Ketrin

Dok izgovara ja računam u sebi. Ne sećam se kad sam poslednji put imala ciklus. Ja sam možda. Odjednom me obuzima strah koji se meša sa srećom. Nisam nikad pričala sa njim o deci, šta ako ih ne želi. Šta ako ne bude želeo, ako se uplaši, šta ako nije spreman.

"Ketrin?"

Doktorka me doziva pružajući mi test za trudnoću. Prihvatam drhtavom rukom test zureći u njega.

"Najbolje bi bilo da ga uradite ujutru, nakon toga možete doći kod mene u ordinaciji ne bi li obavili analize."

Klimnem glavom i dalje zureći u test. Dok doktorka pakuje svoje stvari kretajući se ka vratima.

"Doktorka?"

Dozovem je pre nego što napusti sobu.

"Recite Ketrin?"

Obrati mi se uz blagi smešak.

"Može li ovo da ostane između nas?"

Upitam je drhtavim glasom pokazujući na test.

"Naravno Ketrin."

Potvrdi uz osmeh dajući mi znak da joj mogu verovati, te izađe ostavljajući me samu. Dok ja jednom rukom grlim stomak dok u drugoj držim test. Šta ako ga ne želi. On i dete. Nikad ga nisam videla sa detetom. Šta ako opet... iz misli me trgnu lomljavina stakla. Podižem pogled dok test sakrivam ispod majice. Isabel stoji zureći u mene sa osmehom prektivajući usta rukom. Videla je, zato joj je ispalo sve iz ruku. Brzo ustajem sa kreveta zatvarajući vrata dok je uvlačim u sobu.

"Isabel ni reč o ovome nikome. Ne želim da iko još uvek sazna. Uredu?"

"Ali zašto? To su tako lepe vesti?"

Upita me veselim tonom pogađajući me u srce. Jesu lepe vesti za normalne ljude da, ali za njega, za nas da li su.?

"Isabel molim te."

Izustim u trenu kad se Aleksej pojavi na vratima zabrinutog pogleda.

"Šta se dešava Ketrin? Da li si dobro? Šta si zamolila Isabel?"

Isabel mi očima daje znak da će poštovati moju želju te na tren odahnem.

"Sve je uredu, predpostavljam da ti je doktorka rekla da sam uredu, da su potrebne samo još neke analize. Isabel sam zamolila da ne skuplja staklo rukama."

Slažem istog trena, dok Isabel napušta sobu. Aleksej mi se približava sve više odmeravajući me očima, proučavajući me pogledom.

"Doktorka je rekla da moraš da paziš na sebe i da odmaraš."

Govori mi promuklim zavodljivim muževnim glasom dok stoji tik uz mene. Dok ga gledam i slušam shvatam da se svakog trena zaljubljujem u njega sve više i više. Telo mi drhti svaki put kad mi je blizu, oduzima mi dah samo svojom pojavom. Rukom me obgrli oko struka približavajući me uz svoje mišićavo telo. Tog trena se setim da mi je za pojasom sakriven test. Odmaknem se brzo od njega dok on podiže obrvu gledajuči me zbunjeno.

"Moram do toleta. I znaš da moram da odmaram. Zato se gospodine pokaži večeras, da vidimo koliko si brižan."

Dobacim mu sa osmehom dok odlazim ka kupatilu pokušavajući da sakrijem test. Dok tražim pogodno mesto na kome ga neće naći đavo u meni ne da mi mira. Nestrpljenje dostiže vrhunac. Otvaram test čitajući uputstvo, potom odlučujem da test uradim odmah. Zaključam se pre nego što obavim onako kako je napisano u uputstvu. Odložim test na ladici čekajući 3 minuta ne bi li očitala rezultat. Dok čekam čini mi se da su ovo najduža tri minuta. Kroz glavu mi prolaze flešbekovi svega što smo preživeli, svega što smo doživeli. Neizvesnost, strah, sreća, uzbuđenje, osećanja se smenjuju toliko brzo da telo počinje da mi drhti. Ustajem polako prilazeći testu ne bi li pogledala rezultat.

"Ketrin?"

Dok držim test u rukama i zurim u njega začujem Alekseja da me doziva. Potom pokušava da otvori vrata. Kvaka se pomera ali se vrata ne otvaraju. Dok ja samo stojim nemo i posmatram test dok mi suze kvase lice dok sve u meni drhti.

