-Još mi nisi rekao pravi razlog zbog kog si ovde.
Polako su koračali ka parku, s Darkovom rukom preko njenog ramena. Dočekao ih je poluprazan, isti kao i prošli put kad su bili u njemu samo obasjan jutrom, daleko od podneva. Ista ona klupa na kojoj su sedeli, ona zaklonjena, dočekala ih je prazna.
-Da vidim tebe, naravno!
Veselo joj je odgovorio sedajući na klupu, blago nagnut prema njoj, ispitivački je odmerivši, podignute glave da bi mogao da je gleda.
-Ja sam inače pečurka pa ću poverovati u to?
Osmehnula se ironično, nakrivivši glavu u stranu. Nezadovoljno je coknuo prevrnuvši očima.
-Dobro onda, devojčice, lepo je znati da mi ne veruješ.
Složio je uvređenu grimasu nastavljajući.
-Kažem ti, tražio sam tebe.
I dalje nakrivljene glave, skrenula je pogled kao da se dvoumi da li da mu poveruje.
-Zašto?
Odgovorila je pitanjem uperivši svoj prodorni pogled u njega, samo nakratko uspevši da ga zadrži na njegovim očima. Postoji ta čudna energija dok se dvoje ljudi gleda u oči, neki sram i neprijatnost. Kao da delimo ono najintimnije u nama sa neznancem.
-Da bih te upoznao.
Jednostavno je odgovorio slegnuvši ramenima.
-Znaš... ljudi to obično rade mnogo suptilnije, preko telefona uglavnom. Na primer, porukama? Društvenim mrežama?
Zabavljeno je ispustio vazduh kroz nos lagano kriveći glavu na jednu pa na drugu stranu razmrdavajući vrat.
-Postoji mnogo suptilniji način da nekome tražiš broj telefona ili profil na instagramu.
Naglo se uozbiljio.
-Ali meni ne treba Dea sa instagrama koju svi vide isto i to kako ona hoće. Meni treba ona Dea koja mi izgleda posebno.

Zavladala je kratka tišina dok ga je podozrivo odmeravala.
-Ne znam koliko je pametno da mi daješ svoj broj, ubrzo bi morao da tražiš novi i tužiš me za neprestano uznemiravanje.
Polako je odgovorila sa poluosmehom na licu. Raspoloženo je izvio obrve, istovremeno iskrivivši kut usne na njegov prepoznatljivi način.
-Zar da se zajebavam sa Mammonovom ćerkom?
Dugačkom rukom nežno hvata njenu, povukavši je da sedne pored njega.
-Ako si tako siguran... upoznaj me onda!
Prkosno je isturila bradu blago okrenuvši telo prema njemu.
-O, veruj mi da hoću. Ali prvo...
Zastao je izvadivši svoj telefon iz džepa.
-Pravimo se da sam ja tebe prvi pitao za broj. Uništavaš mi dobru zavodničku reputaciju, znaš?
Prevrće očima ali mu ipak diktira broj, pomno prateći kako je memoriše upravo onako kako je očekivala, "Mala Mammonova". Nesvesno tihim glasom čita ono što je napisao, još jednom preletevši preko svog broja, kontrolišući da li je dobro zabeležen.
-Moramo se složiti, lepše zvuči kad ja to kažem.
Gasi telefon usmerivši pogled ka njoj, nehajno ga vrativši u džep. Uzvraća mu prodorno mu proučavajući celo lice, usana blago napućenih u stranu.

Tako, na dnevnoj svetlosti sunca, bio je zaista prelep. S lica mu se čitalo strpljenje koje ona definitivno nikad nije imala, a njegova smirenost je polako dovodila do ludila dok je stvarala drski kontrast uraganu u njoj. Na trenutak je spustila pogled posmatrajući kako mu se grudi ravnomerno dižu i spuštaju, oslikavajući njegovo mirno disanje. Ponovo je uperila pogled u njegove oči, ovaj put rešena da ne poklekne. Nesigurno je progutala knedlu shvativši da je on isto tako pomno proučava kao ona njega. Poslednji put kad ga je videla podočnjaci mu nisu bili tako tamni kao sada, a lice mu je bilo skoro potpuno glatko. Oštre, crne dlačice činile su tek neznatnu, negovanu bradu na njegovom licu, još više ističući jaku, viličnu kost. Trepnula je zbunjeno zaškiljivši shvativši šta joj je to takođe neobično na njemu. Njegove oči.
-Imaš crne oči?
Ton glasa odisao joj je nevericom. Viđala je ljude sa tamnim očima, svakako. Ali nikada ovakve. Njegove zenice se apsolutno nisu razlikovale od potpuno crnog irisa oko njih. Nije mogla da odvoji pogled od njega, istovremeno silno zbunjena i, na neki način, zapanjena. Neprijatna jeza prošla joj je telom.
-Ljudi obično kažu da su smeđe.
Skrenuo je pogled s nje, ponovo slegnuvši ramenima.
-Crne su, Darko. Potpuno crne.
Nesvesno je stišala glas kao da mu odaje svoju najveću tajnu. Pogled joj je protiv njene volje pao na njegovu vilicu.

