Ketrin

Kada bi me pitali da li sam verovala u srećan kraj, slagala bih kada bih rekla da nisam. Oduvek sam potajno verovala u nas, u magiju, u cudo ljubavi. On mi nije dao srećan kraj, dao mi je više. Dao mi je priču bez kraja, dao mi je život. Beskonačnu ljubav.

Nakon što smo ostali sami uhvati me za ruku vodeći me ka kući. Dok polako ulazimo, razgledam prostorije koje su prazne.

"Možeš je urediti kako želiš, sredio sam samo dve prostorije."

Izusti promuklim glasom te me povede ka prostoriji. Nakon što stignemo ispred zatvorenih vrata, staje iza mene dok mi šapuće uz uvo.

"Zažmuri Ketrin."

Od njegovog daha na mojoj koži, njegovog glasa, mirisa svaki deo mog tela drhti. Drhti od želje za njegovim usnama, njegovim dodirom. Uradim kako je tražio te on otvori vrata uvodeći me polako.

"Sad ih otvori."

Izusti, otvaram oči istog trena ugledavši prostoriju iz mojih snova. Soba puna knjiga, naših slika, radi sto koji je opremljen svime što mi je potrebno za pisanje. Kraj velikog prozora stoji durbin, zagledam se u njega potom skrećući pogled ka Alekseju.

"Znam koliko voliš mesec i zvezde."

Izgovara dok me grli s'leđa polažući ruke na moj stomak dok mi na vratu utisne poljubac. Dok se ja gubim u pogledu na rajsko dvorište, mesec i zvezde.

"Hajde, ostala je još jedna."

Izgovara hvatajući me nežno za ruku. Kroz telo mi krv kola dok mi koža gori od samo jednog njegovog dodira. Prilazim mu gledajući ga u oči dok otežano dišem jer želja za njim postaje sve veća.

"Hvala ti. Za sve."

Izgovaram dok se on osmehuje. Hvatam ga za rub košulje praveći nagli pokret tako da je cepam dok zvuk otkinutik dugmića odjekuje sobom. Oči mu istog trena poprimaju tamni sjaj. Hvata me jednom rukom oko struka privlačeći me sebi okretajući me tako vešto dok me svojim telom pribija uz police cepajući jednim potezom moju haljinu. Dok zvuk paranja haljine ispunjava sobu, sve u meni pulsira od želje. Grlim njegova mišićava leđa zarivajući nokte u njih dok mi podiže jednu nogu potom i drugu, dok me strastno ljubi po vratu preko ključne kosti sve do grudi. Dok mi otima uzdahe, želja za njim je sve veća.

"Žao mi je mala što nećemo uspeti da stignemo do druge prostorije ali moram odmah da te uzmem ne mogu jebeno više da se kontrolišem."

Izgovara potom mi kida veš te odkopčava brzo svoje pantalone koje mu padaju do kolena, prstom ispuni najosetljiviji deo mog tela koji pulsira od želje.

"Vrela, spremna i samo moja."

Izgovara promuklo izvlačeći prst te smešta istog trena svoj nabrekli ud duboko u mene. Dok me ispunjava sve mu meni drhti, ostajem bez daha.

"Drži se mala."

Izgovara te me spušta polažeći me preko stola, te krene da se zakucava brzo u mene dok ispušta krike zajedno sa mnom dok se oslobađamo u istom trenu. Nakon što sam skupila snage ne bi li se oslonila na noge pruža mi bade mantil dok mi pomaže ne bi li se ogrnula.

"Dobro si? Nisam te povredio?"

Upita zabrinutim tonom dok mu pogled zastaje na mom stomaku. Ogrnem se te mu priđem bliže.

"Nemoj da ti je palo na pamet da me zapostaviš. Uživala sam i ne nisi me povredio, ali želim još."

Iskolači oči te se zadovoljno osmehne.

"Znaš sviđa mi se to tvoje stanje."

Izgovori te me povede u drugu prostoriju koju je uredio.

"Da li ću i sada morati da žmurim?"

Upitam kroz osmeh. Ali istog trena ciknem jer me uzima u naručije iznenadivši me te nogom šutne vrata ne bi li ih otvorio ulazeći u sobu dok me nosi u naručju. Osmehnem se nakon što ugledam spavaću sobu te izustim.

