Iako je i ranije dolazila ovde, Dea je bila uzbuđena kao da je prvi put kročila u jedan od najlepših, a savršeno manje poznatih nargila barova u gradu. Poznavala mu je skoro svaki pedalj unutrašnjosti i letnje bašte ispred. Činilo joj se da je odjednom sve novo, sve drugačije nego poslednjeg puta kad je bila ovde. Polako se i sama navikavala da pored Darka često ima taj utisak da joj nešto sasvim poznato zastrani. I tako je zabavljala ta neobična pojava. Skoro koliko i njen šarmantni pratilac, sada zaista njen. Uprkos sivkastom, oblačnom nebu, raskošne fotelje prevučene bordo plišom nazirale su se iza rasplesanih belih baldahina iznad i sa svake strane bašte. Podjednako je volela da sedi i unutra i napolju, u oba slučaja čekala bi je meka fotelja sa jastučićima nalik na one koje je imala u sobi. Još lepše, nalikovali su orijentalnim jastucima od svile kakvi su nekad krasili odaje sultana u dalekoj Turskoj. Orijentalni duh bio je utisnut u svaki kutak lokala, čineći da mu se svi, voleli ga ili ne, dive na lepoti.

Unutrašnji deo bio je namerno zamračen, prozori zatamljeni. Osvetljavale su ga samo prigušene svetiljke na zidovima, tačno iznad stolova koji su razdvajali dve ili četiri fotelje. Kao i spoljašnji zid svetle, sivkaste boje, pod je bio rađen u granitu, samo u boji koja je nalikovala zagasitoj, crvenkasto-zemljanoj nijansi. Belim satenom koji je skrivao spoljni deo od pogleda imitirali su svileni, beli šator, istovremeno stvarajući božanstvenu hladovinu. Stočići u spoljnom delu nisu bili okrugli nego pravougaoni i niski, a fotelje su bile uglavnom namenjene za dve, možda i za tri osobe i uvek bi po jedna takva bila sa svake strane stola rađenog od tamnog drveta i staklene ploče na vrhu. Iz samog dna letnjeg dela dopirao je prijatni žubor vode koja je klokotala kroz nisku, kamenu fontanu.

Kao kruna ove palate, dolazio je on. Nadmen i bezobrazno siguran u svaki, pa i onaj najmanji gest koji je pravio. Iskosa ga je posmatrala, pomišljajući na to koliko je dečko pored nje zapravo neverovatan. Neverovatno lep i šarmantan, neverovatno iritantnog, ali privlačnog držanja. I osmeha, ako je smela da doda. Na stolu ispred njih šepurila se nargila visokog, kruškastog ćupa od mutnog stakla, smeštena između dve činije sveže, voćne salate. Voćke su širile i mirise i boje koji su se mešali u vrtoglavo primamljive smeše u vazduhu. I ova nargila je glasno, melodično klokotala dok je devojka povlačila dim, vitkim prstima pridržavajući gumeno crevo boje limete. Ukus je podsećao na breskvu i lepio joj se za nepce kao gusti sirup koji naglo postaje gorak a ostavlja joj usne ledenohladnim dok izbacuje gusti veo dima.

Čar njihovog boravka tu bila je u tome što su opet bili potpuno sami. Ljudi su u popodnevnim časovima izbegavali skoro svaki nargila bar u gradu, a uveče bi ih skoro dupke napunili. Ovaj je i u noćima često bio usamljen. Konobar je delovao nezainteresovan za njih, ćutke ih je usluživao i nije mnogo zapitkivao i ometao. Nakon što im je doneo porudžbinu, prišao im je još samo jednom nekoliko minuta kasnije, ostavivši još jednu nargilu na stolu, ovaj put crnu, nekako zlokobnu i neprivlačnu. Voda u ćupu se nije videla jer je bio u matiranoj, crnoj boji. Na samom vrhu, iznad žara, stajala je zasečena narandža čiji se sok skoro neprimetno slivao natapajući pomalo žar, onda cureći do ukusa, mešajući aromu jedne voćke sa drugom. Posmatrajući Darka koji poseže za crnom nargilom, Dei pada na pamet kako bi njemu više odgovarala gorčina limuna. Kiselina koja te najpre odbije a onda te tera da razmišljaš o njoj, da teraš sebe da je opet isprobavaš dok ne vidiš možeš li je zaista podneti. Svakako, nijedno od njih dvoje nije biralo, drugu nargilu naručili su samo na njeno insistiranje.