Promeškoljio se kao da mu je neprijatno te je i sama skrenula pogled, pročistivši grlo.
-I? Tako me upoznaješ?
Spašavala je situaciju mrvicom provokacije u glasu. Ozbiljnost mu je spala sa lica, zamenjena nežnim osmehom.
-Dobro onda, malena. Zamisli onda sva pitanja na koja bi volela da odgovoriš kada bi se upoznavala s nekim i odgovori mi na njih! Slušam.
Prekrstio je ruke iza glave pecnuvši je nestašnim pogledom. Tamne oči su mu odjednom oživele tajanstvenim sjajem.
-Nisi mi baš olakšao...
Pokunjeno je odgovorila, ne krijući da je zbunjena njegovom metodom upoznavanja. Toliko bi stvari volela da kaže odjednom, a nikako nije znala odakle početi.
-Šta voliš?
Odgovorio je novim pitanjem, skoro podjednako teškim. Zamislila se tražeći odgovor koji bi retko upotrebljavala. Temu koju je silno volela, a najređe bi nalazila sagovornika za nju.
-Grčku mitologiju!
Uzviknula je odjednom na šta se ponovo okrenuo ka njoj s pomešanim iznenađenjem i velikim interesovanjem na licu.
-Otkud to?
Razigrano mu je prešla prstom preko čvrstog bicepsa, stidljivo spustivši pogled.
-Prve mitove mi je ispričao deda, kasnije mi je kupio veliku knjigu, to mi je bila jedna od prvih koje sam dobila. Čuvam je i danas, kao i ljubav prema svim tim pričama, za mene su one neprocenjivo vredne i prosto prelepe.
Skoro u dahu je izgovorila, ljupko slegnuvši ramenima. Zaćutao je na par trenutaka, nesvesno okrenuvši ruku tako da mu njena sitna šaka leži na dlanu.
-Sigurno znaš mit o Persefoni i Hadu?
Uzdahnuo je osetivši kako se njeni prsti prepliću sa njegovim.

-Znam...
Prošaptala je, u sebi ponavljajući toliko puta iščitanu priču o ćerki boginje Demetre, gospodarice plodnosti i života koja je svojom umiljatošću i lepotom zavela samog boga podzemlja. Iako je bila na silu odvojena od prijateljica, razigranih nimfi koje su živele uz muziku i umetnost, i odvedena u mračni dom duša, preko reke Stiks i troglavog psa Kerbera, mit kaže da je na kraju zavolela Hada, misterioznog i mračnog boga kom je to carstvo večne tame pripadalo. Pomislila je da je namerno pitao baš o njoj, shvativši da zbog njega odguruje delove svog sopstvenog života. Ipak, postojala je razlika; Darko je zasigurno nije na prevaru zadržao uz sebe, kao Had Persefonu.
-A priču o tome kako je Paris zadobio naklonost boginje Afrodite?
Uz osmeh je postavio naredno pitanje.
-Paris, trojanski princ?
Klimnuo je glavom hrabreći je da nastavi.
-Tako što joj je dao zlatnu jabuku, proglasivši je najlepšom boginjom. Birao je između Atine, Here i nje. Tu jabuku još zovu i "jabuka razdora".
-Znaš li zašto?
Zastala je, pokušavši da se seti celog mita. Namrštila se neuspešno prizivajući sećanja. Darko je nastavio nežnim glasom.
-Jabuka je bila od čistog zlata, a na njoj je bilo urezano "najlepšoj" ili, po nekim mitovima, "za najlepšu". Svaka od tri boginje smatrala je da je baš njoj namenjena i izbila je svađa među bogovima. Da bi najpravednije presudili, bogovi su odabrali Parisa, koji je bio smrtnik, da on bude taj koji će proglasiti najlepšu od njih.
Dea ga je slušala kao opčinjena, ni najmanje ne očekujući takav odgovor. Srce joj je neposlušno zalupalo, odjednom još više naklonjeno Darku.

-Boginje su mu obećavale izuzetno vredne nagrade u zamenu za njegov sud. Hera i Atine obećavale su moć, nepobedivost, nudile su mu večnu slavu s kojom bi njegovo ime ostalo zapamćeno u istoriji. A Afrodita...
-Ona mu je ponudila ljubav.
Tiho je završila Dea. Tako je zaista bilo, Paris je odabrao ljubav za koju se kasnije vodio desetogodišnji rat protiv Sparte. A Afroditina nagrada bila je duša tada najlepše smrtnice na svetu, spartanske kraljice Helene. Darko je klimnuo glavom osmehnuvši se. Obrve su mu se na trenutak spustile ka dole, a potom se razvedrio, s izrazom čoveka koji odjednom ima genijalnu ideju.
-Sačekaj me ovde, važi?
Naglo je ustao, pustivši Deinu ruku. Nezadovoljno je povukla nazad u svoje krilo, iznenađeno ga pogledavši.
-Brzo se vraćam.
Dobacio je već okrenuvši leđa, zakoračivši ka stazi.
-Darko!
Zaustavio ga je nesigurni Dein glas. Ustala je i približila mu se, probadajući ga isto tako nesigurnim, pomalo uplašenim glasom.
-Kuda ćeš?
Osmehnuo se približivši joj se za još jedan korak, dlanovima obuhvativši njeno lice, očima potraživši njene.
-Veruj mi, Dea. Dobro? Ne bih te ostavio ovde, malena. Vraćam se za najviše deset minuta.
Utisnuvši nežan poljubac na njeno teme, ponovo se okrenuo, lakim trkom krenuvši ka izlazu iz parka.

