Dva dana kasnije je Snežanu pozvao njen advokat. "Molim?"

"Gospođo Snežana, Ivan ovde."

"Dobar dan, gospodine Ivane, izvolite.", ljubazno je rekla.

"Upravo mi je stiglo službeno pismo od advokata Vašeg bivšeg supruga. Taži da se nas četvoro nađemo na ručku, povodom dogovora oko imovine."

"Kakvog dogovora?", zbunjeno je upitala.

"Žele da pokušaju prvo da se dogovore sa Vama van suda za podelu imovine, ali ako ne bude moguće, tužiće Vas."

"Molim? Jeste li sigurni u to?"

Advokat se posprdno nasmejao. "Naravno da jesam, upravo gledam u pismo."

"Mogu li da Vas nazovem malo kasnije?"

"Naravno, gospođo. Doviđenja.", promrmljao je i spustio slušalicu.

Nije mogla da veruje da je Konstantin pokrenuo tu temu. Šokirano je sela i buljila u prazno. "Jesi li dobro, Snežo?", Negovan je upitao, kad ju je našao bledu i kako gleda u jednu tačku.

Izgubljeno ga je pogledala. "Konstantin želi pola imovine.", promucala je.

Negovan je izvio obrvu. "Tražio je?"

"Preko advokata.", promrmljala je. 

Seo je na fotelju i pogledao je. Njemu uopšte nije bilo u interesu da Konstantin uzme svoj deo imovine, jer je imao svoje planove, zbog kojih je i nagovorio ženu da dođu ovde. "Snežo, ti si lepa žena, zašto ne bi pokušala da ga zavedeš ponovo. Tako bi se rešila Violete i zadržala svoju imovinu."

Napravila je gadljivu facu. "Radije ću umreti, Nego. Ne mogu ni da zamislim da ga samo dodirnem, nakon onog gnusnog čina."

Klimnuo je. "Razumem. Mm, ali bi se sigurno zgadio i njoj. Zašto joj jednostavno ne bi rekla?"

"Misliš?"

Slegnuo je ramenima. "Svakoj ženi bi, Snežo."

Klimnula je glavom, a onda duboko udahnula, pa ustala. "U pravu si.", promrmljala je, pa izašla iz kuće i uputila se ka Konstantinovoj kući.

Njih dvoje su sedeli na kauču, pili kafu i gledali neku komediju, zamotani u ćebe i smejali se. "Da ne otvaram?", Konstantin je upitao.

Nasmejala se i slatko ga poljubila. "Otvori, možda je Tina.", promrmljala je.

Uzvratio joj je poljubac, pa ustao i otišao do vrata. Prevrnuo je očima kad je ugledao Snežanu ispred. "Šta hoćeš?"

"Zvao me je advokat, hoću da porazgovaramo o toj ludosti koju planiraš!"

"Žao mi je, o tome ćemo razgovarati samo i isključivo ispred advokata.", progunđao je, zalupio vrata i zaključao ih, pa se vratio kod Violete.

Pogledala ga je. "Vrlo civilizovano.", promrmljala je i ponovo mu se uvukla u zagrljaj. 

Nasmejao se. "Nemam živaca za nju."

Nakon što je Snežana narednih sigurno deset minuta lupala na vrata, a oni bezuspešno pokušavali da gledaju film i da je ignorišu, Violeta je skočila sa kauča, odmarširala na vrata i otvorila ih. "Izvoli?", mirno je rekla.

"Tebe sam htela da vidim.", zlobno je rekla.

"Vidiš me, izvoli?"

"Da li uopšte znaš ko je taj čovek sa kim živiš, ili ti je samo stalo da otme pola imovine od svoje dece?"

Violeta je uzdahnula i na brzinu se pomolila za strpljenje. "Mene njegova imovina ne zanima, Snežana."

"Zar ne? Onda ćeš sigurno otići kad ti kažem razlog zašto smo se razveli."

Violeta je prevrnula očima. "Ako misliš na to da je bio optužen za silovanje, rekao mi je, kao i to da je dokazao da je nevin. Sad bih te zamolila da nas ostaviš na miru da gledamo film.", progunđala je, pa kao i Konstantin malo pre toga, zalupila vratima ispred njenog nosa i zaključala ih.

