Džo je polako počinjala da sumnja da se Dea nekako udavila u tuš kabini, s obzirom na to da je prošlo najmanje pola sata od kad je izašla iz sobe i od kada se čuje tih, prijatan šum vode iz kupatila. Takođe se pomalo brinula za vlasitti život uzevši u obzir da je ostala sama u sobi sa prilično neprijateljski nastrojenom mačkom. Derdra se protezala i valjala po krznu na podu sobe njene mlade gospodarice trljajući svoj zaobljeni stomak po mekanoj medveđoj dlaci. Ležala je tačno na delu gde je padalo sunce čineći da joj se beličasta koža presijava kao uglačana slonovača a bledozelene oči deluju poput dva prozirna, zelenkasta jantara. Čak i ona je poprimila neke Mammonove osobine poput nadmenosti i pakosti da je ležala okrenuta leđima Džo, ne propuštajući priliku da prostreli devojku oštrim pogledom i na njen najsitniji pokret. Zelenkaste oči presečene uzdužnom, tankom crnom zenicom činile su da se oseća kao ustreljena sitnim laserima. Devojka je radije skrenula pogled sa zlobne životinje proučavajući rikne knjiga koje su je prosto mamile sa police ali je odustala shvativši da bi morala proći pored Derdre koja je, znala je, samo naizgled bila zaokupljena umivanjem i lickanjem svoje pahuljaste kože.

Dea je ušetala u sobu u bade mantilu, kose skupljene u punđu koja je delovala kao kruna od starog zlata na njenoj glavi. Miris toplog mora, kokosa i tropskog voća prezrelog od jakog sunca širio se sobom. Džo se potrudila da joj uputi svoj najotrovniji pogled međutim niža devojka bila je potpuno zaokupljena vrckanjem uz melodiju koju je tiho pevušila. Sela je za šminkerski, dizajnirani sto poput pijaniste koji seda za koncertni klavir, prethodno zabacivši bade mantil poput fraka. Uhvatila je Jovanin pogled u ogledalu, nevino joj se osmehnuvši.
-Šta? Rekla sam da dolazim za minut.
Ljupko se pući pogleda uprtog ka plafonu, praveći se da ne vidi Jovanino prevrtanje očima.
-Zbog čega sam onda morala da ti kucam na vrata čak tri puta?!
Dein red za kolutanje očima.
-Ah, trivijalne stvari.
Prstom nanosi tačkice pudera na lice a potom bira jednu od najmanje dvadeset pufnastih četkica, stapajući ga sa kožom.
-Dakle...
Zastala je dok su joj usta pravila oblik iskrivljenog slova "O" utapkavajući puder okolo.
-Pravim se da ništa nisam čula malopre i pitam te opet; Šta radimo danas i gde idemo?

Džo je potpuno spremna na Deinu igru, rešena da ne posustane nijedne jedine sekunde. Upotrebljava svoj najodlučniji glas.
-U skejt park!
Preseca svaki pokušaj Deinog negodovanja.
-Setimo se sati i sati mog života koje sam potrošila sa tobom u tržnim centrima! I setimo se da smo uvek ulazile u radnje u koje si ti htela!
Posebno naglašava zadnju rečenicu podignutim prstom. Kao odgovor, Dea povlači liniju tamnijom smeđom olovkom iscrtavajući svoje čuvene a la instagram makeup guru obrve.
-Ne sećam se da je radnja slikarskog pribora bila moja ideja.
Glas joj savršeno odaje maksimalnu posvećenost šminkanju svog odraza u ogledalu.
-Zato što i nije bila tvoja. To objašnjava i to zašto smo provele cela dva minuta u njoj.
-Molim te, dogovor je bio da idemo u tržni centar kao sve normalne tinejdžerke, ne da se igramo da Vinčija!