Dea je sela nazad na klupu, nervozno grickajući unutrašnjost obraza. Pogledala je u telefon a potom ponovo ka stazi iako nije prošao ni pun minut od kako je Darko otišao. Čvrsto je stezala telefon u ruci, nesigura kao što nikad nije bila. Da li će se stvarno vratiti? Posmatrala je celi park, trudivši se da blokira svoje pesimistične misli. Današnji dan bio je skoro potpuno isti kao nekoliko pre njega, za mnoge ljude loš i nepovoljan. Hladnjikav, lažno osunčan sa oblacima koji su mileli tek oko horizonta, ali bi do večeri mogli da donesu kišu. Stresla se od blage hladnoće iako je imala tanku jaknu, a sunce je bilo visoko, blizu svog zenita, dajući samo iluziju toplote. Zraci mu se bore sa vlažnim vazduhom, milujući zelenilo parka koje mu zahvalno odgovara, nežno se ljuljkajući na povetarcu. Intenzivni mirisi duha prirode razbuđuju sva čula i delimično umiruju njene raštrkane misli. U moru zelenila, pust i miran, park deluje još mističnije, povučen i siguran. Daje joj preko potreban osećaj sigurnosti. Iako nije ni prvi ni poslednji put da beži sa časa, stomak joj se veže u čvor, još nervozniji zbog Darkovog odlaska. Neprimetno gleda oko sebe, pazeći da uoči neko poznato, sada nepoželjno lice među malobrojnim posetiocima parka, uglavnom penzionerima. Niko, niko ne bi trebalo da vidi da je, umesto u školi, vreme provodila u gradskom parku, u društvu starijeg momka ne tako sjajne reputacije.

Visoka figura joj se približava, nateravši je da s olakšanjem izdahne. Već izdaleka naslućuje njegov veseli kez, deluje zadovoljan samim sobom.
-Rekoh ti, najviše deset minuta.
Progovorio je sedajući pored nje.
-Gde si bio?
Zainteresovano ga pita.
-Na kiosku.
Zagonetno se nasmešio posegnuvši ka džepu, izvadivši kinder jaje. Zbunjeno je izvila obrve primajući, morala je priznati, simpatičan poklon.
-Mogu li biti iskrena? Nisam baš ljubitelj slatkog...
Razigrano je prevrnuo očima.
-Nije u tome poenta. Hajde, otvori ga! Pokušaj da ga uopšte ne oštetiš dok skidaš foliju.
Radi kako joj je rečeno. Ipak, primećuje nepravilnost; folija slatkiša delovala je kao već otvarana. Pažljivo je skinuvši, u ruci joj je ostao čokoladni slatkiš jajastog oblika. Pažljivije ga pogledavši, prasnula je u smeh. Na tankoj opni od čokolade bilo je urezano:
ΤΗ ΚΑΛΛΙΣΤΗΙ.
-Tē kallistē.
Progovorio je Darko tihim, pomalo hrapavim glasom. Bespotrebno, savršeno dobro je znala šta piše, kao i šta neobični natpis znači. Isto kao na jabuci razdora, za najlepšu.

Uputivši mu beskrajno nežan pogled, umiljato se privila uz njega grleći ga, nesposobna da rečima iskaže koliko joj znači tako mali, ali simpatični gest. Nežno je prošao rukom kroz njenu kosu, još uvek sa blentavim kezom.
-Mogu li ja tebe da pitam nešto?
Tiho je progovorila odjednom. Blago se namrštio zbog njene ozbiljne boje glasa. Još manje mu se dopadalo to što se blago odvojila od njega.
-Slušam, mala Mammonova.
Nesigurno je pomerila kosu koja joj je delimično zaklanjala lice.
-Koliko je istinito sve što se priča o tebi?
Tiho je izustila. Vilica mu se ritmički pomerala dok je stezao, a izraz lica mu je odjednom postao grub. Skrenuo je pogled s nje. I dalje je ne gledajući, odgovorio joj je tihim, pomalo režećim glasom.
-Malo je istine u svemu tome. Moj najveći problem sam ja sam, tačnije moje ponašanje koje uglavnom ne prija ljudima.
Uzdahnuo je.
-Valjda im je nekako logično da uz sve te osobine budem i... ne znam šta si već čula, ženskaroš valjda, propalitet.
Ponovo je zastao.
-Molim te, bez takvih pitanja, dobro? Sve što budeš trebala da saznaš o meni saznaćeš, ali od mene. I ne sada.
Još jedna pauza, ovaj put duža od prethodnih.
-Stvarno nisam za ozbiljne razgovore sada.
Tiho je izgovorio zadnju rečenicu tonom koji zvuči kao molba za oprost, vrativši potom pogled na nju. Progutavši džinovsku knedlu, klimnula je glavom svesna da je negde, nekako pogrešila. Ni na kraj pameti joj nije bilo to da možda, samo možda, te silne priče na neki način bole Darka. Da je njegovo ponašanje ono što pruža ljudima kako bi videli ono što žele, ne ono što zaista jeste. A šta je on zaista?

