Ketrin

Ne osecam ruke, ne osecam noge, ne mogu da progovorim, ne mogu da ga pogledam. Samo sedim nemo par trenutaka. Univerzum ima cudan nacin zbijanja sale, ili mi se zamerio.

"Ketrin da li si dobro, prebledela si?"

Upita me brizno Dzon dok je svoju ruku spustao na moje rame.

"Gospodjice Ketrin."

Aleksej mi je pruzio ruku tako vesto, da je Dzon morao da skloni svoju sa mog ramena. Pruzila sam mu ruku, ne progovarajuci, ne gledajuci ga. Prineo je moju ruku svojim usnama i poljubio. Mesto na kome je upravo ostavio otisak svog poljubca je gorelo. Dok mi je telo podrhtavalo. Uredu je Ketrin, mozes ti ovo. Hrabrila sam samu sebe. Izvukao je stolicu i seo izmedju mene i Dzona tako da nas razdvaja.

"Aleksej mi pijemo vino, zelis li isto ili kao i obicno viski?"

Aleksej nije skidao pogled sa mene.

"O, moje omiljeno. Pridruzicu Vam se u vinu."

Naglasavao je moje omiljeno jer je to bilo moje omiljeno vino, jer sam to vino pila sa njim, jer je to vino pio sa mene.

"Ketrin je izabrala mesto promocije, bice u..."

Prekinula sam Dzona pre nego sto je zavrsio, nisam zelela njega na svojoj promociji, nisam zelela da on bude sponzor moje knjige.

"Dzone jos uvek razmisljam, mozda prihvatim tvoju ponudu."

Izgovorila sam dok sam zavodljivo gledala Dzona. Aleksej se nakasljao ozbiljnog izraza. Znala sam gde da gadjam i tu sam gadjala.

"Pa gospodjice Ketrin o cemu se radi u vasoj knjizi?"

Upitao je gledajuci me besno u oci.

"Zasto zelite da sponzorisete nesto sto niste ni procitali gospodine Aleksej? Zasto zelite da sponzorisete nesto sto ne znate da li ce Vam se svideti?"

Upitala sam ravnim tonom. Kao da me nije pogadjalo to sto nije procitao. Nije procitao nesto sto je njemu napisano. Nesto sto je mozda napisano samo kako bi on procitao. Dok sam ja o tebi pisala svi drugi su citali, sem tebe.

"Zbog vas. Svidja mi se izgled."

Rekao je ne skrecuci pogled kojim me je prikovao za stolicu. Nasmejala sam se cinicno. I ako se u meni sve lomilo, a oci su pekle, preteci svakog trena da puste bolne suze.

"Izgled vrlo cesto ume da prevari. Vidi se da se ne razumete bas u poslovni svet."

Ovog puta se on nasmejao.

"Razumem se u sve gospodjice Ketrin. Sve sto radim radim odlicno, temeljno, polako, sa puno strasti. I ono sto mi se svidi je uvek najbolje i moje."

Djubre pokvareno, namerno je ovo radio. Koza mi je gorela od njegovih reci, usta su se susila. Svojim recima je umeo da mi telo zapali ne dodirnuvsi me. Mrzela sam sebe sto sam ga zelela u ovom trenutku. Zasto ga moje telo prokleto i dalje zeli.

"Ketrin Aleksej je najuspesniji biznismen u inostranstvu, mozda cak i u svetu."

Izustio je Dzon u trenu dok sam ja otpijala gutljaj vina. Na ove njegove reci sam se zagrcnula. On biznismen, najuspesniji. Jel mene neko zeza? Aleksej me je lagano udarao po ledjima, dok sam ja kasljala. Podigla sam ruku u znak da sam uredu i da prestane. Polako je sklanjao svoju ruku sa mojih ledja mazeci me. Prostrelila sam ga pogledom. U tom trenu nam je prisla konobarica i ispustila casu vina koja se prolila po mojim pantalonama.

"Izvinite gospodjice, zaista se izvinjavam. Evo ocisticu."

Govorila je uzimajuci salvetu ne bi li mi pomogla. Pogledala sam u Alekseja koji je imao bezlican izraz lica. Znam da bi u ovakvim situacijama stari Aleksej, onaj koga sam poznavala ili sam bar tako mislila odlepio, i odmah dao otkaz konobarici. Ali ovo nije bio isti Aleksej.

"Uredu je, sredicu ja ovo u toletu."

Ustala sam i otisla u tolet. Brisala sam pantalone koje su vec bile polu suve. Vrata toleta su se otvorila i u odrazu ogledala ugledala sam njega. Stajao je tik iza mene, gledajuci nas u ogledalu.

"Dokle mislis da se pretvaras da me ne poznajes mala?"

Uhvatio me je za nadlakticu i polako okrenuo ka njemu.

"Molim vas pomerite se. Zelim da izadjem, mislim da ste pogresili tolet."

"Mnogo si se promenila."

Prelazio je rukom po mojoj nadlaktici od cega mi se koza jezila.

"Toliko da me nikad neces prepoznati."

"Nikad neces moci da se sakrijes od mene mala! Prepoznao bih te vezanih ociju."

"Nemoj tako da me zoves."

"Kako tebi vise odgovara da te zovem?"

"Hajde da razmislim. Najvise mi odgovara da mi se ne obracas i ne pojavljujes se ispred mene."

"To sto pokusavas sa Dzonom, prestani. Bolje je. Znas da je bolje."

"Sta radis ovde Aleksej?"

"Ponudicu Dzonu sve sto zeli kako bi dobio ono sto zelim."

"Neces uspeti."

"Ne treba mesati posao sa privatnim zivotom."

