Aleksej

Ko bi rekao da će zver držati u naručju anđela dok spava. Dok mi leži na grudima grleći me posmatram je. I jebeno sam najsrećniji čovek na svetu. Njenom dobrotom, njenim ogromnim srcem, čistom dušom od monstruma je načinila čoveka. Čoveka koji je bio u tami ona je obasjala svojom svetlošću i izvukla iz mraka. Ona je moja svetlost. Ne znam čime sam je zaslužio ali sam jebeno zahvalan. Volim svaku njenu stranu, svako njeno stanje. Čak i kad viče, čak i kada se inati, sve što je ona volim i sve što je ona je moje. Poljubim je lagano u čelo pazeći da je ne probudim. Ustanem i zaputim se ka kancelariji obavljajući poziv pre nego što iko ustane. Nakon prvog zvona javlja se.

"Kaži?"
Sa druge strane se začuje besni glas sudije.

"Vreme i mesto? Ti i ja nasamo. Očekujem odgovor uskoro."

Izustim odsečno pre nego što prekinem vezu. Odložim telefon koji istog trena zasvetli obaveštavajući me da je stigla poruka. Sudija je bio brz, poslao mi je lokaciju napisavši sutra. Ostavim telefon odlazeći ka kuhinji ne bi li popio kafu. Dok sam pripremao kafu pridružili su mi se Tomi i Erik.

"I Vi ste poranili?"

Upitam ih dok otpijam gutljaj kafe. Tomi uzima dve šolje praveći kafu dok mi se Erik obraća.

"Nadao sam se da ću Vas uhvatiti same ako poranim. Trebalo bi da popričamo oko plana. Šta si odlučio?"

Upita me dok mu Tomi pruža šoljicu kafe prateći mene pogledom.

"Znaš da nisam bio za to da Ketrin učestvuje ne želim da je dovodim ni u najmanju opasnost."

Odgovorim odsečno.

"Znam, i ja više nisam siguran da je plan dobar. U početku mi se činilo da je najbolja opcija da se vratimo sa Ketrin nazad i da se ona približi Džonu sa pričom da te mrzi, da želi da ti se osveti ne bi li ga navela da joj ispriča sve i to snimi. Taj deo plana me i ne brine toliko koliko plan B ako ne progovori. Ako ne progovori morali bi da odglumimo njenu i njegovu otmicu, ne bi li progovorio ako pomisli da se nalazi u bezizlaznoj situaciji. Taj deo me brine. Ne mogu da garantujem u tom delu ničiju bezbednost sto posto. A, posle onog od juče mislim da ona nije spremna na to."

Erik završi izlaganje dok ja klimam glavom.

"Slažem se. Ona ne sme biti ni jednog trena izložena opasnosti. Moramo danas smisliti novi plan već sutra bi morali da delujemo jer Džon neće sedeti skrštenih ruku."

Erik i Tomi klimnuvše potvrdno uputeći se zajedno sa mnom ka kancelariji ne bi li razradili novi plan. A, ja jebeno gorim od besa što ovog puta ne mogu to rešiti na moj način. Ali zbog nje sam spreman na sve.

Ketrin

Otvaram lenjo oči tražeći ga pogledom. Mesto kraj mene na kom je on spavao je još uvek toplo. Ustanem ogrnuvši se te se uputim tražeći ga. Dok silazim stepenicama začujem Aleksejov glas, potom i Erikov. Odlučim da se ne pojavim pred njima pokušavajući da čujem o čemu pričaju. Dok Erik objašnjava deo svog plana srce mi udara sve jače, dok adrenalin počinje da kola mojim telom. Aleksej se protivi još uvek i ako je obećao da će pristati. Krši datu reč, i znam da će ovo uraditi na svoj način jer on ne ume drugačije. Okrenem se besno i vratim nazad u sobu. Uzimam torbu u koju stavljam prvo što dohvatim, iskradam se iz vile polako prilazeći kućici gde sedi obezbeđenje. Jedan od Aleksejevih ljudi me prati pogledom te odučim da mu priđem.