"Vrlo civilizovano.", Konstantin je rekao smejući se.

Sela je kraj njega i pogledala ga. "Ona će da mi kaže kakav si ti.", prosiktala je. 

Nasmejao se, privukao je sebi, pa je nežno poljubio. "Kakav sam ja to?", upitao je smejući se.

Spustila je glavu na njegove grudi i nastavila da gleda film. "Najbolji.", promrmljala je.

Podigao joj je glavu i naterao je da ga pogleda. "Najbolji?"

Slegnula je ramenima. "Za mene, jesi.", tiho je rekla gledajući ga u oči.

Zavukao je šaku u njenu kosu, pogledao je, pa spustio usne na njene i zahtevno je poljubio. "Onda si ti to izvukla iz mene."

Nasmejala se, uspentrala mu se u krila i spustila usne na njegovu vilicu. "Sviđao si mi se i kao gunđalo.", mrmljala je ljubeći mu vilicu i spuštajući se poljupcima niz njegov vrat.

Spustio je šake na njene kukove i duboko udahnuo. "I tad sam ti se sviđao?", promuklo je upitao. 

Svukla mu je majicu, a onda nastavila da ga ljubi po grudima. "Mhm, prvo što sam pomislila bilo je da si pravi Apolon.", promrmljala je, dok se poljupcima spuštala sve niže, preko njegovog stomaka, sve do njegovog uda. Otkopčala mu je pantalone, malo je pridigao zadnicu i ona je svukla pantalone sa sve boksericama sa njega. Prešla je usnama preko njegovog uda, a onda ga uzela duboko u usta, dok ga je gledala u oči. Uvlačila ga je i izvlačila iz usta, uživajući u njegovom pogledu prikovanim za njen i u njegovoj nežnoj ruci u svojoj kosi. Jače ju je stegao za kosu, a onda se duboko nabio i svršio. Olizala mu je ud, a onda svukla trenerku i gaćice, uspentrala mu se u krila i nabila se na njega. Počela je polako da se pomera, a  on je zavukao ruke ispod njene majice i da je mazi po grudima. Polako je ubrzavala tempo i mučila ga, a onda je izgubio strpljenje, oborio  je na kauč i počeo jako da se zabija u nju. Izvijala mu je kukove u susret, cvilela i stenjala, dok se on sve jače nabijao u nju. Spustio je palac na njen kliktoris i počeo sporim, kružnim pokretima da ga trlja. Kriknula je i uz jake trzaje doživela vrhunac. Nabio se još dva puta, pa i on doživeo sopstveni vrhunac duboko u njoj. Povukla ga je na sebe i jako ga zagrlila, kad je legao preko nje. "Volim te.", tiho je izgovorila. Zaista je nije zanimalo šta će misliti o tim njenim rečima, ona ih je osećala i morala je da ih izgovori.

Podigao je glavu i zapanjeno je pogledao, dok mu je srce u grudima lupalo kao ludo. Ona ga voli! Njega? "Mene?"

"Vidiš li još nekoga sa nama?"

Nasmejao se i odmahnuo glavom. "Ne, ne vidim. Volim te, odavno već, ali nisam imao hrabrosti da ti kažem. Nisam glup, znam da me je teško voleti, ali..."

Ponovo ga je povukla u zagrljaj i jako ga stegla. "Tebe je tako prokleto lako zavoleti, Konstantine. I plaši me to, ali ne mogu da odustanem."

Namršteno ju je pogledao. "Zašto te plaši?"

Slegnula je ramenima. "Ne znam, imam osećaj da nas neće tako lako ostaviti na miru. Pogotovu sad kad kreneš u proces za imovinu."

Slatko ju je poljubio. "Ne brini, zaštitiću i tebe i nas, veštice moja. Gde si ti krenuo?", zarežao je na Vučka kad je ovaj krenuo da se penje na kauč, ispod njihovih nogu. "Kupićemo mu društvo.", progunđao je kad se Vučko smestio, ni ne okrenuvši se na njegovo režanje.

Violeta se zasmejala. "Mislim da je samo malo ljubomoran na tebe."

