Sledeće jutro je otvorila oči, ugasila alarm, a onda se okrenula na drugu stranu i zaspala. Promeškoljila se, okrenuo se ka njoj, a onda u snu svalio ruku i nogu preko nje. Otvorila je oči, dohvatila telefon i počela da ga gura, kako bi mogla da se izvuče i ustane. "Jebi ga, jebi ga, jebi ga...", gunđala je, dok je vadila garderobu iz ormana.

Jedva je otvorio oči. Celu noć se okretala, pribijala uz njega u snu i oka nije sklopio. "Šta je sad, dođavola?"

"Ugasila sam zvono. Opet kasnim.", progunđala je i brzo navlačila poslovni komplet plave boje.

Progutao je. Imala je telo boginje i ud mu se trzao u gaćama. "Nemoj da se nerviraš, čisto sumnjam da će tvoji klijenti pobeći bilo gde.", rekao je cerekajući se.

Zapanjeno ga je pogledala. "Ti si budala.", promrmljala je, jedva se suzdržavajući da ne prasne u smeh. 

Ustao je iz kreveta i stao ispred nje. Duboko je uzdahnula. "Kad treba da budeš na poslu?" 

Pogledala je na sat. "Za pola sata. Kasnim, nema šanse da stignem."

Uzdahnuo je. "Odbaciću te, za deset minuta smo tamo.", promrmljao je, otvorio orman, pa i sam krenuo da se oblači. 

"Nema šanse, opet ne stižem na vreme, gubiš svoje vreme bez potrebe..."

Izgurao ju je iz sobe, pa je pogledao. "Gde ostavljaš ovu zver kad si na poslu?"

Bledo ga je pogledala. "U kući, ne misliš valjda da se smrzava napolju?"

Prevrnuo je očima. "To je vuk, neće mu ništa biti."

"Nije vuk, već pas i..."

Ponovo ju je pogurao. "Polazi. Luda žena, kasni na posao, a raspravljala bi se oko toga šta je ona napast.", progunđao je. "Čekaj me tu.", promrmljao je i otišao u garažu. Uskoro se vratio sa motorom i dobacio joj kacigu. "Ideš li?"

Odmahnula je glavom, stavila kacigu, pa sela iza njega i jako ga obuhvatila oko struka. Pokrenuo je motor i krenuo u vožnju gradom. Desetak minuta kasnije su već bili ispred zgrade gde je radila. Sišla je sa motora, skinula kacgu, pa sačekala da i on skine svoju. "Hvala. Napraviću ti poseban ručak za ovo.", promrmljala je i pružila mu kacigu.

Klimnuo je. "Samo nemoj da ti ovo uđe u naviku.", progunđao je i uzeo kacigu iz njene ruke.

Prevrnula je očima, sagla se i poljubila ga u obraz. "Nisi ti tako loš, kao što se predstavljaš.", promumlala je, okrenula se i ušla u zgradu.

"Ludača.", progunđao je za njom, vratio svoju kacigu i otišao svojim putem. Sve vreme vožnje do svoje firme je razmišljao o njoj. 

"O, dobro jutro, gospođice Violeta, stigli ste na vreme, zapanjujuće.", njen šef je rekao kad ju je ugledao.

Pocrvenela je i osmehnula se. "Preselila sam se malo bliže, a i Vučko sad ima dvorište, pa bar ne moram njega prvo u šetnju da vodim. Kako ste?"

Klimnuo je glavom. "Dobro sam, malo me ove stare kosti bole, ali u suštini sam dobro. Vi?"

"Sad sam malo u nekom rascepu, ali prilagodiću se, bar mi je to uvek išlo od ruke.", nasmejano je rekla.

Klimnuo je. "To mi je drago da čujem. Hajde na posao, ovde sve drugačije funkcioniše kad ste odsutni."

Osmehnula mu se. "Ne brinite, sve ću dovesti u red.", promrmljala je i krenula ka svom radnom mestu. "Hej, pa gde si ti?", nasmejano je upitala Cara, prišla mu i pozdravila se sa njim.

Privukao je u svoj medveđi zagrljaj. "Bio sam juče po one papire, ali je neki čovek otvorio vrata i rekao da nisi kod kuće."

Uzdahnula je. "Bila sam kod kuće, meni je rekao da si žurio i da si me pozdravio. Kreten.", progunđala je.

Car ju je pogledao, pa spustio kafu ispred nje. "Deluješ kao da se nisi razbudila. Ko je on?"

"Moj cimer.", promumlala je.

Iznenađeno ju je pogledao. "Šta će ti cimer, jebote? Nemoj mi samo reći da od naše plate ne možeš da platiš stan."

Uzdahnula je, pa zapalila cigaretu i otpila guitljaj kafe. "Dva dana sam bila na ulici, Care. Zbog Vučka nije hteo niko da me primi u stan, slučajno sam našla broj na banderi i žena koja se javila je bila oduševljena kad je čula da imam Vuča. Kućica mi se odmah svidela, Care i bez razmišljanja sam dala polog za četiri meseca. Uopšte mi nije bilo čudno što sređena i lepa kuća košta samo sto eura mesečno."

