Aleksej

Sta sam uradio? Jebeno sam unistio nesto najsvetije. Svojim sjebanim umom sam sve unistio. Zasto sam usao u njen zivot, mogao sam u restoranu da kazem da imam hitan posao, mogao sam da odem kao i uvek do sad. Mogao sam da je zastitim od sebe, sada je sve predaleko otislo, sve sam unistio.

"Aleksej sta ti je? Da li znas sta radis?"

"Ne Tomi ne znam. Odlepio sam, ne mogu da se kontrolisem kad je ona upitanju."

"Sta ces sada da radis?"

"Pusticu je Tomi. Ne mogu da je uvucem u svoj svet, previse mi je dragocena, volim je."

"Zasto joj jednostavno ne kazes sta osecas, zasto se jebeno jednom u zivotu ne otvoris nekome mozda ce to sve promeniti."

"Ne mogu Tomi, sjeban sam, ne umem."

"Aleksej samo joj sve kazi, jaka je ona devojka po ovome sto sam nocas video umece ona da se nosi sa nasim svetom. Pa koliko bi devojaka imalo hrabrosti ovako da se ponasa? Koliko bi devojaka tebe uopste i odbilo?"

"U tome i jeste poenta Tomi ona je i previse hrabra, mozda cak i ludo hrabra. Ne zelim da joj se ista desi. Kako cu je zastititi od svega kad me jebeno nikad ne bi slusala. A zbog nje bih srusio ceo svet."

"Sta ces sad?"

"Ujutru ce otici, shvatice da je otljucano i otici ce zauvek."

"Kako? Pustices je?"

"Moram, a ti ces od trenutka kada bude napustila ovu vilu biti njena senka, poveravam ti nesto sto mi je vrednije od zivota."

"Zasto ovo radis Aleksej?"

"Zato sto zelim da bude srecna. Svaki njen korak ces znati i i najmanja sumnja ako postoji da je u opasnosti sklonices je."

"Ti hoces da je ubacim u nas sistem zastite, a ne zelis da budes kraj nje?"

"Da Tomi."

"Slusaj brate, godinama sam uz tebe, ceo zivot. Ti nikad nikog nisi voleo, ali da neko ovako voli zenu jebeno nikad nisam video. Bio sam isprva ubedjen da je ona samo jedna od trofeja koji zelis, mislio sam da je bolje da je pustis, da nije za tebe, za nas svet. Mislio sam da je slaba, a onda sam razmisljao. Video sam, video sam svojim ocima prvi put ti je do nekoga stalo, prvi put sam video da nekog volis. I nisi mi jasan, ti si mazohista i seronja jer ces sve da sjebes."

Uhvatio sam se za glavu, pekle su me oci sta je ovo, zar cu prvi put i zaplakati. Zagledao sam se u vatru iz kamina.

"Samo uradi sta sam ti rekao. Ostavi me sad samog."

Tomi je otisao, sedeo sam jos dugo i razmisljao. Napisacu joj pismo i vraticu joj prsten, dacu mojoj taliji moju taliju. Za par sati ce otici, mrzece me.
Bravo uspeo si, sjebao si najdrazu osobu. Ali bolje je da me mrzi i da me se kloni, tako cu je zastitite od ovog mraka i sjebanog sveta, zastiticu je od sebe. Bice srecna, mora biti. Otisao sam da je otkljucam, morao sam da provirim u sobu. Sedela je na podu naslonjena na krevet, sminka joj se razmazala od plakanja, izgledala je kao izmuceni andjeo.
Uzeo sam je u narucije i smestio u krevet, posao sam ka vratima.

"Aleksej."

Buncala je. Prisao sam joj, legao sam kraj nje, pomerio joj kosu sa lica, sigurno ima kosmare, njen kosmar sam ja. Taj zakljucak me je zaboleo neocekivano puno.

"Aleksej ne idi."

Molim sta je rekla? Gledao sam u nju, prisao joj blizu lica i rekao.

"Mala ne idem ja nikud, uvek sam tu, spavaj mala."

Opet je buncala, nisam sve razumeo, skoncentrisao sam se da cujem svaku rec, svaki dah.

"Aleksej zelim da budem tvoja, zelim te."

Ona mene zeli. Moja mala me zeli. Necu te pipnuti dok mi to ne budes trazila svesno, a jebeno bih sad usao u tebe i ne bih se odvajao satima.

Zaspao sam kraj nje. Video sam kada se probudila, car mog lakog sna. Nikad nisam skroz spavao, bilo je uvek to samo zatvaranje ociju. Budio sam se uvek na svaki sum. Neki doktori su mi objasnili da se to zove paranoja. Kako god.
Milovala me je, pravio sam se da spavam, a srce mi je tuklo kao nikad do sad. Zele sam da je zagrlim, zeleo sam da je ljubim. Zeleo sam da vodim ljubav sa njom. Ustala je i krenula ka vratima, zastala je na vratima i gledala me je, video sam kroz trepavice.
Moja mala poslednji put zeli da me gleda, verovatno zeli da ureze ovu sliku u glavi kako bi je uvek podsecala da me se kloni. Izasla je, srce je opet pocelo da lupa kao da sam na najjacem adrenalinu, toliko je jako lupalo da je ovo vise podsecalo na bol. Izasao sam za njom, telo se samo kretalo, nisam zeleo da idem za njom ali telo je samo islo, srce je ovog puta bilo jace od mozga.
Pricala je sa Tomijem, upijao sam svaku njenu rec, svaku rec koja me je pekla kao da je svaki put ispalila po jedan metak u mene. Stajao sam iza nje i slusao, gledao sam kako jedina zena koju volim odlazi, odlazi mrzeci me.
Idi mala, idi i ne okreci se. Spasi se. Otisla je.