Džo prevrće očima. Dea sledi njen primer i razbija tišinu puštajući pesmu na telefonu. Njanjav, ženski glas pevao je o dečku iz kluba, njegovim brzim kolima i mišićima. I o želji koju su oboje izazivali jedno u drugom, samo na mnogo vulgarniji način. Dea se osmehnula kutom usne. Pravila se da ne primećuje Jovanin besni pogled i pevušeći je dovršavala šminku. Sreća te je Džo vremenom preuzela mrvicu Deine upornosti.
-Ponavljam, ne želim da se približavam tom leglu poluretardiranih čudaka!
Jovana se žustro usprotivila.
-Nisu čudaci, samo nemaju isti stil kao ti! Zašto si toliko puna predrasuda?!
Nervozno je šetkala po sobi nekontrolisano mašući rukama. Uspela je da zaledi Deu na par sekundi a potom se prgavo derište vratilo konturisanju lica, čak sa više posvećenosti nego pre.
-Ti si takvo đubre, Dea!
Ispalila je odjednom Jovana nervozno lupivši nogom o pod, nateravši Derdru da se uplašeno trgne.
-To je trebalo da me povredi?
Dea je pažljivo osmotrila dovršenu šminku u ogledalu a potom odšetala do gardarobera, vrativši se sa hrpom stvari preko ruke.

-Da si neka drugarica povredilo bi te bar to što donekle vređaš i mene!
Deine usne prezrivo su se napućile u stranu dok je odmerila Jovanu najmanje deset puta. Njene vesele, šarene dokolenice koje je Dea načisto prezirala, široke pantalone koje su joj bile odvratne. Odmeravala je ono što je Jovana volela sa čistim gađenjem na licu.
-Žalim slučaj, draga.
Potom je pustila da joj bade mantil sklizne sa ramena, ostavljajući je samo u vešu. Nastavila je pesmu o dečku iz kluba, ponavljala refren sa pomalo sablasnim osmehom na licu. Više nego zadovoljno je proučavala svoj odraz kad se obukla. Izgleda kao da je došla sa snimanja Nike reklame. Gornji deo sa kapuljačom u tamnijoj boji lavande i donji deo iste boje. Bele 97 i beli top. Širi gornji deo joj pomalo sakriva uski struk i beličastu, otkrivenu kožu. Deluje tako nežno, prelepo, anđeoskog lica sočno napućenih usana sa velom svetlosmeđe kose.

-Moraš da prestaneš da juriš taj fazon, ozbiljno.
Progovara nakon par minuta tišine.
-Pokušavam li ja da menjam tvoj stil?
Džo uzvraća istom merom. Dea prevrće očima poput nadrkanog profesora koji je čuo pogrešan odgovor.
-Ja svoj stil bar mogu da iznesem. A taj tvoj, vaš ili kako god je izmišljotina zapostavljenih osoba koje su umislile da imaju depresiju i da su drugačije od ostalih. Pazi molim te!
Mammonova treska zadnjicom ispred ogledala uz ritam pesme.
-Ti meni hoćeš da kažeš da sam depresivna?
Džo se zaista trudi da kontroliše ton glasa.
-Džo! Ne razumeš me!
Zakikotala se sva kao umiljata i fina.
-Ti nisi! Ti uopšte nisi neko kome trebaju tako usrane stvari! Ti bi da budeš u fazonu "Boli me kurac za sve" a teški si emotivac i i te kako te mogu povrediti gluposti! Hoćeš da budeš drugačija a nemaš po čemu, niko nema! Šta više od toga treba da kažem?
Džo uvređeno prekršta ruke. Dei je očigledno naišao jedan od onih dana kada se pretvarala u kraljicu svih kučki. Zamišljala je kako ujutru ustaje i stavlja sićušnu krunu od kostiju. Verovatno je do njenog horoskopa. Džo lupa sebi mentalnu belešku: definitivno se kloniti škorpija u budućnosti.
-Treba da se nosiš u pičku materinu!
Odbrusi joj grubo.

