Podne je još daleko, a jutarnja svežina već se povukla pred toplim sunčevim zracima čineći vazduh teškim, pomalo zagušljivim. Dei Mammon se, naprotiv, činio lakim i mirisnim kao da je zaspala nasred bolno zelenog proplanka najmirisnijeg bilja, čiji listovi žedno upijaju sunčevu toplotu, postajući još mirisniji i svežiji. Svet joj je izgledao lep kao nikad do tada, čak i u zamci gradskog sivila i buke. Poslednji put kad joj se činilo da je tako lako udisati, da je tako lepo živeti, bila je noć i sedela je na naslonu klupe iza srednje škole, zajedno sa Darkom. I ostalo joj je sasvim dovoljno zdravog razuma da prepozna i shvati da vazduh nije ništa drugačiji nego juče, i da je juče sijalo isto ovo sunce. Sad tek shvata da bi sirota Džo, da je sada vidi i nekim nesrećnim slučajem dozna šta joj se sve mota po glavi, završila u sobi mekih zidova, ruku prekrštenih na grudima, sputanih ludačkom košuljom. Tek danas je, izgleda, Mammonovo derište shvatilo da se zaljubilo. I shvatilo da je neko zaljubljen u njega. A šta je lepše od obostrane ljubavi, pogotovo u tom blaženom periodu mladosti i ludosti?

-Znači, Marinković?
Zvonki glas joj se nepozvan meša sa mislima, nežno ih raspršivši u komade. Kao mokrim sunđerom po sredini table koja se čini kao potpuno bela, cela ispisana kredom.
-Mhm...
Zagonetno se osmehuje prilici koja korača pored nje i lukavo je posmatra ispod oka, znalački se osmehujući. Ako je do sada smatrala Džo belom polovinom svog Jin Jang znaka, devojku pored nje trebala bi posmatrati kao polovinu svoje duše koju čak ni Darko ne bi mogao da zameni. Njena duhovna posestrima, u šali i spiritualna životinja, životna saputnica, davno izgubljena i nikad nađena starija sestra. Možda jedina osoba koja je u Dei izazivala naklonost kakvu je pokazivala isključivo Derdri. Dea je naprosto obožavala, a devojka je malo Mammonovo derište iskreno volela, smatrajući je u najmanju ruku mlađom sestrom, iako je već imala dve rođene. Zvala se Maja, i zasigurno je bila najlepša devojka u celom gradu.

Imala je retku, egzotičnu lepotu zbog koje je nalikovala najlepšim Indijkama i najmističnijim Indijankama. Podjednako prirodno i vulgarno lepo bi joj stajala odeća od kože, divlje raspuštena kosa i nakit od neuglačanih kristala iz utrobe zemlje i najfinije tkanine sarija opšivene zlatom, crvena boja na čelu i u kosi dok pleše sva okićena draguljima. Kad su se tek upoznale, Dea je pomislila kako je Maja podseća na Pokahontas. Imala je isti veo duge, mirisne kose kao najlepša Diznijeva princeza, gospodarica sloboda. Ne baš gavran crne, ali tamne boje čokolade. Imale su istu boju kože, poput svetlog cimeta. Oivičene gustim trepuškama, oči riđe boje ćilibara živo su blistale, izgledajući kao da gledaju direktno u dušu sagovornika. Oblo lice je bilo tako nežno, svaka crta na njemu je podsećala na oprezan, drhtav pokret umetnika dok skicira olovkom, meka i odmerena. Stapale su se jedna sa drugom tako neprimetno i nežno da je svaki gest koji bi napravila delovao ljupko, bez obzira na to da li bi izvila obrvu ili zamišljeno napućila usne. Držala se skoro aristokratski poput Dee samo sa manje gordosti. Delovala je tako tiho i mirno, istovremeno i odlučno. Bila je nešto viša od Dee, jednako zgodna poput nje. No, Maja je bila ta koja je prirodno obdarena oblinama. Deino telo je vidno bilo u treningu, mišićavije i nešto gipkije.
Veliki broj ljudi primećivao je da Maja i Dea liče, da je Dea nešto mlađa Majina kopija. I zaista, u trenucima kada bi se iz dosade dve devojke obukle identično i slično se našminkale, jedinu razliku između njih pravile bi boja i dužina kose, te Deina bleda put. Tek kasnije bi se primetila razlika između Majinog mirnog, blagog lica i Deinih očiju, prezrivo poluskolpljenih i blago stisnutih usana.