Šta je to u njemu što je toliko privlači? Pogled joj pada na komadić folije kinder jajeta, kao neka vrsta odgovora. Pored nje je očigledno sedeo načitan, inteligentan momak. Izražavao se s lakoćom, uklapao se u svaku temu, ponekad je terao da prasne u smeh. Bio je istovremeno snažan i toliko nežan u svakom gestu prema njoj. S toliko pažnje je brinuo o njoj dok je s njim, svake sekunde je osećala samo sigurnost i zadovoljstvo kraj njega. Bio je nedvosmislen, direktan i iskren. Istovremeno potpuno nedokučiv i zbunjujuć kad je to hteo. Zasigurno mu se dopadala, s tim što još nije bila sigurna na koji to način. Imala je njegovu naklonost, punu pažnju u svakom trenutku, no ipak, pored toga imala je neprekidnu misteriju koja je vukla ka njemu u želji da je reši, da ga potpuno upozna. Želela je da smanji rzaliku u njihovom poznavanju onog drugog što joj on prosto nije dozvoljavao. Ali verovala mu je, malo ko je imao njeno poverenje. Tako je prosto odgajana, kao ćerka čoveka kom je grad skoro pripadao kao i mnoge stvari van njega, van ove države, pa čak i kontinenta, nije mogla da dozvoli sebi taj luksuz da se olako predaje u ruke strancima zajedno sa svojim poverenjem.

-Zato nećeš da me tvoja drugarica vidi sa tobom?
Klimnula je glavom.
-Od nje sam i čula sve to... mada i ona je rekla da samo ponavlja ono što se priča okolo.
Darko odsutno skreće pogled. Pažljivo ga promatra pokušavši da mu odgonetne izraz lica. Njen pokušaj se brzo pretvorio u čisto uživanje u posmatranju same njegove pojave. I dalje pomalo nervozan, zamišljeno je zagledan u neodređenu tačku u daljini, pomalo krutog tela, ruke prebačene preko naslona klupe iza njenih ramena. Traga za još novih stvari na njemu, zahvalna zbog svetlosti koja joj u tome pomaže. Kosa mu je porasla, dovoljno da je blagi vetar tek neznatno razbaruši. Šiške mu skoro dotiču vrh obrva, par kraćih pramenova pozadi, pri temenu, štrče mu poput pačijih repića. Deluje tako mekano, dečački i primamljivo da Dea steže pesnicu kako ne bi došla u iskušenje da mu rukom prođe kroz kosu. Profil mu je grub, deluje malo starije tako okrenut. Čak i one meke crte njegovog lica dobijale su neku oštrinu i snagu. Skoro je oduzimao dah svojom božanstvenom vilicom, jaka, izražena kost mu upotpunjuje celo lice. Kao za inat, Dei prolazi kroz glavu kako bi bilo osetiti je usnama. Zapravo, cela ta kompozicija mekog i oštrog na njegovom licu je privlači. Trudi se da obraća pažnju na najsitnije detalje na njemu, tražeći, možda, odgovore na neka pitanja koja mu nije postavila a trebala je. Za razliku od tela koje mu deluje opušteno, vrat mu je napet, istegnut tako da se svaka linija ističe, kao i svaka meka oblina, poput nežnog zakrivljenja Adamove jabučice. Na samom prevoju vilice i vrata, primećuje sitni, tamni beleg. Iz nekog razloga silno je zabavlja ta tamna mrlja na njegovoj koži, neznatno veća od zrna pirinča. Čini ga mekšim, manje grubim.

Nastavlja sa proučavanjem, pogledom skliznuvši niže, odmeravajući mu telo. U poređenju s njim, delovala je još minijaturnije. Dok bi stajali, dopirala mu je jedva do polovine grudi. Telo mu je bilo toliko grublje od njenog, masivno i teško, građeno od čvrstih, skoro čeličnih mišića. Nasuprot njemu, njeno je podsećalo na krhku  porcelansku skupinu. Dečko pored nje definitivno je imao čime da se pohvali.
Jakna joj zaklanja pogled na njegova široka ramena i snažne ruke, vidi samo njegove šake. Samo naslućuje mišiće skrivene ispod odeće, ovako samo jasno vidi ispreplitane vene koje mu se grče ispod kože. Tiho je uzdahnula.