"Znači ona prostorija je bila za moje zadovoljstvo, a ova je za tvoje?"

Kroz osmeh izgovaram dok me on polaže na ogroman krevet prekriven belom svilom. Staja ispred mene skidajući sve sa sebe sve dok ne ostane potpuno nag.

"Znači ne želiš reprizu Ketrin?"

Izgovara promuklim muževnim glasom dok me gleda svojim mračnim očima. Pogled na njega dok stoji kao od Boga isklesan ispred mene potpuno nag dok mu se svaki mišić ocrtava u meni budi želju. Ugrizem se za usnicu na šta se on zadovoljno osmehne te krene da se pokreće prema meni kao panter.

"Mislim da je i ova prostorija za obostrano zadovoljstvo."

Izustim te se prepustim čarima mog muškarca. Ovog puta je bio nežan, vodio je ljubav sa mnom dugo i nežno kao nikad do tad.
Mučnina me budi, te ustajem žurno iz kreveta trčeći u kupatilo. Nakon što sam izbacila sve iz sebe pomilujem stomak.
Mučićeš me, jel da? Ipak ćeš biti tatino dete.
Protrljam stomak te odlučim da uživam u toploj kupki dok Aleksej još uvek spava. Nakon što sam napunila kadu, legnem uživajući u toploj kupki koja opušta moje telo. Na vratima se pojavljuje Aleksej ulazeći pridružuje mi se smeštajući se iza mojih leđa. Uzima sunđer nežno trljajući mi njime leđa.

"Mmm. Mogla bih lako da se naviknem na ovo."

Izgovaram dok uživam u ovom trenutku.

"I hoćeš."

Odgovori ljubeći mi rame. I u tom trenu ne znam da li više volim starog Alekseja ili ovog novog nežnog i pažljivog. Osmehnem se jer mi kroz misli odjekuju reči, videćemo koliko će uspeti da suzbije svoju opsesiju kontrolom. Pa hajde da te vidimo Aleksej. Nakon kupke ogrnem bade mantil jer od moje haljine nije ostalo ništa te se uputim ka sobi tražeći ga.

"Aleksej?!"

Uzviknem dozivajući ga nakon što primetim da nije u sobi. Vrata sobe se otvaraju otkrivajući Alekseja sa dvema kesama. Ulazi pružajući mi kese.

"Šta je to?"

Upitam.

"Garderoba i doručak, od sada moraš jesti za dvoje i moraš paziti na sebe."

Izusti ozbiljnim tonom te izvuče iz kese trenerku za mene, potom i za sebe.

"Trenerka?"

Upitam podižući obrvu.

"Ne smeš nositi ništa što je preterano usko."

Izjavi odlučno i odsečno što me natera da prasnem u smeh. Dok me on gleda zbunjeno. I eto ga Aleksej u punom sjaju.

"Odakle ti to?"

Upitam idalje smejući se.

"Čitao sam noćas dok si spavala. Ima još puno toga što moram pročitati."

Priđem mu te ga poljubim.

"Mislim da sada imaš jednu opsesiju više."

Privuče me uz sebe dok mi govori uz usnice.

"Moja opsesija si ti."

Osmehnem se te obučem trenerku. Znam da ću morati da mu objasnim neke stvari vezane za trudnoću, ali odlučujem da ga pustim da malo uživa jer i meni je nedostajao stari Aleksej. Nakon doručka i nakon što me je naterao da pojedem i više nego što sam mogla odvozi nas u stan gde nas dočekuje Isabel sa već spremnom voćnom salatom.

"Šališ se zar ne? Aleksej preterujes."

Izgovram već iznervirano uzimajući šoljicu te naspem sebi kafu potom se uputivši ka terasu.

"Ketrin?"

Osećam ga, stoji iza mene dok izgovara moje ime. Dok ja nemo stojim gledajući u nepoznatu tačku prilazi mi grleći me.

"Mala moram na kratko do firme. Budi dobra i pojedi malo voća."

Okrenem se zagledavši se u njegove oči.

"Nikad se nećeš promeniti zar ne?"

Osmehne se te mi namigne.

"Ne bi me tako volela da sam drugačiji."