Prevrnuo je očima, pa je jače stegao uz sebe. "Zabole me.", promrmljao je.

"Snežo, šta ti je, ceo dan si ćutljiva?", sestra ju je upitala dok su sedeli i svi zajedno večerali.

Uzdahnula je. "Razmišljam kako da deci kažem novosti, seko.", dramatično je rekla, pa ispod oka pogledala u ćerke. Istog sekunda joj je bilo jasno da Tina već zna, gledala je u tanjir i mrljala po njemu, dok ju je Anči radoznalo gledala. "Iako mislim da jedno od njih već zna.", sarkastično je dodala.

Tina je pocrvenela i nastavila da gleda u tanjir. "Šta, mama?", Anči je nestrpljivo upitala. 

"Tina, zašto nam ti ne bi rekla?"

Tina je progutala, pa pogledala u majku. "Ne znam na šta misliš.", promrmljala je.

"O čemu si pričala sa ocem pre neki dan?"

Slegnula je ramenima. "O Violeti, rekao je da planira ozbiljno sa njom, to sam ti i rekla."

"Jesam li ja zaslužila tvoje laži, Tina?"

"Ne lažem, mama, zaista mi je to rekao."

"I šta ti je još rekao?"

"Ništa.", zbrzala je, a onda je shvatila svoju grešku. Prebrzo je odgovorila, pa je i njena majka shvatila da laže. 

"Ništa? Dobro, onda ćeš se iznenaditi kad čuješ da tvoj otac planira da nam uzme pola svega?"

Sklonila je pogled. "Nisam znala za to, mama.", tiho je rekla. 

"Molim?", Anči je ciknula.

Snežana je zaklimala glavom. "Da, Anči. Danas me je zvao advokat i tražio da se sastanemo sa tvojim ocem i njegovim advokatom, kako bi pokušali da se dogovorimo, pre nego što njegov advokat to preda na sud."

"Pobogu, Snežno, šta ćeš raditi? Zašto nisi otišla da porazgovaraš sa njim i pokušaš da to rešiš?"

"Bila sam. Zalupio mi je vrata ispred nosa, a isto to je uradila i njegova devojka, kasnije."

"Odakle njoj prava na to, mama? Zašto si joj to dozvolila?", Anči je ciknula.

Snežana je uzdahnula. "Htela sam da joj kažem istinu, da se spase, ali joj je tvoj otac to već rekao, naravno na svoj način i ona mu veruje. Zalupila mi je vrata pre nego što sam uspela bilo šta da joj kažem. Šta sam mogla, Anči?", nevino je upitala.

Tina se nacerila u sebi. Njoj je bilo drago što je Violeta verovala njenom ocu i što će najzad i on ima nekoga ko će mu verovati i zbog koga će se on smejati. "Možda tebi može da zalupi vrata pred nosem, ali meni neće smeti, tata joj to nikad ne bi dozvolio.", Anči je zasiktala, skočila sa stolice i krenula ka vratima, ali ju je Snežana uhvatila za ruku.

"Nemoj biti tako sigurna u to, Anči, ne želim da budeš povređena."

"Idem, mama, sigurna sam da će odustati od te sulude ideje zbog nas. Tina, pođi i ti sa mnom."

Tina je ustala, pa odmahnula glavom. "Ne pada mi na pamet. Ja podržavam tatu što se tiče Violete, ostalo me ne zanima.", mirno je rekla i otišla u svoju sobu.

Anči je pogledala u majku, Snežana joj je klimnula u znak pristanka i ova je izmarširala iz kuće. Krenula je da upadne u Konstantinovu kuću, ali su vrata bila zaključana. Namrštila se, pa jako zalupala na vrata. Konstantin je pogledao u Violetu. Sedeli su i večerali. "Nismo kući?"

"Možda je Tina."

Odmahnuo je glavom. "Tina nikad ne bi lupala ovako."

"Anči?"

Uzdahnuo je i klimnuo glavom. "Idem da vidim.", progunđao je, ustao, pa otišao da otvori vrata.

"Mogu li da uđem, tata?"

Klimnuo je glavom, pa zatvorio vrata za njom. "Taman si došla na večeru. Uđi."