"Nista nije licno, zar ne?"

"Bilo je. Ti si moja."

"Ne, nije. Nisam!"

"Znaci da nisi ljuta? To je dobro. Znaci nema razloga da ne nastavimo tamo gde smo stali. Susret sa Dzonom nece dugo trajati, nakon toga mozemo otici u moj stan i opet se upoznati."

"Jebi se Aleksej!"

"Tu si. Skoro da sam poverovao da mala koju sam poznavao vise nije tu."

"Prekini da se igras tih tvojih igrica, jer ovog puta neces ti pobediti."

Uhvatio me je za ruku i privukao sebi toliko blizu da su nam se usne dodirivale.

"Bol jaci od svih fizickih bolova je bol u srcu. Nisam zavrsio citanje tvoje knjige, jer svaku stranicu citam po hiljadu puta. Kako bih upamtio svako slovo Ketrin."

Govori je dok me je drzao cvrsto uz sebe, dodirivajuci svojim usnama moje. Osetila sam tu bol, osetila sam opet bol koju sam opisala u knjizi.

"Pusti me."

Izustila sam jedva cujno. Na moje iznenadjenje pustio me je. Izasla sam iz toleta naslonivsi se na zid pokusavajuci da dodjem do daha. Cula sam jak udarac, a potom i lomljavinu iz toleta. Krenula sam ka Dzonu.

"Dzon mislim da bi trebalo da se vratimo nazad, imam jos dosta toga da uradim. Trebalo bi i tim da obavestim o poromociji."

"Naravno, totalno sam zaboravio za to.
Vidis Aleksej imam najbolju zamenicu ujedno i najlepsu."

Aleksej je stajao iza mene stezuci sake u pesnice, na jednoj je bilo trag krvi. Instiktivno sam krenula ka njegovoj povredjenoj ruci. Pogledao me je, potom tu istu ruku stavio na srce. Znala sam sta je zeleo da kaze, rukom je demonstrirao citat iz moje knjige koji mi je pre par trenutaka rekao. Sta je fizicka bol naspram bola u srcu.
Krenuli smo ka izlazu. Dzon je isao isped mene, a Aleksej iza mene. Dok smo isli ka izlazu prisao mi je previse blizu saputajuci.

"Ja te vozim nazad."

Nisam se okretala nisam reagovala. U isto trenu je bio moj bol i moj lek. Volela sam ga i mrzela. U istom trenu umeo je da me ubije i ozivi.
Stajali smo par minuta cekajuci Dzonov automobil, svakog trena sam bivala sve nervoznija i napetija. Toliko suza se u meni nakupilo da je pretila opasnost da cu se svakog trena raspasti i zaplakati. Prisao je momak rekavsi Dzonu da njegov automobil ne moze da pokrene.

"Moracu da se zadrzim ovde Ketrin, da li je problem da pozovem taksi za tebe?"

Pre nego sto sam ista izustila Aleksej je progovorio smesuci se.

"Ja cu je odvezti. Zar ovako lepa gospodjica da ide taksijem."

Stavio je ruku na mojim ledjima vodeci me u pravcu njegovog dzipa. Kada sam bila svesna da smo dalje od Dzonovog pogleda sklonila sam mu ruku.

"Skoloni ruku, i ne. Ne idem nikud sa tobom!"

Izvukla sam telefon iz tasnice i pozvala taksi. Oteo mi je telefon iz ruku i prekinuo poziv.

"Ketrin udji, odvezcu te."

"Sta radis to?! Vrati mi telefon i kloni me se! Na tebe necu potrositi niti jednu rec vise. Nemam vise reci za tebe! Zato me se kloni!"

Obruslila sam besno. Prisao mi je previse blizu zalepivsi me uz dzip. Osecala sam njegov dah.

"Ne mogu, ja sam zaljubljen u tebe, i zauvek cu biti."

"Ti si takav lazov i manipulator. Tvoj glas vise ne dopire do mene. Jednom sam umrla vise necu."

"Kad me pogledas u oci jedino to vidis?"

"Kad te pogledam jedino sto vidim je moja bol i tvoja izdaja. A ti ces celog zivota svaki put kad sklopis oci videti mene."

"Osecam tvoj drhtaj kad te dodirnem, jos me volis. Ti si moja sudbina Ketrin i necu odustati od tebe nikad."

Odgurnula sam ga bas u trenu kada je naisao automobilom Dzon.

"Kloni ga se ako ne zelis da mu odlazis u poseti u bolnici. Jer jebeno cu mu polomiti i onu kost za koju nije ni svestan da je ima u telu."

Rezao mi je uz uvo dok je stajao kraj mene.
Dzon je izasao iz automobila otvarajuci mi vrata. Usla sam u automobil cekajuci da Dzon pokrene automobil i udalji me sto dalje od njega. Dok smo se vozili ka firmi, Dzon je svo vreme hvalio Alekseja, govoreci kako je on izuzetno bitan za firmu. Znala sam da ne mogu zahtevati od njega da Aleksej ne bude moj sponzor knjige. Ulazila sam u firmu besna pogubljena, razmisljajuci kako cu se izvuci iz ove situacije, dok su mi njegove reci odzvanjale u glavi. Ja sam zaljubljen u tebe, i zauvek cu biti.
Usla sam u kancelariju i spustila lice u sake. Proslo je, gotovo je. Govorila sam sama sebi.

Njegova ljubav je bila plamen u kom sam izgorela. Srce mi je spalio i ubio. Jednom njega voleti znaci hiljadu puta umreti, a idalje ziveti. On je nesto sto ne prestaje. Nesto najbolje i nesto najgore.