"U koliko sati krećemo od kuće?", upitala je sledeće jutro, dok su pili kafu.

"Oko sedam, večera je tek u osam, ali bih trebao ja da dođem prvi i sačekam radnike.", promrmljao je.

Klimnula je glavom. "Važi. Baš sam radoznala da čujem kakav si šef."

Izvio je obrvu. "Šta ti misliš, kakav sam?"

Zagrizla je usnicu i pogledala ga.  "Ne znam , videla sam toliko tvojih strana, da zaista nisam sigurna."

Nasmejao se. "Na primer?"

Slegnula je ramenima. "Prvo sam upoznala mrguda, posle sam videla i da znaš da se smeješ, a sad znam i da si veoma strastven. Mislim da si sve po malo i kao šef."

Nasmejao se. "Bila si u pravu, većina me i gleda kao tiranina.", promrmljao je i počešao se po kosi.

"Oduvek si takav?"

Slegnuo je ramenima. "Nisam više siguran."

Klimnula je. Očigledno nije bio raspoložen za priču o tome. Ustala je i krenula ka šporetu, a onda ga počešala po glavi u prolazu. "Možda to i nije tako loše, kad bi ih pustio, verovatno bi nastala anarhija.", promrmljala je.

"Ne verovatno, nego sigurno. Šta radiš to?"

"Spremam doručak. Hoćeš li moći da ga pripaziš, dok se istuširam, pa da doručkujemo?"

Klimnuo je. "Hoću.", promrmljao je. Nije baš bio siguran šta treba da pazi, ali nije želeo ni da je pita. Snaćiće se već. 

Stavila je doručak, pa ga pogledala. "Pripazićeš?"

"Mhm, idi, jebote."

Sagla se i krenula da ga poljubi u obraz, ali je okrenuo glavu i spustila je usne na njegove. Uvrzao je ruku u njenu kosu i povukao je na sebe. Sela mu je u krila i nastavila da ga ljubi, a onda ga u jednom trenutku odgurnula od sebe. "Moram da idem na tuširanje."

Prevrnuo je očima, još jednom je poljubio, pa je pustio. "Idi." Ustala je i otišla, a on je ostao da gleda za njom. Pogledao je u Vučka. "Ostani tu i ne mrdaj.", progunđao je i krenuo za njom. Tiho je otvorio vrata i privirio unutra, a onda se uvukao u kupatilo i još tiše ih zatvorio. Sve vreme je stajala okrenuta leđima ka njemu i nije ni primetila ni da je ušao, a kamo li da se skinuo. Trgla se kad je osetila njegovo telo uz svoje, a onda se okrenula, pogledala ga, pa ga zagrlila i potražila njegove usne. Uzvratio joj je poljubac, dok je rukama lutao po njenom telu. Na trenutak joj je palo na pamet da ga pita šta je sa doručkom, ali je spustio ruku na njenu ribicu i njoj je istog trenutka sve isparilo iz glave. Podigla je nogu na kadu, omogućavajući mu da lakše pristupi željenom mestu. Nežno je prešao prstima po njoj, a onda ih uvukao unutra i krenuo polako da ih pomera, dok joj je dlanom masirao kliktoris. Nije prestajao da je ljubi i gleda je u oči. Jače ju  je povukao za kosu, ujeo je za usnu i jače nabio prste u nju. Svršila je istog trenutka. Malo više joj je izvio kukove ka sebi, protrljao penis, a onda se u jednom potezu nabio. Nastavio je grubo i jako da se nabija u nju, ne pretajući da je ljubi. Uskoro su zajedno svršavali. Uzdahnuo je kad je Vučko jako zagrebao na vrata. "On zaista mora da se pomiri sa tim da te deli sa mnom.", progunđao je i polako se izvukao iz nje.

Namrštila se. "Nešto smrdi, Konstantine. Jesi li..."