Car se namsejao. "Zbog cimera?"

Mučenički je klimnula glavom. "Izdala mi je kuću u kojoj živi njen bivši muž, koji je usput rečeno, alergičan na pse.", promumlala je.

Cara je boleo stomak od smeha. "Kakva genijalna žena."

Napravila je grimasu. "Zbog njene genijalnosti živim sa kretenom u kući.", progunđala je. 

Nije mogao da dođe sebi od smeha. "Ne mogu da verujem čega se žena setila. Šta je rekao kad te je video?"

Napravila je grimasu. "Bio je oduševljen, pogotovo Vučkom.", ironično je rekla, na šta se on još jače zasmejao. "Nije smešno, nemam pojma kako ću izdržati sledeća četiri meseca, a da nam ne dođe ovde da ga seciramo.", progunđala je.

"Zašto ne nađeš drugi stan, jebote?"

Tvrdoglavo je odmahnula glavom. "Neću iz inata, uostalom, platila sam za četiri meseca i to je to."

Konstantin je došao na posao, pa pozvao svoju sekretaricu u kancelariju. "Izvolite, gospodine?", rekla je i zatreptala očima.

Došlo mu je da prevrne očima, nije mogao da smisli to njeno flertovanje, ali je morao da je istrpi dok ne nađe novu. "Želim da mi nađete stan za iznajmljivanje, nekoga ko bi primio jednu devojku i vuka.", progunđao je.

"Vuka, gospodine?"

Pogledao ju je. "Pričam li nerazumljivo?", nervozno je upitao.

Odmahnula je glavom. "Ne, gospodine, izvinite.", promrmljala je.

Klimnuo je. "Idite i uradite kako sam Vam rekao." Žena je klimnula i izašla van, a on se zavalio u stolicu, pa izvadio iz džepa paklicu cigareta, otvorio je i zapalio jednu. "Prokleta veštica, taman sam se bio otarasio ovih sranja.", progunđao je, a onda mu je u misli došlo njeno zavodljivo telo i reakcija sopstvenog tela na nju. Otresao je glavom, pa počeo da radi, kako bi prestao da misli na nju.

Violeta se premorena vraćala sa posla, kad je u dvorištu naletela na Snežanu. "Hoćeš li svratiti na kafu i turu izvinjena?", tiho ju je upitala.

Uzdahnula je. Donekle je bila ljuta što ju je tako prefridno iskoristila za osvetu bivšem mužu, ali joj je takođe bila i zahvalna što više nije na ulici. Klimnula je. "Hoću.", promrmljala je i krenula za njom.

Dana je uskoro donela dve kafe i Snežana ju je pogledala. "Izvini što ti nisam rekla celokupnu situaciju.", tiho je rekla.

Violeta je uzdahnula. "Nije baš idealna, Snežana, ali sve je bolje nego da spavam na ulici.", promrmljala je.

"Kako se ponaša prema tebi?"

Napravila je grimasu. "Čovek je težak kao crna zemlja. Kako si živela sa njim uopšte?"

Snežana se nasmejala. "Nije oduvek bio takav, kad smo se upoznali bio je veseo i uvek spreman na šalu i avanturu. Menjao se sa godinama.", progunđala je.

"Ne mogu nikako da ga zamislim kao takvog.", promrmljala je.

"Verujem ti. Devojčice ga obožavaju, ali u poslednje vreme ni one ne idu kod njega. Kažu da ih mrači."

Violeti je to došlo pomalo tužno. Kakav god bio, sigurno je voleo svoje ćerke. "Razumem.", promrmljala je.

"Nećemo o tome, reci mi, može li Vučko da se ponekad poigra sa njima, dok si ti na poslu. One obožavaju životinje, a da budem iskrena, znam da neće ispunjavati svoje obaveze i ne želim da im uzmem."

Nasmejala se. "Naravno da mogu, samo nemoj da ga vode iz dvorišta, poludi kad vidi mačku, ne želim da se povrede pokušavajući njega da obuzdaju."

Snežana je klimnula. "Nema problema, neće."

Nastavile su da neobavezno ćaskaju i piju kaficu, ne obraćajući pažnju na vreme, kad je neko snažno zalupao na vrata. Violeta se trgla. "Mislim da ne bi trebala da otvaraš.", promumlala je kad je Snežana uz uzdah ustala i krenula ka vratima.

Odmahnula je rukom. "Ne brini, to je samo Konstantin.", progunđala je. Otvorila je vrata i ispred sebe ugledala besnog Konstantina. Imala je osećaj da će svakog trenutka početi da bljuje vatru i da se puši iz ušiju i nosa. "Šta ti je?", mirno je upitala.

"Dođi da vidiš šta je ona zver od one lude devojke uradila u kući.", zarežao je, uhvatio je za ruku i povukao je van. Violeta je čula šta je rekao, pa skočila sa kauča i izletela za Snežanom. "A i ti si tu. Polazi.", zagrmeo je i pokazao rukom u pravcu kuće.