"Trebalo bi da me odvezeš do tržnog centra. Ali ne smeš obavestiti Alekseja."

Izustim molećivim glasom.

"Žao mi je. Aleksej će morati da bude obavešten."

Odgovori mi ozbiljnog izraza lica.

"Ali uništićeš mi time iznenađenje."

Gleda me ispitivačkim pogledom dok ja nameštam lažni tužni izraz lica.

"Molim te. Pa kako da ga iznenadim ako sazna?"

Nastavim jer vidim na njegovom licu da popušta. Spustim glavu praveći se da sam razočarana te krenem nazad prema vili nadajući se da će pristati. Hajde pristani. Hajde. Ponavljam u sebi dok se lenjo krećem.

"Uredu gospođice."

Začujem te se istog trena okrenem radosno vraćajući se ka njemu.

"Ali ja ću svo vreme biti sa Vama."

Upozori me pre nego što mi otvori vrata. Klimnem glavom smeštajući se na sedište zadovoljno. Znam ja kako ću od tebe pobeći. Nakon što smo stigli ispred tržnog centra odlučim da ne gubim vreme već se odmah zaputim ka butiku seksi veša. Ugledam ga kako nelagodno korača tik uz mene.

"Uredu je. Možeš me čekati ispred. Ne verujem da bi Aleksej voleo da zna da si video ovaj deo iznenađenja."

Osmehnem se i namignem mu ulazeći u butik. Nakon par minuta razgledanja uđem u kabinu sa par kompleta donjeg veša.

"Gospođice potrebna mi je Vaša pomoć."

Pozovem jednu od prodavačica iz kabine. Nakon par sekundi prodavačica se stvori kraj mene.

"Izvolite gospođice kako Vam mogu pomoći?"

Upita me dok stoji kraj kabine. Rukom joj pokažem da uđe.

"Potrebna mi je Vaša pomoć. Vidite tamo stoji čovek koji me je kidnapovao, možete li me izvesti na sporednom izlazu neprimetno molim Vas?"

Prodavačica iskolači očima prebledelog lica

"Želite li da pozovem policiju?"

Upita uplašeno.

"Ne, nikako. Previše je moćan moram da odem odavde, moram da nestanem. Molim Vas."

Izustim molećivo praveći što tužniji i što uplašeniji izraz lica.

"Uredu pomoći ću Vam."

Konačno pristane te izađe proveravajući da li nas posmatra. Da mi rukom znak da izađem i krenem za njom. Nakon što me je izvela na sporednom izlazu, zamolim je da se pretvara nekoliko minuta kao da sam idalje u kabini ne bi li kupila vreme.

"Uredu samo se spasite."

Izusti vraćajući se dok sam ja pohitala ka taxiju ne bi li što pre pobegla. Dok je avion poletao moje srce je tuklo sve jače, tuga je obuzela svaki deo mog tela. Moraš da budeš jaka Ketrin, moraš. Tešila sam samu sebe dok je avion poletao. Gledala sam kroz prozor, šaptajući sama za sebe sam izustila. Ovo radim za nas, zbog tebe. Zbog naše budućnosti. Slike proteklih dana su mi prolazile pred očima, flešbekovi iz prošlosti su navirali nedajući mi mira, budeći u meni haos, bes. Osećanja su se smenjivala, iz tuge i straha prelazeći u bes. Probudila se u meni žena za koju nisam znala da postoji, žena koja će štititi svoje po ceni života, kao što vučica štiti svoje mladunce. Ja ću ovog puta zaštititi svog vuka. Mržnja prema Džonu je rasla sve više, kako smo se bližili sletanju tako je mržnja dostigla vrhunac. Nakon što smo sleteli ukrcala sam se u taxi uputivši se ka stanu. Ulazeći u stan uputila sam se prvo ka sefu uzimajući iz njega pištolj. Dok sam držala taj hladni metal u rukama setila sam se našeg odlazka u streljani. Slike su se smenjivale dok je iz oka pretila da se iskrade suza. Progutala sam knedlu. Nećeš plakati, ovog puta si jaka Ketrin, ovog puta ćeš ti rešiti svaku prepreku za sreću sa njim. Odložila sam pištolj potom sam skinula prsten vraćajući ga na sajlicu. Utisnula sam poljubac pre nego sto sam ga zakačila. Oprosti mi, ovo je za nas. Nakon tuširanja otkucala sam poruku Džonu sa mestom i vremenom gde ćemo se naći uz obrazloženje da sam pobegla. Istog trena mi je telefon zazvonio na ekranu pojavivši se njegovo ime. Osmehnula sam se zadovoljno.

