Ketrin

Uzimam haljinu prinoseći je sebi dok se ogledam u ogledalu. Držeći je tako oprezno kao da će me opeći. Stoji iza mene gledajući nas u odrazu ogledala. Prilazi mi grleći me oko struka dok mi ostavlja otisak poljubca na ramenu. Njegove šake su položene na mom stomaku dok me grli, taj prizor u meni izazva lavinu emocija. Okrenem se ka njemu te izustim.

"Možeš li me ostaviti samu dok se pripremam?"

Oprezno me gleda par trena potom klimnu glavom te izađe nemo. Možeš ti to Ketrin. Hajde, biće sve uredu. Hrabrim sebe dok pozivam Megi.

"Saznajte mi ti i Tara gde me noćas vodi. Dođite tamo sa momcima, uskoro ti šaljem snimak i uputstva."

Završim te začujem njen osmeh.

"Zašto se smeješ?"

Upitam je. Ona se smeje dok je moja nervoza zbog neizvesnosti sve veća. U životu ovoliku tremu i nervozu nisam imala, a toliko toga sam sa njim doživela.

"Zato što si tako zvučila kao on. Ne brini, spremi se ostalo prepusti nama. Ipak smo u većini."

Izusti kroz osmeh te prekinu. Nakon što se spremim uzmem telefon te krenem da snimam, dok izgovaram reči iz knjige toliko emocija u meni se nakuplja da jedva zadržavam suze. Nakon što sam napokon uspela sve da završim pošaljem Megi snimak, te se uputim ka Alekseju. Stoji kraj prozora u odelu dok gleda u pravcu mog stana. Tako muževno, moćno i seksi izgleda da ga istog trena želim. Prilazim mu s'leđa obgrlivši ga. Izdahne te se okrenu uzimajući moje lice svojim velikim šakama. Utisne mi poljubac te me odalji od sebe ne bi li me pogledao. Očima prelazi po mom telu, dok me gleda zenice mu se šire dok mu oči poprimaju mračni sjaj.

"Jebeno ne bih sebi oprostio da nisam video ovaj prizor. Tako si neodoljiva da u ovom trenu razmišljam da otkažem sve, pocepam tu haljinu sa tebe i uzmem te odmah."

Izgovara promuklo dok mi prilazi polako. Od njegovih reči sve u meni gori i pulsira, želim ga ali ne sada, ne može sada otkazati sve. Ne sada kada sam konačno skupila snage.

"Ne brini lako se cepa. To možeš ostaviti i za kasnije, a sad me vodi da vidim to iznenađenje."

Podiže obrvu te me uhvati za ruku vodeći me ka liftu.

"Kako misliš lako se cepa?"

Osmehnem se te izustim.

"Iz iskustva znam da se lako cepa."

Uzima mi obe ruke istog trena podižući ih iznad moje glave dok mu je lice tik do mog. Toliko blizu da nam se usne dodiruju.

"Ko je cepao tvoju haljinu Ketrin?"

Upita kroz zube režeći dok mu se grudi nadimaju od besa, a oči sevaju.

"Ja, na hiljadu delova. I veruj mi uživala sam u tome isto koliko ćeš ti uživati noćas."

Popusti stisak te ujednači disanje u trenu kad se lift zaustavi. Uhvati me za ruku te me povuče ka sebi vodeći me ka automobilu.

"Nisi svesna koliko ću jebeno uživati uskoro u tebi."

Procedi te nagazi gas vozeći nas u meni nepoznatom pravcu. Dok se vozimo razmišljam da li su Tara i Megi uspele da saznaju lokaciju, da li su uspele sve da organizuju u tajnosti. Dok razmisljam dlanovi mi se znoje dok napetost i nervoza dotižu vrhunac toliko da počinjem otežano da dišem dok mi srce treperi u grudima. Nisam ni bila svesna da je zaustavio automobil do trena dok nije otvorio moja vrata pružajući mi ruku ne bi li izašla. Prihvatam njegovu ruku izlazeći.

"Sad zatvori oči i prati me."

Izusti naređivačkim tonom, poslušam ga bez prigovora jer znam da nije tren za moj inat. Ali zapamtiću ovo. Drži me za ruku dok korača polako ispred mene vodeći me. Ubrzo staje te se zaustavim i ja. Stojimo par trena nemo. Otvorim oči te ugledam kuću kao iz mojih snova. Velika bela prostrana kuća sa velikim prozorima, veliki trem ispred kuće sa ljuljaškom kakvu sam oduvek želela. Dvorište kuće je ukrašeno prelepo da liči na vrt sa najlepšim cvećem. Kraj trema se nalazi bazen koji je osvetljen dok se kraj bazena nalazi sto sa svećama i postavljenom večerom. Pogledam ushićeno u Alekseja, ali njegov izraz lica je zbunjen. Steže vilicu dok gleda u sto koji je postavljem za šestoro ljudi.

"Šta je ovo jebote?"

Prilazi stolu gledajući u escejg i tanjire.

"Šest tanjira? Sta je jebeno ovo?"

Prilazim mu polako s'ledja dok ga uzima za ruku.

"Gde smo ovo Aleksej?"

Upitam tiho i oprezno shvatajući da je nervozan jer sam mu izmenila plan. Okreće se ka meni dok me gleda pokušavajući da prikrije nervozu i bes.

"Kući Ketrin. Dobro došla u naš dom."

Izusti te me privi u zagrljaj.

"Moj dom je u tvom srcu, u tvojim rukama ja sam kući."