**********

-Od kad ti naručuješ slabiji ukus za nargilu?
Konobar svetle, smeđe kose začuđeno je izvio obrve nakon što se pozdravio sa Darkom i zabeležio šta sve treba da donese njemu i njegovoj, takođe poznatoj, prijateljici.
-Ne bih da se ova dama ošamuti.
Darka su očigledno poznavali i ovde, ne samo njega već i njegove porudžbine. Ova svakako nije bila njegov stil. Mada, istini za volju, žensko društvo takođe nije bilo njegov stil kada bi dolazio ovamo. Dea je njegov izazivački osmeh kojim je pecnuo lako izignorisala, prećutavši mu da je i ranije dolazila ovde i da su male šanse da joj jača nargila naškodi. Konobara je sasvim dobro poznavala ali on je, verovatno zbog Darka, odlučio da se ipak pravi nevešt i ponaša se kao da je prvi put vidi. Poštovala je njegovu igru. Zbog perioda u kom je Dea zaista često svraćala tu, zapazio je ne samo on, nego i momak iz druge smene. Pomalo joj se upucavajući, uspeli su da ostvare neku priču s njom. Iskreno, bila je pravi mali laf koji ih je lako mogao zasmejati. Ali ništa više od toga, niti su se usuđivali da pređu granicu niti  im je davala čak i zrnce nade da bi se potrudili. Ali da, bila je jedan od dražih gostiju.

-Stvarno, Darko? Slabija šiša?
Pita ga nakon što se konobar udaljio. I dalje je dirnuta njegovom osobinom da bez naročitih problema uskrati sopstveno zadovoljstvo da bi njoj uhodio. No, činilo joj se da je malo preterao sada.
-Za početak ću pratiti tebe, onda prelazimo na moje ukuse, mala Mammonova.
Vragolasto joj namiguje uspevši istovrememo da je nasmeje i natera je da ga, praveći se ljuta, odgurne od sebe.
-Razvratniče!
Još uvek sa blagim smeškom, uzvraća joj odgurivanje, skoro upola slabije od njenog a uspeva da je umalo obori. Uz neodoljivo nadurenu facu, sklanja njegovu ruku od sebe. Iako je ni najmanje nije povredio niti uznemirio, oseća potrebu da joj se izvini nežnim poljupcem u obraz.
-Dođi, 'ajde.
Blago podiže svoju ruku napravivši još mesta pored sebe. Skoro odmah se približava skroz do njega i grli mu vrat uz zvuk čistog zadovoljstva.
-Ali znam da ti ne odgovara tako.
Odvaja glavu samo toliko da može da ga pogleda.
-Ja bih baš rekao da mi odgovara u potpunosti.
Uverava je dok mu dlan klizi linijom između leđa i struka. Beskrajno zabavnim smatra njeno lice koje konačno poprima pravi izgled, namršten.
-Marinkoviću, prekini da me zajebavaš i naruči nam pravu šišu!

**********

Prava nargila je stigla nakon nekog vremena. Šta je drugo mogao? Osim da prezrivo prevrne očima na Deinu šalu da će mu, ako bude dobar, ostaviti par dimova na kraju. Naravno da su završili tako što je ona uživala u slabijoj, a on u jačoj. Izgovor joj je bio da ne voli taj ukus. Nije ni imala nameru da se preterano bavi njom, bilo joj je važno da oboje u potpunosti uživaju. Bila je to dobitna kombinacija. Imala je celu nargilu za sebe i priliku da do mile volje posmatra Darka. Da gleda kako mu lice deluje još strože dok povlači dim i kako mu se vilica najpre stegne na trenutak pre nego što ispusti gusti, beličasti dim.

-Mogu li da te pitam nešto?
Zainteresovano je usmerio pogled na nju.
-Kaži, malena?
Delovao je dovoljno raspoloženo i razgovorljivo te je odlučila da je sada možda najbolja prilika da ga pita i napokon završi sa celom pričom.
-Da li si nekad uradio nešto Jovani? Bilo šta?
Skrenuo je pogled, zamišljeno povukavši još jedan dim. Skoro da nije odvojio kraj creva od usana dok ga je ispuštao.
-Darko... možeš da mi kažeš, znaš? Samo... samo nemoj da lažeš, dobro?
Iznenađeno je opet pogledao.
-Nemam nijedan razlog da te lažem, Dea. Bilo bi lepo da zapamtiš to.
Zastao je na par trenutaka.
-Što se tvoje napasti od drugarice tiče, stvarno nisam imao priliku da se posvađam s njom ili sa bilo kim od njenih...
Nije završio rečenicu. Deluje kao da je zaboravio njen kraj ili izgubio interesovanje da je završi.
-Njenih?
-Prijatelja, Dea. Njenih dragih osoba zbog kojih bi mogla da me mrzi. Još gore, nisam siguran ni na koju osobu tačno mislimo. Ako je to ona tvoja smotana drugarica koja ide na rukomet onda definitivno ne, nikad nismo ni razgovarali.
Neobično lako joj je palo da prećuti to što je Jovanu nazvao smotanom. Nekad, ranije, besnela bi i izričito zahtevala da povuče reč. Sad je nije bilo briga.
-Opet neki problem sa njom?
Postavio joj je pitanje kratko uhvativši njen pogled.
-Pa...
-Molim te, Dea.
Prevrnuo je očima.
-Stvarno misliš da moraš da biraš reči? Toliko osetljivo izgledam?
Ohrabrujuće se nasmešio. Ponovo se privila uz njega, skrivajući osmeh na sopstvenom licu.
-Mrzi te.
-Mislim da mogu da preživim to.