Progutala je. Nju je podsetio na razjarenog bika i nije joj palo na pamet da mu se suprotstavlja, pogotovu što je već od prilike znala šta je Vučko uradio. "U redu, ali Snežana nije kriva, pusti je, pobogu.", promumlala je.

"Nije?"

"Ne."

Klimnuo je, pustio Snežanu, a onda nju uhvatio za ruku i povukao je ka kući. Snežana je krenula za njima. Nije joj padalo na pamet da propusti da vidi šta je dragi Vučko učinio. Već je počela da voli tog psa. Ušli su unutra i ona je jedva suzdržala da ne prasne u smeh. Kauč je ceo bio demoliran, a tekstil i sunđer iz njega razbacan po celom dnevnom boravku. "Upropastio ga je!"

Violeta je pocrvenela do korena kose. "Pobogu, Vučko, ovo je treći kauč koji ću morati da kupujem u zadnjih godinu dana. Šta imaš protiv njih?", zacvilela je. Životinja je spustila glavu, ne želeći da je pogleda u oči. "Džabe sad spuštaš glavu, pogledaj u kakvu si nas situaciju doveo. Stidim se tvog ponašanja, da znaš.", progunđala je.

Konstantin je treptao i gledao je, ne mogavši da veruje šta priča. "I to je to?"

Bledo ga je pogledala. "Pa šta još da mu kažem? Suta ću otići i kupiti nov kauč, a ovo ću sad počistiti.", promrmljala je.

Snežana više nije mogla da izdrži kad je videla kako je zabezeknuto gleda i prasnula je u smeh. "Sutra će Tina i Anči doći po njega, ne brini, narediću Dani da mu skuva kvalitetan obrok.", rekla je smejući se i izašla iz kuće.

Violeta je gledala svugde, samo ne u Konstantina. Mrko je pogledao u psa i video da ga gleda, a onda je istog trenutka okrenuo glavu. "I?"

"Kupiću drugi, valjda će mi dati kredit, nema šanse da ovakav kauč kupim od svoje plate. Ne brini, svakako ćeš sutra popodne imati svoj kauč.", promumlala je, a onda otišla do kuhinje, uzela džak za đubre i počela da čisti, izbegavajući njegov ljutit pogled. 

"Šta radiš to?"

"Zar ne vidiš?", zajedljivo je upitala, dok je pokušavala sama da podigne kauč i odvuče ga van. Prevrnuo je očima, a onda uhvatio drugu stranu, podigao ga i pomogao joj da ga iznese. "Hvala."

Krenula je u kuhinju, prišla šporetu i stavila dve kafe. Nije ni primetila da je došao za njom i da stoji u dovratku i posmatra je. Skuvala je kafu, jednu ostavila na sto, a drugu uzela u ruke i ponela je sa sobom. Prošla je kraj njega i ne pogledavši ga i otišla. Prevrnuo je očima, uzeo svoju kafu i krenuo za njom. Sedela je na podu u dnevnom borvku, češkala onu napast i pila kafu. Seo je do njih, pa joj poturio cigaretu pod nos. "Dugujem ti dve.", promumlao je kad ga je pogledala.

Uzela je cigaretu i zapalila je. "Ne znam šta ima protiv kauča, svaki put kad zakasnim, on pokida jedan.", progunđala je.

"Šta ti je bivši gazda mislio o tome?"

Zasmejala se. "Nije ni znao, odmah sutradan bih kupila isti i rešila problem."

"Rekao bih da je to mnogo skup pas za održavanje."

Slegnula je ramenima. "Samo je mnogo mlad i hoće pažnju. Danas sam se ja zadržala kod Sneže na kafi i eto.", promrmljala je.

"O čemu ste pričale?", radoznalo je upitao.

"O tebi.", mrtva ozbiljna je rekla. 

"Ma zar ne?"

"Mhm."

Pogledao ju je, nije znao šta joj je Snežana rekla i koliko. "I šta ti je rekla?"

"Da si težak mrgud.", promrmljala je.

Približio joj se. "Zar ne?"

Nije ustuknula, već se i ona njemu približila, pa ga pogledala u oči. "Šalim se, ima mnogo pametnijih tema od tebe.", promumlala je, prešla prstom po njegovom nosu, a onda najednom ustala. "Idem da se istuširam.", promrmljala je i otišla u kupatilo.

Vučko ga je pogledao, a onda se dovukao do njega i stavio glavu na njegove noge. Uzdahnuo je, to jutro je kupio tablete za alergiju, pa bar nije kijao zbog ove napasti. Gledao ga je par sekundi, a onda ga potapšao po glavi. "Zahvali se Bogu na njoj, da si moj, odavno bi spavao na ulici.", progunđao je.

To veče su legli u krevet, poželela mu je laku noć i okrenula mu leđa. Miris kokosove kupke mu se uvlačio u nosnice i nije mu dao mira. Disanje joj se uravnotežilo i kad je bio siguran da je zaspala, prešao je rukom preko njene kose. Bila je poput svile. Promeškoljila se, okrenula se, a onda se u snu privila uz njega i nastavila da spava. Uzdahnuo je, spustio šaku na njen struk, pa i sam sklopio oči i zaspao.