-Znaš šta, ići ću sa tobom!
Prva pruža neku vrstu ruke pomirenja dok traži parfem koji bi stavila. Danas će mirisati na mošus. Džo hladno klimne glavom, pogleda zadržanog na njenim patikama. Mrzela je taj model, zapravo većinu Nike-ovih modela.
-U tome?
Dea ispušta smešni frktaj.
-Šta? Očekivala si da obujem starke? Uu, ili, pošto sam, ah jao, tako drugačija od ostalih devojaka, vansice? Sa tih patika doslovno vrišti "Sečem se, depresivna sam ali sam taaako drugačija", odvratno.
Džo se ujeda za jezik što je uopšte pomenula glupave patike.
-Dajem glavu da i sama imaš najmanje dva para starki, gospođice.
-Zapravo tri. Ali prestala sam da ih nosim kad sam videla da su rezervisane za jadnike.
Govori Dea dok trpa stvari poput bežičnog punjača i cigara u mali beli ranac. Izgleda bolesno slatko, Džo se kladi da joj je aura neon pink boje i ima ukus šećerne vune. I da bi vrlo brzo mogla da povrati od toliko iskvarenosti u tako preslatkom stvorenju.
-E, da, da se razumemo: ne dolazi u obzir da voziš ono sranje.
-Molim?!
Džo je istinski iznenađena. Koja je poenta odlaska u skejt park ako neće voziti skejtbord?
-Odbijam da sedim tamo kao degen i gledam tebe kako se praviš da si degen.

U tišini izlaze iz stana i silaze stepenicama do prizemlja. Džo pizdi zbog uvrnute Deine naklonosti ka tome da uvek ide stepenicama pored sasvim ispravnog lifta ali je toliko besna na nju da ne progovara ni reč. Razmišlja o svom skejtu koji je ostao gore u stanu i da joj pomisao o noktima koje bi počupala Dei, jedan po jedan, i zabila ih joj u oči nije tako odbojna, uradila bi to. Sad će stvarno da se oseća kao degen među svima koji će voziti svoje skejtove tamo. Staju na autobusku stanicu. Na nekoj reklami vidi debelu, prugastu mačku kako vozi bicikl. Pada joj na pamet Derdra kako se pentra po njenom skejtu koji se odjednom pokreće i leti preko terase, rešavajući je tog malog đavola. Smeje se na tu pomisao odmahnuvši glavom na Dein upitni pogled. Ulaze u poluprazan bus. Pošto ne razgovaraju, svaka vadi svoje slušalice i zatvara se u tvoj svet sazdan od muzike i maštarija. Dea pilji korz prozor razmišljajući o Darku i njegovom treningu, o tome kako je poziv da dodje na njegov trening nazvao dejtom, uopšteno koliko je zapravo zgodan i lep, šarmantan i... savršen. Džo posmatra ljude u autobusu. Pesnički razmišlja o njima, zamišlja kako jednom ulazi u autobus i crta ih. Kako sve njihove brige prenosi na papir i daje im oblik linijama i senkama.

Vide skejt park čim izađu na njihovoj stanici. Tišina i dalje traje dok prilaze. Džo upija očima rampe, momke i devojke sa rolerima i skejtovima koji kao da lete na njima. Sluša brujanje točkića koje postaje sve glasnije. Već voli ovo mesto. Seda pored Dee na klupu i nema predstavu šta dalje. Nema svoj skejt, ne poznaje nikoga tu a ne želi da prva progovori s njom. Crv sumnje je grize, pita se da li je ovo Deina namerna taktika da joj smuči ovo mesto i odvuče je na neko skroz drugo?
-Ej, vi!
Nasmejani glas dopire do njih. Devojka, otprilike njihovih godina. Elegantno zaustavlja svoj skejt ne skidajući srdačni osmeh s lica.
-Što sedite? Delujete baš smoreno!
Krajičkom oka Džo pokušava da izračuna količinu gađenja koja se lagano oslikava na Deinom licu. Mala, zamišljena naprava u Jovaninoj glavi zadužena za merenje upravo je eksplodirala. Kao i druga spravica namenjena merenju količine Jovaninog oduševljenja. Devojka ispred njih puca od lude pozitive. Nosi ogromnu sivu majicu preko izbledelih, crnih pantalona sa širokim, podvrnutim nogavicama tako da joj se vide duboke, crne starke. Kosa joj je neuredna, sva u sitnim, kestenjastim kovrdžama. Lice posuto pegicama. Pomalo čudno gleda Deu koja definitivno odudara od cele te slike. Ne pripada skejt parku, njena odeća je drugačija, njeno lice je drugačije, ne smeje se, ne zabavlja.