Naglo savivši ruku ispruženu preko naslona klupe, privlači je sebi, trgnuvši je iz transa u koji je upala dok mu je proučavala svaku liniju tela koju joj je nesvesno otkrio. Blagim, izvinjavajućim osmehom pokazuje joj da nije hteo da je uplaši, da je njegov pokret bio samo način da joj privuče pažnju. Činilo se kao da su mu neraspoloženje i nervoza spali sa lica, no ipak je delovao ozbiljno.
-Zaćutala si.
Glas mu je drugačiji, pomalo joj smeta to što mu je lice u grču, bez njegovog prepoznatljivog osmeha.
-Našla sam zanimljiviju stvar od upoznavanja.
Nesvesno mu rukom dotiče obraz, tek vrhovima prstiju klizeći preko njegove kože.
-Misliš više ti se sviđa posmatranje od upoznavanja?
Zabavljeno posmatra kako joj se neprijatnost razliva po licu i kako uz postiđeni osmeh skreće pogled. Da li je moguće da ga je tako otvoreno odmeravala? Nikad nije dopuštala sebi da bilo kome da doznanja da joj se dopada, ali zato je radosno činila sve da onima koji joj se ne dopadaju jasno to i pokaže. A sve više se plašila da Darko već prevazilazi pojam "sviđanja" i nije znala šta da radi.

Blago crvenilo daje čudesnu privlačnost njenoj bledoj koži. Pomalo mu je žao što je toliko zbunio, posmatrajući kako se meškolji, oborenog pogleda i očigledno postiđena, pokušava da okrene situaciju, da sakrije da ga je posmatrala.
-Ne krivim te, bar smo sad kvit.
Šapuće nežno joj ljubeći kosu dok mu predivni osmeh igra na usnama. Čula ga je i još više se postidela, ali jasno oseća blagi drhtaj njenog dela kada se i sama nasmeje.

U samo kratkom trenutku, svetlosti je odjednom previše. Oči ga bolno peckaju dok oseća kako se suze skupljaju na ivicama njegovih trepavica. Nadlanicom druge ruke prelazi preko očiju, namrštivši se da bi izoštrio odjednom blago zamućenu sliku.
-Jesi li dobro?
Deini nežni prsti dotiču mu bradu, nežno mu okrenuvši glavu ka njoj. Pogled joj je takođe pomalo namršten, istovremeno zabrinut. Jagodicom prsta dodiruje mu vlažni ugao oka zbog čega spušta kapke na kratko.
-Recimo da sam zaboravio kada je vreme za spavanje sinoć.
-Samo sinoć?
Strogo ga pita na šta joj upućuje jedan od svojin najumilnijih, izvinjavajućih pogleda. Nezadovoljno se mršti, pomerivši se nekoliko centrimetara od njega, blago mu odgurnuvši ruku kojom je grlio.
-Primećuje se, Darko.
Ton glasa joj odjednom postaje blag.
-Trebalo bi da odeš i odmoriš se.
Odmahuje glavom još pre kraja njene rečenice.
-I propustim priliku da brinem o Mammonovoj devojčici ceo dan?
Njegov osmeh nije dovoljno uverljiv za nju, i dalje deluje zabrinuto.
-Molim te, Darko. Paziš na mene od jutros, sad pusti mene da brinem o tebi.

Možda i najveći dokaz koliko se loše osećao bio je taj što nije uspeo da nađe snage za raspravu s njom. Samo za iznureni osmeh dok je ona trijumfovala nad ovom malom pobedom. Postaje mu jasno da uopšte nije lako s njom, da jednostavno uvek ima odgovor na sve, da je do bola tvrdoglava i ni na trenutak ne odstupa od zacrtanog. Otežava mu ionako tešku misiju u koju se upustio, uveren da će biti laka. Ali ni najmanje se ne kaje, vredna je svega. Osim propuštenog dana sa njom. Ni na kraj pameti mu nije bilo da je sada ostavi i ode.
-Imam pravo na postavljanje uslova?
Samo jedan mu pada na pamet, istovremeno logičan i sasvim pogrešan. Verovatno previšle dvosmislen i rizičan.
-Da čujem?
-Ti ideš sa mnom.
Upitno skuplja obrve, gledajući ga kao da ga nije čula.
-Hoću da ideš sa mnom, Dea, da dođeš kod mene, kako god.
Tišim glasom joj pojašnjava prateći njenu reakciju. Oklevala je.