Utisne mi brzi poljubac okrene se i ode ne dajući mi prostora da išta kažem. A šta bih i rekla, upravu je. Volim ga takvog kakav jeste, volim njegovu mračnu stranu, njegov oštećen um, volim sve što je on. Oduvek, zauvek.

Aleksej

Rekao sam vratio sam se, vratio sam se da popravim sve. Ostala je još samo jedna stvar, još jedna i ispraviću sve. Vratiću joj osmeh na licu i jebeno neka sam proklet ako ikad dozvolim da joj isti nestane. Pokazala mi je da postoji drugačiji svet, mnogo lepši od onog kakvim sam živeo. Naučila me je da volim i budem voljen. Pokazala mi je šta je sreća. Zbog nje više nisam u mraku, ona je moja svetlost. Dala mi je novi život, dala mi je beskonačnu ljubav, ostvarila je sve moje sne. Zato ću ja ispuniti svaki njen i onaj poslednji.

Ulazim u kancelariju gde me već očekuju Tara, Megi, Erik, Tomi i Martin, sa još dosta osoba koje vidim prvi put. Nakon što se smestim Tara mi pruža sa slike dok nepoznata žena počinje sa prezentacijom.

"Ko su oni?"

Upitam Tomija dok gledam slike.

"Tražio si najbolje dekoratere i ne znam koje još ljude, ma ne mogu im ja zapamtiti te njihove profesije. Uglavnom svi su kako kaže Tara najbolji, najugledniji u svom poslu."

Klimnem glavom dok gledam u slike koje se smenjuju dok jedan od dekoratera ili organizatora govori.

"U hotelu će Vas čekati matičar..."

Iznosi dok pokazuje na sliku mog hotela koji je dekorisan sa belim aražmanom. Podignem ruku ne bi li joj dao do znanja da zastane.

"Venčanje će se održati na plaži. Kao i proslava. Večeras želim od zvanica samo najbliže ljude Tomi."

Tomi klimne potvrdno glavom.

"Cvetni aražman će uraditi gospođa Rouz."

Izusti Megi.

"Naravno."

Složim se te uzmem telefon. Ostala je još jedna stvar za koju se moram pobrinuti. Zaputim se ka izlazu te zastanem.

"Megi, možete krenuti. Tomi ti se pobrini za prevoz, moram još nešto završiti pre nego što krenete."

Izustim te napustim kancelariju. Nakon što završim sve, pošaljem Isabel poruku da je čeka vozač ne bi li se pridružila ostalima. Te se zaputim ka stanu. Večeras ćeš biti moja mlada. Noćas ćeš postati gospođa Moreti. Ulazim u stan i zatičem je kako sedi u fotelji gleda film grickajući čips. Toliko je udubljena da nije ni primetila da sam ušao. Iskoristim trenutak te se uputim ne bi li se spremio. Dok oblačim smoking uzimam telefon te joj otkucam porukuku.

Za Ketrin:
"Uđi u spavaću sobu i stavi povez preko očiju. I ne inati se, svideće ti se iznenađenje mala."

Pošaljem te sačekam ne bi li uradila kako sam tražio.

Za Alekseja:
"Čekam Vas gospodine Aleksej. Pokažite se što bolje umete."

Čitam poruku dok se osmehujem. Znam da ni ne sluti o čemu se radi. Izvadim venčanicu i veš te se uputim ka njoj. Ulazim u sobu oprezno proveravajući da li je poslušala. Na moje iznenađenje jeste, osmehnem se jer shvatam da očekuje igrice u suprotnom ne bi poslušala jer ona je sve samo ne poslušna žena. Priđem joj s'leđa i osetim da istog trena zadrhti.

"Aleksej."

Izusti drhtavim glasom.

"Volim kad ti telo drhti od moje blizine, kad ti se glas promeni dok izgovaraš moje ime. Sada ću te obući, potom te vodim na posebno mesto."

Proguta knedlu, te klimnu glavom. Skinuo sam je i đavolski sam se trudio da je ne uzmem tog trena, ali ne sad. Sad je vreme da joj vratim izgubljeno. Oblačim joj beli čipkani veš, potom isto takav korset.

"Sada ću ti obući haljinu Ketrin."

Izustim te se savijem ne bi li zakoračila u nju. Stojim iza nje dok joj stežem korset uske venčanice u kojoj izgleda nestvarno dok mi pogled luta na naš odraz u ogledalu.