Zaustila je da ga pita još nešto ali je preduhitrio, prepredeno je pogledavši u oči.
-Jesi nekad probala da deliš dim?
Par sekundi je ostala potpuno zbunjena.
-Da...?
Prevrnuo je očima sa smeškom, a ona joj polako objasnio.
-Da deliš dim, blesava. Povučeš malo više dima i podeliš ga drugoj osobi.
Stišao je glas blago se nagnuvši ka njoj.
-Slično kao poljubac.
Kut usne mu se ležerno izvio u stranu posmatrajući kako joj crvenilo cveta ispod blede kože, razlivajući joj se po obrazima. Ruka mu se preko naslona prikrada njenom vratu smeštajući se iza njega. Prstima joj nežno pomera kosu sve dok ne dotakne svilenkastu, toplu kožu. Prodorno je gleda u oči tražeći u njima najmanju naznaku straha ili bilo kakvog znaka da joj stvara nelagodu. Prestao bi istog onog trenutka kad bi ga ugledao. I sa dodirima, čak i sa pogledom ako joj smeta. Pristaje na sve i prestao bi sa svim na njen najmanji pokret. Prilično neuobičajeno za njega, tuđe zadovoljstvo bilo mu je prioritet. I to je ono što razlikuje muškarca od klinca, i jednog džentlmena od dripca. Dama je ta koja mora da se oseća prijatno, bila ona dete, mlada devojka ili žena, Mammonova ćerka ili neka devojka koja je ćerka manje bogatog oca. U nizu nabrojanih muškaraca, Darko je možda bio sve od navedenog, od njegove volje zavisilo je kakav će biti.

U njenim očima, na njenom licu nije bilo nikakvog straha niti odbijanja. Zapravo, gledala ga je sa... željom? Iščekivanjem i onom uvek prisutnom nervozom. Čeka njegov potez. A čvrsto je rešio da ga neće povući sve dok ne čuje od nje da želi to. Sigurnim, jasnim glasom. Oprezno pomera ruku, dodiruje joj nežni, labuđi vrat koji se blago ježi. Borio se sam sa sobom da ga ne dotakne i pogledom, jer on bi doveo do neobuzdane želje da ga dotakne i usnama.
-Dea...
Tiho je izgovorio. Sam sebi je ponavljao njeno ime, terajući se da ga dobro upamti, da ga učvrsti u svoju podsvest. To je ima devojke koju ne želi i ne sme povrediti ni na koji način.
Lagano smanjuje razdaljinu između njih, njihovih lica, svestan da ga bolno prodorne, zelene oči napeto prate primećujući svaki njegov pokret.
-I?
Oči mu lete preko njenog lica. Nikad joj nije bio bliže, toliko blizu da primećuje mali ožiljak ispod njene desne obrve, skoro neprimetno udubljenje u koži. Nasmešio se dok je spuštao pogled ka njenim blago napućenim usnama, istovremeno im se približivši još malo.

-Moraš da mi kažeš, Dea.
Provokativno joj je šapnuo ne prekidajući svoju igru prstima sa njenim vratom. Druga ruka mu je nesvesno stezala crevo nargile. Postajao je sve nervozniji a nije imao pojma o razlogu te nesigurnosti.
-Pokaži mi.
Jedva da je čuo, više joj je pročitao sa usana ali bilo mu je dovoljno. Odmakao se od njenog lica tek toliko da povuče dim. Zadržao ga je osećajući poznato peckanje u grlu, skoro u samim plućima. Spustio je crevo u krilo i podigao dlan na njen obraz nežno ga prislonivši uz njenu kožu. Još jednom joj se zagledao u oči tražeći nesigurnost u njima. A zelenilo u koje je gledao odavalo mu je previše pomešanih osećanja. Da nije bilo tog gorućeg osećaja u grlu verovatno bi se povukao, sačekao bolji trenutak. Ovaj put ne, uticalo mu je na koncentraciju. Kao i njena blizina. Kao i njegova želja da to uradi.