Čudna jeza je podilazila od pomisli da je zove kod sebe, u stan gde su udaljeni, izolovani od svih. Minijaturna Džo u njenoj glavi se puši od besa dok recituje sve "hvalospeve" o Darku ispočetka. Pita se, postoji li još tako loših priča o njemu, a koje ne znaju ni ona ni Džo?
-Dea?
Zabrinuto je posmatra, napeto očekujući bilo kakav odgovor. Njeno ćutanje stvaralo mu je nervozu, a od neugodnog osećaja da je udaljio od sebe prilično nepromišljenim potezom mu se steže želudac.
-Znaš...
Napravila je dugu pauzu koncentrišući se da izabere prave reči. Nije imalo smisla da ga laže i da se izvlači, očekivala je potpuno iskrenost od njega, zašto mu onda ne bi i sama to pružila?
-Jako mi miriše na jedan od onih naslova u novinama koji obuhvataju namamljenu maloletnicu i silovanje...
Telo mu se dodatno zaokreće prema njoj, rukom poseže ka njenom licu, nežno joj podignuvši bradu. Drugom sklanja sitni, mekani pramen sa njenog vitkog vrata.
-Plašim li te?
Zagledan u njene oči, traži bilo kakav, ma i najmanji trag straha u njima. Želi iskren odgovor na svoje pitanje. A ono što vidi mu se dopada.

Strah polako nestaje iz njenih očiju. Do tada se borio sa njenim srcem, onim što ono govori i misli da je ispravno. Sada vidi samo beskrajno poverenje u njima, kao i blagu krivicu zbog onoga što je izgovorila. Ali sada, malena Džo je naprosto isterana iz njene glave, i neće se tako brzo vratiti unutra. Nikada više ga devojka neće imati bilo kakav uticaj na ono što misli i oseća prema njemu. Imao je toliko pogodnijih prilika da joj naudi, a u svakom susretu sa njim osećala se kao najbezbednije biće na svetu. Stoji da je potpuno nepojmljivo da bi mogla da mu pruži bilo kakav otpor, isto tako stoji da neće biti nikakve potrebe za tim. Od jutros je tu sa njom, pokazujući joj beskrajno poštovanje i pažnju, čineći da njegov prirodni šarm deluje još privlačnije nego inače.
-Nemaš razloga da me se plašiš, mala.
Okidač konačnog odgovora je njegov tužnjikavi pogled kao i glad iz kog najednom nestaje sva njegova arogancija, osećaj superiornosti koji inače pršti iz njega. Osmehuje mu se ohrabrujuće, nežno klimnuvši glavom. Poslednje zrno straha isparilo je iz nje.

-Ostavimo Jovanine priče njoj samoj. Idemo!
Razdragano ustaje, zaokrenuvši se na polovini koraka ka njemu.
-Ideš?
Sledi je sa malim osmehom u uglovima usana.
-Ta tvoja drugarica izgleda nema neki život, a?
Pita je ciljajući na više nego očiglednu Jovaninu ulogu u Deinom životu.
-Rekla bih da pokušava da me štiti. Samo se njen i moj pojam opasnosti znatno razlikuju.  Mada pretpostavljam da će me pustiti na miru sad kad otkrije čari zaljubljivanja i jurenja momaka.
-Ej!
Opominje je strogim pogledom.
-Tebi se privremeno završava trčanje za njima.
Podrugljivo mu se plazi.
-Tek sam počela da trčim, dragi.
Darko ljutito prevrće očima, mrzeo je svoju pomalo ljubomornu narav. Mrzeo i slabo podnosio. Isto tako je poželeo da Mammonove bude samo za nijansu manji sadista i ne muči ga toliko.
-Dobro de, drugarica će da nađe nekog podjednako dosadnog za sebe i pustiće te na miru i onda ćemo svi da budemo srećni. Tako nekako?
Dea se vragolasto zakikotala.
-Nisam znala da svoje drugove smatraš dosadnim.
Zašto da ne? Smer ove igre činio joj se tako zanimljivo. Ako ima jednog igrača protivnika, potreban joj je i neko na njenoj strani. Zar ne?

-Kako to misliš?
Dea se pravi da je stvar isuviše očigledna. Džo je možda bila apsolutno neiskusna sa bilo kakvim ljubavnim stanjima, ali trebalo joj je skinuti kapu za umeće sakrivanja svojih simpatija.
-Razmisli, Darko, imaš svog druga i moju drugaricu koja trenira rukomet, šta ti to govori?
Darko slaže gadljivu facu.
-Bojan?
Dea savršeno imitira njegov zgađeni izraz lica, klimnuvši glavom kao da govori "Razumem te". Bojan joj nikada nije bio ni najmanje simpatičan, samo lep u početku. A onda je njegovo mlako ponašanje učinilo da joj izgleda kao devetogodišnjak koji se dočepao jakih steroida. Sa druge strane, Darko je Bojana poznavao kao povučenu, stidljivu osobu kojoj prosto nedostaje hrabrosti da načini bilo kakav korak. Samo mu je još trebala Deina opičena drugarica. Mada, to bi moglo biti zanimljivo. Ako već Jovana hoće da se igra čuvara, zašto joj se ne bi pridružio? Oči su mu na trenutak lukavo zasvetlucale, a usne mu se povukle u prepredeni osmeh. Sreća je bila na njegovoj strani, Bojan je zasigurno više slušao njega nego Dea Jovanu.