"Do kurca, zaboravio sam.", promumlao  je, izašao iz kade, dohvatio peškir, obomotao se, pa poleteo van iz kupatila.

Duboko je uzdahnula, izašla i sama, pa se obmotala peškirom i krenula za njim. Iz tiganja je sukljala vatra, a cela prostorija je bila puna crnog, gustog dima. Pritrčala je prozoru, širom ga otvorila, pa se okrenula kako bi našla čime će ugasiti vatru, ali je u tom trenutku došao Konstantin, sa malim aparatom za požar i u roku od dva minuta ugasio vatru. Ljutito ga je pogledala. "Jesam li rekla da pripaziš na doručak?", zarežala je.

Nacerio joj je. "Bilo mi je lepše da pazim na tebe.", rekao je cerekajući se.

Bledo ga je pogledala. "Nisi mogao da ugasiš šporet?"

Slegnuo je ramenima. "Zaboravio sam, uostalom nije smak sveta. Stradao je tiganj, šporet je malo prljav i mora da se okreči."

Uzdahnula je. "Ma samo toliko.", ironično je rekla i krenula ka šporetu, ali ju je uhvatio i povukao je sebi. "Hladan si, nisi trebao takav izlaziti napolje.", promrmljala je.

Osmehnuo se. "Ti to brineš za mene?"

Prevrnula je očima. "Ako se razboliš, ja moram voditi računa o tebi.", tiho je rekla i prešla rukama preko njegovih ramena. "Idi i obuci se, da ja sredim ovo."

Odmahnuo je glavom, odvojio se od nje, pa je povukao ka sobi. "Idemo negde na doručak, ono možemo i kasnije raspremiti.", progunđao je.

"Kad kasnije, ako si zaboravio, večeras je i večera u tvojoj firmi?"

Nasmejao se. "Nisam, a to kasnije znači sutra."

"Ne misliš valjda da ostavimo onakvu kuhinju do sutra?", zabezeknuto je upitala.

Nacerio se i klimnuo glavom. "I te kako. Oblači se."

Uzdahnula je. "Konstantine..."

"Gladan sam, požuri, ako nećeš da Vučko i ja idemo bez tebe."

Prevrnula je očima i počela da se oblači. "Ti si zaista nemoguć.", promumlala je. Mumlala je, ali joj je bilo toplo oko srca. Uživala je u njegovom lepom raspoloženju. Prošetali su sa Vučkom, na kiosku brze hrane kupili po pljeskavicu, a onda seli u parku i pojeli je, dok je Vučko trčkarao okolo i malo, malo dolazio, pa im iznuđivao hranu. Zatim su se vratili kući, ležali i gledali televizor, a onda je otišla da se obuče.

Nakon što ni sat i po kasnije nije izašla iz kupatila, ustao je i krenuo tamo. Zarežao je kad je shvatio da je zaključala vrata, pa je jako zalupao. "Jesi li živa, jebote?"

Začuo je njen smeh. "Izlazim za pet minuta, nećemo zakasniti, ne brini. Jesi li ti spreman?"

"Ja sam bio spreman za deset minuta.", progunđao je. "I zašto si, dođavola, zaključala vrata?"

"Da mi ne bi Vučko upadao u kupatilo, Konstantine. Ne želim da me isprlja i pre nego što krenemo.", promrmljala je, a onda su se vrata kupatila otvorila. Malo je falilo da zine kad ju je ugledao. Na sebi je imala belu, kratku haljinu, sa jednim rukavom, a preko grudi joj se protezao crni čipkasti deo, sve do njenog struka. Kosa joj je bila pokupljena u jednostavni rep i imala je tek naznaku šminke na sebi. Bila je nestvarno lepa. "I? Jel dovoljno dobro za tu večeru?", nervozno je upitala.

Odmahnuo je, pa klimnuo glavom. "Prelepa si.", prošaputao je.

Osmehnula mu se. "Idem samo po bundicu i idemo, važi?"

