Iako ga nije videla sutradan, ni dan nakon toga, a ni dan nakon toga, nije joj nedostajao. Duboko u sebi, bila je potpuno uverena da je to veče bilo samo početak. Čega tačno; nije bila sigurna, ali početak. I zasigurno će se nastaviti. Bio joj je poput stranca, sporednog lika u romanu koji ulepša stranu ili dve, jedno ili dva poglavlja a onda ga pisac prosto skloni i možda zaboravi i nikad ne vrati u priču. Taj lik ne nedostaje, samo ga se sećate po dobru. Tako je i Dea mislila o Darku, možda i previše često iako nikad ne bi priznala to sebi. Nije osećala potrebu za njegovim društvom ali bi tako volela da je tu, da joj ulepša par sati, možda i celo veče. I čekala je. Dolazila bi skoro svake večeri do istog mesta kod srednje škole, uživala u samoći, čak i bez cigare. Udisala je svežinu noći nadajući se da će opet postati onako laka i prijatna kao ono veče. Jednom je pomislila na Jovanu, zvala je sinoć ili preksinoć, nevažno, nije čula zvono i nije se javila. Videla je samo propušten poziv na ekranu, nije je pozvala. Fali joj volja za tim. Za Jovaninim društvom.

Hladna šaka joj prekida mir i uživanje u večernjoj tišini prekrivši joj oči odjednom, brz ikakvog šuma. Iznenađeno se trza, oseća strah i nemoć. Tihi kikot osobe iza nje je umiruje, oseća toplotu blizu vrata, dovoljno da se potpuno naježi.
-Tu sam, Hačiko, drago mi je što si me čekao!
Ruka se sklanja a ispred nje se pojavljuje on, kao magijom, niotkuda i bez najmanjeg šuma. Sve je bilo pusto a onda puf! Mrak zbog njegove ruke preko njenih očiju. Čak joj nije prišao s leđa. Sedela je na klupi sa zidom iza! Prišunjao joj se! Ali nijedno od njih ne krije sreću što opet vidi ovo drugo.
-Praviću se da si zaboravio slatkiš koji si planirao da mi doneseš kao znak izvinjenja!
Odmah ga napada, pravi se ljuta i ozbiljna. A on savršeno vidi da je njen napad samo razoružavajući osmeh. Ne i reči.
-Izvinjenja za šta, malecka?
Posmatra je kroz sitni pramen dima dok pripaljuje cigaru, rukom zaklanjajući plamen.
-Za ovo nepojavljivanje i neispunjavanje obećanja!
Plazi mu se. Protiv volje zadržava pogled na njenoj vlažnoj donjoj usni.
-Ali... reći i obećati nije isto, mala Mammonova.

Zadovoljno posmatra kako se duri. Ne odgovara mu i skreće pogled praveći se da je uvređena. Istina, delom je to zbog uticaja njegovog tihog, baršunastog glasa. A delom je i zbog činjenice da je u pravu, nije joj obećao da će doći opet. Mada... ako nije dao obećanje a svejedno je ponovo tu...
-Ali si opet došao ovde!
Blago se pomera u stranu dok on seda pored nje na naslon klupe. Vragolast smešak mu na trenutak igra na licu.
-Nedostajala si mi, malecka.
Prevrće očima. Prepoznaje blagi sarkazam u njegovom glasu. Šteta, bilo bi lepo da je rekao istinu.
-Pokušaj da me stvarno slažeš, važi?
-Pih. Mogu onda da kažem da mi je falilo dobro društvo?
Ona se pravi da razmišlja par trenutaka.
-Dobro de, laskavče!
-Ej! Retko kad dajem tako lepe komplimente!
Izostavlja odgovor, blago se oslanja na njega dok zajedno sede. Ruka joj je skoro celom dužinom priljubljena uz njegovu. Njena nežna koža obavijena tankom jaknom uz čvrste mišiće ispod njegove. Pogledom letimice prelazi po njihovim priljubljenim rukama. Dopada mu se taj osećaj iz nekog razloga.

-Večeras smo tihi, a?
Posmatra kako nežno prislanja obraz na njegovo rame, pogled joj se gubio negde u tami. Kratko ga gleda u lice i opet traži neku tačku u mraku oko njih. Ne može a da ne oseti bojazan da joj se desilo nešto loše.
-Sve u redu, Mammonova?
Iz nekog razloga šapuće. Ona se blago meškolji.
-Mhmm...
Neodređeno mrmlja sanjivo sklopivši oči. Otvara ih nakon par minuta.
-Samo se osećam... umorno. Jako.

