Ušla je u kuću sa dve kafe, a onda se namrštila kad nije Vučko izašao da je sačeka. Krenula je ka spavaćoj sobi i osmehnula se. Konstantin je spavao pokriven preko glave, dok je Vučko spavao ispod njegovih nogu. Pomilovala je Vučka po glavi, a onda sela na krevet i nežno poljubila Konstantina. "Vreme je da ustaneš, još malo moraš da kreneš na posao.", nežno je rekla, kad je otvorio oči.

Osmehnuo joj se, povukao je dole kraj sebe, a onda je zagrlio i ponovo sklopio oči. "Ne idem na posao.", prošaputao je, jače je stegao i nastavio da spava.

Zbunjeno ga je gledala, ali je slegnula ramenima, zagrlila i ona njega, pa i sama iscrpljeno zaspala. Otvorio je oči i pogledao je. Pogledao je na sat i uzdahnuo. Odavno je prošlo dvanaest. Ugledao je dve kafe na noćnom stočiću i zapitao se zašto ga nije budila. Nasmešio se, krenuo da ustane, ali ga je jače stegla, privila se skroz uz njega i nastavila da spava. Ovio je obe ruke oko nje i uzdahnuo. "Veštice jedna, šta si mi to uradila?", tiho je upitao i poljubio je u teme.

Promeškoljila se, pa otvorila oči i pogledala ga. "Koliko je sati?", pospano je upitala.

"Prošlo je jedan, spavaj.", nežno je rekao.

Odmahnula je glavom i protegla se. "Imam osećaj da je kafa ledena, ja sam u šest i deset već bila ovde.", promrmljala je.

Tek u tom trenutku je shvatio da je kompletno obučena. "Zašto si obučena?", upitao je, dok je zavlačio ruku u njen dekolte.

Zadrhtala je i uzdahnula, kad je osetila taj vreo dodir na svojim grudima. "Pokušala sam da te probudim, da pijemo kafu, ali si me samo uvukao u krevet i nastavio da spavaš.", promrmljala je. Svukao joj je gornji deo kombinezona, pogledao u njene grudi, pa spustio usne na jednu, dok je drugu mazio i palcem joj draškao bradavicu. Glasno je zaječala i ukopala prste u njegovu kosu. Naizmenično se igrao sa njenim grudima, a onda je zavukao ruku u donji deo njenog kombinezona i počeo da joj mazi ribicu. Izvila je kukove ka njegovoj ruci, dok joj se mutilo u glavi od njegovih dodire. Počeo je da petlja drhtavim rukama oko njenog otvarača, ali je toliko bio nestrpljiv, da ga je samo pokidao i svukao ga sa nje. Najzad smestio između njenih nogu, skinuo joj gaćice, a onda spustio usne na nju. Jako ju je stegao rukama za kukove, kako bi je smirio i nastavio da je ljubi i liže. Nije više mogla da izdrži i pustila se. Jedva je uspeo da je obuzda, koliko su joj se telo treslo, a onda je legao preko nje, pogledao je u oči i spustio usne na njene, pa se grubo nabio u nju. Toliko ju je želeo, da nije mogao da se kontroliše, a shvatio je i da joj prija njegova grubost. Glasno je stenjala, grebala ga po leđima i izvijala kukove ka njemu. Uskoro su zajedno svršavali, dok su se grčevito držali jedno za drugo.

"Hoćeš li da naručim kafu?"

Osmehnula se. "Možemo uneti bar šporet, pa ću je ja skuvati.", promrmljala je.

Klimnuo je. "Dobro, ovo možeš da baciš u kantu, pocepao sam. Nisam video ništa komplikovanije za skidanje.", progunđao je kad je ustao i pokazao joj kombinezon.

Uzdahnula je i sela. "Obećala sam ga Tini. Šta sad da kažem detetu, pošto istinu svakako ne mogu?"

Nasmejao se, seo do nje i slatko je poljubio. "Kupićemo nov i daćeš joj ga. Znaš gde si ga kupila?"

"Mhm, u "Zari", u Knez Mihailovoj."

Klimnuo je. "Onda se oblači, nas troje idemo na kafu, pa u šetnju i kupovinu.", progunđao je i pogledao u Vučka. "I ti diži tu guzicu iz kreveta, ideš i ti.", promrmljao je i otišao do ormana.