Klimnuo je glavom, pustio je ispred sebe, pa krenuo za njom. Trebalo mu je par trenutaka da dođe sebi. Obukla je crnu bundicu i pogledala ga. "Nemam belu, ali valjda izgleda dobro. Šta ti misliš?"

Prevrnuo je očima, uzeo je za ruku i izvukao je iz sobe. "Izgleda savršeno. Ti izgledaš savršeno."

Nasmejala se, a onda ga odmerila. "Moram da priznam i ti isto.", promrmljala je i poljubila ga u obraz.

Pocrveneo je kao neki školarac. "Hvala.", promumlao je. "Ti da budeš miran, bez kidanja mojih stvari.", strogo je rekao Vučku, a onda je izveo van, zatvorio vrata i zaključao ih, pa je poveo ka automobilu. Otvorio joj je vrata, sačekao da uđe i zatvorio ih, a onda i sam ušao u auto, pa ga pokrenuo. Nisu ni primetili da ih neko posmatra sa prozora velike kuće. Oboje su bili zaokupljeni onim drugim. Petnaestak minuta kasnije bili su ispred jednog malog, ušuškanog restorana. Parkirao je automobil, a zatim izašao iz njega, otvorio joj vrata, sačekao da izađe i sama, pa je uzeo za ruku i poveo je unutra. 

Konobar ih je sačekao na samim vratima. "Dobro veče, gospodine Konstantine. Gospođice...", promrmljao je, dobro odmerio Violetu, pa im rukom pokazao da krenu za njim. Doveo ih je do stola, sačekao da Violeta skine bundicu i preda mu je, sednu, a onda ih pogledao. "Želite li nešto pre nego što pristignu i ostali?"

"Dva piva.", Konstantin je mrgodno progunđao i ovaj je klimnuo glavom i otišao.

Violeta ga je zapanjeno pogledala. "Šta ti je najednom?", zbunjeno je upitala.

Bledo ju je pogledao. "Samo sam čekao kad će te pitati da li može da te dodirne, kako bi se uverio da si stvarna.", progunđao je.

Prasnula je u smeh. "Ti nisi normalan, bio je izuzetno pristojan."

"Mhm, zato oči samo što mu nisu ispale."

Razigrano ga je pogledala. "Nemoj mi samo reći da si ljubomoran?", začikavala ga je. 

"Nisam ljubomoran, ali mora da pokaže poštovanje prema ženi sa kojom sam došao.", promumlao je čistu laž. Bio je ljubomoran kao pas, ali zašto bi joj to priznao? 

Približila mu se i slatko ga poljubila u obraz. "I bio je sasvim pristojan, nemoj da preteruješ.", tiho je rekla, pa ga poljubila i u bradu.

Pogledao ju je. "Bolje bi mu bilo i da ostane.", promrmljao je. 

Prevrnula je očima. Konobar im je doneo po pivo i ona ga je pogledala. "Vidiš. sasvim pristojan čovek."

"Veoma.", ironično je rekao. Kao da je on bio slep, pa nije video kako je odmerava. Uskoro je došla prva grupa njegovih zaposlenih, ustao je, ustala je za njim i on ju je uzeo za ruku. Većina u firmi je bila muška populacija, osim njegove sekretarice i još par žena, pa je želeo da im da do znanja da je sa njim. Sam sebi se podsmehnuo. Počeo je da radi isto ono što i Vučko. "Dobro veče, gospodine."

Klimnuo je glavom. "Dobro veče, gospodo, dame. Moja verenica, Violeta. Sedite.", promrmljao je, izbegavajući da pogleda Violetu u oči. Mora da se pitala koji mu je Đavo, ali njemu se samo nije dalo da objašnjava u kakvom su statusu. Bilo mu je glupo da kaže da mu je devojka, nekako mu nije išlo uz njegove godine, a isto tako nije mogao ni da im kaže da je samo njegova podstanarka.