Približio joj se toliko da joj je nežno okrznuo donju usnu svojom. Drhtaj se raširio njenim telom, uplašio ga je osećaj da ne bi mogao da se zaustavi kad bi mu to tražila. Sekunda ga je delila od nje. Dea je osetila grč u stomaku. Zaista grč, onaj koji boli. Znak njenog tela da nešto nije u redu. Bol je nagla i oštra, tera je da se trgne, povukavši se unazad. Darko je upitno gleda dok ubrzano diše, posegnuvši za časom vode. Koža joj se blago sija od znoja. Nije zbog njega, nešto drugo nije bilo u redu.
-Malena? Dobro si?
Nežno joj steže ruku dok mu ona upućuje zbunjen i sada zaista uplašen pogled. Pogled mu leti na njenu nargilu, grabi crevo i povlači dim. Skoro odmah oseti kratkotrajnu vrtoglavicu. Ukus je verovatno zagoreo. A slabašna i nežna kakva je bila, verovatno ga ja loše podnela.
-Hoćeš do toaleta?
Odmahuje glavom, udahnuvši duboko. Primećuje da se lagano trese, verovatno ima i mučninu.
-Ne. Samo... idemo kući, molim te.
Posmatrao je kako postiđeno skreće pogled dok sklanja pramen kose čiji kraj joj je doticao ključnu kost. Uz nesigurni osmeh je pružio ruku palcem i kažiprstom joj dodirujući bradu u nemoj želji da ga pogleda.
-Dobro si?
-Malo mi se vrti...
Do pre par minuta bila je sasvim u redu. Nikad se nije osećala ovako dok je pušila nargilu ili posle toga. Bilo joj je hladnjikavo i osećala je mučninu. Doslovno se osećala kao da će se onesvestiti.
-Idemo odavde, malena.

Nema vremena da razmišlja kuda ona zapravo želi da ide. Sama mu daje odgovor, nežno ga povukavši za ruku dok je ustajao.
-Ali da me ne ostavljaš...
-Idem da platim, ti sačekaj ispred i onda ćemo videti šta ćemo sa tobom. Dobro?
-Neću da me ostavljaš sad!
Ponovila je za nijansu glasnije dajući doznanja da je jedina opcija mesto gde će ponovo biti sami a da pritom nisu napolju. Jedino što mu je padalo na pamet bio je njegov stan. Ubrzo je izašao za njom zabrinuto joj se približivši. Dlanovima joj obuhvata obraze da bi ga pogledala. Osećaj krivice preplavljivao ga je sve više i više.
-Bolje?
Neodređeno je slegla ramenima.
-Možda malo.
Isfrustrirano je uzadhnuo.
-Biće sve u redu. Dođi.
Nežno joj naslanja ruku na leđa oprezno koračajući uz nju iako se osećala dosta stabilnije nego dok je sedela. Oboje su bili previše zahvalni na Darkovom autu koji su pokupili kad su krenuli iz parka. S olakšanjem je sela na suvozačevo mesto u Darkovom autu. Lep audijev model, svetlosive boje sa metalik odsjajem. Za razliku od džinovskog crnog džipa njenog oca, ovaj automobil bio je tako sveden, zaobljen i elegantan. Dopadljiv skoro koliko i njegov vozač.

Samo što je sada najmanje bila sposobna da razmišlja. Opet je sedela i osećala da bi svake sekunde mogla da povrati. Darko je zaobišao sa druge strane i zauzeo vozačevo mesto pokrećući motor. Pritiskom na dugme otvorio je prozor s njene strane i od hladnog vazduha koji joj je zapuhivao lice bilo joj je neznatno bolje. Okrenula se prema njemu uhvativši ga kako nervozno premešta pogled sa puta na nju i obrnuto. Nasmešila mu se nežno mu dotaknuvši ruku.
-Dobro sam.
Odgovorio joj je nedefinisanom gramasom neprimetno ubrzavši. Parkirao se ispred njegove zgrade nakon deset minuta vožnje. Pomogao joj je da izađe iako joj je iz minuta u minut bilo bolje. Pomalo se osećala krivom što je zbog nje morao da krene tako brzo. Prebacivala je sebi osećajući se kao slabašno derište.
-Dođi.
Nežno je povlači za ruku prenuvši je iz ne tako veselih misli. I nikad mu nije bila zahvalnija zbog toga. Uz slatki osećaj zadovoljstva skliznula je na ugaonu garnituru u njegovom dnevnom boravku. Zbog hladne, kožne površine, oklevala je da legne iako bi joj zasigurno najviše pijalo. Još uvek je drhtala.
-Evo.
Rekao je spuštajući mekano ćebe pored nje. Zahvalno ga je pogledala dok se umotavala u meki materijal nalik na pliš, odmah osetivši toplotu. 
-Da ti donesem nešto?
-Ništa, hvala ti. Bolje mi je, zaista.
Uveravala ga je ljupko se osmehujući dok mu je izraz lica i dalje bio sumnjičav. Nervozno je stiskao i opuštao pesnice pogledom šarajući po sobi, pitajući se čime bi još mogao da joj pruži maksimalnu udobnost i pomoć.