"Večeras ću biti najsrećniji čovek na ovoj jebenoj planeti."

Izgovaram dok joj skidam gumicu sa kose, kosa joj se istog trena raspe po leđima. Jebeno nijedan frizer ne bi uspeo da napravi ovako divnu frizuru. Lokne koje je imala prošle noći se nisu pokvarile, sada izgledaju kao da je upravo izašla iz najboljeg frizerskog salona. Uzimam je za ruku vodeći nas ka kolima.

"Gde idemo Aleksej? Haljina je nekako malo teža."

Izusti dok me prati sitnim koracima. Uzmem je u naručije noseći je.

"Iznenađenje."

Izustim te je smestim u automobil vozeći nas. Ubrzo stižemo na aerodrom te je opet uzmem u naručje ne bi li je uneo u avion. Nakon što je smestim u sedište i vežem, avion se pokrene.

"Jesmo li mi to u avionu? Opet me kidnapuješ?"

Izusti kroz osmeh.

"Ovog puta zauvek."

Odgovorim pružajući joj šampanjac te prinesem svoju čašu nazdravljajući.

"Za nas mala. Za srećan kraj."

"Za naš beskraj Aleksej."

Izusti te otpi gutljaj. Dok ja uživam u pogledu najlepše žene na svetu, moje žene. Nakon što smo stigli smestim je kod Tomija u džip dajući mu znak da se ne oglašava, namigne mi osmehivajući se te nas odvozi ka cilju.

"Aleksej nećeš mi reći gde idemo?"

Upita u trenu kad Tomi zaustavi džip.

"Stigli smo mala, upravo ćeš saznati."

Izgovaram dok je izvodim iz džipa.

"Ne mrdaj, vraćam se za tren."

Izustim kad ugledam sudiju, te mu priđem.

"Sada ćeš preuzeti ti."

Obavestim ga dok me on gleda sa strahom.

"Misliš da će želeti da je ja otpratim do oltara?"

Upita šapatom drhtavim glasom suznih očiju.

"Ti si joj otac, i sam znaš da te voli. Biće srećna kad te ugleda, ne bih tražio to od tebe da nisam siguran sudija."

Izgovorim te ga potapšem po ramenu ohrabrivajući ga. Uputim se sa njim ka Ketrin te joj priđem izgovarajući joj uz uvo.

"Sada ću ti skinuti povez mala, nemoj odmah otvoriti oči. Broji do deset potom ih otvori. Uredu?"

Hvata me za ruku stežući je, dok osećam da drhti.

"Gde ideš ti? Nećeš biti uz mene? Šta se dešava?"

Upita nervozno.

"Veruj mi. Zatvori oči, kad ih budeš otvorila ja ću biti tu ispred tebe, zauvek."

Klimnu glavom te joj polako skinem povez, klimen glavom sudiji dajući mu znak da je može uhvatiti za ruku i povesti ka meni kad stanem kraj oltara. Nakon što stanem na moje mesto dam znak sudiji dok gledam u najlepšu ženu na svetu, u majku mog deteta kako korača ka meni, ka svom snu.

Ketrin

Osećam nečiju ruku kako me hvata ipod lakta te otvorim oči. U trenu ostajem bez daha. Ovo nije stvarnost, ja sanjam. Trepnem par puta ne bi li se uverila da se ovo dešava. Moj otac stoji kraj mene držeći me ispod ruke dok sam ja u venčanici. Mi smo u Italiji, na palži na mestu gde je sve počelo. Tu su svi naši dragi ljudi. On stoji kraj mora, dok je put do njega posut laticama belih ruža, sa strane su pobodene male baklje koje osvetljavaju put dajući nestvarno savršeno prelep prizor dok nas mesec obasjava. Aleksej stoji u smokingu kraj rajske kapije koja je napravljena od belih ruža i ne znam šta mi pre oduzima dah. Da li on, ovo što je uradio, ili.

"Hoćeš li mi ukazati čast i dozvoliti mi da te predam muškarcu kojeg voliš i koji te voli kćeri?"