Onda odlučuje da je neće dodatno zamarati. Ni pitanjima, ni bilo kojim drugim načinom. Uživa i dok ćuti s njom, dok je ona tu. Zapravo, ima jedno krajnje važno pitanje koje je hteo da joj postavi.
-Nikad nisi gledala mma?
Odmahuje glavom a potom odgovara.
-M-m, nikad.
Smeška se njenom blago hrapavom glasu. Stvarno je umorna.
-Dođi onda da gledaš!
Razmišlja.
-M... ne baš.
-Ne baš?!
S nevericom ponavlja pitajući se, ruku na srce ne prvi put, da li ga Mammonovo derište zajebava.
-Šta ti bre sad znači to???
-Znači da sam jednom imala želju da dođem a onda sam saznala da nisu ni približno zgodni kako sam zamišljala.
Smeje se dok pomera glavu s njegovog ramena ispravljajući kičmu, lagano istežući vrat. Ne dopada mu se osećaj hladnoće na mestu koje je do malopre grejala obrazom.
-Znači da moraš opet da pogledaš i potvrdiš svoju teoriju!
-Stvarno hoćeš?
Klima glavom. Želi da ona dođe. A ona ga tako lepo zajebava dok sleže ramenima i skreće pogled.

Zaključuje da je već zavoleo da je posmatra, što je blago zabrinjavajuće. Isto tako donosi zaključak da je definitivno prelepa, čak i neraspoložena zbog umora. Mnogo je više živahnosti u njoj od ovoga. Pita se može li se setiti prve pomisli kad je video, ne uspeva mu.
-Ne može tako! Obećaj mi da dolaziš!
Smeška se sa blagim podsmehom.
-Ni ti nisi obećao meni, seronjo.
Ne tako nežno joj gricka rame. Čak i preko jakne, oseća blagu bol i prigušeno cikne.
-Praviću se da nisam čuo zadnju reč, ok? Hajde, Dea, samo obećaj!
-Neću! Derane jedan!
Prkosno ga gleda u oči dok masira "bolno" mesto. Nedugo zatim prekršta ruke demonstrativno okrenuvši leđa koliko je mogla. Oseća da se pomera prema njoj. Glas mu je opet tako tih, primamljiv.
-Molim te, mala M...
Hitro se okreće pokrivši mu usta dlanom. Prvi refleks da ga zaustavi, da mu ne dozvoli da izgovori rečenicu do kraja. U suprotnom, zna da bi bila nemoćna i da bi popustila i obećala mu da će doći. Potpuno je sigurna u to.
-Marinkoviću, ti to mene pozivaš na neku vrstu sastanka?
Provokativno se osmehuje.

Koža joj je mirisna i topla, tako glatka i mekana, potpuno prilepljena uz njegove usne. Na neki način je još uvek iznenađen brzinom tog pokreta kojim ga je ućutkala. Polako svojom rukom pokriva njen dlan, nežno ga povlačeći i odvajajući od svog lica. Ipak, ne pušta joj šaku odmah, proučava je par momenata, potom je gleda u oči. Nemo mu prati svaki pokret, premešta pogled s njegovih očiju na svoju ruku u njegovoj. Blago se smeši dok spušta glavu, usnama dotaknuvši tu meku kožu. Smeje se u njen dlan zbog slabašnog drhtaja koji oseti. Nežnim pojačavanjem stiska joj ne dozvoljava da povuče ruku. Nastavlja da joj dodiruje dlan sitnim, kao pero lakim poljupcima.
-Možda.
Šapuće joj uz kožu sklopljenih očiju.
-Razmisliću.
Zastaje na njen tihi glas. Ponovo se smeši, opet popustivši stisak.
-To se čekalo.
Dopušta joj da povuče ruku i napokon je opet gleda. Prelep osmeh mu igra na usnama za razliku od nje, čije lice ostaje ozbiljno. Glas joj je tužan.
-Moram d...
-Da ideš.
Promuklo joj završava rečenicu i ustaje, pustivši da opet prođe ispred njega. Pogledom je prati dok koračaju niz ulicu.

