Aleksej

Izluđuje me, ova žena će me ubiti svojom neposlušnošću i nepredvidivosti. Ne znam šta me više obuzima bes ili strah. Nakon što sam odlepio kad sam saznao da je pobegla onom kretenu od Roka, brzo samo je locirali i krenuli smo za njom Tomi, Erik i ja zajedno sa mojim ljudima. Nakon što smo stigli Erik je otišao po svoje ljude dok sam ja pratio moju ludaču, brzo je delovala tako da nisam imao šanse da je sprečim, morao sam da pratim njenu igru. Ovo će biti prvi jebeni put da ću sarađivati sa policijom. Stigli smo dotle da sam apsolutno spreman na sve zbog nje. Svo vreme sam na vezi sa Erikom, i svim mojim ljudima. Svako od njih zna svoj zadatak. Svi su obučeni za slične možda čak i gore situacije, čak i moji konobari. Nakon što smo kidnapovali onog smrada od Džona, nisam znao da li da je grlim ili da je zadavim zbog svega što mi je priredila. Dok ga je dodirivala po ruci kunem se goreo sam, bio sam u samom paklu, još uvek mi je ta slika pred očima i jebeno gorim od ljubomore dok mi se ona umiljava. Nakon što smo stigli u napuštenom magacinu, Tomi veže Džona, dok Martin jedan od mojih najbližih ljudi stavlja kanape oko Ketrin pazeći da je ne povredi improvizujući tako da izgleda kao da je vezana.
Martin je u nekom drugom poslu, u svom poslu on je glavni. On je jedan od mojih najboljih prijatelja. Nismo se često viđali, ali kad god bi bilo gusto na jedan poziv bi se stvorili. Imao je veze svuda, niko nije znao čime se on ustvari bavi, ali obezbeđivao je pola sveta. Bio je najbolji u akcijama kada je neko trebao da se izbavi iz opasnosti. Pre nego što smo poleteli pozvao sam ga i u kratkim crtama mu objasnio o čemu se radi. Odmah se zaputio ka mestu na kome smo sada.

"Dakle ti si ta što voli da se igra sa nervima mog prijatelja?"

Izusti Martin dok polaže kanape oko Ketrin. Ona ga pogleda proučavajući ga, potom pogledom pređe po desetini mojih ljudi koje može da vidi. Ima ih duplo više ali njih ne može videti. Pogled vrati ka Martinu te izusti.

"Ja sam Ketrin, ne ta već Ketrin. I da volim da se igram sa njegovim nervima isto koliko se on igrao mojim."

Martin se osmehnu.

"Pa drago mi je da je našao sebi ravnu."

Izusti stajući kraj Tomija.

"Ravnu sebi. Prijatelju ništa još nisi video."

Reče mu Tomi kroz osmeh. Dok se ja mrštim, nije mi do šale niti zezanja.

"Uredu! Svako zna svoj posao. Krećemo!"

Dam im znak govoreći odsečno i besno. Ketrin me pogleda te mi namignu i obori glavu. Šta jebeno radi ona? Izludeće me, kumem se izludeće me. Tomi razbudi Džona te se ja nakašljem ne bi li Ketrin podigla glavu, ali ona ne reaguje. Šta je sa njom, odakle ta opsesija ovoj ženi za glumom. Priđem Džonu dok držim pištolj u rukama.

"Pa partneru izgleda da se nismo baš dobro upoznali?"

Procedim kroz zube repetirajući pištolj. Te se nakašljem još jednom ne bi li Ketrin podigla glavu, ali ona idalje ne reaguje dok je Džon gleda.

"Tomi voda?"

Naredim te mi Tomi doda flašicu vode. Priđem Ketrin sipajući joj vodu na glavu. Podiže besno glavu streljajući me pogledom.

"Šta radiš to budalo? Jesi li normalan? Šta se dešava?"

Vrišti besno, i kunem se na tren pomislim da ne glumi.

"O dobro nam došla Ketrin. Sad da čujem kakav ste to plan skovali ti i Džon."

Dok stojim ispred nje upitam je cinično praveći izraz lica kao da mi do nje nije ni najmanje stalo.

"Zar misliš da ću ti išta reći. Lud si ako to misliš."

Izgovara besno vikajući na mene dok je Džon gleda i na licu mu uočim zabrinutost. Erik je bio upravu, on je postao opsednut njom. Nastavim da igram igru sa njom ne bi li gnjida progovorila.

