znate?"

"To se vidi draga moja odmah, kada ga budes videla shvatices. On je slican mom pokojnom muzu, mada bih rekla da je dosta zgodiniji, haha. Nadam se da ce naci i on svoju savrsenu malu gospodjicu. I ovaj hotel i restoran je on kupio. A ti gde si odsela?"

"Ja sam u malim kucicama kraj plaze."

"Oh, na privatnoj plazi zar ne?"

"Nisam znala da je privatna, to onda objasnjava to da sam jedina bila na plazi. Znate li vlasnike?"

"Mislim da znam draga, bitno je da imas svoj mir tamo, niko te nece ometati dok budes pisala, i veruj mi to je najlepsa plaza koju ces ikad videti, ta plaza je ljubav."

"Teta Rouz vi u svemu vidite ljubav."

Rekla je Ketrin uz osmeh i uzela jedan kolacic.

"Teta Rouz ovaj kolac je prelep."

"Jedi draga zapakovacu ti da poneses. Da vidim ljubav, i osecam da povetarac pocinje da duva."

Nasmejala se onako slatko zlocasto.

"Kakav povetarac, vedro je i sunce przi teta Rouz?"

"Oh shvatices uskoro."

I opet taj slatki osmeh.

"Teta Rouz, da li ste tu?"
Zacuo se muski glas. Taj glas. Zasto mi je ovaj glas poznat odnekud, i zasto sam se najezila na taj glas. Ko je to? Ne, nemoguce pocela sam da haluciniram.

"Izvini draga moram da te ostavim na tren, moram da obavim jedan brzi poslic. Budi tu odmah dolazim."