**********

-Kuda, gospođice?
Ljiljana je zavaljena u fotelju žad boje, nogu prekrštenih na tabureu u istoj nijansi. Nosi bade mantil i kosu umotanu peškirom. Otežano priča zbog maske nanete na celo lice. Zelenkasta smesa postepeno postaje sve tvrđa i sve više stegnuta. Jovanina majka uveliko grli subotnje jutro.
-Idem kod Dee.
Jovana ne gubi vreme, obuva se i uporedo priča s majkom. Ushićena je i želi što pre da stigne do stana Mammonovih. Ima savršen plan za danas. Prosto savršen!
-Ovako rano? Svašta...
Džo zbunjeno zastaje, još sinoć je rekla da će  krenuti ranije, mada je sada pola devet. Dea je ionako sama u stanu od osam. A o tome koliko je rano govori joj osoba koja je prethodna dva sata provela u kupatilu. Kad li je ona morala da ustane? Ne veruje da je njenoj majci palo posebno teško, praktično je živela za subotu. Proglasila je "svojim" danom. To znači da bi se taj dan ponašala kao pubertetlija. Ili žena u ozbiljnom klimaksu.

Ritual bi započinjala kupanjem do poslednje kapi tople vode. Potom dodatnih pola sata čisćenja, "hranjenja" i mackanja kože. Onda bi do blaženog podneva paradirala u bade mantilu sa mokrom kosom i neretko nekim čudom za sjaj kože na licu. Subotom je obično kršila svoju rigoroznu dijetu pa bi dostava zvonila na interfon na, kako se Jovani činilo, svakih pola sata do četrdeset pet minuta. Na smenu bi čitala glupe, mlake romane, slušala dosadnu muziku, gledala sapunice i spavala. U baš ekstremnim trenucima primoravala je i Džo da bude s njom u sobi da bi "provodili vreme kao prava porodica". A uveče bi skoro dva sata šetala gradom ili bi išla u teretanu. Ako nastavi tako, sledeći maraton definitivno pripada njoj.

-Poneću skejt.
Delimično menja temu. Majka joj nezadovoljno cokće dok traži neku pesmu koja joj se sluša.
-Uopšte mi se ne sviđa to tvoje odlaženje kod te devojke!
I opet počinje...
-Šta ti se tačno ne sviđa kod nje?
Džo namerno naglašava pitanje. Ljiljana kolita očima kao da je postavila najgluplje pitanje na svetu.
-Pa ne znam! Možda to što je sva tako uzdignuta jer, zaboga, njen otac je ugledan u ovom gradu! Vidi, molim te, kako se gospođica oblači i ponaša! Strašno!
Džo se plaši gde će joj završiti oči ako još jednom prevrne njima.

-Mama, odlazim kod nje i ona dolazi kod nas skoro sedam godina i skoro sedam godina slušam iste stvari!
Pokušava da protestvuje. Ljiljana samo to čeka. Voli rasprave koliko i subote.
-Aha! I slušaćeš dok me ne poslušaš! Ne sviđa mi se kako to dete utiče na tebe!
Džo polovinu i ne sluša, ionako zna sve napamet. A i Dea ničim nije uticala na nju. Osim što bi joj povremeno pustila neku dopadljivu pesmu (jako retko) ili joj pomenula neki strava film. Pomalo joj dosađuju ovakvi napadi na Deu. Jeste, ponašala se kao drčno govance ali prijala je Jovani. I volela je to što joj je to drčno govance prijatelj.
-Na kraju krajeva, videćeš da sam u pravu! Kad-tad! A brzo će ta mala kurvica da ti dokaže da ti majka ništa pogrešno ne govori!
Jovana bez reči izlazi iz stana. Čeka lift koji je po običaju verovatno u prizemlju i kreće se neviđeno sporo. Još uvek šokirano trepće. Njena majka je upravo nazvala Deu kurvicom?

**********

-Jel neko naručio rum-servis? Juhuu!
Guguće Džo dok ulazi u Deinu sobu u kojoj vlada mrkli mrak. Devojka čvrsto spava. Jovana skoro odskače kada se dve bledozelene mrlje upilje u nju odjednom. Derdra.
-Idi bre, preplašila si me!
Mačka tiho sikti dok Džo prelazi preko sobe i podiže roletne, ne trudeći se da bude tiha nijedne jedine sekunde.

