Ležao je podlakćen na krevetu i gledao je kako se sprema za posao. "Hoćeš li da te odvezem?"

Pogledala ga je. "Ne, čim odem, pozvaćeš ih. Pozvala sam taksi."

Klimnuo je glavom. Prvo, uopšte se nije radovao razgovoru sa svojim ćerkama, drugo, isto tako mu se nije sviđalo ni to što će još jednu noć provesti sam. "Dobro."

Pogledala se u ogledalo, a onda na sat, pa se izvalila kraj njega. "Imam još petnaest minuta. Moj broj imaš, javi mi šta se desilo."

Privukao je sebi, pa je zagrlio i slatko je poljubio. "Javiću ti. Misliš li da bih trebao i da im kažem šta se desilo pre?"

Uzdahnula je. "Ne znam, Konstantine. Uradi kako misliš da je najbolje, ali mislim da bi trebao. Kad sazna za imovinu, sigurna sam da će to uraditi ona, na svoj način.", promrmljala je, dok ga je mazila po licu. Nije želela da se previše uvlači u njegov odnos sa decom, plašila se da ne napravi još veći haos među njima, jer ni sama nije imala dece, niti iskustva sa njima. Spustio je čelo na njeno. Prokleto je uživao u njenoj nežnosti i u tome koliko mu je davala pažnje. Kao i u njenom pogledu. Voleo je da je gleda u oči, nikad ga nije niko tako gledao. Protrljala je nos o njegov, a onda nakrivila glavu i željno ga poljubila. "Moram da krenem.", promrmljala je kad je krenuo da joj otkopčava gornji deo. 

Uzdahnuo je, poljubio je, a onda joj zakopčao otkopčane dugmiće i pustio je, pa i sam ustao. "Idem sa tobom do kapije, taman ću svratiti po decu."

Klimnula je glavom, pa čunčula i pomazila Vučka po glavi. "Budi dobar i slušaj ga, važi?", nežno je upitala, a onda ustala i krenula sa Konstantinom van. Obula se, obukla jaknu, pa su sa rukom u ruci krenuli ka kapiji, gde ju je već čekao taksi. "Zovi me.", promrmljala je.

Klimnuo je glavom i slatko je poljubio. "Hoću."

Uzvratila mu je poljubac, sela u taksi i otišla. Konstantin je duboko uzdahnuo, pa krenuo ka kući. Pozvonio je na vrata i Tina mu ih je otvorila. "Tata...", veselo je rekla, pa ga zagrlila. 

Nasmejao se i poljubio je u teme. "Moram da razgovaram sa tobom i sestrom, sine. Hoćete li doći?"

Tina jwe zaklimala glavom. "Ja hoću, tata. Idem po Anči i stižemo."

"Važi.", promrmljao je i otišao svojoj kući. Skuvao je dve tople čokolade njima, kao i kafu sebi, pa doneo u dnevno boravak, kako bi ih sačekao.

Došla je samo Tina. Ražalostila se kad je videla da je skuvao dve tople čokolade. "Anči nije htela da dođe.", promrmljala je.

Nasmešio joj se, iako mu nije bilo pravo. "Nema veze, ti si došla. Sami smo i prvo me zanima tvoje mišljenje o meni i Violeti. Iskreno mišljenje."

Nasmešila mu se. "Ja sam ga i rekla juče, tata. Drago mi je zbog vas, pogotovo što si ti sad stalno nasmejan."

"Tvojoj sestri se baš i ne sviđa, danas je bila ovde i..."

"I ne verujem da ju je Violeta vređala, tata."

"I nije, ali te nisam zato zvao. Znaš li zašto smo se tvoja majka i ja rastali?"

Pocrvenela je i klimnula glavom. "Sećam se svega.", promrmljala je.

"Svega? I razloga?"

Klimnula je glavom. "Da i ja sam znala da moj tata nije kriv, ali mama..."

Odahnuo je. Bilo mu je lakše sad kad bar to nije morao da joj objašnjava. "Nisam kriv, imam svu dokumentaciju da nisam i dokaze."

Osmehnula se. "Znam da nisi, tata."

Klimnuo je, pa zapalio cigaretu. "Znaš, planiram ozbiljno sa Violetom. Još je rano, ali ne želim da joj se sve smuči, pre nego što smo i počeli kako treba. Znam da vas dve gledate onu kuću kao vaš dom, ali vaša majka će morati da mi isplati moj deo, ili da prodamo ovo i podelimo pare."

Tina je uzdahnula. "Nije problem u kući, već što ću biti daleko od tebe. Znam da nisam dolazila, ali sad bih volela da provodimo više vremena zajedno. Sa tobom i Violetom."