-Znaš da mi ne bi palo na pamet to...
Dea uvređeno pući usta, ošinuvši je lažno besnim ljutitim pogledom. I njoj samoj deluje neverovatno to kako se odjednom našla u tom ludilu u kom je na kraju ispala do ušiju zaljubljena. Sve sa Darkom.
-Šta to?
Maja se nežno osmehuje, blago vrteći glavom.
-Sve to sa vas dvoje. Previše ste slični, što je blago rečeno pogubno. Ja bih prva rekla da biste se vas dvoje pre poklali nego što biste se smuvali, uzevši vaše zajebane naravi u obzir.
Dea neprimetno, ponosno istura bradu. Zaista, jesu slični. Samo što je ona smatrala tu sličnost razlogom zbog kog im je tako lepo dok su skupa. Zabavilo je drugačije razmišljanje njene drage prijateljice. Ili čak Jovanino mišljenje da bi joj Darko naudio. Kako da ne!
-Nismo se smuvali, dozvoli.
Maja prevrće očima dok Dea zabavljeno prstom naglašava svoje reči. Istina, još uvek nisu, iako je i njima samima postalo više nego očigledno kako stoje stvari.
-Po svemu što čujem, kurac moj niste! Pitanje je trenutka!
Dea sleže ramenima te obe zaćute.
-Mada, to ne mora da znači. Ono što sam rekla za klanje i to.
Maja nastavlja sa primetnim sjajem u očima koji je nagoveštavao samo mini-katastrofu.
-Ima još zanimljivih situacija u kojima treba da utvrdite da li se slažete ili ćete se međusobno poubijati.
Posebno naglašava reč "zanimljivih", nedvosmisleno upućujući na šta tačno misli. Dea suzbija napad smeha, praveći se da joj je neprijatno.
-Prostakušo!
Maja se naivno osmehuje, nastavljajući igru pretvaranja. Zna da je ubola pravo u centar.
-Odavno se tebi po glavi motaju grešne misli s njim.
-Da ne kažem "bludne".
Odobrava Dea klimajući glavom.

Koračale su stazom utabane, suve zemlje oivičene urednim travnjakom, nešto slabije održavanim na ivicama gde su vlati trave bile potpuno retke i sparušene. Pored travnjaka kružni, ograđen prostor. Jednostavna drvena ograda i ugažena zemlja sa utisnutim tragovima potkovica tu i tamo. Ograda je bila otvorena i blago se klatila na slabom povetarcu.
-Znaš da ga poznajem, jebote? I to, ono, odavno.
Maja prekida tišinu ushićenim glasom. Tek sad joj pada na pamet ono što je zapravo celo vreme htela da kaže Dei.
-Darka? Ne seri!
Smeju se kao da uzvikuju najprljaviju tajnu na sav glas. Dei se na licu primećuju tragovi neverice.
-Otkud to?
Maja blago sleže ramenima, usput vežući svoju dugu kosu u niski rep.
-Sećaš se da sam u srednjoi stalno blejala u "Drami"?
-Dobro?
-E, on je jedno vreme dolazio tu. Ali ništa bitno, možda smo par puta popričali i pili kafu. Baš mi je bio gotivan tada.
Deu ne čudi Majino pozitivno mišljenje. Ima utisak da na svetu postoji samo jedna jedina osoba kojoj se Darko ne dopada. I ta osoba što pre mora da leti iz Deinog života. No, o tome će kasnije da razmišlja.