-Deaa!
Nešto teško se baca na nju, pritiska je, otima joj ćebe. Čuje mek zvuk jastuka koji pada na pod. Pokušava da otvori oči ali ima previše svetla. Čvršće ih zatvara pokušavajući da navuče ćebe preko glave i okrene leđa. Prvo što će uraditi kad se probudi, presudiće onome ko je podigao roletne.
-Odjebi bre!
Cima ćebe uspešno ga otrgnuvši iz ruke osobe koja joj je uporno ometala san. Umotava se poput palačinke, lica zagnjurenog u jastuk. Jovana je tu. A to znači da još nema ni deset sati ujutru, zaboga!
-Ti hoćeš da ti presudim dana današnjeg?!
Mrmlja dok je Jovana nasmejano vuče za ruku nastojeći da je potpuno razbudi.
Prelazi na golicanje Dee i uz jauk se sklanja unazad kad je Deina nadlanica grubo udari po obrazu. Istina, nenamerno. Još žešće se baca na nju sa smehom iako se na licu Mammonove ćerke ne vidi ni najmanji znak sreće. Ponovo joj okreće leđa. Priljubljena uz nju, Džo u potpunosti oseća Deinu kičmu, čak i kroz ćebe. Blago se stresa.

-Imaš tako anoreksičnu kičmu, Dea!
Namerno je bocka prstom, osećajući pritom tvrde pršljenove ispod kože, na šta se niža devojka meškolji, umalo je opet udara, ovaj put laktom. Džo je izbegava nekako.
-Pamet ti je anoreksična bre! Šta ćeš mi u sobi uopšte sad?
Dea dramatično ispušta napaćeni uzdah shvativši da nema nade i da neće nastaviti da spava.
-Ti si mi rekla da dođem. A i pokrećem vaspitni razgovor, odmah i sada. Glavno pitanje je: Šta se dešava sa tobom, Dea? Celu nedelju me potpuno ignorišeš!
Jovana nežno pomera Dei kosu da bi joj bar malo videla lice, sestrinski pažljivo, lakim pokretom ruke.
-Dešava se to da sam provodila vreme sa Darkom i brinula isključivo o tome kada ću ga opet videti iako bi me ti streljala iste sekunde zbog toga!
Dea jedva zadržava misao za sebe iako joj malo fali da, ionako nervozna zbog ovakvog buđenja, saspe Jovani sve u facu. I pobogu, da li je već prošlo nedelju dana od kad su zadnji put bile zajedno? Jovana se odjednom naglo uspravlja i pomera na dno kreveta, dozvoljavajući Dei da napokon diše normalno.

Ćebe mekano šušti ispod četiri plišane šape koje se u jednom elegantnom skoku nađu na krevetu. Derdra kaska, skoro klizi između razbacanih jastuka i izgužvanog ćebeta približavajući se Dei, ni najmanje ne mareći za Jovanu.
-Obožavam te!
Promrmlja Dea pospanim glasom ponovo sklapajući oči dok joj sablasna, mršava mačka nežno naslanja sitnu, kao plišom pokrivenu glavu na obraz. Pogled upire u Džo. Devojka se s pravom odjednom oseća prokleto. Otrovnozelene oči životinje skoro da ne trepću dok je promatraju.
-Jebena mačka! Mrzi me iz dna duše!
-Svi treba da te mrze.
Pospano odvraća Dea okrenuvši se prema svojoj mezimici. Sitno mačije telo skupljeno joj je uz vrat i grudi. Dea je nežno ljubi u leđa.
-Odvratne ste!
Džo prekršta ruke dobivši samo prezriv Dein pogled kroz trepavice, jako sličan Derdrinom. Polako se proteže, tek blago razbuđena.