"Videćemo. Ako ne progovoriš pucaću u tebe. Znaš da me više nije briga. Svakako si mi dala hiljadu razloga za to."

Dok ja izgovaram hladno i nadmeno Ketrin me strelja besno.

"Je li? Imaš hiljadu razloga? Baš bih volela da znam koji su to? Koji su to tvoji veliki razlozi da ubiješ zenu koju si nekad voleo? Baš me zanima."

Vrišti besno na mene i više nisam siguran da znam šta radi ali je jebeno pratim jer moram. Inače bi je presavio preko kolena, ma zapušio bih joj ta njena lajava usta na tako dobar način, i to ću sigurno i uraditi kad se ovo sranje završi.

"Ketrin."

Opomenem je pretećim tonom dok vitlam pištoljem.

"Šta je? Ti ne možeš da voliš ako ne ubijaš? Smučio si mi se, smučio si mi se za dva života."

Urla besno i ne prestaje. Očima joj dajem znak da prestane ali ona me ignoriše i nastavlja svoje.

"Mrzim te, smučio si mi se. Znaš samo za jedan način života. Da otimaš, radiš šta ti želiš ne misleći na druge, odlaziš, vraćaš se kad ti je ćef. Smučiooo si mi seee! Razumeš?"

Iskolačim oči jer više ne mogu da razaznam da li se pretvara ili ne.

"Šta pričaš ti?"

Upitam je opominjajućim tonom, tražeći znak da još uvek igra ovu igru sa mnom. Očima mi pokaže na Džona i shvatim da je sa mnom u igri, samo mi nije jasno od kad ona ovako dobro glumi.

"Kažem ti da ti nećemo reći ništa."

Pogleda u Džona koji se meškolji u stolici pa pogled vrati ka meni.

"Hajde pucaj! Ubij me! Hajde ako imaš hrabrosti."

Naređuje mi izazivajući me besno. Prislonim joj pištolj na glavu dok mi ruka drhti.

"Misliš da neću?"

Izustim nadmeno, samouvereno gledajući je u oči.

"Ne možeš me naterati strahom da pričam, ništa neću reći, a neće ni Džon."

Okrene se ka njemu obraćajući mu se.

"Šta god da se desi ne govori ništa čak i ako me ubije."

On iskolači šokirano očima u nju.

"Poslednji put te pitam šta je bio vaš plan! Posle toga pucam!"

Izustim besnije nego do sad.

"Pucaj!"

Prodere se besno. Jebeno ćemo sjebati sve zbog njene glume. Zar ne zna kad da stane jebem mu.
Martin i Tomi se gledaju zbunjeno.

"Tomi glume li oni još uvek?"

Upita Martin zbunjeno Tomija.

"Jebeš mi sve ne znam brate. Ne mogu ja njih da ispratim. Budi spreman na najgore."

Izusti Tomi tiho. Dok ja krećem da odbrojavam držeći pištolj na njenoj glavi.

"Jedan...dva...tri..."

Moje brojanje prekida Džon.

"Dobro! Reći ću pusti je jebeni seronjo."

Viče besno i uplašeno. Dok se ja osmehujem u sebi. Pogledam u Martina i on mi da znak da je Erik tu sa ekipom i da snimanje počinje.

"Ona nema ništa sa tim, pusti je! Plan sam ja skovao. Ja sam te uvukao u svoju igru. Ja za kojim tragaju sve tajne službe, došao sam kao Džon da te uništim i uništiću te. Uzeću ti sve do čega ti je stalo. Uskoro, svakog trena ovde će upasti policija i uhapsiće te."

Smeje se podmuklo dok mi govori, dok u meni kola sve veći bes.

"Jel?"

Osmehnem mu se cinično.

"Da. Nisi pazio Aleksej. Ispao si iz štosa. Tvoje otiske sa hemiske sa kojom si potpisao ugovor su skinuli moji ljudi i znaš šta? Zalepili su ih na pištolju koji je igrom slučaja opalio i ubio nevinog čuvara tvoje firme. I da flasifikovao sam tvoj potpis tako da sam sve tvoje preneo na sebe. Nemaš više ništa seronjo. Čak sam ti i nju uzeo."

Izusti dovoljno da trune u zatvoru. Osmehnem se zadovoljno te mu priđem.