-I? Plan je?
Dea se pravi nevešta. Zapravo samo odlaže minijaturni trenutak sreće, stavljajući se na slatke muke.
-Kakav plan?
Maja oštro uzdiše pokazajući da je iznervirana.
-Mrš! Plan, Dea! Dečko je doveo lika da ti svira ispod prozora, i? Šta dalje?
-A, to...
Naredni deo, glumljenje ravnodušnosti.
-Doći će po mene posle.
Maja je nestrpljivo prekida.
-Znači ja ti nosim opremu?
-Tako nekako. Znači, dolazi po mene i idemo negde, to je sve.
Maja slaže bljutavu, kao razneženu grimasu.
-Oo, to je tako slatko! Idite vi i srećno se žvalavite dalje od konjskih govana, a ja ću ti tegliti torbu sa opremom.
Ushićeno tapše rukama, tik dodirujući vrhove prstiju. Namerno pušta da joj glas zvuči piskavo i iritantno, nastojeći da se njena drugarica posrami, što je, izgleda, teško izvodivo.
-Dobro de, smrade ljudski. Nemam pojma šta ćemo raditi, ali taj deo o žvalavljenju s njim mi se dopada.
Nasmejane ulaze u svlačionicu koja ih dočekuje prazna iako, zasigurno, nisu jedine u današnjem terminu.
-Ma, reci bre! Realno, ko se još prima na glumljenje sveca danas? Niko!
Dea se osmehuje uglom usne dok prevlači majicu preko glave, pokazujući tako zategnuti stomak i poprilično lep, poprilično skup grudnjak crne boje.
-Treba biti iskren.
Obe odobravajuće klimnu glavom, postupajući kao da se radi o elementarnoj stvari koja se ni po koju cenu ne menja.

**********

Škola jahanja "Prestige" bila je jedno od onoh zadovoljstava "više klase". Jedan od prvih pokazatelja toga bila je činjenica da ne pripada okrugu gradskog hipodroma kao ostalih pet-šest škola. Imala je zaseban, mini hipodrom koji je služio uglavnom za treniranje mladih galopera, zaseban prostor sa preprekama i ogroman kompleks kućica i zgrada različitih namena. Sasvim je sigurno da se, kada je u pitanju Dea, kao ćerka Daniela Mammona, nikako nije moglo dovesti u pitanje koja škola jahanja će imati tu privilegiju da je stavi na spisak svojih učenika. Maja, kao ćerka iz ugledne porodice advokata, imala je priliku da ostane nerazdvojna sa njom i na tom polju. Zajedno su jahale skoro četiri godine. Pre toga, Dea je sa nepunih sedam godina prvi put uzjahala, no, to je već druga priča. Razgovor se proredio dok su se presvlačile, delovalo je kao da se samo blesavo kikoću bez razloga. Radnju koja inače traje nepuna dva minuta, uspele su da produže na skoro petnaest. Delom zbog toga što je Dea neprestano izvodila pokrete trbušnog plesa ispred ogledala, blentavo se kreveljeći, delom zbog toga što je Maja polugola imitirala poznate pevačice, zamišljajući da je u spotu. Izašavši iz svlačionice, izgledale su prelepo, ozbiljno i možda, samo možda, nekako starije.

