Upravo šetam ulicom i trepćem ko pomahnitala. Sabiram šta se to tačno desilo. Jel sam to ja? Otresla Maksimu? I nije mi ništa? Čak sam i super!? 

Alo ženo p aon je ljubav tvog života! I sad je tu zbog tebe to bi i luda svatila ali tebe zabole!?

A ono jutros sa Oliverom? Kad je posekao ruku kao da mi se sve zacrnilo. Već sam mislila da umire i ja ću biti kriva za to.... Gospode šta mi se dešava?

Nakon što sam se dobra dva sata ispričala sama sa sobom odlazim u stan i otvaram vrata kao da me neko juri. 

Ulazim u kuću i vidim Olivera samog. 

Hana....

Nije tu otišla je do Davida nešto su se dogovorili...

Moramo da pričamo. - A o čemu to pametnice!?

Izvoli. - Beži.... Sedam do njega. Beži, ludačo! Moj razum mi viče ali kad sam ga ja slušala?

Slušaj ja....

Znam Maksim je tovoja velika ljubav... I ta sranaj.... Samo mi nije jasno zašto kreten kao on?

Niste vi kao dobri drugovi?

Nije bitno daću ti savet zato što mi se sviđaš? - Sviđam? Pokažem mu rukom da sačeka. Odem do kuhinje po čašu vode pa se vratim. 

Nastavi....  - Nasmeje se. Ali meni dobro nije osećam da gorim a samo gore bude kad mi se približi. 

Rekao bi ti da se skloniš od njega što baš i nije moguće. Da se vratiš u svoj grad on će za tobom. Osvoji će te pa ostaviti. I do toga će svejedno doći, jer ga voliš. Kao i sve pre tebe. 

Ne volim.... - Iznenađeno me pogleda. Priznaj sebi već jednom ludačo. 

Znaš rekao je da ti se neko sviđa.... Ili ga čak voliš. Pa ko je on? Znaš šta nije ni bitno daj sve od sebe da ga osvojiš. I ako ćeš to svejedno verovaatno brzo uspeti. I ako će mi to smetati jer.... 

Ti se sviđa? Jel si možda prvi put zaljubljen? - Odakle meni ovoliko hrabrosti!?

Pa i ja sam jednom morao da padnem. - Uhvatim se za glavu i počnem da se smejem. 

Šta je smešno?! - Upita me oštruje. 

Od svih ja se zaljubim u sestrinog verenika. Misliš li da sam baksuz? - Upitam ga idalje se smejući dok me on gleda iznenađenim pogledom. 

Molim? - Približim mu se skroz blizu i poljubim ga. U tom trenutku začujem otvaranje vrata. Trenutno se nalazim na drugom kraju kuće. I to sam otrčala što sam brže mogla. Srce samo što mi ne iskoči iz grudi. Dok Oliver još uvek analizira šta se desilo, moja sestra ulazi u kuću. 

Jao budale šta sam to uradial!?

Hej, kako ste? - I ona baš ne izgleda najbolje. Malo je pogubljena ali valjda ne može gore od ovoga što se meni desilo. 

Oliver klimne glavom, ja promrmljam da sam ok. 

Ona odlazi u sobu bez reči ja krenem ali me Oliver uhvati za ruku. STane tik iza mene i prođe me slatka jeza. Ovo se ne dešava. Okrene me i prisloni na zid. Raskolačim oči i krenem nešto da kažem ali on prisloni usne na moje.

Uf, tako sam gotova!

Produbi poljubac kada opet začujem vrata. Gospode, šta će danas biti apokalipsa? Bili smo previše blizu vrata da bi pobegla pa sam se samo malo odaljila. 

Ulazi njegov otac. 

Aha, još uvek imam ključ! - Čovek gleda u nas a ja bi najrađe pobegla, ma šta pobegla? Propala bi u zemlju! Uhvatim se za glavu. 

Dobar dan, kako ste? - Vratim osmeh na lice i priđem mu te me zagrli. 

Gde mi je snajka? 

U sobi.... Ovaj idem je zvati pa imam nešto posla... - Kakvog majke ti!? Možda da pobegnem na drugi kontinent!? Da to mi je novi posao!

Hana? - Uđem u sobu a ona iz sve snage udara jastuk? Ljuta, na koga?

Izvini, nisam te čula.... - Kaže pa sedne na krevet.

Jel se nešto desilo? - Da nije videla?

Kako možeš da se družiš sa tim! Kretenom! - Molim? Jel to moja sestra rekla kretenom?  Nisam dobro čula sigurna sam!

Molim?

Davidom! Davidom! - Šta li joj uradi čoveče. Da ima u kući pištolje počela bi da ih sklanjam. A možda treba i noževe da pokuim za svaki slučaj. 

Šta je uradio? 

Ma ništa! - Frkne i okrene se od mene. Srećno mu bilo. Nju niko već davno nije iznervirao. Zato kad pukne sklanjaj joj se sa puta inače ćeš biti dvadeset metara pod zemljom.

Došao je Oliverov otac. 

Dolazim... Za sekund. - Klimnem pa izađem. Dođem do dnevnog kad tamo i Oliverov brat. 

Hej. - Javi mi se

De si lepotane? - Upitam pa ga zagrlim. Oliver gleda kao da sam mu ubila pola familije. Uzvratim mu pogledom šta?  Ne znam mu ime.

Diego, lepotice. - Nasmejem se a moja sestra u tom trenutku dolazi. Seda bez da se i pozdravila. 

Snajka šta ti je danas?

Ništa, kako ste? - Vraća se u onu brižnu Hanu koju znam. Hvala bogu.... Nezgodno je kad se naljuti. 

I tako je prošao dan..... Bilo je oko devet sati kad smo ostali Oliver, Hana i ja. 

Ljudi ja ću prespavati kod drugarice. Došla je dans iz Azije. Nismo se dugo videle. 

Andrea? 

Da 

Pozdravi je. - Ček stani.... Jel to znači da me ostavlja samu sa Oliverom nakon onog dans. A , ne , ne! Začujem samo vrata. U pičku materinu kad pre ispari!?

#Još jedan nastavak danas da ne kažete da sam se ulenjila. ;)

Sori zbog grešaka, opet....