"Aleksej zao mi je, cuo si i sam sve. Sta zelis da uradim?"

"Nista Tomi, samo je cuvaj."

Otisao sam u sobu i legao, krevet je jos uvek mirisao na nju, jos je bio topao deo gde je lezala. Naslonio sam se udahnuo miris i zatvorio oci.
Zbogom mala.

Tomi je uleteo u sobu.

"Sta koj kurac? Sta je sad? Rekao sam da zelim da budem sam."

"Aleksej ona odlazi, ide na aerodrom.
Sta da radimo?"

"Pusti je da bude srecna i cuvaj je. Poverio sam ti nesto vrednije od zivota."

"Aleksej ovo nisi ti, ti ne odustajes dok ne dobijes sta zelis. Sta ti se do djavola desilo?!"

Tomi je vikao.

"Ustani, ustani i uradi nesto. Ti si mozak svih operacija, uvek imas resenje. Kazi jebeno sta da radim?"

Ustao sam i naslonio se ledjima na krevet. Gledao sam ka Tomiju ali sam gledao kroz njega.

"Tomi kada je ona u pitanju mozak ne reaguje, ne umem da funkcionisem razumno kada je ona u pitanju. Pravim sranja, sjebao sam je. Ne zelim da je povredim, a povredicu je."

"Kako znas da ces je povrediti?"

"Pogledaj me, pogledaj nas!"

Poceo sam da vicem!

"Vidis li igde svetlost, ne mi smo u mraku Tomi, zelim da ona bude na svetlosti. Pusti me izadji napolje."

"Ti si jebeni mazohista i seronja."

Izasao je i zalupio vratima.

Tomi: Necu te pustiti, radicu sve dok se ne trgnes. Ne mogu da dozvolim ovo, kajace se a onda poznavajuci njega samo cemo imati vise posla i sranja.

"Dante vozi na aerodrom, nagazi."

Avion nije poleteo, morao sam da se raspravljam sa krestavom stjuardesom, obezbedjenjem da bih dosao do aviona. Jao Aleksej platices mi za ovo.

"Ketrin izadji iz aviona."

Cujem je kako vice pokusavam. Cujem da se raspravlja. Pocinjem da udaram u vrata i vicem.

"Jebeno otvaraj vrata."

Izasla je.

"Zar bi stvarno otisla?"

"Gde je on Tomi?"

"U vili, rekao mi je da te pustim da odes, rekao mi je.. ne mogu da ti kazem ali svasta je rekao."

"I ne treba ti da mi kazes vec on.
Vozi me u vilu."

"Sta?"

"Cuo si me Tomi vozi me u vilu."

"Ne treba dva puta da kazes."

Razvukao je osmeh i izdao naredjenje vozacu.

"Nagazi Dante idemo kod kralja."

Dodala je "idemo kod zlog kralja".

"Tomi da li mozes da resis da mi vrate sledecim letom iz Sijetla kofer?"

"Ne brini, resicu."

"Znam da hoces."

Nasmejala sam se. Zar postoji ista sto njegovi ljudi nisu mogli da rese.

"Stigli smo, gde je on?"

"U sobi na spratu, gde si ga i ostavila."

"Znaci zli kralj se nije ni pomerio? Sad cemo njegovom visocanstvu malo poremetiti sne."

Usla sam u sobu, krevet je bio prazan i hladan, pogledala sam u kupatilu ni tamo ga nije bilo.

"Tomi? Gde je on?"

"Zar nije u sobi?"

"Ne, soba je prazna."

"Sacekaj, provericu."

Otisao je do jednog od cuvara i nesto pricao sa njima.

"Otisao je na trcanje, sad cu ga zvati."

"Aleksej gde si?"

"Znas gde sam, reci? Sta ti treba?"

"Da li mozes odmah da dodjes u vilu?"

"Zasto?"

"Samo dodji."

Zaculo se zvono na vratima.

"Je li on?"

"Ne Ketrin, zar bi zvonio na sopstvenim vratima.?"

Nasmejao se.

"Ti ga bas volis, a?"

"Ne. Ne volim ga samo zelim da mu vratim nesto sto odavno nije moje."

"Kako god."

Batler je otvorio vrata. Au jebote. Odakle se ona sad stvorila?

"Dobar dan Tomi, po tvom izrazu lica vidim da si u soku."

"Blagom."

Rekao je Tomi. Visoka plavusa u plavoj haljinici i visokim potpeticama lepa kao sa modne piste prisla je i pruzila mi ruku.

"Zdravo ti si verovatno Tomijeva devojka, ja sam Sofija Aleksejeva devojka."

"Molim?"

Srce je udaralo kao ludo, zemlja se otvorila, propadala sam kroz neku tamu, mrak je, ne vidim nista, cujem samo neko pistanje, komesanje nekih glasova koje ne mogu da raspoznam. Sta se desava? Sta se upravo desilo? Gde sam ja?

"Ketrin"

Cujem kroz daljinu moje ime, neko me doziva. Ne znam ko. Svuda je mrak.

"Ketrin otvori oci, zovite hitnu! Ketrin!"

Ne mogu da otvorim oci, sta je sa mnom. Odjednom je zavladala tisina. Mozda je ovo bio san, nastavicu da spavam jos malo.

"Gospodine Aleksej."

Obratio mi se jedan od cuvara na ulasku.

"Kazi?"

"Gospodjica Ketrin je u dnevnom boravku dosla je sa Tomijem."

Ketrin je ovde? Nije otisla? Moja mala se vratila. Pohitao sam ka vili, samo sam zeleo da je zagrlim.