Ušla je za njim u kuhinju, pa stala, prekrstila ruke na grudima i pogledala ga. "Nisam došla da večeram i glumim srećnu porodicu sa vama, kao što to moja sestra radi."

Konstantin je seo i mirno nastavio da jede. "Zašto si onda došla?", upitao je između zalogaja, pa je pogledao u oči.

"Odakle prava toj ženi da zatvara mojoj mami vrata ispred nosa? Kako si mogao da joj dopustiš to?", zacičala je.

"Prvo, to su stvari između odraslih, Ana i ti u to ne treba da se mešaš. Drugo, ta žena ima svoje ime i zove se Violeta, pa bih te molio da pokažeš poštovanje prema njoj."

"Kako da je poštujem, kad hoće da uzme moju kuću?"

Konstantin je klimnuo glavom. "Dakle, to te muči. Prvo, Violeta nema nikakve veze sa tim, šta više, pokušala je da me nagovori da ostavim to. Drugo, tvoja majka će dobiti mogućnost da zadrži kuću, ako joj toliko znači, ali to nije tvoja stvar, o tome ću da razgovaram sa tvojom majkom i našim advokatima.", mirno je rekao.

"Zar ne bi trebali nas četvoro, kao porodica, da razgovaramo o tome, a ne da razgovaraš sa ovom ovde, koja samo želi ono što je od moje majke?", besno je upitala.

"Poslednji put ti kažem, njeno ime je Violeta i želim da joj pokažeš poštovanje."

"U suprotnom?"

"Možeš slobodno odmah da se vratiš kući. Bićeš dobrodošla onog trenutka kad promeniš ponašanje, Ana. O tome da smo porodica je trebala tvoja majka da misli, ali mnogo, mnogo pre našeg razvoda. Nije, a ja sam najzad krenuo dalje. Ja Violetu volim i želim miran život sa njom, a ovde to sigurno neću imati."

"Voliš je?"

"Da, volim je. Dugo sam ostao ovde, pokušavajući da vratim svoju decu, da im budem blizu, ali sam vas mračio i niste dolazile. Vaša majka je sama uvela Violetu u moj život, a ona me je čak i takvog mračnog htela i unela svetlost u mene. Da, volim je, kome to ne odgovara, ne mora da dolazi, ionako godinama ste mi dolazile par puta godišnje. Ako ne želiš da sedneš i večeras sa nama, molio bih te da ideš kući i ostaviš nas da večeramo.", mirno je rekao, iako se sve u njemu kidalo na deliće. Obožavao je svoje ćerke, čak je i znao da to nisu Ančine reči, već Snežanine, ali ga je celo biće bolelo. 

Klimnula je glavom. "U redu, ali nemoj ni da me tražiš kad ona ode. Ja od danas nemam oca.", besno je zasiktala, okrenula se i otišla.

Violeta je ustala, došla do Konstantina, čučnula ispred njega i pogledala ga u oči. Odmahnuo je glavom. "Nemoj ni da pomisliš, a kamo li da izgovoriš, u redu?"

Uzdahnula je i klimnula glavom. "U redu.", prošaputala je. "Ako im je to toliko bitno, ostavi im sve. Snaćićemo se, zajedno."

Prevrnuo je očima. "Nemam potrebe da se snalazim, Viki, lako mogu da kupim stan, ali ne želim to. Iz principa, jebote."

Prevrnula je očima. Jebali ga principi, ona je samo želela da odu odavde i da on izgladi odnose sa decom, a to drugo sigurno neće moći na ovaj način. "Principi su važniji od tvoje dece?"

Odmahnuo je glavom. "Ne, ali će sutra doći i tražiti da se odreknem tebe. Uostalom, Tini ne smeta, ali ona i nije pod njenim uticajem."

"Znam, predivna je devojčica. Dobro, hajde onda idemo u krevet, mislim da si mi obećao nešto."

Prasnuo je u smeh, naglo je podigao, pa je poneo ka njihovoj sobi. Da, ona je unela svetlost u njegov mrak i sigurno neće dozvoliti da je izgubi, niti da je drugi odvoje od njega.