I dalje ogrnuta ćebetom, ustala je približivši mu se ali ga još uvek ne dodirujući.
-Dobro sam, Darko, stvarno to mislim. Na trenutak me spopala mučnina ali to je sve. Molim te, smiri se.
Potražila je njegovu ruku nežno je uzevši u svoju, osetivši kako se polako opušta. U tišini su se gledali, onim pogledima koji se upućuju samo jednoj osobi i koje samo jedna osoba razume. Pustivši mu ruku, oprezno mu je dodirnula obraz vrhovima prstiju, nežno njima klizeći prema kosi. Tišina i njen dodir skoro su ga uspavljivali, podsećali koliko je loše spavao poslednjih dana. Puštao je njene prste da mu prolaze kroz kosu uživajući u svakom momentu toga.
-Spava ti se?
Tiho ga je upitala ne prestajući da ga češka.
-M-m.
Promrmljao je zagledan u njeno lice, i dalje se pitajući kako joj je stvarno. I ona je razmišljala o njemu, isto kao on o njoj. Razmišljala je koliko joj je zapravo prirastao srcu za tako kratko vreme. Jedino što joj nije dalo mira bila je ta njegova skrivena, misteriozna strana ličnosti. Mučilo je to što govori malo a radi mnogo toga što se može protumačiti na hiljadu načina. Neizvesnost je mučila koliko i zabavljala. I još važnije, plašila se njegovih osećanja. Mogućnosti da su možda lažna ili da ih pogrešno tumači.

-Nisi me slagao danas?
Odjednom je progovorila neprestano ga mazeći.
-M?
-Danas, kad sam te pitala za Jovanu. Nisi slagao?
Isfrustrirano uzdahnuvši, povlači se malo dalje od njene ruke.
-Dea, tvoja glupava drugarica me apsolutno ne zanima kao ni bilo šta u vezi nje! Možeš li prestati da razmišljaš o njoj sada?
Po glasu bi rekla da ga njena sumnja možda povređuje, da mu je stalo da mu veruje.
-Darko, rekla sam ti da te ona mrzi.
-Pa?
-I znaš da bi popizdela da zna za sve ov...
Došlo mu je da vikne. Mrzeo je, mrzeo kad mu neko kvari planove. A ovo je bilo više od običnog plana. I niko, ponajmanje jedna Jovana, ne sme i neće mu stajati na putu.
-Onda budi pametnija od nje dok ti ne sjebe ovo, Dea. Šta je najgore što može da ti uradi? Da prestane da razgovara s tobom? Odlično, ti onda prekini prva sve i šutni je od sebe. Što dalje.
Ozbiljno je pogledao sa hladnoćom u očima koju nikad do tad nije videla. Bez problema, govorio joj je da ode, da se udalji od Jovane. I bila je apsolutno spremna da ga drage volje posluša. Možda je zvučao grubo, kao da daje ultimatum "on ili ona" ali nije bilo dovoljno da bi je udaljio od sebe. Sve je bilo na njegovoj strani. Ne bi više bilo Džoinog degeneričnog stila, glupe muzike i dosadnih filmova. Ne bi više bilo dežurne dobrice da joj smeta. A i Derdra je nije volela. Samo, treba joj malo mira da bi razmislila  o tome.

Uzdahnula je.
-Idemo da pojedemo nešto, m? Gde je kuhinja.
Očima joj je pokazao ka hodniku te je krenula za njim. Kuhinja je bila prelepa, iznenađujuće uredna.
-Što se mojih sposobnosti tiče, znam da napravim sendvič. Može?
Uz neprimetni smešak je klimnuo glavom, naslonivši se na dovratak kuhinje, pomno je posmatrajući. Primetivši ga, iznenađeno ga je pogledala.
-Šta radiš tu?
Uzvratio joj je iznenađen pogled, nije mu bilo jasno u čemu je tačno problem. Nasmešila mu se.
-Dolazim u dnevnu za minut. Čekaj me tamo.
-Čekam te ovde i pravim ti društvo. U čemu je problem?
Slegnula je ramenima.
-Ni u čemu? Čudno mi je.
I dalje nasmešena, leđima se odlonila na radnu ploču, gledajući ga prekrštenih ruku. Ćutke su se gledali par sekundi, a onda se opet okrenula da bi konačno probala da napravi i te sendviče. Zaboravila je, potpuno smetnula sa uma: od Darka se ne može pobeći, što želi to i dobije. Nije pokušala da beži od njega, a njegovu želju je osećala skoro u samom vazduhu. Koraci su mu meki dok gazi prema njoj, ali ih ipak čuje, oseća kako stoji iza nje. Toliko blizu da se ukipila, napetih čula i srca koje je pretilo da iskoči iz grudi.