Violeta ga je gledala dok je tražio trenerku da obuče i nije joj bilo jasno gde je nestao onaj mrgud. Ustala je, stala iza njega, pa spustila poljubac na njegova leđa. "Daj mi samo tu plavu trenerku, dok se odlučiš šta ćeš.", promrmljala je kad se okrenuo i pogledao je.

Privio ju je uz sebe i strastveno je poljubio, a onda je pustio, pa joj dodao trenerku koju je tražila, a onda uzeo i sebi trenerku. Obukli su se, Violeta je stavila Vučku povodac, a onda su ušli u auto i krenuli. "Kako je bilo noćas na poslu?"

Prevrnula je očima. "Dosadno, kao i uvek. Ja ne znam koji nas đavo i šalju tamo.", progunđala je.

Nasmejao se. "Valjda je bolje kad nemaš posla."

"Izuzetno, pogotovu kad ti društvo prave mrtvi ljudi.", ironično je rekla. 

"Bar ti ne dosađuju.", promumlao je.

Prasnula je u smeh. "To nešto na račun tvojih uposlenika?"

"Tačnije sekretarice, ta žena ne zna ništa sama da uradi."

"Zašto si je onda zaposlio? Rekla bih da nije tvoj tip."

Osetio je ljubomoru u njenom glasu i nasmejao se. "Ne, nije moj tip. Moje sekretarica, koja je otišla na porodiljsko, mi je preporučila nju. Nije mi se baktalo da tražim sam i pristao sam. Od sutra više ne radi."

Zbunjeno ga je pogledala. "Zašto?"

"Šta misliš, ko je preneo Snežani da sam te predstavio kao svoju verenicu? Nije problem u tome, problem je što joj verovatno prenosi i sve ostalo što se dešava u firmi.", progunđao je.

Zapalila je cigaretu i pogledala ga. "Jesi li siguran da je ona?"

"Mhm, nikad se ovakve stvari nisu dešavale pre."

"Zašto si me predstavio kao verenicu?", najednom je upitala. 

Nabrao je nos. "Smeta ti?"

Odmahnula je glavom. "Ne, ne smeta mi, samo si me iznenadio i zbunio, ništa više.", promrmljala je.

Osmehnuo se. "Imam četrdeset pet godina, nije baš da mi priliči da kažem da imam devojku."

"Mogao si da me predstaviš kao svoju prijateljicu."

Prevrnuo je očima. "Pa da svaki od onih mamlaza misli da može da ti priđe. Oči su im ispale, kad su te ugledali."

Violeta se smejala kao luda. "Ti stvarno nisi normalan. Ozbiljno, umišljaš, samo su bili fini, kao prema tvojoj verenici, ništa više."

Klimnuo je. "Inače bi se polomili, ko će prvi da ti uzme broj telefona, koji ni ja još nemam, usput."

Stomak ju je boleo od smeha. "Ti si stvarno lud. Ili ljubomoran, trećeg nema."

"Samo sam realan.", promumlao je. Bio je ljubomoran, mogao je sebe da zamisli kako, poput Vučka, ujeda sve koji je samo pogledaju, a kamo li da joj priđu. 

Uzdahnula je. Stvarno je bio isuviše tvrdoglav. "Neka ti bude, ali nisi realan ni malo.", progunđala je. 

"Jesam. Muškarac sam i znam, za razliku od tebe."

Bledo ga je pogledala. "Objasni mi to, molim te."

Bacio je pogled na nju, parkirao automobil, a onda izašao, pa sačekao da izvede Vučka, uzeo je za ruku i poveo je ka prvom kafiću. "To znači da tačno vidim kako te skidaju pogledom. Da nisam rekao da si mi verenica, do polaska kući, imala bi bar devet od deset brojeva onih muškaraca. Za jednog nisam siguran, jer je oženjen i to samo iz tog razloga.", mumlao je.

Prevrnula je očima i ušli su u kafić. "Oprostite, ali ovde je velikim psima zabranjeno.", konobar im je prišao, pa odmerio Violetu.