**********

Darkov stan bio je dvadesetak minuta udaljen od parka, u jednoj od najviših i najstarijih zgrada. Izgledao je kao iz skupih časopisa za uređenje enterijera koje bi njena majka ponekad prelistavala. Lep, prostran, preveliki za jednu osobu. Bio je ogledalo samog Darka, isto tako perfektno uređen i savršen, verovatno jako, jako skup. A to je nateralo da se zamisli; odakle Darku toliki stan? Odmahnula je glavom, nastavivši da posmatra oko sebe. Stajali su u dnevnoj sobi koja je izgledala kao deo vile neke poznate ličnosti, tamna kožna garnitura na sredini sobe, ogromni televizor na zidu, stočić bez ijedne jedine stvari na njemu. Kroz zastakljenu polovinu zida zraci su unosili toplotu unutra. Definitivno jedan od lepših stanova u kojima je bila.

-Sačekaj me ovde, brzo ću.
Govori joj rukom joj pokazujući da sedne, a potom nestaje u hodniku, nedugo zatim se čulo otvaranje nekih vrata, verovatno od kupatila ili spavaće sobe. Pomalo joj je neprijatno dok sedi sama i čeka ga, oseća se kao da je potpuno otišao i ostavio je u nepoznatom. Srećom, brzo se vraća. Presvukao se, svež miris joj na kratko golica nozdrve nakon što je ušao u sobu. Neobično joj je da ga vidi u tako opuštenom izdanju, u stvarima koje mu više sakrivaju telo nego što ga ističu. Takve stvari činile su ga naizgled manje napetim i zlovoljnim, manje zastrašujućim. Mada, i bez istaknutih mišića, izgledao je prilično seksi u crnoj trenerci blago spuštenoj na kukovima i crnoj majici kratkih rukava.

-Spavaćica ti je prelepa!
Namerno ga podbada sa blesavim smeškom na licu.
-Da je skinem ako ti se ne dopada?
Uzvraća joj istom merom osmehnuvši se dok ga je blago odmeravala. Ponuda je bila prilično primamljiva, isto tako i rizična. Mnogo toga moglo je biti pogrešno protumačeno. Približava mu se par koraka, stajući tik ispred njega.
-Ja ću da je obučem ako ti nećeš.
Izgovorila je praveći se nezainteresovanom, kao da mu preko volje čini uslugu.
-Ipak ću je ostaviti sebi, mrvice.
-Uf, skote!
Zarežala je u trenutku se popevši na krevet, tako da je bila skoro iste visine kao on. Tačnije, bila je tek neznatno viša, za svega par centimetara. I dalje ga prkosno gleda, prekrštenih ruku. Delovalo je kao da se silno zabavlja njenim malim nastupom besa. A i još jednim slikovitim primerom da je bila i više nego sićušna pored njega. Nije mogla odoleti prilici da se prepucava s njim. I da ga nasmeje, to je bio, ako se ona pita, više nego lep prizor.

A lepi prizor je očigledno prihvatio njenu igru. Lakim koracima joj prilazi, stojući tik ispred nje, skoro odmah je učinivši nervoznom. Ne progovara, samo povremeno spušta pogled niz njeno lice.
-Dobro, mala Mammonova. Kako ti želiš.
Nežno naslanja ruke na njen struk, oprezno je privukavši skroz do sebe kao da uopšte ne oseća njenu težinu. Pokret je bio lagan poput pera, skoro ga nije ni osetila. Bojažljivo naslanja ruke na njegova ramena dok je uz nežni trzaj podiže, a potom joj stopala dotiču pod. Trebalo je svega par sekundi da je spusti sa kreveta, njoj se činilo kao da je vreme beskrajno dugo proticalo.

U jednom potezu lagano skida svoju majicu, svlačeći je preko svojih dugih, mišićavih ruku, izlažući se njenom pogledu. Džinovska knedla zapela joj je u grlu pri pogledu na njegovo zategnuto telo koje se grčilo ispod glatke kože. Pruža joj majicu.
-Pretpostavljam da si ovo htela? Potrudi se onda da se presvučeš dok stvarno moram da se okrenem, ne verujem da ću se naterati da to uradim još jednom.
Tiho mrmlja dok je zaobilazi, približivši se prozoru, prekrštajući ruke na zategnutim prsima, zagledan u nešto. Zapravo joj samo daje vremena što ubrzo shvata. Neverovatnom brzinom skida svoj duks i prevlači njegovu majicu preko glave, blago omađijana njegovim mirisom na njoj. Bila je pomalo hladna i neverivatno udobna i meka, dopirala joj je skoro do polovine butine. Čuje njegov tihi uzdah dok zamračuje sobu spuštajući roletne pomoću prekidača. Potom joj prilazi, pogledom klizeći niz njeno telo. To joj nikako nije bilo dovoljno. Namerno mu okrenuvši leđa, zavlači ruke ispod majice u nameri da se reši grudnjaka. Za svega par trenutaka ih izvlači, namerno ispruživši ruku kojom ga je držala što dalje od sebe, da bi jasno video da je njegova majica jedino što ga trenutno deli od njenog tela. Ni sama ne zna odakle joj dolazi ta hrabrost. Ili ludost? Sreće se sa njegovim oštrim, opominjućim pogledom kad mu se ponovo okreće s nevinim izrazom lica, kao da je uradila najprirodniju stvar.