Iz misli me trgne glas mog oca koji natera suze na moje lice. Nemoćna da išta kažem klimnem glavom te ga stegnem jače za ruku dok me on vodi ka čoveku zbog kog mi srce ubrzano lupa, ka čoveku koji mi oduzima dah. Dok koračam ka Alekseju uočim sve moje drage ljude kako se drže za ruke dok im suze radosnice kvase lice. Nakon što stignem do Alekseja, pustim očevu ruku.

"Budi srećna uvek. Volim te."

Izusti te se okrenu ne bi li se smestio.

"Tata. Volim te."

Povičem te se zatrčim ne bi li ga zagrlila. Potom se vratim do Alekseja koji me uzma za ruku.

"Ne sanjam?"

Upitam tiho drhtavim glasom. Dok sve u meni drhti, a srce preti da iskoči iz grudi. Prilazi mi uzimajući moje lice govoreći.

"Ne sanjaš. Večeras si moja mlada. Da se sto puta rodim svaki put bih se zaljubio u tebe. Od večeras si gospođa Moreti."

Izusti te me poljubi u čelo. Nakon što stane kraj mene primetim da ispred mene stoji gospođa Rouz sa knjigom za venčanje osmehivajući se.

"Meni je pripala čast da ovu ljubav krunišem brakom."

Izusti te mi namignu. Nakon izgovorenog da istog trena kad me Aleksej poljubi prvi put kao svoju ženu nebo obasja vatromet. Dok se oko nas začuje naša pesma. Dok pleše sa mnom na mestu gde je sve počelo, izgovara šapatom dok njegov dah miluje moju kožu.

"Volim te Ketrin Moreti."

Osmehnem se te izustim.

"Hvala ti što si ostvario moj san. Znam da me voliš Aleksej Moreti."

Posle 4 godine

Dok ležim u ljuljašci i pišem svoju četvrtu knjigu gledam u najlepši prizor na svetu. Aleksej i naš sin trče igrajući fudbal po travi. Više je to trčanje i izležavanje, valjanje po travi nego fudbal ali to su oni. On je tatin sin, kopija Alekseja. Iako ima 4 godina ima svoja pravila baš kao i njegov tata. Aleksej je najuspešniji biznismen, vodi našu firmu koja je odkupila još nekoliko u inostranstvu. Tara i Tomi uskoro staju na ludi kamen. Megi i Erik uživaju sa sinom. Gospođa Rouz se doselila u našoj blizini, svakog dana je sa nama. Isabel je počela da radi u našoj izdavačkoj kuči. Martin uskoro otvara svoju firmu, idalje je neženja ali naći ćemo i njemu jednu koja će mu doći glave. Moj otac je tu, oprostila sam mu sve. I konačno živim svoj san. Dok razmišljam o svemu mazim svoju ćerku koja je još uvek u mom stomaku, uskoro ću i ja imati pojačanje nad mojim momcima.

Život uvek igra male igre sa nama. Ponekad dobre, ponekad loše. Imamo planove za sebe i za svoj život, ali svašta nam se desi na tom putu. Rekla sam: "Ispričaću Vam svoju priču i poverovaćete u čuda." Sve se desilo baš ovako. Sada imam život bolji od snova, od koga ne bih odustala ni za ceo svet. Nalazim se baš tamo gde želim da budem. Kao što sam Vam ispričala, nije bilo lako doći do ove tačke. Padala sam, ustajala, umarala se, gorela. Dešavalo se i da padnem u beznađe. Gubila sam svoj put, mislila da ga više nikada neću pronaći. U trenutku kada pomislimo da je sve gotovo, da nećemo biti srećni počinje životno čudo i čudo ljubavi. Ovo je moja priča, moja avantura. Nisam nikada odustala. Koliko god da sam bila tužna, umorna i izmorena uvek sam potajno verovala. Ono što mislite da Vam se nikada neće desiti jednog dana postane najlepša stvar koja Vam se desila. Zato verujte i nikada ne prestajte da verujete u čuda.
Kraj.

Stigli smo do kraja ove priče. Hvala svima koji su čitali, komentarisali i bili deo ove priče. Hvala Vam na podršci. Ljubim Vas sve i uskoro nova priča počinje. Do čitanja Vaša S.J. 🖤
Ovu priču posvećujem najjačem i najboljem muškarcu kojeg poznajem, mom bratu. Volim te. 🖤