"Ketrin da li si dobro?"

Pokušava da otvori dok neumorno pomera kvaku. Dok ja još uvek gledam u test koji pokazuje dve crte. Dve crte. Trudna sam. Nosim njegovo dete. Naše dete. Plod naše ljubavi. Suze ne prestaju da izlaze iz mene.

"Ketrin razvaliću! Pomeri se od vrata ako možeš!"

Aleksej viče dok idalje pokušava da otvori vrata. Trgne me na tren da bi mogao da me zatekne ovako, sa testom. Da bi mogao da sazna. Brzo odlažem test u ladicu, sklanjam sve što sam koristila te se umivam dok puštam vodu u tuš kabini. Brzo skidam sve sa sebe dok još uvek drhtim, ulazim pod tuš ne bi li se što pre nakvasila u tom trenu razvaljuje vrata i ulazi. Grudi mu se nadimaju od besa, brige dok su mu oči tamne, krvave. Gleda me dok pokušava da dođe do daha.

"Jebote Ketrin zar ne čuješ koliko te dozivam? Skratila si mi život jebeno."

Izusti, te izdahne sa olakšanjem. Dok ja polako izlazim iz tuš kabine oblačeći bade mantil.

"Izvini, nisam čula od vode. Postao si stvarno previše posesivan i opsednut."

Izustim kroz osmeh dok prolazim kraj njega. Hvata me za ruku ne dozvoljavajući mi da odem. Prilazi mi s'leđa obgrlivši me oko struka polažući svoju šaku preko mog stomaka dok mi šapuće uz uvo.

"Nisi ni svesna koliko."

Dok mi dodiruje stomak srce udara sve jače, pogled mi pada na njegovu šaku na mom stomaku istog trena iz oka se ote suza. Progutam otežano pokušavajući da se umirim ali ne uspevam.

"Ketrin."

Izusti zabrinuto okretajući me ka sebi.

"Šta je bilo mala? Čemu te suze?"

Upita me dok mi rukom briše nežno suze milujući mi lice. Skupim poslednju snagu te izustim

"Izgleda da su hormoni. Previše svega se skupilo."

Obgrli me, te me stegne u svoj zagrljaj. Ljubeći mi teme glave dok mi miluje leđa osećam se tako spokojno, tako mirno osećam se kao kod kuće. Jer on je moj dom, njegov zagrljaj.

"Hajde obuci trenerku i pođi sa mnom."

Izgovara dok mi pruža trenerku koju oblačim. Potom me odvodi do dnevne sobe koju osvetljava jedna stona lampa i par sveća. Smešta me da sednem na ugaonoj te mi podiže noge pokrivajući me. Ispred mene stavlja stalak sa serviranom večerom i čašom vina. Potom pali televizor gledajući me seda na pod kraj mene.

"Šta želiš da gledaš?"

Upita dok me gleda svojim tamnim očima od kojih drhtim i imam osećaj da ću opet zaplakati istog trena. Šta je ovo sa mnom? Zar ne mogu da se obuzdam, zar ne mogu da se pretvaram.

"Samo da ima srećan kraj."

Izgovorim promuklim slabašnim tonom. Osmehne se te poče da lista tražeći film dok ja uzimam zalogaj bifteka. Pušta film te svoju pažnju usmeri na mene. Posmatra me dok ja uzimam još jedan zalogaj bifteka koji mi tako ne prija.

"Ne sviđa ti se?"

Upita dok me još uvek proučava pogledom.

"Ne, lep je samo mi se ne jede ovo."

"Šta želiš? Šta ti se jede mala?"

Upita, dok se ja ugrizem za usnicu pa krenem da nabrajam.

"Čizburger, pomfrit, sladoled, milk šejk..."

Nabrajam dok mi voda kreće niz usta. Dok me on posmatra iznenađeno.

"Milk šejk? Vino ne želiš?"

Upita iznenađeno. Dok ja samo klimnem glavom. Osmehne se čudno ustajući, uzima telefon diktirajući sve ono što sam navela da želim da jedem.

"Aleksej, stani."

Izustim prekidajući ga.

"Mogli bismo da prošetamo do tamo."

Odmahne glavom te nastavi da nabraja.

"Ne sad mala. Potreban ti je odmor. Kad se oporaviš šetaćemo koliko želiš."

