Mogu reći da je dobro da sam danas preživela. Gotova sam. Mrtva ali ne fizički, nego psihički. Oliver, David, Tea, moja sestra. Svi me našli u jednom danu. I evo opet mi felefon zvoni. Javim se bez gledanja ko je. 

Halo?

Hej Lorena.... - Maksim, dvino još si mi samo ti falio. 

Molim?

Možemo li da se vidimo?

Zašto?

Imam nešto da ti kažem. 

Da li bi mogao to preko telefona?

Nisi raspoložena. 

Ne. 

Odlazim. 

Gde odlaziš? - Ostavim stvari za bebu u momentu. 

Idem, znaš da me ne drži mesto. 

Šta se desilo?

Zašto misliš da se nešto desilo?

Ti ne odustaješ od plena tek tako. A koliko znam ja sam tvoj plen. Ispravi me ako grešim?

Ne grešiš ali bolje je da odustanem. Treba znati kad priznati poraz. 

Dobro jel ja pričam sa Maksimom? - Čujem kako se smeje. 

Pa nije da nisam izgubio... 

Izgubio?

Ma hajde.... Porećićeš da si sa Oliverom? - I sve postane jasno u momentu

Neću. 

Dakle ovo je zbogom. 

Pa, zbogom onda. - Kažem i onda prekinemo razgovor. Dakle sad tek znam da sam zaglibila. Kad se Maksim povlači to znači samo jedno. Ja sam totalno zaljubljena u Olivera. Udahnem duboko pa se bacim na krevet. 

Nije da to nisam znala? - Nasmejem se kao budala. 

Seko? - Ulazi moja sestra. 

Izvini, ja ne znam šta mi je bilo. 

Uredu je. - Skoči mi u zagrljaj. 

Seko.... 

Molim?

Mislim da ne bi trebalo da se udam.... 

Šta ti je uradio! Ubiću ga! - Momentalno skačem sa kreveta ali ona me zaustavlja. 

Mislim da sam još mlada za udaju? - Skrivena kamera. Pognem da gledam po svojoj sobi, pa proverim ispod kreveta u ćoškovima. 

Šta radiš? - Upita nesigurno  moja sestra. 

Tražim kamere.... 

Kamere? 

Pa, da. Skrivena kamera.... Znaš ono kad naprave budale od ljudi..... I onda to puštaju na televizoru

Ozbiljna sam! - Povisi glas. 

Ali sve je bilo super..... Ne svatam. 

Volim ga idalje ali.... 

Ali?

To nije to. Razumeš ja... - Ona je ozbiljna. Svatila sam iz njenog pogleda. 

Znam ja da ti znaš ko je Oliver. I mislim da je vreme za kraj. I iskreno mislim da on oće mene da ostavi. 

Zašto to misliš? 

Iskreno da se ovo desilo pre mesec dana verovatno bi se zaključala u sobu i nikad više ne bi izašla... Ali bilo je dosta, zar ne?

Ja.... ne znam.... - Ovo je sve komplikovanije. 

Uvek sam bila uz njega ali sada prvi put vidim ljubav u njegovim očim. I tu ljubav on ne oseća prema meni. Ne mogu da gledam kako voli drugu, a da znam da ta druga nisam ja. Da se jedem jer ih možda ja razdvajam.  - Oči su mi pune suza. 

Hej, pa ja ne plačem a ti ćeš da mi se rasplačeš. 

Tako mi je žao.... 

Pa šta si ti kriva. Ovo bi se svejedno desilo. Srećna sam jer se desilo pre. Dok još mogu na noge da stanem. - Zagrlim je. Kako sam sebi dozvolila da padne na Olivera?

U sobu je ušao David sa Oliverom. Nisu nas čuli.

Devojke idemo na izlet? - Kaže David sarkastično

Izlet? - Upitam dok obrišem suzu koja je skliznu. 

Jesi dobro? - Upita me David. 

Da, nego kakav izlet? 

Dolaze ti roditelji. - Udahnem vazduh. 

Ne! Zar prosto danas ne može da bude skrivena kamera!? 

Šta ti je? Kakva skrivena kamera. 

Kako ovo da im objasnim? - Upita me Hana. 

Ne znam. Objasni prvo njemu. Naravdno ako si sigurna. Ili prvo razmisli.... Uh glava me boli. 

Olivere treba da pričamo. Ako možeš sada? - Upita Hana.

Sigurna si? - Klimne mi glavom. Oliver nas gleda čudno. A ubrzo njih dvoje izlaze. 

Šta bi? 

Neće da se venča sa njim. - David poskoči. 

Koji je tebi?

Ma ništa. Maksim odlazi. 

Znam. 

I kaže da je izgudio. 

Znam. 

Šta se dešava Lorena?

Zaljubila sam se. - Kažem brzo. 

Molim? U Koga?

U... u..... 

U???

Olivera! - Kažem a David raskolači oči. 

Molim!? - Povisi glas. 

Nisam htela stvarno ali eto.... Šta ja mogu tu! 

Bože znao sam da nešto nije uredu sa tobom i pre one noći. Ali ne ti sve ćutiš! Kako si dođavola usmela da se zaljubiš u njega! Pa on je đavo, pravi đavo samo mu rogovi fale! 

Šta ću! I ne deri se! Kao kad bi ja tebe pitala zašto si peder! 

To je delikatno pitanje.

Jako delikatno! Pazi sve... 

Da, si prestala sama si kriva!

Sad sam i ja kriva! Nisam htela da se zaljubim u njega! Desilo se!

A ja ovde lomim glavu kako da Maksima oteram od tebe ali nisi ti imala vremena da razmišljaš o Maksimu. Ti si verovatno imala burne noći... - Znam da je to rekao u trenutku ljutnje i iznenađenosti i da verovatno nije mislio da smo dotle stigli ali.... Jesmo.

Naravdno da jesam! 

Molim? - Čuli su nas moja sestra i Oliver i dojurili. 

I šta ćeš sada! Ne mogu se baciti sa zgrade! 

Dobro, da li si normalana!?

Nisam! Zbog njega nisam ni normalana više! Ludim! 

Bacićete ko staru krpu! Kao i nju! A izgubićeš i.... 

Znam! Šta misliš zašto hodam kao živi zombi već nedeljama! Misliš da mi je bilo lako da priznam! 

Izvini.... 

Raspadam se što ne znam na koju stranu da se okrenem.... - Kažem pa sednem na krevet. 

Seko? Ko je on? - Odmahnem glavom. 

Može te me ostaviti malo samu. 

Ne, ne možemo. 

Molim te Olivere. Ne mogu danas. Stvarno ne mogu danas.... - Maksim odlazi, moji dolaze, Hana ne želi venčanje, Oliver.... Ne mogu danas sve. 

Gospode.... - Kaže David kada prvo pogleda Olivera, a onda i mene. 

Voliš li.... Olivera? - Kaže moja sestra tiho. 

Izvini, nije bilo u planu.... - Kažem, a ona samo izađe iz sobe. David je otrčao za njom, a Oliver došao do mene i zagrlio me. 

Biće sve dobro. 

Šta će biti dobro? Vidiš li šta sam uradila? 

Ne vidim! Jer jednom si nešto uradila za sebe! Nije li dosta više toga da radiš stvari za druge Lorena? Nije li? - Uvukla sam se u njegov zagrlja. Pružao mi je mir. Barem za sada.....