"Džon?"

Izustila sam, trudeći se da moj glas ne oda mržnju koju sam osećala prema njemu.

"Ketrin da li si dobro? Nije te povredio? Pokušao sam da dođem do tebe, tražio sam te."

Izusti zabrinuto. Dok sam ja osećala još veću mržnju i gađenje. Ne bi nikad mogao da dođeš do mene da ja to nisam želela. Pored Alekseja nikad ne bi imao prilike da mi priđeš. Unutrašnji glas u meni je vrištao da mu ispljunem sve, ali morala sam da ostanem pribrana. Morala sam ovu igru da odigram onako kako je Erik zamislio, morala sam da ubrzam jer sam znala da će Aleksej doći svakog trena. Znala sam da će doći, da će me pronaći.

"Uredu sam Džon, želim da se vidim sa tobom. Želim da ga uništim."

Govorim, lažem, dok mi srce bije sve jače prekorevajući me za moje laži.

"Čekam te u lokalu u kom si mi rekla da dođem. Krećem odmah Ketrin."

Izusti pre nego što prekinem vezu. Nakon što sam se obukla uzela sam papir i olovku napisavši mu pismo, znala sam da će prvo doći ovde. Dok sam pisala telefon nije prestajao da zvoni. Naizmenično su zvali Aleksej, Erik, Tomi, Tara, Megi. Dok je Aleksej zvao uporno i slao poruke. Kroz misli mi je prošlo kako li je prošao onaj jadnik kada je shvatio da sam mu pobegla. Ali iskupiću se i njemu.

"Aleksej, ove dve godine su nam uzele sve. Osećanja napuštenosti, izadaje, ćutnje su nas uništile. Bila sam na pragu da odustanem, na pragu da se predam. Sada sam ovde, jer sam shvatila da se vredi boriti. Sada više nego ikad želim da nas spasim tame. Jednom si mi rekao da sam ja tvoja svetlost u tami, zato prati tu svetlost u meni, ovog puta neka nas ta svetlost spasi. Zbog nas, zbog našeg sutra. Neka nas spasi vera u nas, u ljubav. Znaš šta? Mislim da vredi boriti se, vredi sanjati, i sigurna sam da ćemo uspeti. Da bi naša deca imala slobodu, srećno detinjstvo. Veruj u mene kao što ja verujem u tebe, veruj u našu magiju i prati svetlost. Moja vera si ti, moj univerzum si ti. Znam da ćeš me spasiti. Znam da me nećeš pustiti da padnem.
Ne želim da živim u zabrinutosti i beznađu. Spasićeš nas od zabrinutosti, spasićeš nas od tame. Zbog nas nikad neću izgibiti veru, nikad neću izgubiti snagu, glas. Sve dok imam tebe znam da neću pasti.
Sve će biti onako kako je Erik zamislio. Znam da ćeš me naći tamo gde sam bezbedna. Odigraj sa mnom ovu igru, odigraj poslednju igru sa mnom. Tvoja Ketrin."

Poljubila sam papir ostavivši ga na stolu. Obukla sam crni komplet, podigla sam kosu u visoki rep, obula sam štikle sa debljom potpeticom u slučaju da ću morati da trčim. Uzela sam torbu i uputila se ka lokalu. Lokalu u kome sam znala da ću biti sigurna. U Aleksejovom lokalu. Dok vozim ulicama nisam ni svesna da pritiskam gas sve više dok u meni divlja adrenalin automobil razvija sve veću brzinu po mojoj konandi. Oglašava se telefon, te usporim vadeći telefon iz torbice ugledam njegovo ime i jednu poruku.

