Konstantin je ušao u kuću i već s vrata počeo da se rasprema. Imao je veoma naporan dan u firmi i jedva je čekao da se izvali na kauč, otvori limenku piva i pusti neki film, kako bi se odmorio. Prvo što je video čudno bila je velika putna torba, a onda je čuo i ženski glas koji je dolazio iz spavaće sobe. Prišunjao se sobi i privirio unutra. Na trenutak mu se učinilo da predviđa, ali i nakon što je par puta trepnuo, shvatio je da se u sobi zaista nalaze jedna devojka i vuk. "Ne mogu da verujem koliko je taj čovek lenj. Pogledaj, ostavio je sve stvari, ništa mu nije ispeglano. Boga ti pitaj na šta je ličio, nije ni čudo što se nije zadržao ovde.", mumlala je dok je vadila njegovu garderobu, pakovala je i stavljala u neke kese.

"Šta se dešava ovde?", zagrmeo je i uz tresak otvorio vrata.

Devojka je vrisnula i odskočila, a stvorenje kraj nje je zarežalo. "Uplašio si me!  Ti mora da si bivši podstanar?", upitala je, pa nastavila ni ne sačekavši odgovor. "Evo, većinu garderobe sam ti spakovala, ostalo je još malo.", promrmljala je i krenula ka njemu. Pa dobro, liči na Apolona, pomislila je kad ga je malo bolje pogledala, a onda je njen mozak registrovao da on na sebi ima samo bokserice. Kao i to da je gledao kao da je sto posto luda. "Ovde nešto nije u redu, Vučko.", promrmljala je psu.

"Bivši podstanar? Ne, srećo, ja sam vlasnik ove kuće."

Zatreptala je. "Mislim da ću pozvati policiju, ukoliko odmah ne izađeš odavde.", promrmljala je i uzmakla korak unazad, što je uradio i Vučko i dalje potmulo režeći. Bila je uverena da je ovaj čovek lud i da je upravo zato i dobio otkaz za stan.

Nije znao da li bi se nasmejao, ili je uhvatio za ruku i izvukao je van iz svoje kuće. Ipak je rešio da sačeka i vidi u kom smeru će se odvijati ovaj cirkus. "Policiju? Pa, mislim da ćeš jedina odavde, u tom slučaju, biti odvedena ti. Ušla si u moju kuću, pakuješ moje stvari i seliš me."

Duboko je uzdahnula. Siroti čovek sigurno ima problema sa psihom, bolje bi joj bilo da promeni ploču, bar dok nekako ne uspe da pozove Snežanu i policiju. "U redu, šta kažeš na to da popijemo kafu zajedno i rešimo ovaj nesporazum?"

Odmerio je. Bila je zgodna, doduše niska, ali je imala sve što ga je privlačilo na ženi. Bila je toliko lepa, da je bio gotovo siguran da nije bila sa ove planete. Jedina mana joj je bila ta što od sve prilike nije normalna. "U redu, ja ću je skuvati, a ti vrati moje stvari u orman."

Zatreptala je dugim trepavicama. "Vratiću ih nakon kafe, može?"

Uzdahnuo je. "U redu, sad izađi iz moje sobe."

Klimnula je, pa sa Vučkom za petama izašla van. Čula je kad je kinuo iza nje. "Na zdravlje.", promrmljala je. Ušla je u kuhinju i sela na stolicu, a Vučko je seo do nje, ni jednog trenutka ne sklanjajući pogled sa pridošlice. Izvadila je cigarete iz džepa i zapalila jednu. 

"Ovde se ne puši."

"Zar ne?", upitala je, duboko povukla dim i slatko ga ispustila van. 

"Da, prestao sam pre dve godine i..."

"Ali ja nisam. Tvrdiš da je ovo tvoja kuća, imaš li neki dokaz za to?", mirno je upitala.

Klimnuo je, stavio dve šolje sa kafom na sto, a onda otišao u hodnik, izvadio novčanik iz džepa, pa se vratio u kuhinju. Izvadio je ličnu kartu iz novčanika i bacio je pred nju. "Izvoli."

"Konstantin Lučić. Kakav ovo treba da mi bude dokaz? Snežana..."

"Je moja bivša žena, koja je rešila da mi zagorča život i natera me da odem iz ove kuće, na koju imam pravo.", mirno je rekao.

Sklopila je oči i duboko uzdahnula. Tačno je bilo previše dobro da bi bilo istinito. Dala je polog i nije bilo šanse da uzmakne. Makar ne dok ne isteknu ta četiri meseca, taman će za to vreme valjda naći novi stan, gde bi je primili sa Vučkom. "To što je između vas mene ne zanima, ali ja sam platila četiri meseca unapred i ne planiram da odem.", mirno je rekla.

Bledo ju je pogledao. "Koliko? Vratiću ti i..."

