Ketrin

Sedim sa Tarom i Megi, pijem već drugu čašu vina ne bi li se smirila. I ne, ne uznemirava me događaj u magacinu. Isfrustrirana sam jer me je ostavio da čekam, kaznio me je onemogućivši mi da se oslobodim. Da bi nakon toga samo nestao. Pokušavam da se uključim u razgovor sa Megi i Tarom ali ne uspevam. U glavi mi samo odzvanja gde je on? Šta ako je opet? Osećanja postaju pomešana, strepnja, bes, strah, ljubav. Obuzima me napad panike dok se u mojoj glavi odvija haos. Šta ako je opet? Pitanje kojeg se plašim, sumnja. Protresem glavom ne bi li uklonila misli. Ne nećeš razmišljati u tom pravcu. Ubeđujem sebe, pokušavajući da se smirim, pokušavajući da pobedim sama sebe, strah. Iz misli me trgne zvuk Tarinog, a odmah potom i Meginog telefona. Javljaju se istovremeno smejući se, nakon kratkog razgovora koji je bio sve samo ne razgovor jer su samo odgovarale sa "da" i "ne" osmehivajući se. Ustaju pakujući svoje sitnice sa osmehom. Dok ih ja pogledom zbunjeno pratim.

"Gde idete? Šta se dešava?"

Upitam zbunjeno prateći njihove pokrete.

"Izvršavamo naređenje."

Kroz glasni osmeh mi odgovori Tara.

"Čekaj, stani malo. Čije naređenje?"

Upitam višim tonom nego što sam želela.

"Naših muškaraca. Znaš i mi ih imamo. I oni umeju da budu posesivni. Do duše ne kao ovaj tvoj ali umeju."

Uzvrati mi Megi kroz smeh. Da, one idu jer su njihovi muškarci željni njih, dok je moj nestao. Opet. Isfrustriranost dostiže vrhunac nakon što njih dve odu. Bes obuzima svaki deo mog bića, dok osećam bol u grudima. Bol i strah da sam opet kao pre...
Naspem brzo još jednu čašu vina ne bi li se bar malo smirila dok sve u meni gori. Vrata lifta se otvore pojavljivajući se Aleksej. Korača ka meni samouvereno, polako kao panter dok se osmehuje na pola usana, iz očiju mu izbija tamna vatra koja prelazi u sjaj. Tako je prelep, da imam osećaj da sam otvorila usta zbog same njegove pojave. Ne mora da radi ništa on je smrt za žene samo svojom pojavom. Dok mi oduzima dah samo svojom pojavom, osećam olakšanje jer je tu, ali i bes. Besna sam na sebe što može tako da utiče na mene samo svojom pojavom.

"Vidim uživaš u vinu?"

Izusti promuklim glasom. I toliko je bilo doviljno da podivljam i da moja frustracija izbije na površinu. Uzimam čašu bacajući je u njegovom pravcu, izmakne se brzim pokretom i izbegne udarac. Čaša pada tik do njega i lomi se dok on još uvek odlučno korača ka meni. Uzimam flašu pa ponovim postupak i nju izbegne ne skidajući svoj mračni pogled sa mene kretajući se ka meni tako samouvereno, tako nadmeno.

"Evo da uživaš i ti!"

Govorim besno uzimajući jastuk bacajući ga na njega i ovog puta ga pogodim, na šta se on samo osmehne. Prilazeći mi ne skidajući pogled sa mene.

"Jesi li završila?"

Upita me promuklim glasom dok stoji tik ispred mene. Centimetri nas dele. Osećam njegov dah, čini mi se da nam se usne dodiruju koliko mi je blizu. Moje telo drhti dok mi se grudi nadimaju, srce toliko jako udara da mi se čini da ga i on može čuti. Vazduh oko nas trepti kao da nebo gori. I znam sprema se oluja. Jer moje telo ne može da podnese njegovu blizinu. Moje srce i ponos vode borbu, i dok mi je previše blizu osećam da srce pobeđuje, moje telo i srce mu se predaju pobeđujući sve. Pokrenem se zadnjom snagom pokušavajući da se udaljim od njega dok još uvek ima i malo besa i ponosa u meni. Hvata me brzim pokretom za ruku povlačeći me ka njemu. Dok mi telo gori, a grudi se nadimaju od teškog disanja podižem glavu gledajući ga u oči.

"Ubijaš me pogledom, dok me i svaki deo tvoje biće želi."

Izusti promuklo dok me gleda mračnim očima iz kojih izbija vatra. Istrgnem ruku, ali je on odmah uzima, stežući je dovoljno čvrsto ne bi li me držao uz sebe.

"Žao mi je, nijedan deo mene te više ne želi. Zar nisi čuo da od prevelike želje čovek može brzo da izgori."