-Šta ti je, malena?
Približio joj se još, sad je osećala njegovo telo uz svoje zbog čega je zadrhtala.
-Ne znam...
Tiho je odvratila, ovlašno ga pogledavši preko ramena.
-Treba da razgovaramo o nečemu?
-O čemu bismo?
Drhtavo je pitala ponovo skrenuvši pogled, praveći se da ne oseća ruku kojom joj je nežno dodirnuo struk, prstima klizeći naviše.
-O svemu što te muči, mala Mammonova.
Količina seksipila i provokacije u njegovom dubokom glasu bila je skoro neizdrživa. Oba dlana polaže na njena uska, obla ramena mazeći je od njih pa sve do lakta. Potom sporo klizi do njenih šaka, kao da joj na neki način brani da se odmakne od njega. Kao da je to uopšte htela.
-Ne znam šta mi se dešava, Darko.
Tiho je rekla posmatrajući svoju sitnu šaku koja je počivala na radnoj površini ispod njegove koja je bila skoro duplo veća.
-Nisi jedina.
Stiže joj odgovor nakon kog oseća kako joj "oslobađa" jednu ruku, klizeći nazad preko nje do vrata, ponovo ga otkrivajući, ovaj put mu je bliže nego malopre.

-Zašto to radiš?
Nežno preklapa njegovu ruku da bi je zaustavila. Potom nastavlja, pojašnjavajući postupak.
-Ti sad moraš da mi kažeš. I da, želim da čujem to.
-Zato što ne mogu više da odolim i zato što želim.
Toplota njegovih usana koje oseća ispod ušne školjke preseca joj tok misli. Pogotovo nakon što skoro zareži uz njenu kožu.
-I zato što ti ovo želiš.
Zadrhtala je.
-Ili želiš da prestanem?
Podrugljivo je pita odmičući usne od nje, još uvek odlažući da je dotakne. A oboje su znali da je želela to, šta god mu bilo na pameti. A da bi je još mučio, tek na trenutak joj dotiče resicu uveta dodirom lakim kao pero. Samo da je podseti na svoju blizinu i šta je sve spreman da joj pruži.
-Ako želiš, prestać...
-Nastavi.
Nasmejao se za sebe, priljubivši se skroz uz nju tako da je osećala njegovo telo u potpunosti, istovremeno lišena mogućnosti da se odmakne od njega. Rukom joj grli struk posesivnim stiskom, idealnom mešavinom grubosti i nežnosti. Pomalo okleva, a potom spušta glavu napokon osetivši ukus te mekoće i toplote koja je mirisala na prelep, mošusni parfem. Poigravao se samo sa jednim mestom ljubeći ga tako da joj izaziva vrelinu i golicavi osećaj u celom telu. Disanje joj postaje pliće kad započinje putanju celom dužinom njenog vrata. Drugom rukom je nežno hvata ispod vilice, navodeći je da podigne glavu, usnama se poigravajući u predelu gde joj se vrat pretapao u rame i ključnu kost.

Odjednom mu pada na pamet da želi malo više od toga. Neznatno veći korak. I brzo shvata šta bi to moglo biti. Okreće je prema sebi, susrevši se sa njenim vlažnim, polusklopljenim očima punim požude. Dopušta joj da mu dotiče ramena i vrat, prolazi prstima kroz kosu, potpuno zanesen svojim ciljem. Željno prislanja usne uz tačku koju je odabrao, ovaj put je grublji. Sva čula usmerena su mu ka njenom drhtavom, plitkom disanju. Drhtav zvuk nalik na jecaj beži joj sa usana kad dopusti sebi da do kraja prisvoji tu tačku njenog vrata, delimično skrivenu kosom. Dopušta sebi da je gricne, da mu poljupci postanu vlažni a zauzvrat sluša njene zvukove užitka.
-Darko...
Zadrhtala je grublje mu povukavši kosu. Izvijala je vrat u stranu dajući mu još bolji pristup. Odvojivši se na trenutak nakon što mu skoro ponestaje vazduha. Još uvek svetla i rozikasta, mala modrica joj cveta ispod kože poput ruže. Oboje zadihani, još uvek se ne odvajaju a njegova glava je oslonjena na njeno rame, njene ruke oko njegovog vrata.
-Ne postoji ništa ukusnije od tebe, mala Mammonova.
Grli je oko struka i podiže glavu, ljubeći je u teme. Vrhovima prstiju nesigurno dotiče njegov beleg na svom vratu koji je još uvek blago peckao.
-Recimo da sam ti ostavio malu modricu.
Razigrano joj je pojasnio.