"Nikad neću dozvoliti da padneš! Uvek ću te uhvatiti, uvek ću te naći. Pratim te Ketrin. Odigraćemo ovu poslednju igru. Ali kada sve ovo bude gotovo Ketrin sledi ti jebena kazna."

Odlažem telefon osmehivajući se dok srce ubrzano lupa. Osećam se sigurno i ako idem svesno u pakao osećam se spokojno, zaštićeno. Pruža mi osećanja o kojima ljudi pišu romane. Čak i u ovom haosu ja nalazim mir, moj mir je bio on. Stajem ispred Aleksejovog restorana izlazeći iz automobila pogledom ga tražim ali ne uspevam da ga vidim. Prilazi mi momak koji stoji kraj vrata uzimajući ključ iz mojih ruku ne bi li preparkirao automobil.

"Veštice pratim te."

Izusti mi tiho momak dok uzima ključeve. Zagledam se na tren u njega, on klimnu glavom odlazeći. Tu je, daje mi znak. Bile su dovoljne njegove tri reči da dobijem još veću snagu. Znam da je tu, znam da me posmatra, znam da je uradio sve što je u njegovoj moći da me zaštiti. Znam da prati igru, isto koliko znam da je besan na mene. Čim zakoračim u restoran uočim Džona koji sedi za stolim koji je blizu toleta i predpostavim da je to Aleksejevo maslo. Dok koračam ka stolu pogledam u jednu od kamera dok ruku stavljam na srce. Znam da me gleda, znam i želim da mu dam znak da je tu, tu u mom srcu od prvog dana od prvog trena. Primetivši me Džon ustaje i kreće se ka meni ne bi li me dočekao, nakon što me izljubi dva puta u oba obraza smestim se za stolom.

"Ketrin prelepa si čak i sad."

Izusti dok me pogledom skida, izazivajući u meni gađenje. Stisnem prste u pesnice ne bi li smirila bes koji izaziva u meni te mu se osmehnem lažno. Izvadim telefon stavljajući ga na sto, u nadi da ću izvući priznanje od njega i sve snimiti.

"Hvala Džon. To je samo kamuflaža. Nemaš predstave koliko ga mrzim zbog onog što ti je uradio, zbog onog što je uradio meni."

Dok mu pričam svoju ruku stavim preko njegove pokušavajući da budem što uverljivija. Pogledom prelazi sa mene na moju ruku osmehivajući se uzima moju ruku mazeći je. Dok se meni želudac okreće.

"Želim da mu se osvetim."

Nastavim primećivajući da polako upada u zamku. Osmehuje se zadovoljno.

"Znao sam da sam te dobro procenio, znao sam da ćeš mi doći. Pomoći ću ti, ali pod jednim uslovom."

Izusti dok mu se na licu nazire zli podmukli osmeh.

"Koji je to uslov?"

Upitam umiljatim glasom flertujući sa njim.

"Da budeš moja."

Ispljune istog trena, dok se zadovoljno osmehuje, lukavim pogledom. Poželim da ga išamaram ali iskontrolišem se jer znam zašto ovo radim. Klimnem samo glavom, jer nema sile koja će me naterati da kažem drugom čoveku da ću biti njegova. Ja pripadam samo Alekseju, oduvek, zauvek.

"Onda, najbolje bi bilo da ovaj razgovor nastavimo kod mene."

Izusti zadovoljno, dok ja počinjem da paničim jer se nisam nadala ovom scenariju. Prilazi nam konobar stavljajući viski ispred njega dok čašu vina ispušta iz ruku i prosipa po meni. Podignem pogled gledajući u konobara koji mi očima pokazuje na tolet.

"Izvinite, jako se izvinjavam. Doneću ubrus da Vas očistim."

