Idalje smo u butiku. Moja sestra je sva u haljinama. David se pozdravio zapretivši mi i otišao, rekavši da me čeka kući. Mada se ja stvarno ne sećam da sam prilazila njegovoj traci za trčanje.

I dok moj pogled pada na previdnu crvenu haljinu koja je stvorena za moju sestru. Ali on je nikad ne bi obukla. 

Kako znam? Previše je provokativna. Ima prorez za nogu, i ramena su gola, kao i leđa. E pa moja seko to je haljina koja ostavlja bez daha. 

Moje buljenje u haljinu prekida Denis napast. 

Sviđa ti se?

Šta to? - Pitam ga praveći se stidljiva, a i luda. 

Haljina. 

Pa da... Lepa je.... 

Što je ne probaš.

A, ne... Mislim da bi sestri lepo stajala. 

Znaš uvek su mi mirne i povučene devojke bile dosadne. Tako sramežljive, sa kojim viškom kilograma. Koji sakrivaju debelom odećom a, nemaju muda da obuku tako nešto. - Potsetite me zašto ne smem da mu ih odrežem? A da.... Jer sam mirna i povučena. 

A ti si mi se nešto našla zamerati? Da nećeš sad plakati? 

Pusti je! - Čuo se Oliverov povišen glas. Pogledali smo u njega

Ništa joj nisam uradio. - Rekao je te podigao ruke. 

Svejedno nju nemoj da diraš. - Ah... Skoro da pumislim da ga je briga ali nije. Iz nekog razloga uvek je fin prema meni. Do je navodno obećao mojoj sestri. Da mi neće prilaziti....

Nakon nekog vremena kad je Denis otišao da komentariše haljinu mojoj sestri Oliver mi je prišao. 

Nećeš ni da mi se zahvališ?

Hvala... 

Zašto si to sve prećutala i još mi sad povlađuješ?

Ne razumem. 

Gde nestade žena iz kancelarije? Koja me je maltene izbacila sa sastanaka?

Gledaj Olivere.... Veruj mi ne želiš je ponovo videti. Zato se lepo ponašaj prema mojoj sestri da ta žena ne bi morala da interveniše. - Nasmejao se na ovo

Ne mogu uvek da te branim. Pitam samo da sebi ne bi morao da stvaram posao.... - Rekao je te krenuo da mojoj sestri dok sam ga ja pratila pogledom. Stvorićeš ti sebi grob, a ne posao!

Kreten... - Prošaputala sam te se vratila buljenju u onu haljinu. Ma ideš sve. 

Hoću da kupim ovu haljinu! - Rekla sam malo glasnije nego sam htela. 

Haravdno gospođice koja veličina.... 

. . . . 

Zašto si kupila tu haljinu? I to u mojoj veličini? - Na putu do kuće moja sestra me upita. A vidim da to zanima i Denis napast kao i Olivera. 

Zato što je haljina koju si ti kupila sekana bezveze! - Kupila je blago plavu bez otvora dugačku do poda. Zatvorenih leđa, čak je do grla zatvorena. Očaj.... 

Čekaj... misliš da mene natreaš da obučem to? 

Naravdno. Zar si nešto drugo mislila. - Ako će već za njega da se lepe žena za nju će muškarci. Pa umri muški od ljubomore!

I dok guram kljug u vrata moje kuće. Ona je već otključana. Zar smo se toliko zadržali da je David deć došao? Krenem ga otvaram vrata ali me Oliver zaustavi. 

Bilo je otključano?

Em... Pa? 

Pa možda ti je neko provali u kuću.

A... Ma kakvi imam cimera. - Kažem pa otvorim vrata, a oni uđu. 

Nego nisi mi rekla ko je cimerica? - Upita moja sestra dok idemo ka dnevnom i kuhinji. Ali dobija odgovor kada ugleda Davida bez majice. Poklopi sebi rukama oči. A ja se nasmejem. 

Oblači se... - Naredim mu te zabezeknutim gostima pokažem ka dnevnom boravku. 

Pa šta kažeš na mog cimera? 

Ubi me ako si ti normalna. - Govori sva zabezeknuta i crvena. 

Diši, seko ništa strašno.... 

Nemoj da se zezaš samnom! On se po kući šeta bez majice, a ti mrtva ladna. Dobro znam da si inače imuna na muški rod, zato si tako opuštena pored mog verenika ali on se po tvojoj kući šeta bez... Majice.... I još.... - Sva je crvena i mislim da će da pregori. Priča brzo i izmešano. Paniči... 

Diši... - Poturim joj čašu vode. Uzme vodu i popije celu času. A Oliver samo gleda ovo kad da je negde drugde. Dođe mi da mu kažem ali buduća žena ti pregoreva, a ti u svojim mislima. 

Drug mi je već odavno.... 

Da...

Jesi bolje?

Jesam. - Nakašljem se i Oliver se trgne. U tom momentu dolazi David ovog puta u majici. Moja sestra ne može da ga pogleda od sramote. 

Moja sestra Hana i ja oduvek smo bile drugačije. Još od malena ja sam bila lukava. Da bila sam lukava. 

Znala sam kad treba da budem povučena devojka, ali takođe sam znala kad ne treba. Bila sam otvorenog duha samo prema roditeljima i sestri. Oni su jedini znali pravu mene.

 Dok sam sa mojim bratom ponekad znala da se pretvaram. Jer ko bi pored njega ostao normalan?

Dok je Hana bila anđeo. 

Uvek je pratila pravila pa i sad to radi.... Uvek pristojna, nasmejana u bilo kojoj situaciji. Uvek jedan muškarac. 

On joj je bio prvi i kad mi je to rekla nisam verovala. Jer stvarno sam mislila da će ostati devica do venčanja. Ali ovaj.... Ju je povalio.

I dok smo vodili neke nebitne razgovore primetila sam da je Oliver neverovatno tih. Uvek kad sam dolazila kod njih on je zbijao šale. 

Ali sada je neverovatno tih dok bulji u Davida? - Skupim obrve na ovo zbog čega me Denis napast čudno pogleda. A zatim seda do mene. Divno....

Gde gledaš štreberice? - Ah, to zbog naočara. Pa nemaju dioptriju napasti. 

Mora da si školu prolazila odlična? Ona takmičenja i ostala sranja se podrazumevaju? 

Naravdno. - Imala sam najbolje ocene i najviše izostanaka. Nisam volela školu. 

I sa koliko si tačno njih izlazila. - Punoooo

Molim? - Ali neću ti reći. 

Ma daj nemoj mi reći da do sad nisi imala dečka? - Jesam li? Kad malo bolje razmislim i ako sam ostajala sa nekim duže vremena. Dva, tri dana nikad nismo bili zvanično dečko/devojka. Uf jebote pa ja nisam imala još ni jednom dečka? Biću baba ali neću naći dečka!?

Nisam... - Svi se automacki okreću ka meni. Šta sam sad rekla? Pogledam ih upitnim pogledom

Kako misliš do sad nisi imala dečka? - Imala sam šeme, ne dečka. Jebote pa kako to? Ni meni nije jasno!

Pa... Vidite.... Niko me nikad nije pitao za vezu.... Ustvari jeste ali.... - Pitali su ali sam odbila. Pa sad ću da se ubijem. 

Možemo li da promenimo temu? Neprijatno mi je.... - Rekla sam to spustivši glavu dok se David cepačio. Samo se ti smej nećeš još dugo...