-I da, nisam ljuta na tebe. Zadovoljna?
Hitro ustaje sa kreveta, magično puna života odjednom. Proteže se sa i više nego očiglednim uživanjem. Plišani, bebi-roze šorts otkriva joj noge modela koji je upravo sišao sa modne piste. Tik ispod ruba isuviše kratkog šortsa nazire se tek neznatna linija zadnjice, dovoljno provokativna da sama od sebe nađe dečka. Stomak joj je ponovo go, nosi samo takođe plišani top, takođe bebi-roze. Stegnuti stomak prošaran joj je linijama četvrtastih mišića zaobljenih ivica. Nakon što završava svoj mini-ritual protezanja i šepurenja, ogrće se ćebetom preko ramena. Izgleda kao da nosi neki uvrnuti kardigan. U prolazu vadi paklicu zlatnog marlbora iz jedne ladice. Otvara vrata balkona naslanjajući se leđima na njihovu ivicu. Povlači dim i okreće glavu, dunuvši napolje.
-Ni blizu zadovoljna! Šta onda znači sve ovo ako nisi ljuta?
-Znači da sam možda provodila vreme sa drugim društvom ili sam išla na ples, ili u teretanu... mnogo je opcija, znaš?
Bespotrebno je napominjati da Dea nije ni prošla pored teretane za to vreme. Osim ako se ne misli na teretanu na otvorenom, zajedno sa Darkom. Znate već, sedenje u dvoje i tako to.

-Ako ti tako kažeš... Znači, opet te očekujem na treningu?
Dea prezrivo frkne. Pravi riblju facu praveći majušne krugove dima, nalik na krofne, koji lebde par trenutaka pre nego se raspadnu. Puf!
-Nema šanse, imam obaveza. Volim ove kružiće, čoveče!
Obaveza zvanih "Darkov trening".
-Al su kružići... I kakvih to obaveza???
Džo zvuči grublje nego što je nameravala. Nije očekivala da joj toliko zasmetaju Deine obaveze. A i šta je to toliko hitno vikendom, od ranog jutra? Nerviralo je što ne govori ništa o tome. Zapravo, nerviralo je što zna. Dea nema nijedan trening niti čas vikendom. Za divno čudo.
-A, pa znaš, teška su vremena, silne obaveze. Teško mi pada što ne idem s tobom na trening, stvarno.
Dea se ni ne trudi da sakrije sarkazam u glasu, mada Džo je odavno znala da ona ni blizu ne uživa u rukometnim treninzima.
-Šališ se, zar ne? Ako mi kažes da ti je obaveza muvanje ili sastanak s nekim tipom ima da se naljutim! Ozbiljna sam!
-Dobro, ne baš toliko teška vremena.
Dea se prepredeno smeška dok baca opušak cigare sa balkona.

-Da li si sigurna da je sve u redu između nas dve?
Jovanin glas je tih, Dea prevrće očima.
-Stoti put ti kažem, okej smo! Nerviraš me s tim jebeno! I plus mi se jako spava! Kog kurca mi tražiš u sobi uopšte pre deset sati?
Glas joj je nervozan. Ovaj put Džo sleže ramenima.
-Bukvalno smo se dogovorile da dođem ranije, a i Sneki me pustila da te probudim i to drage volje.
-Ma blago njoj sa tobom.
Nadureno prevrće očima dok prekršta ruke, i dalje sa ćebetom umesto okovratnika.
-Derdra, ne zajebavaj me od ranog jutra!
Ćelava mačka lako skače sa kreveta na stočić sa šminkom, šapom obara jedan od skupih karmina koji se kotrlja i pada na pod. Oduševljena, životinja se baca za njim. Dea joj prilazi i podiže je u naručje, mazi je da bi je smirila i spasila nesrećni ruž za usne. Derdra brzo zaboravlja na novu igračku, shvativši da je Deino ćebe toplo i udobno, kao i njeno naručje.