**********

-Podseti me, zašto još uvek nisam otišla kući i zašto sam polugola?
-Nisi otišla jer ti ne dam da mrdneš odavde
Delimično je odgovorio a potom se promeškoljio obgrlivši je skoro celu, naslonivši glavu na ulegnuće njene ključne kosti.
-A za moj ukus si više nego obučena.
Šapnuo je u njenu kožu nasmejavši se u isto vreme kad i ona. Poslednjih sat vremena, možda i više, proveli su u njegovoj sobi, ne razmišljajući posebno o tome šta rade. A radili su otprilike sve što bi im palo na pamet. Kao rezultat toga, Dea je ležala kraj njega bez majice što nije bitno promenilo njegov pogled. Crna majičica tankih bretela i grudnjak ispod nje još uvek su skrivali njeno telo. Istog trenutka odlučio je da će grudnjake mrzeti do kraja života. Pomalo isfrustrirano je zatresao glavom kad mu je pramen njene kose zagolicao nos i bradu potom je privukavši skroz uz sebe. Nije se mogao zasititi nje niti se naterati da prestane da je dodiruje i skloni ruke s nje. Kako se činilo, uopšte joj nije smetalo. Ležao je pored nje i sam bez majice, samo u trenerci, i to je bio definitivno jedan od lepših prizora koje je do sada videla.

Tako priljubljena uz njega, napokon je osetila da su ti mišići koji su od njegovog tela činili perfektnu, oblikovanu celinu, podjednako savršeni i na dodir koliko i na pogled. Čvrsti, jasno definisani, skriveni glatkom kožom. U deliću sekunde uspeva da uhvati njegov miris, ne kao parfem, već onaj prirodni, onaj koji samo on na celom svetu ima. Podsećao je na neprimetni trag muške kupke i prirodno lepog mirisa neke svežine. Razmišljala je na šta je podseća, ali misao joj je bežala. Zaključila je samo da bi njegov miris opisala kao - perfekciju. Darko Marinković mirisao je na led, na perfektnu figuru od leda.
-Da nisi malo preterao?
Pitala ga je suzbijajući kikot zbog poljubaca koje je ponovo započeo po dostupnom delu njenog vrata. Prijali su, ali nisu izazivali ni približno veliku želju niti joj mamili uzdahe kao oni od pre skoro dva sata.
-Jok, ovo je skroz drugarski.
Odgovorio joj je, demonstrativno nastavljajući da je ljubi, uživajući u neprimetnom podrhtavanju njenog tela dok se kikotala.
-Sva sreća pa znam da imaš mnogo drugarica.
Počastila ga je sarkastičnim komentarom, prstima dotičući delove oko njegovih ključnih kostiju.
-Bojana, za početak. On je sjajna drugarica.
Odgovorio je pobivši njenu perverznu zamisao njegovog prijateljstva sa devojkama. Ali je bila rešena da ga nadigra pretvarajući se da je zgrožena.
-Pa ti sa njim... odvratan si!

-Ti si bre odvratna! U kakvom gej porniću živiš???
Naglo se odvojio od nje proučavajući joj lice kao da su je đavoli zaposeli. Zakikotala se nežno mu štipnuvši obraz. Još jače se nasmejala njegovoj zgađenoj grimasi.
-Ali ti si taj koji razmišlja o svom drugu dok je u krevetu sa vrh ribom!
Kroz smeh je odgovorila što ga je malo i smekšalo te se ponovo približio nežno spustivši glavu ka njenom vratu.
-Da znaš koliko mislim na tebe kad sam s njim ne bi bila ovako zla prema meni.
Zakukao je poput deteta praveći se silno pogođenim zbog njenog komentara. Na njegovo iznenađenje, čvrsto ga je zagrlila nežno ga ljubeći u kosu, slično onome što je on njoj stalno radio. Još jednom ga je iznenadila pokazujući koliko je nežna zapravo. Da mu svako čulo nije napeto i usmereno ka onome što mu radi, možda ne bi ni osetio taj baršunasti dodir njenih usana.
-Dea?
Blago se podigla u sedeći položaj, tako da mu je glava ostala naslonjena tik iznad njenih grudi. Prsti su joj se prišunjali njegovoj kosi.
-Kaži?
-Nemoj da ideš kući, važi?
Namrštila se pomerivši glavu da bi ga lepo pogledala. Odjednom je izgledao iscrpljeno, oči su mu bile beživotne. Podočnjaci su mu još više potamneli od prošlog puta. Kako
ranije ne primeti takve stvari?
-Šta se dešava pa ne spavaš?
Slegnuo je ramenima, u ovom trenutku nije znao za bolji odgovor.
-Znaš da ne mogu još dugo da ostanem. Ali probaj da zaspiš dok sam tu, može? Predložila je i lako je prihvatio taj predlog. Ako već ne može da bude tu sve vreme, to je i više nego dobro.