Malo joj je falilo da prevrne očima, ali se suzdržala. Koje jebeno glupo pravilo. "U redu.", tiho je rekla, pa krenula ka vratima. 

"Na vratima piše da je kafić pet frendly, u čemu je problem?", začula je Konstantinov glas i duboko uzdahnula, pa se vratila. "Da li je gazda tu, ili ti smišljaš pravila?"

Povukla ga je za rukav. "Idemo, ima još kafića.", zasiktala je i pokušala da ga izvuče iz kafića.

Tvrdoglavo je odmahnuo glavom. "Ne, dok ne dobijem odgovor. Gde to pravilo piše?"

"Ne piše, ali devojka je dovela vuka."

Prevrnuo je očima, uhvatio Violetu za ruku, pa je povukao za prvi slobodan sto. "To je pas, češki vučji pas, ne vuk. Donesi nam dve gorke kafe.", arogantno je rekao.

"Gospodine, zvaću gazdu..."

"Slobodno, a dok on ne dođe, donesi nam kafu.", zarežao je.

Ovaj se okrenuo i otišao, a Violeta ga je pogledala. "Koji ti je, jebote? Ako im smeta..."

"To je diskriminacija, na vratima nigde ne piše da ne mogu veliki psi, niti vukovi.", progunđao je i zapalio cigaretu.

Nasmejala se. "Znam, ali mogli smo otići u bilo koji drugi."

Uskoro se pojavio visok, krupan čovek, noseći dve kafe, umesto onog konobara. "Dobar dan, ja sam gazda ovog kafića. Oprostite zbog incidenta, mom sinu baš nije dan.", promrmljao je i spustio kafe ispred njih.

Konstantin je klimnuo. "U redu je, nema problema.", promrmljao je i krenuo da plati, ali je čovek odmahnuo glavom.

"Kafa ide na račun kuće, u znak izvinjenja."

"Hvala Vam.", Konstantin je promemljao i ovaj je otišao. Nadmeno je izvio obrvu i pogledao u Violetu. "Jel vidiš?"

Nasmejala se i odmahnula glavom, pa i sama zapalila cigaretu. "Nemoguć si, znaš?", nasmejano je upitala.

Klimnuo je glavom. "Znam, ali bih rekao da tebi to ne smeta."

Prevrnula je očima. "Ne smeta mi.", promumlala je. Ne da joj nije smetalo, već joj se svaka njegova osobina sviđala, svaka ju je sve više privlačila njemu. Što više je otkrivala njegovu unutrašnjost, sakrivenu iza namrgođenog lica, to više joj se sviđao. Popili su kafu, a onda sa Vučkom krenuli u šetnju. Svratili su do"Zare" i sa olakšanjem je shvatila da i dalje imaju iste kombinezone, čak i u istoj boji. Kupili su ga, pa krenuli dalje.

"Ovo si platila devet hiljada?", zabezeknuto je upitao, kad su izašli van.

Bledo ga je pogledala. "Vredi toliko."

"Prvo, da ga nisam pocepao, još bi bili u onoj sobi, dok bih pokušavao da ga skinem. Drugo, treba ti pola sata da ga skineš, kad god ideš u wc. Šta tu tačno vredi devet hiljada?"

Prasnula je u smeh. "Prvo, trebao si samo da ga povučeš na dole, pojas je tu samo za ukras. Drugo,  videla sam ti izraz lica kad sam ga obukla.", rekla je smejući se.

Pogledao ju je. "Zajebavaš me, zar ne?"

Nasmejano je odmahnula glavom. "Ne, Konstantine.", rekla je grcajući od smeha.

Prevrnuo je očima. "Zato nisam uspeo da ga skinem."

Smejala se kao da nije normalna, dok su se prolaznici okretali i gledali ih. "Joj, ti nisi normalan."

Prevrnuo je očima, privukao je sebi i željno je poljubio. "Ti si me učinila ludim, veštice jedna. Idemo li nazad? Moramo i da unesemo stvari u kuhinju."

"Mhm, ako ne budemo morali opet da krečimo, nisam ni ulazila od jutros u kuhinju."

"Kako je, tako je, ne pada mi na pamet da ponovo krečim, još me leđa bole od juče.", progunđao je.

Zacerekala se. "Ispao si iz kondicije."