Izusti konobar panično. Zar svi ljudi koji rade za njega dobro glume. Prolaze li poseban kasting glume pri zapošljavanju.

"Pazi malo nesposobnjakoviću, kako Vas tako nesposobne primaju da radite."

Zaurla Džon.

"Uredu je. Uredu je Džon srediću ovo u toletu."

Izustim ustajući uputivši se ka toletu. Ulazim u tolet okrećem se tražeći neki znak ali ništa ne pronalazim, ništa se ne dešava. Zašto mi je onda konobar dao znak da dođem ovde, ili sam ja možda predvidela, možda mi se učinilo. Dok razmišljam tražeći znak uzimam parče ubrusa pokušavajući da očistim pantalone. Vrata toleta se otvaraju podignem glavu i u odrazu ogledala ugledam Džona kako stoji tik iza mene. Kroz telo me prođe hladna jeza.

"Džon šta ćeš ti ovde?"

Upitam ga iznenađeno nesvesna da vičem. Prilazi mi okretajući me prema njemu.

"Ššš..."

Govori dok mi stavlja prst preko usana. Dok ja rukom tragam iza sebe za torbicom ne bi li napipala pištolj.

"Pokažaću ti sada kako izgleda pravi muškarac."

Izgovara podmuklo smejući se dok me gleda u oči. Preko njegovog ramena uočim da se vrata toleta otvaraju, ugledam Alekseja i Tomija. Alekseju se grudi nadimaju od besa dok me gleda mračnim očima. Vratim pogled ka Džonu da nas ne bi odala. Tomi prilazi Džonu sa leđa stavljajući mu maramicu preko usana dok to isto izvodi Aleksej sa mnom. Dok mi drži maramicu preko usana gledam u Džona koji kolači očima gledajući me šokirano par trena pre nego što zatvori oči pokušavam da vrištim i otimam se. Nakon što Tomi uspava Džona, Aleksej me okrene ka sebi sklanjajući krpu sa mojih usana gledajući me zbunjeno.

"Zašto ti vrištiš jebote?"

Upita me zbunjeno, besno, ljubomorno dok me strelja pogledom. Osmehnem se pre nego što ga zagrlim.

"Uživela sam se u ulogu."

Izustim dok ga grlim oko vrata nameštajući se ne bi li me uzeo u naručije i izneo. Dok me on šokirano gleda prateći moje pokrete.

"Hajde kidnapuj me."

Izustim skačući mu u zagrljaj. Uzima me u naručje iznoseći me mrmljajući sebi u bradu.

"Ova žena ce me ubiti. Kunem se jednog dana će me jebeno ubiti."

Mrmlja besno sebi u bradu dok me nosi kroz sporedni izlaz i smešta u džip.

"Vas dvoje ste neverovatni. Vi ste opasni po ovaj svet."

Izusti Tomi kroz osmeh dok stavlja onesvešćenog Džona u džip.
Nakon što Aleksej startuje džip uputivši nas ka cilju počne da urla besno na mene.

"Kaži mi jebeno o čemu si razmišljala kad si uradila ovo? Kako si mogla da odeš sama na svoju ruku kod te gnjide? Kako? Reci mi?"

Urla besno udarajući šakom u volan streljajući me pogledom. I kunem se nikad ga nisam videla ovako besnog.

"Zbog tebe! Da se tebi nešto ne bi desilo. Da ti ne bi uradio neku ludost i završio iza rešetaka."

Izustim u jednom dahu dok ga pogledom milujem.

"Ubijaš me. Jesi li svesna da me ubijaš. Kako ne razumeš ako se tebi nešto desi, umreću!"

"Neće mi se desiti ništa dok si ti kraj mene. Neću pasti dok imam tebe."

Izustim nakon što naslonim glavu na njegovo rame, dok nas on odvozi.

Ako postoji osoba koja te voli i veruje ti, nikad se ne boj, naći ćeš izlaz i u mraku. I da se svet okrene naopako, od tebe neće odustati. Može se odreći i svog života, ali od tebe neće odustati.