"Sledeći put, ako budeš imao prilike jedan savet besplatan ti dajem. Ne igraj se sa čovekom koji je igru osmislio. I nikad ali nikad ne pomišljaj da možeš da imaš ono što je moje."

Ispljunem mu zadovoljno uputivši se ka Ketrin. Koračam ka njoj brojeći u sebi. Svakog trena bi trebalo Erik da upadne i odvede ovu gnjidu. Priđem joj pruživši joj ruku ne bi li ustala, dok ona gleda preko mog ramena uplašeno. Uzima mi brzim pokretom pištolj i opaljuje jednom dok meni zvoni u ušima. Gledam u njeno bledo lice i telo koje drhti. Jebote šta se upravo dogodilo. Čujem Martina i Tomija kako psuju dok Erik upada sa specijalcima vikajući. Okrenem se dok je pridržavam i vidim kako Džon leži ranjen u nogu dok četvorica nepoznatih muškaraca leže na podu koje su savladali Martin i Tomi. Padne mi na grudi, grleći me svom snagom dok drhti.

"Jebote Aleksej mogao je da te ubije! Da nije pucala Ketein ti bi sad bio mrtav."

Martim besno viče. Okrenem se ka Ketrin uzimajući je u naručje. Pogledam Erika koji klimne glavom dajući mi znak da je gotovo. Uputim se ka izlazu noseći je dok me ona steže zabijajući sve više glavu u moje grudi.

"Dobro je mala, prošlo je."

Izustim tiho dok je smeštam u džip. Šćućurila se u sedište ne progovarajući. Nakon što uđem i startujem džip pomazim je po obrazu te nagazim gas ne bi li je odveo što dalje od ovog mesta.

"Gotovo je mala."

Izustim dok je pogledom istražujem. Namešta se uspravno podižući glavu.

"Gotovo, baš gotovo?"

Upita gledajući me.

"Gotovo baš gotovo. Ništa nam više ne stoji na putu."

Gleda me dok joj se u očima pojavljuje sjaj. Potom počinje da vrišti iz sveg glasa. Dok se ja zadovoljno smejem. Smejem se od srca jer mi je život spasila žena koju volim, jer je bila spremna da uđe u vatru samo da se meni ne bi nešto desilo, jer vrišti napokon od sreće. Dok ona vrišti od sreće ja obećavam samom sebi da će joj od danas život biti bajka. Nakon što smo stigli ispred njenog stana zaustavim džip izlazeći.

"Mislila sam da nas voziš kod tebe."

Izusti zbunjena jer sam nas dovezao do njenog stana.

"Neke osobe te nestrpljivo čekaju, mislio sam da bi bilo dobro da te vide."

Obavestim je dok je vodim ka liftu. Nakon što uđemo u lift elektricitet zavlada, osetim da požuda i želja obuzimaju kako nju tako i mene dok stoji kraj mene gledajući u brojke koje se smenjuju. Okrenem se ka njoj pritisnuvši njeno telo mojim, dok pritiskam dugme ne bi li zakočio lift. Hvatam je za lice utisnuvši poljubac na njene usne. Produbljuje poljubac dok istura svoje kukove ka meni dajući mi do znanja da želi još. Dajući mi do znanja da želi da se oslobodi. Odvojim svoje usne na tren od njenih dok sam čelom naslonjen na njeno.

"Ne ovde mala. Uskoro ću te kazniti, nisam zaboravio šta si uradila."

Izustim promuklo od želje pritiskajući dugme ne bi li se lift pokrenuo. Dok se ona duri podižući glavu, praveći uvređeni izraz lica.

"Upravo si me kaznio."

Izusti besno u trenu kad se lift otvorio te odmaršira ka dnevnoj sobi u kojoj sede nestrpljivo čekajući Tara i Megi. Kad su nas ugledale skočile su pritrčavši počele su da je grle potom da je osmatraju proveravajući da li je povređena.

"Nisi povređena? Dobro si?"

Izusti ushićeno Megi. Ona odmaršira ka kuhinji uzimajući vodu iz friždera otpija gutljaj hladne vode dok me strelja pogledom.

"Nisam dobro! Povređena sam i besna!"

Ispljune besno mameći mi osmeh na licu. Megi pogledom pređe sa nje na mene gledajući me zbunjeno.