Džo škilji pokušavajući da odgonetne šta joj je to čudno u vezi Deine sobe koju je tek sad pažljivije osmotrila.
-Novi tepih?
Podiže obrvu osmatrajući imitaciju krzna tamne, skoro crne boje na podu. Pomera nogu po njemu, iznenađena koliko je meko i toplo. Prilično je sigurna da je pređašnji tepih bio obični beli čupavac.
-Aha, zar nije cakano? Mada me i dalje čudi što me Sneki nije oljuštila umesto te živuljke, trebalo mi je vremena da je ubedim.
Džo s užasom shvata.
-Ovo je prava koža?!
Dea je belo gleda, nakon par dugačkih trenutaka trepće i upitno izvija obrve. Kao da je zaprepaštena što Džo pita tako očiglednu stvar.
-Naravno. Medved, čini mi se. Nije ni bitno.
-Dea, jebote!
Džo se oseća krivom zbog činjenice da praktično gazi mrtvu životinju i sklanja se na deo bez tepiha, na parket. Dea i Derdra je gledaju identičnim, krajnje šokiranim pogledima.
-Kako?! Samo mi reci kako si to uspela?
-Lako, nađeš lovačko udruženje koje ionako po želji klijenta lovi, kuva, peče ili, ipak, guli određenu životinju po određenoj ceni i voila! Evo ga!
Dea vrhom nožnog prsta dotiče kožuh na podu njene sobe.
-Kako si uspela da nagovoriš svoje na takvu glupost, to te pitam! To je čisto iživljavanje!
Deina obrva ostaje ironično podignuta. Prstima odsutno prelazi po Derdrinim leđima. Derdra bi verovatno takođe izvila obrve, kad bi ih imala.
-Nju, nju, nju... Džo, ti toliko smaraš sa sitnicama da je to neopisivo. Htela sam - dobila sam. Tako to ide. Ne znam kakve crtaće si gledala ali moji nisu sveci iz crkvenog kalendara koji žive isključivo u blaženom miru, dobročinstvu i tim stvarima.

-Hoćeš da mi kažeš da je sirota životinja ubijena...
Posebno naglašava reč "ubijena".
-...zbog toga što se jednoj Dei Mammon javilo da ima pravo krzno umesto tepiha?
Dea naslućuje Jovanin bol i bes zbog ubijenog medveda.
-Vidiš kako sve shvatiš kad želiš. Zato sirota Dea Mammon sada ima vrh sobu. A i Derdri se sviđa, znaš već da ona gotivi valjanje po podu.
Nevino se smeška dok prilazi ladici koja joj je služila kao štek slatkiša. Uzima dve čokoladice i koka kolu u limenci dok drugom rukom pažljivo pridržava Derdru. Mačka sa punom pažnjom posmatra sadržaj ladice, nageta preko ruke njene vlasnice. Čednim pogledom prati čokoladicu koju Dea pažljivo otvara.

Jovana uzdiše dok prekršta ruke, trudi se da joj glas zvuči najhladnije moguće.
-I? Kakve su to obaveze za vikend?
Dea se pretvara da je zauzeta proučavanjem nevidljive mrljice na Derdrinoj koži.
-Mm, nešto kao dodatni trening.
-Kakav to?
Trening mma.
-Pf, ne znam. Videću.
Postoji jedna mana koju vole samo oni koji je poseduju. Moć laganja u sekundi. Izmišljanja tako uverljive priče koja može potpuno zbuniti sagovornika ili ga uljuljati u isto tako lažnu sigurnost. Priču prilagođavate sebi, onako kako vi želite. Za sve one koji su je poznavali, Dea je bila nenadmašna u tome. Skoro nikome nije pošlo za rukom da pogodi njenu lažnu priču u "Dve istine-jedna laž'. S tim što je Dea odjednom izgubila taj čarobni, divni dar baš tog jutra kad joj je najviše trebao.
-Dea, šta to kriješ od mene?
-Džo, odjebi. U redu? Idem u kupatilo.

-Dea, stani. Sačekaj.
Džo se tera da bude smirena. Dea zastaje u pola koraka i s visine je gleda, očigledno neraspoložena za bilo kakav razgovor.
-Šta hoćeš?
Džo cedi osmeh iz sebe.
-Ne želim da se svađamo, ok?
-Patetična si...
Pevuši Dea dok ponovo koluta očima.
-Neka sam. Važno mi je da znaš da ne želim da te gnjavim, samo da budem sigurna da je sve u redu s našim prijateljstvom.
-Da, šta god.
Obe zaćute.
-Okej onda, idi u kupatilo. E da, danas idemo u skejt park!
Dea je gleda kao da je upravo pljunula a potom polizala sopstvenu pljuvačku. Zatvara oči i duboko udiše.
-Nisam to čula, u redu? Idem sad da se tuširam, a kad se vratim pravićemo se da ovo nisi izgovorila i da je sve to bio samo moj loš trip.
Džo joj ne odgovara, pušta je da održi njenu malu predstavu i ode. Ali, u skejt park će ići makar morala lično da je nosi, zajedno sa njenom zlobnom mačkom.

Boga mi... zadovoljna sam, nije da nisam.
Nadam se da ćete i vi biti.
Do narednog čitanja. ❤
#JaDošla