-Bićemo ovde celo vreme. Nisam siguran da je spavaća soba dobra opcija ovaj put.
Hladno joj govori, više nego očigledno isfrustriran njenom jasnom provokacijom kojoj je s mukom odolevao. Neočekivano, zahvalno mu se osmehuje. Sviđa joj se njegova samokontrola i istovremeno pažnja na detalje kojima bi joj što više ugodio i činio da se oseti što sigurnije. Pomalo joj je bilo žao zbog minijaturnog mučenja koje mu je priredila. Pobednički misli na Džo, po njenim rečima sada bi već završila u njegovim "ženskaroškim" kandžama. Mada, ako su ovo zaista kandže i ovako izgleda biti uhapšen... dopada joj se.

-Odmah se prebacujemo na deo u kome se ti odmaraš jer si radio ko-zna-šta celo veče?
Zajedno dolaze do udobne garniture, istovremeno sedajući na nju, istavivši tek neprimetni razmak između njih.
-Ne znam šta sam radio. Znam samo da nisam spavao i to je jedino u šta sam siguran. Sasvim je moguće da sam se obukao i hodao gore-dole kroz grad celo veče.
-Sad te ne pitam spava li ti se i da li želiš da spavaš. Moraćeš.
Trudi se da zvuči strogo ali sve o čemu on razmišlja je kako je nemoguće shvatiti je ozbiljno zbog njenog neodoljivo slatkog lica.
-Dogovoreno onda.
Spretno obavija ruke oko nje privlačeći je sebi. Zastaje na trenutak proučavajući njenu rekaciju. Plašio se da bi je neopreznim pokretom mogao uplašiti ili uznemiriti. Prvi put je toliko obraćao pažnju na najsitnije detalje onoga što radi. Nežno mu naslanja ruke na grudi, gurajući ga da legne. Na tek kratki trenutak našla se na njemu, ubrzo potom se svalila pored njega, kratko ga pogledavši. Ćutke mu okreće leđa i duboko uzdiše udobno se smeštajući.

Oprezno joj obavija ruke oko tankog struka, privlačeći je sebi i uživajući u svakom trenutku tog čina. Nežno joj ljubi teme, spustivši glavu niže, skoro potpuno zaronivši u njenu kosu i kožu vrata. Celom dužinom leđa priljubljena mu je uz grudi i stomak. Telo mu prijatno pulsira od toplote na svakom mestu na kojem ga je dodirivala.
-U redu je?
Bojažljivo je pita ne znajući sme li to zapravo da radi. Upućuje mu blag pogled preko ramena.
-Opusti se, sve je u redu.
Njen glas takođe zvuči pospano, verovatno kao posledica prve smene.

Ovo nisu bile nikakve kandže, samo zagrljaj. I šta god da je Džo rekla, Dea zna da je grešila. Ona ga ne poznaje, samo veruje u priče koje je čula ko zna gde. Zbog toga i odlučuje da joj i dalje ništa ne govori, da čuva Darka kao svoju malu tajnu. Isteruje Džo iz misli, previše joj je lepo da bi se maltretirala sa njom sada. Ovde, uz njega, joj je udobnije nego u njenom krevetu prepunom jastučića. Nijedan nije bio tako topao i mek kao Darkovo telo koje je sada grejalo. Dupe joj je potpuno nabijeno u dno njegovog stomaka ali ne oseća neprijatnost, tek čisto zadovoljstvo zbog udobnosti i blagog osećaja težine zbog njegove butine koja pritiska njenu, blago prebačena preko nje. Leži u tišini razmišljajući koliko još vremena ima na raspolaganju. Lako može da kaže da je ostala sa drugaricama posle škole. Opravdanje za časove će naći još lakše. A Darko će postati još jedna prelepa uspomena.
-Darko?
Tiho ga poziva ali joj ne odgovara. Disanje mu je smireno, ravnomerno, ne grli je više tako snažno. Pažljivo okreće glavu da ga pogleda, čak i u snu deluje blago namršteno, kao da ni tamo nema mira. Nežno mu polaže dlan na obraz, okrenuvši se skroz prema njemu. Ne želi da ga budi, stoga odustaje od pitanja koje je htela da mu postavi. Okreće mu leđa ponovo, dopuštajući da je prijatna tama i tišina sobe uspavaju.

Moramo se složiti da su preslatki ksksks.
Dogurala sam do 5300 reči, pritom nisam napisala sve što sam htela. To nešto govori.
Ly, Oblakožderka. 🖤