Blago se pridiže da bi se povukla niže i smestila pored njega, okrenuvši mu leđa koja potom priljubljuje uz njegov zategnuti gornji deo tela. Jedva da je mogao da iskontroliše peckav osećaj u dnu stomaka, posledicu tolike njene brzine i dodira. San mu je čas dolazio, a čas bežao. Pokušavajući da ga uhvati, sklopljenih očiju premotavao je poslednja dva sata koja je proveo sa Deom. Tačnije, sve od trenutka kada su ušli u stan. Kao da čuje sebe dok joj govori da joj više ne može odoleti. Ništa pogrešno nije rekao, u tom trenu bio je prosto nemoćan da prestane. Pogledom je potražio modro obeležje na njenom vratu. Kao što se i nadao, može se sakriti kosom. Seća se kako ga je gledala nakon onoga u kuhinji, oči su jok bile mešavina napetosti i zbunjenosti. Izgledala je kao preplašena, divlja životinja koja je osetila opasnost. A sve bi mogao podneti osim toga da ga se ona plaši. Čuje sopstveno šaputanje dok joj je milovao obraze i tiho govorio da neće dozvoliti da je bilo šta, pa ni on sam uznemiri. S olakšanjem je uzdahnuo kad mu se približila naslanjajući glavu na njegova prsa, tražeći zagrljaj. Nošen nekim ludim osećanjem, spretno je podigao u naručje, noseći je do kreveta u njegovoj sobi.

Spustio je na krevet ispod sebe, oslonjen na šake spuštene pored njene glave. Korak po korak, misao po misao, sve više se bližio sadašnjem momentu u kom je privijao njeno sitno telo uz svoje i pokušava da zaspi. Pokušava da se seti kako joj je skinuo duks, u kom su to trenutku njegove ruke pobegle ispod njega?. Pada mu na pamet da je još nije poljubio, jebote, ni sam ne zna šta toliko dugo čeka. Osim što se možda plaši da će sve nestati ako prenagli. Previše mu se dopada sve sa njom da bi je tako lako ispustio. Njegova majica ležala je na podu odmah pored njene, blage veze nema kako je dospela tamo. U jednom trenutku je samo ostao bez nje. Šta je bilo u međuvremenu? Da li je opet bio naprosto opčinjen njenim vratom ili su se samo upijali pogledima? Da li mu se učinio njen jecaj kad je skinuo majicu i ovaj put se polunag spustio preko nje?

I na kraju - mir. Uhvatio je sebe kako leži pored nje i grli je. Fantastično je pratila svaku liniju na njegovom telu, savršeno mu je pristajala tako pripijena uz njega. Bolno istinito, nije jedina devojka sa kojom je tako ležao. Niti jedina za koju je mislio da mu potpuno odgovara. Ali je jedina po nečemu, siguran je. Oseća nešto posebno kod nje i što je više upoznavao bio je sigurniji da joj neće učiniti ništa nažao, da će uraditi sve što može da je sačuva. Najviše od sebe, one svoje strane koju uglavnom svi u gradu poznaju i mrze je. Nije sumnjao da ima dve skroz različite ličnosti u sebi, samo nije znao koja je ona prava. Uživao je u obe. Ali samo jedna od te dve strane je ispravna kad je ona u pitanju i samo jedna ne može biti opasna po nju.

Pulsiranje u slepoočnicama opomenulo ga je da mu treba san. Zna da je odspavao neka dva-tri sata prošlo veče. Veče pre toga nije spavao. Ostalih dana se ne seća. Pomalo pokvareno razmišlja, zapravo nada se da će i Dea da zaspi i ostane što duže kod njega. Pravda se samom sebi, samo želi da što više bude tu s njim. Svaki put kad je tu, sve loše nestane. A ona mu, možda svesno možda nesvesno, svaki put pobegne. I vrati se kasnije i dodatno ga muči naslađujući ga svojim prisuatvom i mučeći ga svojim odlascima. Kao sad dok oseća kako se polako pomera, ustaje i odvaja od njega, nekoliko minuta kasnije. Nezadovoljno je zaječao i poraženo povukao ruku kojom je grlio, promeškoljivši se dok je tražio novi udoban položaj. Mesto na kom je ležala još uvek je bilo toplo a jastuk je blago upio njen miris. Ovaj put, nek mu to bude dovoljno.
-Izvini.
Čuo je kako šapuće a onda ga ljubi u obraz. Previše ga boli da otvara oči tako da je ostavlja bez odgovora. Par sekundi kasnije, čuje kako prelazi preko sobe a potom izlazi iz stana. To je poslednje čega se seća.

Ly, Oblakožderka. ❤