Obe su imale niski rep. Majin je skoro doticao zadnjicu, a Dein je dopirao tek do lopatica. I jedna i druga imale su bele, jahaće pantalone i crne čizme za jahanje. Dopirale su sve do kolena, urađene od vrtoglavo skupe kože, sa diskretnim logom firme na tankoj, zlatnoj pločici tik ispod kolena, poklon Deine majke za njih dve, ne seća se tačno povodom čega. Maja je navukla džemper svetle boje šampanjca, mekan i udoban, lepo uparen sa belim, takođe kožnim rukavicama. U hodu su stavile džokejske kacige. Još dok su prilazile štali osetile su blagi vonj sena i konja koji su glasno rzali. Kao iskusni jahači, imale su slobodu da same izvedu i pripreme svoje konje. U kompleksu su bile tri odvojene štale sa po šest bokseva u kojima su bike smeštene plemenite životinje. U ovoj, bar četiri konja su, na neki način, pripadala Dei. Jedan od njih, potpuno njen. Maja s osmehom prilazi engleskom, punokrvnom galoperu u prvom boksu sa leve strane ulaza, nežno cokćući jezikom, rukama gladeći nežnu njušku rasne životinje.
-Reklo bi se da sam mu nedostajala.
Zvao se Grand Tango, tamo u nekim papirima. Maja ga je, kao većina ostalih, zvala Toni. Životinja je sanjivo treptala krupnim, bistrim očima, njuške utisnute u devojčin dlan. Dea je zastala pored nje, s nežnim osmehom mu protrljavši vrat pesnicom. Toni nije pripadao Maji kao što su neki konji pripadali Mammonovima koji su plaćali velike pare školi da bi im ustupala bokseve za njih i da bi njeni zaposleni brinuli o njima. Ali njega je najviše volela i sasvim sigurno imala najjaču izgrađenu vezu s njim. Ostavivši je da izvede konja iz boksa, Dea nastavlja do kraja, do poslednjeg boksa sa desne strane. Natprirodnom snagom se suzdržala da ne vrisne, videvši otvorena vrata boksa i praznu, ugaženu slamu na podu.

-Gde je, kog kurca, moj konj?!
Bespotrebno je napomenuti da je posebno naglasila psovku i prisvojni pridev, istovremeno, u ritmu udarajući korbačem u čizmu. Ovlašno pogledavši prostor za opremu, primećuje da njena takođe nedostaje. Besnim korakom prolazi pored Maje koja temeljno timari Tonija i upitno je gleda, svesna da će, postavi li joj ijedno pitanje, pokrenuti nezaustavljivi uragan. Uznemireni njenim besom i bukom koju je napravila, konji se oprezno odmiču u donje delove bokseva, nervozno trzajući glavama.
-Nema Bećara!
Dea snažno udara nogom o pod na šta Toni pravi par koraka unazad, pre nego što ga Maja umiri. Nakon njega, prelazi na Deu.
-Sačekaj da ga osedlam i idemo zajedno u manjež.
Dea ne odgovara, ali se naslanja na zid i dalje razjarena poput tigra. Vodeći računa da što pažljivije opremi svog konja, Maja mu polako navlači uzde i posebno nežno stavlja glomazno sedlo. Potom se spretno oslanja na uzengiju i penje na njega. Dea se nestrpljivo penje iza nje, elegantno prebacivši nogu preko noge, ruke skoro neprimetno prislonivši tamnokosoj na ramena. Uz laki dodir petama, konj poslušno kreće kasom.

Da je nekako mogla sprečiti Deu da pogleda ka manježu za treninge, uradila bi to. Instruktor, mlađi dečko, ali neverovatno iskusan sa konjima, pomagao je u lonžiranju devojčici. Jahala je Deinog konja. Iste rase kao Toni, mišićavog tela i vitkih, snažnih nogu. Istezao je labuđi vrat kao da ga namerno, ponosno pokazuje svima, visoko dižući kopita. Tamna, smeđa dlaka na suncu se presijavala, na trenutke postajući riđa. Na zadnjim nogama, skoro do pola imao je kao sneg belu dlaku, nalik na dve jednake, meke čarapice. Maja nije stigla da se snađe, a Dea je već elegantno skliznula sa konja, opasno odmerenim koracima krenuvši ka samom centru manježa.
-Sad ću da napravim skandal.
Tiho mrmlja. Brže-bolje, Maja kreće za njom, privezavši pre toga Tonijeve dizgine za ogradu. Već kasni, neočekivano grubo, Dea grabi uzde za lonžiranje iz ruku mladog trenera i ne pogledavši ga, oštro cokćući jezikom, kreće ka konju koji se zaustavio na poznati zvuk. Polako mu prilazi, potpuno ignorišući devojčicu na njegovim leđima, skoro potpuno priljubivši svoj obraz uz snažan, a opet nežan vrat krupne životinje.
-Mir...
Tiho mu je šapnula, približivši otvoreni dlan njegovoj njušci da bi je osetio, prepoznao da je to ona. A potom, naglo uozbiljivši razneženo lice, zapovednim glasom koji je ledio krv u žilama se obraća devojčici, streljajući je pogledom.
-Silazi!
Iako znatno mlađa, pokušava da se pobuni.
-Nisam završila čas! Hajde, Bećar!
-Ni koraka, Bećare!
U trenutku seče devojčicinu komandu, lagano gubeći strpljenje. Potom stišava glas do granice na kojoj zvuči kao siktanje zmije otrovnice.
-Gubim strpljenje, mala rugobo! Dajem ti tri sekunde da odjebeš od mog konja, inače ćeš završiti u govnima. Doslovno, u govnima!