"Dobro je Megi ne brini, samo je isfrustrirana zbog kazne."

Izustim kroz osmeh.

"Kakve kazne ne razumem?"

Upita znatiželjno Tara.

"Devojke budite sa njom ja moram do Erika i Tomija."

Izbegnem odgovor odlazeći ka liftu okrenem se ka njoj te joj pošaljem poljubac na šta ona podiže ruku pokazivajući mi srednji prst. Glasno se osmehnem ulazeći u lift. To je moja mala. Izustim za sebe ponosno.Nakon što sam izašao iz zgrade pozovem Tomija.

"Tomi čekam Vas u restoranu."

Obavestim ga te se uputim pozivajući sudiju.

"Rekli smo sutra?"
Javlja se izgovarajući.

"Ja kažem sad i odmah."
Zastanem na tren pa dodam.

"Zbog Ketrin."

"Uredu krećem."

Prekinem vezu te mu pošaljem lokaciju. Sedim za stolom sa Tomijem, Martinom i Erikom i nazdravljam. Nazdravljam jer od danas počinjem novi život. Dok otpijam gutljaj viskija uočim sudiju kako korača ka nama, videvši Erika da sedi sa nama ukoči se na tren te nastavi. Priđe stolu te izvuče slobodnu stolicu i sede.

"Erik šta ćeš ti ovde?"
Upita ga gledajući ga.

"Aleksej će ti sve objasniti. Mislim da bi trebalo da popričate nakon toga nasamo. Ja sam ovde sa Vama za stolom dok ti ne ispriča sve, nakon toga bilo bi dobro da popričate nasamo."

Sudija klimnu glavom pogledom prelazeći na mene.

"Da čujem?"

Izusti. Nakon pola sata priče i objašnjavanja šta se desilo i nakon što je saznao da smo saznali da je bio prinuđen sudija uzme moju čašu viskija te je iskapi do kraja. Podignem ruku dajući znak konobaru ne bi li došao.

"Donesi flašu i još jednu čašu."
Naredim te se vratim na sudiju.

"Pošto sada svi sve znamo mislim da bi trebalo da popričamo ti i ja o nekim stvarima."

Gleda me te otpija još viskija koji je u tom trenu konobar spustio ispred njega.

"Dakle vreme je?"

Izusti kroz izdah koji mi se učini kao izdah olakšanja. Tomi, Martin i Erik ustanu od stola premeštajući se za drugi. Naspem sebi viski te počnem.

"Neću pričati da je možda moglo drugačije. Neću se ni vraćati u prošlost i tvojom opesijom da me uloviš. Ovako svidelo se tebi to ili ne Ketrin mene voli, kao i ja nju. Zbog nje sam spreman da se odreknem svega, čak i svog života. Zbog nje sam se odrekao načina svog života kakvim sam živeo do sad. Ketrin tebe voli i znam da pati za tobom zato želim da joj kažemo sve. Želim da se pomiriš sa svojom ćerkom. I još nešto kod nas si uvek dobro došao, na tebi je da odlučiš da li ćeš prihvatiti nas ili ne."

Završim te se spremim da ustanem. Uhvati me za ruku zaustavljajući me.

"Spasila ti je život?"
Upita me ne gledajući me.

"Mala je to reč. Ona me je oživela bez straha. Dala mi je novi život sudija."

Izustim te se uputim ka izlazu ostavljajući sudiju. Zastanem kraj Erika, Tomija i Martina.

"Momci uzmite svoje žene nazad, želim Ketrin večeras samo za sebe. Martine sutra se vidimo svi na ručku do tad će te moji ljudi provesti kroz grad, imaćeš sve što inače imaš kad si ovde."

Namignem mu obaveštavajući ga. Jer znam da očekuje provod i puno žena. On je zatvoreni tip koji živi od danas do sutra, uživajući u svakom slobodnom trenu, u svojoj slobodi. Nekad sam i ja bio takav, dok moj svet nije okrenula naopako jedna mala veštica. Osmehnem se, te se uputim ka mojoj ljutoj, isfrustriranoj ženi. Vreme je za njenu kazu.

Živ čovek je svedok da u burnom toku života, ništa nije nepodnošljivo. Sve se izdrži, sve prođe. Hiljadu želja neće promeniti ništa, ali jedna odluka će promeniti sve. Ono u šta čovek veruje se dešava. Potrebno je samo da veruješ.