Nakon svega kafa mi prija. Kafić lep kao i po običaju. Moja drugarica je prezauzeta mušterijama pa ja uživam sama. Trebala mi je pauza. Misla sam da ludim. I u tom tenutku Oliverov brat Diego baš je morao naići. 

Gde si lepa? 

Tu sam....  - Seda preko puta mene. 

Što smo tako smoreni? 

Ma nisam... - Jok samo što se ne srušim ovde od ne znanja šta ću sa sobom. 

Video sam se sa Oliverom danas.

Ajde reci već...

Jel bilo nešto između vas?

Kao naprimer?

Ne pravi se luda. - Rekao je uz smešak

Nije

Verujem da je onda to problem.... - Rekoa je potiše

Što bi to bio problem?

Pa kad sam te spomenuo samo što me nije zadavio. Verujem da si ga odbila. - Pa može i tako da se kaže ali ja bi pre rekla da sam pobegla i to ko zadnja kukavica!

Pa to što sam rekla da nećemo da radimo po njegovom projekat ga je baš diglo u vazduh. Mislim da mi je čak i zapretio..... 

Sad mi je laknulo. Mislo sam da.... Nije bitno ako je to razlog sve je uredu. Oliver nikad nije bio zainteresovan za neku ženu.... - Kad je svatio šta je rekao bilo je kasno

Pazi šta pričaš on je vernik moje sestre. I dosta više o njemu! - Pogledala sam ka vratima i pa da kad ode jedan dođe drugi. Taman prestali priču o Oliveru evo ga Maksim. 

Gde si? Dugo se nismo videli. - Njih dvoje se ispozdravljali ko braća. Maksim naručuje za sebe. Divno i ti sedi tu. 

Da vas upoznam.... - Krene Diego ali ga Maksim prekine

Gde si lavice? - Udahnem duboko i suzdržavam se da ga ne bi pozdravim na nepristojan način. 

Tu kao što vidiš. - Nasmejem se jedva

Znate se?

Bivša devojka. 

Ou. 

Ma ništa strašno imam ja bivših na svakom ćošku. - Kažem i odlučim se nasmejati. Ali to je više ličilo na grimasu.

Da li njega uopšte i mogu da nazovem bivšim? On mi je ustvari i bio jedini dečko. Ali nikad ga tako nisam brojala.... Brojala sam ga kao gresku, nikako kao dečka.

Iskreno naša veza i nije bila veza. Nikad me ne bi prestavio kao devojku. Tako da gledam na sebe kao devojku koja nije imala dečka.

Šta smo se zamislili?

Ah, ništa... - Zazvoni mi telefon u tom trenutku. Oliver zove, prekinem mu. Ali uporan čovek.

Molim?

Bežiš?

Ne - Lažem, ali nije mi jasno od čega tačno bežim? Njega? Osećanja? Želje? Čega....

Olivere reci šta ti treba  već jednom.

Ti

Uvau, sad ozbiljno. - Vidim da me Maksim i Diego gledaju.

Naj ozbiljniji sam.

Ovo nije dečija igra zato se prestani tako ponašati znaš da je mnogo.... - Biraj reči Lorena.

Zahtevniji projekat od toga. Zato se uozbilji!

Znači tako ćemo? Ko je sa tobom.

Slušaj u kafiću sam sa tvojim bratom i Maksimom pa ako želiš da te odalamim pred njima zbog projekta samo dođi. - Zašto sam mu dođavola i rekla sa kim sam?

Maksim?

Šta te briga! Cao... - Prekinem i gurnem ljuto telefon na sto.

Oho, jel se vas dvoje inače toliko ne podnosite?

On samo.... Ne znam - Kažem pa uvučem vazduh. Ne znam koji mi je.

Poslao mi je poruku da će doći. - Naglo se pridignem.

Račun! - Viknem i moja drugarica me pogleda iznenađeno.

Ma zadrži kusur! - Istrčavam iz kafića, o da bežim....

Na izlazu zakačim jednu devojku i obe se prospemo. Njoj se torba otvorila i sve joj poispadalo.

Izvini nisam gleda. - Pomognem joj da ustane i da sakupi stvari ali vidim da me čudno gleda.

Lorena? - Pogledam bolje u nju.

Ana?

O bože kako se davno nismo videle. Još od kad si prestala da se družiš sa mojim bratom. Kako to da si ovde? - Njen brat je Maksim

Čini mi se da smo se opet sprijateljili. - Kažem pa se nasmejem.

Lorena! - Čujem Maksima i Dijega kako viču zamnom.

Zaboravila si telefon. - Pružaju mi ga. U tom trenutku ugledam Oliverov auto.

Pošla bi, zovi me.... - Doviknem Ani dok trčim ka svom autu. Okrenem se dovoljno da vidim da Oliver kreće autom zamnom. Ovo bi bilo smešno da nije žalosno.

Stanem u mestu. Ovo je filmski! Filmski! Skrivena kameta! Mislim da je bio Bojan ako se dobro sećam imena bili smo u šemi. Parkirao auto naspram mog i priča na telefon. Kad bacim pogled na drugu stranu devojka mu udaljena jedno 5 min, a Oliver iza mene.

Pojurila sam ko bez mozga i ula u Bojanov auto.

Vozi ako boga znaš, bilo gde! - Gleda on u mene ništa mu jasno nije.

Vozi! - Proderem se i uzmem u telefon iz ruke. Nagazi na gas, dok se ja okrećem i vidim Olivera kako izlazi iz svog auta

Udahnem konačno vazduh kada zadjemo iza drugog ćoška.

Šta ovo bi?

Nećeš verovati....

Probaj me.....

#Dugo nije bilo nastavak ali završiću ovu i titulu druge na raspustu sad sam malo prebukirana. Izvinite :)