Zadnja rečenica joj prerasta u histeriju. Pogotovo nakon što oseti mušku ruku na ramenu koja je nežno povlači nazad.
-Pobogu, gospođice!
Maja je odmah iza njega, takođe usredsređena na zbunjeno dete.
-Siđi već jednom!
Pruža joj ruku, kao da bi joj pomogla, i sama se blago suzdržavajući da je ne povuče na zemlju.
-Sad se skloni! Iz ovih stopa! Ćao-ćao!
Nezainteresovana za sledeći potez devojčice, približava se Dei i Mladenu, treneru.
-Mislim da sam prilično jasno rekla da ovaj konj služi samo za moje treninge!
Nesrećni momak, ne znajući šta ga je snašlo, traži opravdanje.
-Ali... Bećar je jedini konj koji je tako istreniran da može poslužiti za časove početnika! Ona nam je najmlađi član j...
-Prvo, Bećar je moj konj! Shvataš? Doslovno moj! Ovde je jer vam moj otac plaća da ga negujete, uz jasnu napomenu da sam ja jedina koja ga jaše! A drugo, može ona da bude najmlađa koliko hoće, i da bude početnik koliko hoće, ali zapamti, ja sam ta kojoj ovde ugađaš! A sad se gubi odavde, želim da počnem svoj čas!
Nadmeno isturivši bradu, spretno se penje u sedlo svog konja, pažljivo dohvativši dizgine.
-Pomozi mi oko uzengija, hoćeš?
Nežno se obraća Maji koja ćutke klima glavom, krenuvši da ih namešta na pravu dužinu. Shvativši da je Mladen još tu, Dea kao usputno nastavlja.
-Još nešto, budi siguran da će direktor, a i moj otac, a bogami i još neko čuti za ovo! Budi srećan ako ostaneš ovde bar kao volonter!
"Još neko" je deo rečenice koji je najviše uznemirio sirotog momka. Nije bilo potrebe da se pominje to ime, a neraskidivo ne bilo vezano za najkvalitetnija grla koja su imali, a opet nisu bila njihova.

Sačekavši da joj se Maja približi na Toniju, i dalje sva uzdrhtala od besa, Dea nežno zadaje komandu svom golemom ljubimcu.
-Kas, Bećar!
Maja istovremeno daje komandu svom konju.
-Ne zaboravi, unutrašnji jahač skreće prvi.
Kao usputno joj dodaje Dea, savršeno održavajući tempo sa Bećarom.
-Ti ne zaboravi na unutrašnju nogu.
Uz osmeh odgovara prelepa devojka, već opuštenija. A ne greši da bura tek dolazi.
-Ne mogu da verujem! Imaju jedan posao i zaseru ga!
Dea premešta korbač, kratki kožni bič, iz leve u desnu ruku.
-De, de, uradila si šta si naumila. Mala teško da će se vratiti posle ovoga, ja prva ne bih.
-I ne treba!
-Ne budi zlobna sad.
Dea je uvređeno gleda.
-Na čijoj si ti strani, izvini?
Maja nežno povlači levu ruku u stranu da bi skrenula par sekundi pre Dee.
-Pobogu, devojko! Na čijoj strani? Oterala si je i kraj priče, da nećeš možda da je juriš okolo i potapaš je u korita sa vodom?
-U govna ću!
Zlovoljno odgovara Mammonova, nedefinisano u šali ili ozbiljna.
-Beznadežan si slučaj, mala. Idemo na prepreke?
-Prva sam!