"Nije problem u lovi, dva dana sam spavala napolju, jer niko nije hteo da mi izda stan sa njim. Posrećilo mi se, platila sam i ne želim da odem. Osim ako se kuća ne vodi na tebe, pa budem morala da je napustim.", progunđala je.

"Ne vodi se na mene, ali..."

"Onda smo od danas cimeri, naredna četiri meseca."

"Slušaj, budi razumna, svako od nas ima svoje navike, a ja sam navikao da budem sam u svojoj kući."

"I zbog tvoje navike ja i dalje treba da spavam napolju? Ne pada mi na pamet. Svakako možemo da se organizujemo tako da ne smetamo jedno drugom. Naročito kad počnem da radim od prekosutra."

"Ti zaista ne planiraš da odeš iz ove kuće?"

Odmahnula je glavom. "Ne."

Skočio je sa stolice i izleteo iz kuhinje, a zatim i iz kuće. Otišao je na Snežanina vrata i jako zalupao. Nije otvarala. Ponovo je zalupao. "Otvori, ili ću ih razvaliti i ući unutra.", zagrmeo je.

Začuo je kako se lanac navlači, a onda ih je samo otškrinula. "Šta hoćeš?"

"Ko je ona čudakinja u mojoj kući?", zasiktao je.

"To je moja kuća, Konstantine, a ona je nova podstanarka, ako ti se ne sviđa, možeš slobodno da se iseliš. Devojka je pošteno platila polog i sigurno je neću izbaciti. Bar ne zbog tebe, od kog nemam nikakve koristi.", progunđala je i krenula da zatvori vrata, ali je on podmetnuo nogu u procep i tako je sprečio da ih zatvori.

"I ti vrlo dobro znaš da je dogovor bio da ostaneš ovde, a da ja odem tamo.", zasiktao je.

"I poštujem ga. Da li sam te isterala? Nisam.", mirno je rekla. "Sad skloni nogu, pre nego što pozovem policiju. Mislim da se devojčicama ne bi svidelo da me opet maltretiraš."

Besno ju je pogledao, sklonio je nogu i ona mu je zalupila vrata ispred nosa. Zastao je, prešao rukom kroz kosu, a onda krenuo nazad u svoju kuću. Mora da postoji neki jebeni način da izbaci devojku iz kuće. Zatekao ju je kako sedi opuštena na kauču, pije njegovo pivo i gleda tv. Otišao je do friždera, uzeo i sebi pivo, a onda se vratio, pa krenuo da sedne na kauč, ali je tu već ležao Vučko i dremao. "Možeš li da ga skloniš dole?"

"Vučko, siđi.", promrmljala je, ni ne pogledavši ga. Pas ju je poslušao, sišao sa kauča, pa seo kraj njenih nogu.

"Slušaj, ako ti nađem stan u kojem bi bila primljena sa njim i platio ga za četiri meseca, da li bi otišla?"

"Mhm, srećno ti bilo sa tim, nema na koji oglas se nisam javila.", progunđala je i dalje gledajući u televizor.

Klimnuo je, pa i sam pogledao u tv. Pomalo se iznenadio kad je video da gleda utakmicu. "Ko igra?"

"Milan-Juventus.", promrmljala je. Ponovo je kinuo. "Na zdravlje."

Već je počela dobro da ga iritira sa tim. "Hvala.", progunđao je.

Sedeli su bez i jedne reči, gledali utakmicu i ispijali pivo. Kad je već treći put kinuo, Violeta je ustala, otišla do svoje torbe, nešto čeprkala po njoj, a onda se vratila sa kutijom "Fervexa". "Popi, mislim da si se prehladio.", progunđala je i bacila mu kutiju u krila.

"Nisam se prehladio.", promumlao je.

"Kako hoćeš, ali meni to deluje kao prehlada."

"Ti si doktor, pa ti deluje?", ljutito je upitao.

"Ne, ja sam sudski patolog, pa ponešto i znam o medicini.", progunđala je i ponovo sela na kauč.

Došlo mu je da čupa kosu sa glave. Nije bio prehlađen, bio je alergičan na prokletog psa, ali mu nije padalo na pamet da joj to i kaže. "Ko normalan uzima vuka za ljubimca?"

"Vučko nije vuk, on je vučji pas.", progunđala je. 

"Nije šija, nego vrat. Svakako poreklo vodi od mešavine vuka i nemačkog ovčara."

Pogledala ga je. "Da i? On je pas, a ne vuk. Ume da bude ponekad malo divljak i nedokazan, ali je većinom poslušan.", progunđala je. 

Pogledao je. Gledala je i dalje u televizor. Morao je da bude iskren sam prema sebi, nikad nije video toliko lepu devojku. Po njegovoj slobodnoj proceni, bila je sigurno nekih petnaestak godina mlađa od njega. Osetila je da je gleda, pogledala ga i izvila obrvu. "Idem da se istuširam, dan mi je bio paklen."