Osmehnuo se. "Svakako ćeš uvek moći da dođeš i budeš koliko god želiš, Tina. Danas joj je tvoja majka rekla da je đubre, Anči joj je napravila scenu, a o vašem teči neću ni da govorim.", progunđao je.

"On je i napunio glavu mami i seki, stalno priča da ga je progonila, a ja sam dva puta videla da on dolazi ovde. Nijednom ga nije pustila u kuću, tata. Nije stvarno."

Nasmejao se. "Znam da nije. Bila je u braku sa njim, ostavio je zato što ne može da ima decu.", tiho je rekao.

Tina se snuždila. "Jadna, ali i bolje."

"Bolje?"

"Da je nije ostavio ona i Vučko ne bi došli kod nas, a ti se ne bi nikad promenio.", prošaputala je.

Počešao se po glavi. "Toliko sam bio loš?"

Odmahnula je. "Nisi bio loš, tata, samo večito neraspoložen. Nisam znala kako da ti se obratim."

"Razumem. Slušaj, znam da sam mnogo toga pogrešnog uradio, ali uvek možeš da mi se obratiš za sve, Tina. Kao i tvoja sestra.", tiho je rekao.

Osmehnula se i poljubila ga u obraz. "Znam, tata. Hoćemo li da odigramo partiju "Čoveče ne ljuti se"?"

Nasmejao se i klimnuo glavom. "Hoćemo, samo da pozovem onu vešticu da vidim gde ga je ostavila.", promrmljao je. Znao je gde ga je ostavila, ali želeo je da je čuje. 

Javila se posle prvog zvona. "Molim?"

"Radiš, ili gledaš u telefon?"

Nasmejala se. "Sedim, ubi me ovo, počeću da pričam sa mrtvacima. Već su otišle?"

"Tina i ja hoćemo da odigramo "Čoveče ne ljuti se", ne znam gde je.", promrmljao je.

"Tamo gde si je i ostavio, u našoj sobi. Zato si me zvao?"

Pocrveneo je. "Mhm i da vidim da li sam dobar broj umemorisao."

Zasmejala se. Nalazio je sto izgovora, da joj ne bi rekao istinu, a to je da mu nedostaje. "Dobro, sad si video i jedno i drugo, pa me nazovi kad Tina ode."

"Važi.", promrmljao je i spustio slušalicu. Tek u tom trenutku mu je doprlo do mozga da je rekla da je igra u njihovoj sobi. "U sobi je, sad ću doneti.", promrmljao je, otišao do sobe i uzeo igru, pa se vratio nazad. Igrali su igricu, smejali se i razgovarali i zaista su oboje uživali.

Bilo je negde oko deset uveče kad je ga je Tina pogledala. "Moram da idem, mama zahteva da do pola jedanaest budemo u krevetu radnim danima.", progunđala je.

Konstantin je klimnuo glavom. "Hajde onda, idi.", nežno je rekao, povukao je sebi i poljubio je u teme. "Lepo spavaj, sine.", tiho je rekao kad ju je dopratio do vrata.

"I ti, tata.", promrmljala je, još jednom ga poljubila u obraz i otišla.

Snežana ju je sačekala skoro na samim vratima. "Šta je želeo tvoj otac?"

Slegnula je ramenima. "Da igramo "Čoveče ne ljuti se" i porazgovaramo o tome šta ja mislim o Violeti.", slagala je. "Idem da spavam, mama, laku noć.", promrmljala je i zbrisala u svoju sobu, pre nego što nastavi da je ispitujue. Konstantin joj nije rekao da treba da je slaže, ali je instiktivno znala da ne treba da ulazi u raspravu sa majkom oko toga.

Konstantin je uzdahnuo, seo na kauč, pa okrenuo Violetu. "Hej..."

"Hej, veštice. Šta radiš?"

Uzdahnula je. "Dosađujem se. Šta je bilo, pričaj, jebote?", nestrpljivo je upitala.

Nasmejao se. "Tina se svega seća, zna da nisam to uradio, isto tako ona razume i želi da se češće viđamo."

Nasmejala se. "U nju nisam ni sumnjala. Šta je rekla Anči?"

"Nije ni došla.", prošaputao je.

Uzdahnula je. Skoro da je mogla kroz slušalicu da oseti koliko ga boli to što ona nije došla. Sve bi u tom trenutku dala da je mogla da bude kraj njega i zagrli ga. "Konstantine..."

"U redu je, Violeta, donekle sam i očekivao da neće doći, nakon onog ispada danas.", tiho je rekao.

"Razumem. Mm, zovem te za par minuta, može?"