Najednom raspoložena, Dea neprimetno ubrzava. Manjež je bio prostran, oblika izdužene elipse. Kroz centar su se nizale prepreke u dva reda, u svakom po dve, u razmaku od par metara jedna od druge. Prva prepreka bila je klasična prepreka za vežbe, napravljena od četiri dugačke prečke, jedna iznad druge pričvršćene između dva stuba, nešto niža od metar ipo. Dea se kasom odvaja što više može da bi uzela zgodan zalet za skok. Kratko ošinuvši konja bičem, daje mu znak za brži tempo, ustremivši se ka prepreci. U magičnom, skoro hipnotišućem momentu kada je trebao da skoči, Bećar naglo skreće u stranu, usporivši kas i odbivši poslušnost. Na stvarnom takmičenju, kazneni bodovi za ovakav postupak konja bili su ravni diskvalifikaciji. Bila je to sramota jahača. Maja razmenjuje zbunjeni pogled sa Deom. Bećar jeste bio prvenstveno galoperski konj, ali prepreke su mu odlično išle, i preskakao je uvek tačno, bez odbijanja i retko sa greškama.
-Da probamo opet.
Dea ga vodi nazad ka početnoj tački. Konj poslušno hvata zalet, skoro zasigurno spreman za skok. U poslednjem trenutku se propinje. Manje iskusan jahač bi verovatno bio značen iz sedla. Jahač je ipak bila Dea, i već je počinjala da gubi nerve.
-Bećar!
Zamahuje bičem kao da će ga udariti, znajući da to mrzi. Dobar jahač mora poznavati svog konja i biti mu prisan. Isto tako, ne sme oklevati. Za poslušnost sledi nagrada, za greške kazna. Konjsko poverenje se stiče kada ga naterate da vas posluša, konj mora znati da je potčinjen ali da mu gospodar neće nauditi svojim komandama. Konj se uplašeno trza, blago se propinjući i ponovo odstupivši od prepreke.

-Ne vredi, mala ga je uništila za danas.
Maja saosećajno dobacuje sa strane.
-Ni dizgine mu nisu lepo nameštene. Da l' stvarno treba da ubijem nekoga danas? Poslednji pokušaj.
Ovaj put se ne trudi da bude nežna, da odradi pola posle i prepusti svom izvanrednom konju ostatak. Vodiće ovaj skok do kraja, makar završila u pesku, prepreka će biti savladana. Skraćuje dizgine uskrativši mu slobodu, usmerivši ga nepogrešivo na prepreku. Grublje ga podbada nogama, istovremeno ga ponovo, snažno ošinuvši po sapima, što gotovo nikad nije činila jer nije bilo potrebe ga tim. Osetila je da okleva malo pre prepreke i opet ponovila komandu. U sledećem trenutku, bili su u vazduhu.
-Malo prebrz zalet, ali lepo!
Pohvaljuje je Maja, nakon što Dea zadovoljno prođe ispred nje, ponosno paradirajući.
-Tvoj red. Moj trening je gotov što se mene tiče. Ovaj momak nije ga skokove danas. Zapravo, vodim ga pravo u štalu.
Maja joj upućuje upitan pogled preko ramena, krenuvši ka polaznoj tački za skok.
-Imam razgovor sa direktorom da obavim.
Potom, uz nestašan osmeh dodaje.
-Pre nego što odem da se srećno žvalavim sa najsavršenijim momkom u gradu!

Ja došla, bolje da nisam.
Ako ima potrebe, objasniću par termina iz dela.
Manjež-prostor za jahanje, često sa peščanom podlogom.
Uzengije-deo sedla na koji se oslanja vrh stopala.
Dizgine-deo uzde koji ide oko vrata, jahač njima upravlja.
Iskreno, nedostajala mi je Dea. I Darko mi nedostaje but polako, imamo još malo do njihovog susreta nakon epizode sa sviračem ispod prozora.
Do idućeg čitanja, mily moji 🖤🍸.