Napravila je grimasu. "Nisam sigurna da će biti vode, malo me je ponela kada i vruća voda, nakon što dva dana nisam imala ni gde da se presvučem. Nije baš lako biti beskućnik, na sve to, mislila sam da je kuća samo moja.", promrmljala je.

U svojoj glavi je već zamišljao kako je davi i oslobađa se napasti. "U redu.", progunđao je. 

Ustala je sa kauča i pogledala ga. "Idem sad da spavam. Laku noć.", promrmljala je, okrenula se i otišla.

Slegnuo je ramenima, a onda se setio da su njegova soba i njegov krevet jedini u celoj kući i da se upravo tamo uputila. Skočio je sa kauča i uleteo u sobu. "Oprosti, ali to je moj krevet."

Vrisnula je, prekrila grudi rukama i besno ga pogledala. "Izlazi dok se obučem.", zasiktala je.

Prešao je pogledom po njenom telu, progutao, pa zatvorio vrata. Definitivno mora da je se oslobodi, pre nego što preuzme sve u ovoj kući, pa čak i njega. "Uđi sad."

Zatekao ju je kako sedi na njegovom krevetu, pokrivena do struka i gleda ga, a prokleti pas leži ispod njenih nogu i uveliko već drema. "To je moj krevet."

"Slušaj, dušo, ja sam platila da četiri meseca spavam u njemu, a ne na kauču u dnevnoj sobi."

Prevrnuo je očima, ušao unutra, a onda zatvorio vrata, ugasio svetlo i legao kraj nje. "Onda ćeš ga deliti sa mnom, jer sam ga ja kupio.", prosiktao je.

Slegnula je ramenima. "Meni ne smeta. Sve dok se držiš svoje strane kreveta.", dodala je, kako je ne bi pogrešno shvatio. On jeste bio najlepši i najprivlačniji muškarac kojeg je ona ikada videla, ali je uočila i da je težak kao crna zemlja. Nije joj trebao baksuz u životu, da se još i sa njim bakće.

"Ne brini, nisi mi privlačna, da bih dolazio na tvoju stranu kreveta.", zajedljivo je rekao.

"Odlično, onda se bar oko nečega slažemo.", uzvratila mu je istim tonom, okrenula mu leđa i sklopila oči, kako bi zaspala. Počeo je nekontrolisano da kija, pa se iznervirano okrenula ka njemu. "Idi popi onaj "Fervex", ne mogu da spavam zbog tebe.", zarežala je.

Ustao je i seo, pa je besno pogledao. "Nisam prehlađen, već sam alergičan na tog prokletog psa.", zasiktao je.

Tek u tom trenutku je skapirala zašto joj je Snežana rekla da je bolje da je ljubimac pas, pa je počela nekontrolisano da se smeje. Ako ništa, mora joj se priznati na domišljatosti u osveti. Nije mogla da dođe sebi od smeha, dok je Konstantin sedeo kraj nje, crveneo se i pušio se od besa. On zaista nije video ništa smešno u tome. "Izvini, Vučko, dođi.", promrmljala je i dalje se smejući, otvorila vrata sobe, pa ih zatvorila, kada je pas izašao i ponovo se vratila u krevet.

"Šta je smešno, jebote?"

"Izvini, svakako nije tvoja alergija. Sad mi je tek jasno zašto je Snežana bila onako oduševljena kad je čula da imam i psa.", rekla je grcajući od smeha.

Prevrnuo je očima, vratio se u ležeći položaj, pa joj okrenuo leđa. Nastavio je da kija, duboko je uzdahnula, pa ga gurnula prstom u leđa. "Šta je?", besno je upitao.

"Ustani da promenim posteljinu, verovatno je ostala koja dlaka.", promrmljala je.

Ustao je, ustala je za njim, upalila svetlo, pa počela da pretura po ormanima. Namerno nije hteo da joj kaže gde se nalazi posteljina. Sam sebe je ubeđivao da to radi iz inata, a ne zato da bi što duže gledao u njenu zadnjicu, koja je bezobrazno izvirivala svaki put kad bi podigla ruke da otvori gornji deo ormana. "Najzad.", progunđao je kad je uspela da nađe.

Ljutito ga je pogledala. "Mogao si i da mi kažeš, već bi ga i namestila.", promumlala je, a onda krenula da skida posteljinu i jastučnice sa kreveta. Gutao je knedle, dok ju je gledao kako navlači čistu posteljinu, malo malo zadnjica bi joj sevnula ispod majice za spavanje. Uzela je onu prljavu, smotala je, pa je samo izbacila iz sobe, a onda se vratila u krevet i legla. "Laku noć.", promrmljala je i okrenula mu leđa.

"Laku noć.", tiho je rekao, pa se i sam okrenuo na suprotnu stranu i zaspao.

Samo za Black_Lady33