Izgovaram reči u koje ni sama ne verujem. Čak ne znam ni zašto ovo radim, ali nešto u meni je jače od mene same. Osećanja mi se smenjuju toliko brzo da se osećam kao da sam na rolerkosteru. Osmehne se na pola usana dok pogledom prelazi sa mojih očiju do mojih usana držeći me još uvek čvrsto uz sebe. Nisam izgorela, gorim za njim. Gorim od želje za njegovim dodirom. Moje telo drhti pod njegovim dodirom, svesna sam da on to zna. Ali sam ljuta, ljuta i besna jer me je ostavio i otišao. Šta je bilo bitnije od toga, od nas? Iz misli me trgne njegov promukli glas.

"Tvoje telo ne misli tako Ketrin."

Izgovara, dok mi usnama ovlaš dodiruje usne. Od tog dodira vatra u meni gori sve jače, želja za njim dostiže vrhunac. Ali ne činim ništa. Stojim naspram njega nemo dok ga gledam. Čini mi se i da više ne dišem dok otežano gutam. Brzim pokretom me uzima u naručije i odnosi me dok ja ciknem od iznenađenja.

"Spusti me!"

Proderem se dok me on nosi samouvereno ozbiljnog izraza lica na kome se nazire tama.

"Aleksej!"

Opomenem ga vikajući, ali on ne reaguje. Nosi me ka sobi, dok me drži u rukama nogom šutira vrata otvarajući ih. Unosi me u sobu i baca na krevet.

"Šta radiš? Šta zamišljaš ti? Da možeš da me uzmeš kad god ti poželiš? Jedno obaveštenje! Ne možeš! Sad ja tebe ne želim!"

Vičem dok besno ustajem iz kreveta. Dok on stoji okrenut leđima nemo što me još više iznervira. Prilazim mu besno hvatajući ga za ramena pokušavajući da ga okrenem ne bi li mu ugledala lice. I polazi mi za rukom, okreće se gledajući me svojim mračnim pogledom. Pažnju mi odvlači zvuk zveckanja. Spuštam pogled ugledavši u njegovim rukama metalne lisice koje drži, podižem glavu vraćajući pogled ka njegovim očima iz kojih blješti vatreni sjaj. Hvata me za ruke stavljajući mi lisice toliko brzo da nisam ni primetila tren kad je to učinio. Gledam u svoje okovane ruke prelazeći pogledom sa lisica na njegove oči. Ne uspevam išta da izgovorim, želim ali ne uspevam. Nemam glas, nemam snage. Deo mene želi da vrišti i svađa se, a drugi želi da mu se preda bez reči. Potrebno mi je oslobođenje i on to zna. Zna i ne pruža mi to, nasuprot okovao me je još više. Svojim rukama me hvata za ramena gurajući me polako ka krevetu dok ne skida pogled sa mene. Osećam ivicu kreveta i zaustavljam se dok mi srce udara sve jače. Odaljava se korak unazad dok me gleda požudno, potom se vraćajući bliže meni počinje da skida sve sa mene.

"Šta radiš?"

Uspevam da izgovorim drhtavim glasom jedva čujno. Stavlja mi prst preko usana, dajući mi znak da zaćutim.

"Sećaš se mala da sam rekao da tvoja kazna tek sledi."

Izgovara promuklim grubim muževnim glasom dok skida sa mene i poslednji deo garderobe. Polako me gurne na krevet te me namesti u poluležećem položaju ne bi li mogla da ga gledam. Uzima moje ruke koje su vezane pričvrščujući ih za krevet ne bi li mi bile iznad glave. Odaljava se stajući ispred mene, počinje da skida sve sa sebe neprestano gledajući me. Od želje se polako pomerim iz položaja u kom me je namestio videvši to samo se zadovoljno osmehne te skine i poslednji deo garderobe. Njegovo izvajano, isklesano telo kao od Boga mi oduzima dah. Želim da dodirujem svaki deo njegovog tela, zelim da osetim svaki njegov mišić pod prstima, želim da ga osetim duboko u sebi dok zarivam nokte u njegova mišićava leđa. Ali on me muči, muči me odlaganjem. I znam da je to moja kazna. Kažnjava me na isti način kojim sam ja njega kažnjavala ne bi li pristao na našu poslednju igru. Znala sam da će do ovoga doći jer on je čovek od reči. Znam sve ali ne mogu da obuzdam sve veću želju za njim. Želju da ga osetim, želju za oslobođenjem. Prilazi mi polako kretajući se ka meni kao panter koji je spreman da ulovi svoj plen. Hvata me za kolena šireći ih, smeštajući svoju glavu među njih. Osećam njegov dah na mestu koje pulsira od želje za njim. Isturam kukove ka njemu dok osećam njegov zadovoljni osmeh, igra se sa mnom gurajući me polako mučki ka vrhuncu. Uvlači prst u mene dok me jezikom miluje. Osećam svaki deo svog tela kako gori, osećam da sam blizu oslobođenja. Pomeram se isturajući kukove u želji za oslobođenjem. Od trzaja koji sam napravila ruke mi se zatežu urezivajući mi hladan metal lisica u meso. Osećam blagi bol, koji me samo gura još više ka vrhuncu. Odvaja se od mene gledajući me mračnim samouverenim pogledom punim požude.