Izusti čim prekine razgovor te pomeri stalak sa večerom i smesti se iza mene tako da sam u tom trenu bila naslonjena na njegove grudi dok su me njegove ruke grlile oko struka. Na trenutke kada bi slučajno stavio svoju šaku na moj stomak osetila bih takav mir, takvo blagostanje da mi se činilo da sam na sedmom nebu, ali brzo potom bih kroz misli krenula da padam sa tog neba razmišljajući šta ako još uvek nije spreman.

"Znam da ne želiš sad da pričaš o tome što te muči, osećam koliko si napeta. Samo želim da znaš da sam tu, kad god budeš bila spremna tu sam da te saslušam i podržaću te šta god budeš odlučila. Naravno sem da odeš od mene."

Dok izgovara te reči srce mi bije sve jače, dok mi u grlo stoji knedla. Da li zna? Da li sluti? Ili mu je doktorka rekla? Prepušta mi odluku, kao da je to samo moja stvar, kao da se to njega ne tiče. Kao da mu je svejedno. U grudima me steže kao da je na njih upravo pala tona kamenja, borim se za vazduh dok pokušavam da zadržim suze koje prete svakog trena da se otmu iz oka, progutam otežano knedlu koja je zapela u grlu dok se sve u meni lomi, dok se sve u meni raspada. Ovaj osećaj tako poznat, a tako drugačiji.

"Znam da ga voliš i da patiš za njim. Otac ti je, razumem te. Samo sam želeo da znaš da sam tu kad budeš spremna da o tome pričaš."

Izusti prekidajući moje misli. A, ja istog trena izdahnem, i brana u očima popusti te mi lice preplave suze. Suze koje me istog trena oslobađaju. Opet me je oslobodio. Pogrešno sam ga razumela, o mom ocu je pričao nije mislio na... misli mi prekida zvuk lifta. Aleksej ustaje polako pazeći na mene kao da sam od stakla, kao da bi njegov slučajan nagli pokret mogao da me razbije. Dok odlazi ne bi li preuzeo poruđbinu obgrlim stomak dok gledam svog neodoljivog muškarca i znam u ovom trenu sam sigurna biće on divan otac.

Aleksej

Posmatram je dok jede, neverovatno mi je još uvek da jedna žena može sa tolikim zadovoljstvom da uživa u hrani. Ne trepće dok gleda film, u jednoj ruci drži čizburger dok drugom uzima pomfrit umače u sos i jede naizmenično. Čini mi se da ne diše koliko brzo jede. Nešto je na njoj drugačije, njeno ponašanje je drugačije. Ne mogu da dokučim šta je upitanju, ali svakog trena se zaljubljujem u nju sve više. Okreće se dok stavlja u usta pokfrit te izgovara sva uneta u film i hranu.

"Misliš li da će se venčati na kraju?"

Upita sva ushićena, oči joj cakle da kroz njih mogu da vidim da joj srce treperi.

"Naravno mala, rekla si da želiš srećan kraj."

"Znači dovoljno je da poželim i ostvariće se? Ipak je ovo film Aleksej ne možeš znati kraj ako ga nisi gledao. Nisi ga gledao zar ne?"

Postavlja pitanja istog trena davajući odgovore, priča toliko uzbuđeno da izaziva osmeh na mom licu.

"Dovoljno je da stvarno želiš i ostvariće se. Znam kraj i ako ga nisam gledao mala, ali gledaću ga."

I biću jebeno najsrećniji čovek. Promumlam više za sebe dok se ona osmehuje čarobno, tako čarobno da me zavodi i dovodi do ludila. Ustajem polako pazeći ne bi li je slučajno povredio te odlazim do radne sobe. Ne znam šta je sa mnom ali imam neopisivu sve veću želju da je zaštitim da je čuvam. Da li i meni rade ti hormoni? Imaju li uopšte to muškarci? Protresem glavom. Uozbilji se Aleksej koj ti je, jebote poludeo si. Opomenem sam sebe te krenem da telefoniram. Moram ovo izvesti što bolje znam i što diskretnije umem. Ne smem rizikovati da sazna, ne dok ne dođe pravi trenutak.

"Majk okupi sutra sve u kancelariji i opomeni ih, Ketrin ni reč o ovome."

Majk se osmehne, te izusti.

"Ketrin je uspela da unese boje u tvoj mračni svet."

"Boje? Unela je u moj život dugu."

Postoji nešto što i najjačeg čoveka sruši na kolena. Postoji ljubav.