"Može.", promrmljao je i spoustio slušalicu. Nije mu bilo jasno zašto je tako brzo prekinula, ali je pretpostavio da ima obaveza, ili da joj je došao nadležni. Duboko je uzdahnuo. S' jedne strane, ogroman teret mu je pao nakon razgovora sa Tinom, a s' druge, bolelo ga je to što Ana nije htela ni da dođe i sasluša ga. Mislio je da je već očvrsnuo na to, ali je večeras shvatio da ga i dalje isuviše boli. Zazvonio mu je telefon i on se osmehnuo kad je video da ga Violeta zove. "Molim?"

"Sedi u auto i dođi na VMA, dovešće te dole. I ponesi mi večeru.", promrmljala je.

Nasmejao se. "Šta želiš da ti donesem?"

"Svejedno mi je, hajde, čekam te.", promrmljala je i spustila je slušalicu.

Na brzinu se obukao, pa došao do vrata. Čučnuo je i pomilovao Vučka po glavi. "Idem do tvoje gazdarice, da joj odnesem večeru. Budi dobar.", rekao je, još jednom ga pomilovao, a onda ustao, ostavio Vučka u kući i zaključao vrata za sobom. Pola sata kasnije je bio ispred VMA. "Dobro veče.", zabrundao je obezbeđenju na vratima.

"Dobro veče, gospodine, Vi ste sigurno laborant koji treba da donese nalaze gospođici Violeti?"

Klimnuo je, jedva se suzdržavajući da ne prasne u smeh. "Da, gospodine."

"Pođite za mnom."

Klimnuo je glavom i pošao za njim. "Dobro veče, gospođice Violeta, stigao je laborant."

"Dobro veče, kolega. Hvala Vam, možete ići."

Momak je klimnuo glavom i otišao, a Konstantin ju je nasmejano pogledao, pa je povukao sebi i željno je poljubio. "Dobro veče, koleginice.", nasmejano je rekao.

Pomilovala ga je po obrazu, a onda ga opet poljubila. "Како si, kolega?", nežno je upitala.

Osmehnuo se, seo na stolicu, pa je povukao u krila i dodao joj pljeskavicu, pa uzeo svoju. "Dobro sam." Izvila je obrvu. Ni najmanje mu nije verovala u to da je dobro, a još manje da ga ne pogađa to što Anči nije želela da dođe. Uzdahnuo je. "Mislio sam da sam navikao, znaš?", tiho je rekao.

"Pretpostavljala sam da nisi, Konstantine. Zato sam te i zvala da dođeš."

"Ja sam mislio da si me zvala zato što ti nedostajem."

Nasmejala se. "Moglo bi se reći i zbog toga, ali nemoj da izbegavaš odgovor.", progunđala je.

"Boli, jebi ga, ali ja ne želim da je teram da razgovara sa mnom, a još manje da pristanem na njene ucene. Njena majka pokušava preko nje da manipuliše sa mnom. Nije joj zabranjeno da pokuša, ali ja to neću dozvoliti. Ne želi da me vidi? Ne mora.", mirno je rekao. Glas mu je bio miran, ali oči se nisu poklapale sa njegovom prividnom mirnoćom. Bio je sve, samo ne miran.

"Zašto ne bi sačekao da je prođe ljutnja, porazgovarao sa njom, pa tek onda pokrenuo taj postupak, Konstantine?"

Tvrdoglavo je odmahnuo glavom. "Čekam godinama, da odrastu, da mogu da razumeju, da mogu da porazgovaram sa njima... Ne mogu više da čekam i ne želim. Tina razume, ona će dolaziti, Što se tiče Anči, uvek će joj biti otvorena moja vrata, kad nauči da se ponaša i odluči da poštuje moje odluke."

Klimnula je glavom. "Razumem. Ne želim previše da se petljam u tvoje odnose sa decom. Prvo, ja nemam dece, a drugo, dovoljno se osećam krivom već."

Namrštio se. "Za šta?"

Slegnula je ramenima. "Želela sam da te pomirim sa njima, sad ispada da baš zbog mene Anči neće da dođe."

Video je da je završila sa jelom, pokupio je ostatke i stavio u kesu, a onda je privio uz sebe, pogledao je u njene usne, pa je strastveno poljubio. "Nemoj da se osećaš krivom, vratila si mene meni.", prošaputao je.

Osmehnula se. Znala je na šta misli. "Hoće li vraćeni ti noćas da ostane ovde sa mnom?", tiho je upitala.

Klimnuo je glavom. "Dokle god želiš.", prošaputao je. 

Sedela mu je u krilima, ljubili su se i mazili, dok su tiho razgovarali. Nije ni znao šta ga je snašlo. Jedino što je znao, bilo je da bi ovde ostao, ako bi to bilo potrebno, ceo svoj život. Glava mu je bila na njenim grudima, nežno ga je milovala i jako ga stezala uz sebe. U tom trenutku, ni jednom od njih, nije bilo potrebno ništa više, samo oni i taj jak zagrljaj.