"Radije ću u krevetu da ti pokažem u kakvoj sam kondiciji.", rekao je i nacerio se. 

Nasmejala se. "Ne bih imala ništa protiv.", promrmljala je, ubacila Vučka u auto, zatvorila vrata za njim, pa i sama ušla unutra. Uskoro su se parkirali u garaži i ona mu je pružila kesu. "Idi i odnesi joj ovo."

"Zašto joj ti ne daš?"

Uzdahnula je. "Glupo mi je da idem tamo sad, Konstantine, ne znam ni kako bi Snežana reagovala, a i Anči.", tiho je rekla.

Klimnuo je glavom. Razumeo ju je. "U redu, požuriću.", promrmljao je i otišao, a ona i Vučko su krenuli ka kući. Pustila ga je sa povodca, a onda krenula sama da unosi ono što je mogla da ponese. 

"Lepo, dok ti tu sama nosiš stvari, onaj tvoj ćereta sa bivšom ženom, čak joj i kupuje u "Zari".", začula je Negovanov ciničan glas. Violeta je prevrnula očima. Rešila je da ga ignoriše, nije imala nameru da mu dopusti da je isprovocira. Nije ga čak ni pogledala. "Zar ne bi trebao svojoj novoj devojci da kupuje krpice? Hajde, maco, znaš da bih ti ja kupio šta god poželiš, za ono što daješ njemu." I dalje ga je ignorisala, ali je osećala da su joj živci bili pri kraju i prokleto se nadala da će Konstantin zaista uskoro doći, pre nego što razbije nešto od nameštaja od glavu ovog kretena.

"Šta bi joj kupio, maco?", začula je Konstantinov glas i odahnula je. Znala je kolika je kukavica njen bivši muž, pa je znala i da neće biti nikakvog incidenta. Bar što se njega tiče. To isto nije mogla da kaže i za Konstantina. Mišić na obrazu mu je igrao, a oči bile tamne poput noći. Prišla mu je, pa ga uhvatila za ruku. "Čekam odgovor.", zasiktao je. Ovaj je i dalje ćutao. Krenuo je da prođe pored njega, ali ga je Konstantin uhvatio za duksericu i približio ga sebi. "Nemoj da ti se ikad više palo na pamet da joj priđeš, ikad. Prvo ću te prebiti, a onda sve ispričao tvojoj ženi. Jel to u redu, maco?", zarežao je. Ovaj je zaklimao glavom, a onda ga je Konstantin odgurnuo i on je otišao.

"Nisam mu dala povoda.", prošaputala je.

Osmehnuo se i slatko je poljubio. "Tu sam skoro od samog početka. Ne brini za to. Hoćemo li da unosimo stvari?"

Uzvratila mu je osmeh i nežno ga poljubila. "Hoćemo, jesi li dao Tini kombinezon?"

"Mhm, oduševila se i rekla da te poljubim u njeno ime. Doćiće kasnije do nas."

"Jesi li uspeo da Snežanu nagovoriš da je pusti malo sa društvom?"

Odmahnuo je glavom. "Ne, ali će doći kod nas, pa nek ide odavde, neće ni znati, a i ako sazna, imam ista prava koliko i ona."

Klimnula je. "Imaš i iskoristi ih. Nisi trebao ni do sad da dopustiš da ona preuzme svu kontrolu nad decom."

Slegnuo je ramenima. "Znam da nije, ali tad nisam imao snage da se borim sa njom."

Uneli su sto, spustili ga na mesto, a onda mu je prišla, zagrlila ga oko struka i propela se na prste, pa ga poljubila. "Znam. Da unesemo ovo, pa da spremim doručak, važi?"

Klimnuo je glavom i uzvratio joj poljubac. "Važi.", promrmljao je. Vraćali su stvari nazad u kuhinju, dok ih je Vučko pratio u stopu, a onda je Violeta uzela da sprema doručak. Sve vreme je stajao iza nje, ljubio je po vratu i dodirivao je. Nakon toga su zajedno doručkovali, a onda celo popodne proveli sa Tinom. Uzdahnuo je kad je te večeri ponovo legao u krevet kraj nje. Privio ju je uz sebe, željno je poljubio, pa su celu noć vodili ljubav.