"Aleksej potrebno mi je."

Izustim cvileći molećivim glasom. Jer u ovom trenu mi ništa nije bitno, želja za njim preovladava svakim mojim delom tela, preovladava mojim razumom. Obuzimajući me celu. Hvata me svojim šakama za kukove podižući ih, potom uklanjajući sajlu koja drži lisice prikovane za krevet. Okreće me brzim pokretom nameštajući me na kolena dok se on smešta iza mene polako trljajući svoj nabrekli ud o mene. Jednom rukom uzima moju kosu koju obavija oko šake te mi blago povlači glavu ka nazad dok mi reži uz uvo.

"Nikad! Ali nikad više nećeš izložiti sebe opasnosti! Nikad više jebeno nećeš ponoviti ono od danas! Jesi li razumela Ketrin?"

Reži besno dok se neprestano trlja, i kunem se dovoljan je još samo jedan takav pokret da se raspadnem. Ali previše dobro zna moje telo. Zaustavlja svoje pokrete dok govori.

"Nisam te čuo Ketrin?!"

Pokušam da spustim glavu, ali ne uspevam jer njegova šaka još uvek drži moju kosu čvrsto.

"Nikad."

Izustim jedva čujno. Ali on ne preduzima ništa. Idalje stoji iza mene nepomično.

"Aleksej molim te. Treba mi to."

Cvilim dok isturam zadnjicu ka njemu. Pljesne me jednom po zadnjici pustivši mi kosu te me uhvati jednom rukom za kuk dok drugom namešta svoj nabrekli ud na mom ulazu koji pulsira od želje.

"Drži se mala, biće ovo žestoko i brzo."

Upozori me prekim tonom pre nego što krene da se zakucava u mene divlje i ludački. Gura me brzim prodornim pokretima ka vrhuncu oslobađajući me dok pulsiram oko njegovog uda raspadajući se. Padam na krevet mlitavog tela od prevelike želje i predugog isčekivanja. Da sam znala da je ovako dobar odloženi seks ne bih se ljutila. Razmišljam u sebi dok zadoviljno ležim zagnjurene glave u jastuk. Okreće me uzimajući me za ruke skidajući mi lisice. Na negovom licu ugledam zabrinutost i bol. Ispratim njegov pogled te uočim da gleda u moje zglobove na kojima se ocrtavaju crveni tragovi lisica. Prstima polako prelazi po tragovima dok steže vilicu.

"Uredu je. Ne boli me. Da sam znala da će kazna i odloženo zadovoljstvo biti ovako dobro ne bih se žalila."

Izgovaram kroz blagi osmeh dok me gleda ispitivačkim pogledom. Uzima moje ruke prinoseći ih usnama ljubeći crvene tragove. I kunem se u ovom trenu želim da celog života ostanem tu. Tu u njegovim rukama, tu sa njim u tami sobe. Kunem se držala bih njegovu ruku i da znam da me vodi u samom paklu. Polako pomera svoje telo smestivši se kraj mene. Uzimajući me u naručje polažem glavu na njegove grudi.

"Povredio sam te opet."

Izgovara dok čujem otkucaje njegovog srca kako udaraju sve jače, dok mu se mišići napinju.

"Nisi, ovog puta nisi. Trebalo mi je ovo, znao si da mi je baš to trebalo, znao si to odlično i pružio si mi to."

Izgovaram uveravajući ga. Jer znao me je bolje i od mene same. Bolje od mene je znao šta mi je potrebno i to mi je pružio. I ako sam mogla više da ga volim u tom trenu sam ga volela više i od najviše.

"Volim te Aleksej."

Izustim podižući glavu ne bih li ga gledala u oči. Utisne mi poljubac u čelo izgovarajući nežno dok me jednom rukom čvrsto drži uz sebe, a drugom miluje moju ruku.

"Više od života mala!"

Nikad ne puštaj ruku koja te je izvukla iz mraka. Bez obzira koliko je mračan trenutak, ljubav i nada su uvek mogući. Možda baš sve kada prestaje počinje.

Novo poglavlje je tu, kroz par minuta izbacujem i drugo u znak zahvalnosti na Vašoj strpljivosti. Moram Vam priznati da su mi nedostajali Vaši komentari i druženje sa Vama. Sada sam tu, odmor je gotov i ovu priču možemo polako privoditi kraju. Ljubim Vas i nadam se da će Vam se svideti nastavci. ❤🌹💋