"Nisam znala da ste vereni, gospodine.", njegova sekretarica je promrmljala i sela kraj Violete. Violeta je je krišom odmerila. Očigledno jedna od onih što misle da su neodoljive, a debelo su ispod proseka, a videla je i da jede Konstantina pogledom. Samo je prevrnula očima.

"Pa, sad znate.", mirno je rekao.

Nakon malo neprijatne tišine, razgovor je nekako krenuo svojim tokom. "Kako ste se upoznali?", Konstantinova sekretarica je radoznalo upitala.

Violeta je oterala Konstantina dođavola u sebi. Šta mu je uopšte trebalo da je predstavlja kao svoju verenicu, mogao je samo da kaže da mu je prijateljica. Sad joj se ova tračara nakačila na vrat. Ljubazno joj se osmehnula. "Preko njegove bivše žene. Malo duža priča.", promrmljala je. "Kakav je Konstantin kao šef?", radoznalo je upitala.

Devojka je bacila pogled na Konstantina i Violeta je jedva suzdržala poriv da ne prevrne očima. Bilo je sasvim očigledno da bi dušu prodala Đavolu za noć sa njim. "Iskreno, pomalo težak, gospođice. Do skora je tražio stan za nekakvu devojku i vuka, ali kad sam uspela da neđem kod nekog dečka, izdrao se na mene.", promrmljala je.

Izvila je obrvu. "Zar ne, zašto?"

Uzdahnula je. "Zaista nemam pojma, pet dana sam svaki dan tražila stan i kad sam uspela da ga nađem, rekao mi je da je to bilo prošle sedmice i da mu više nije potreban."

"Kad je to bilo?"

"Pre mesec dana skoro."

Violeta je pogledala u Konstantina. Pričao je opušteno sa muškarcima, dok ju je sve vreme držao za ruku. To je bilo još na početku i nije želeo da ode ni tada. Da jeste, oberučke bi prihvatio taj stan. "Sigurno mu se nije svideo, Konstantin je..."

"Nije ga ni pogledao, gospođice. Dugo ste zajedno?"

Šta sad da joj kaže? "Kako se uzme, neki dani su jednostavno duži od ostalih.", rekla je i osmehnula se. 

"Jel teško biti njegova devojka?"

Violeta se nasmejala. "Ne, nije.", promrmljala je. Odahnula je kad se i žena kraj ove naporne devojke oglasila i ova se okrenula ka njoj. Pogledala je u Konstantina i videla da i on gleda u nju. Nasmešila mu se. Namignuo joj je, jače joj stegao ruku, pa se vratio razgovoru sa ostalima. 

"Čime se Vi bavite?"

Trgla se i pogledala u muškarca koji je sedeo preko puta nje. Osmehnula se. "Ja sam sudski patolog, gospodine."

"Vrlo zanimljivo zanimanje.", progunđao je.

Nasmejala se. "Meni jeste."

Večera se nastavila u prijatnoj atmosferi, a Violeta je po radnicima mogla da primeti da oni uopšte ne poznaju Konstantina ovakvog. Bili su ljubazni, ali je osećala distancu koju, možda nesvesno, prave između njih i njega. Znala je da tako i mora da bude, on je ipak njihov šef, ali nije mogla da zamisli sebe na njegovom mestu. Ona je sa svim kolegama imala opušten odnos, čak i sa šefom, iako mu je persirala i pokazivala mu poštovanje. Da bude iskrena, jedva je čekala da se ova večera završi, kako bi bila nasamo sa njim.

Konstantin je pričao sa svima, ali je budno motrio na svaki njen gest i izgovorenu reč. I primetio je svaki pogled upućen njemu, a bilo ih je isuviše. Ma koliko razgovarala sa drugima, njena pažnja je najviše bila usmerena prema njemu. I slagao bi, ako bi rekao da mu to nije prijalo.