Izustim u trenu kad ugledam Megi koja viri iz kuće. Rukom joj dam znak te krenu da izlaze iz kuce. Aleksej ih gleda nemo, ne shvatajući šta se dešava.

"Šta radite ovde?"

Upita iznenađeno dok prelazi pogledom sa njih na mene.

"Strpi se Aleksej. Imam i ja nešto za tebe."

Izustim te mu stegnem ruku malo jače.

"Ti? Kako si uspela?"

Prekida ga zvuk mog glasa koji dopire sa zvučnika dok se ispred njega nalazi vido bim i na njemu ja. Prilazi bliže dok posmatra sa punom pažnjom.

"Kralj je uvek krio svoja osećanja. Jer je verovao da će biti manje povreden ako ih sakrije. Ali uvek je bio uz devojku, iako to nije pokazivao. Štitio ju je. Uvek, svuda, bez obzira na sve. Kralj je najbolje mogao da shvati kada je devojka bila voljena, kada povređena. I uvek ju je zaštitio u pravo vreme, na pravom mestu. Smirivao ju je. Uvek je potajno posmatrao devojku. Uvek je bio svestan njenih koraka, gde se nalazi, šta oseća. Uvek je bio pored nje, kada joj je trebalo na njegov način. Drhteći od straha da je ne povredi. Uvek su brinuli jedno o drugom. Devojka o kralju i kralj o devojci. Nikada nisu narušavali tu harmoniju ljubavi, šta god se dešavalo. Uvek su nastavili da žive jedan sa drugim tamo gde su stali. Čak i kad nisu govorili, devojka je znala da je kraljevo srce na pravom mestu, da je na njenoj strani. Osećala je to. Zato nikada nije prestala da ga drži za ruku sa ljubavlju. Uvek. Vremenom je devojka upoznala kralja bolje od svih. Jedino je ona umela da ga razume. Kralj je samo njoj pokazao svoju ranjihvu dušu i srce. Vremenom nije trebalo ni da pričaju. Razumeli su se bez imalo komunikacije. Zato što su im srca kucala na istom mestu. Zbog toga nisu uopšte odustajali ni od ljubavi, ni jedno od drugo. Ali danas njihova srca kucaju jače. Od danas nisu sami, njihovo carstvo postaje brojnije, veće. Pisajući knjigu o tebi, promenila sam nam kraj. Napisala sam nam srećan kraj neznajući da ću nakon što napišem srećan kraj ubrzo i proživeti isti. Hvala ti što si ostvario i poslednje stranice naše priče. Hvala ti za srećan kraj. Uživaj u zvucima ljubavi."

Aleksej gleda ne treptajući u video bim nesvesno prilazeći mu dok se na njemu pojavljuje slika ultra zvuka ispod koje je ispisano velikim slovima TATA STIŽEM, nakon slike počinje video zapis koji su snimile Tara i Megi, dok oko nas odjekuje zvuk otkucaja srca naše bebe. Našeg malog sočiva. Aleksej pogledom prelazi sa video bima na mene nekoliko puta. Dok mu se izraz lica menja iz osmeha u iznenađenost, u neki čudan izraz lica koji do sada na njemu nisam videla. Svi nemo posmatramo njega dok on posmatra video bim potom mene. Okreće se i prolazi kraj mene brzim korakom koji se pretvara u trčanje dok moje srce ubrzano lupa, toliko jako da mi se čini da će iskočiti iz grudi.

"Ne opet, ne sada. Prokleta haljina."

Počinjem da vičem dok se suze slivaju niz moje lice. Tara i Megi me pridržavaju grleći me. Odjednom se začuje vrisak toliko jak da više podseća na urlik. Neko mi podiže glavu, ali ne želim da pogledam, ne želim da otvorim oči.

"Molim te neka ovo bude ružan san."

Prommrljam.

"Ostvarila si jebeno moj najveći san mala."

Začujem Aleksejov glas te otvorim oči srećući se sa njegovim iz koji teku suze. Rukom mu obrišem suzu, ali me on prekinu.

"Nemoj. Pusti neka teku zauvek od sreće."

Utisne mi poljubac u čelo te me zagrli i zavrti vičući.

"Postaću otac. Trudna siii!"

Čak i ako mi je muka od ovog okretanja ćutim i uživam u ovom trenu u njegovoj sreći u našoj sreći, našem srećnom kraju dok niz naša lica teku suze radosnice. Dok naša srca kucaju u istom ritmu. Spušta me polako te kleknu ispred mene gledajući u moj stomak potom u moje oči dok na licu ima prvi put dečiji iskreni osmeh.

"Može li da me čuje?"

Upita me, te me nasmeja. Klimnem potvrdno glavom dok on ljubi nežno moj stomak.

"Ne brini tata će Vas uvek čuvati, štititi i voleti. Budi dobar prema mami, kad dođeš kod tate njega možeš mučiti on će ti sve želje ispuniti."

Njegov razgovor sa mojim stomakom i našim sočivom prekidaju naši prijatelji koji nam prilaze grleći nas. Dok nas grle i čestitaju nam ne skidamo pogled jedno sa drugog. U ovom trenu, od sada povezani smo neraskidivom niti, naša ljubav je dobila krunu. Naša kruna je naše malo sočivo.

Zapravo sam shvatila da je sreća onda kada uspeš sebe da pronađeš u nečijim očima, ja sam sebe pronašla u njegovom pogledu i njegovom srcu. On me je naučio da volim bezgranično i bez straha da će bilo šta da prođe ili nestane. Jer nešto što je beskonačno ne može prestati, ne može nestati.