-Inače, ja sam Jovana.
Devojka s olakšanjem prihvata pruženu ruku.
-Ana, drago mi je.
Vraća osmeh na lice pruživši ruku Dei. Dea izgleda kao da joj je upravo pružena žaba.
-Ma kako si drugačija bre! Tako jedinstveno ime!
Ana zastaje s upitnim pogledom, iznenađena tako neprijateljskim stavom i zbunjeno povlači ruku.
-Ne obraćaj pažnju na nju, nije joj dan.
Džo pokušava da spasi situaciju svim silama se trudeći da zadrži devojku što duže u društvu. Dea joj nesvesno odmaže u ogromnoj meri.
-Naušnice su ti prelepe!
Oduševljeno uzvikne primetivši Anine naušnice u obliku zihernadle. Obožavala ih je.
-Oh, hvala! Gotiviš ih?
-Mnogo! Ubijam se tražeći ih ali nigde ne mogu da ih nađem.
-Ima jedna super radnja u mom kraju, puna je prezanimljivog nakita. Ovako nešto?
Ana pokazuje ogrlicu sa priveskom astrološkog znaka ribe. Džo skoro zaskiči od oduševljenja. Ana joj pokazuje i brojno prstenje koje nosi.

-Prelepo je!
-Da, prelepo.
Sarkastično ponavlja Dea.
-Znači nije mi se učinio onaj odvratni, ciganski melos koji sam čula kad si prišla.
Ana je ovaj put spremnija, ne dozvoljava takvo vređanje.
-U redu je, ribo! Niko ovde ne želi sranja i svađu. Nema potrebe da me toliko prozivaš bez ikakvog razloga! Šta sam ti uradila?
Dea je gleda sa blagim žaljenjem. Potom ustaje u stilu dive, elegantno prekrstivši ruke i približivši se Ani par koraka što je delovalo pomalo smešno s obzirom da je Ana bila približno Jovanine visine.
-Vidiš ono tamo?
Dea glavom pokazuje preko puta, na ogromnu građevinu iskićenu nazivima brendova.
-To je tržni centar, znaš? Mogla bi nekad i da ga posetiš kad smo već kod toga. Uglavnom, bukvalno u svakom trenutku mogu da nađem bar deset osoba u njemu koje poznajem. Da li misliš da imam i najmanju želju da neko od njih sada izađe i slučajno me vidi u prisustvu... tebe?
Zadnju reč je začinila dobrom dozom gađenja.

Uz otrovan pogled Dei, Džo se ubacuje i pre nego što Ana stigne da odgovori.
-Mogu da isprobam tvoj skejt?
Ana imitira njen pogled uputivši ga takođe Dei a potom vraća osmeh na lice, doduše već malo nesigurnije.
-Naravno! Možemo na rampu zajedno.
Džo podiže skejt sa zemlje. Gleda donju stranu i smesta joj se na licu pojavljuje novo oduševljenje. Ana joj se sve više dopadala.
-Nije loše, a? Sama sam ga oslikala. Jebiga, imam previše vremena za bacanje.
Smeje se kovrdžava brinetica osmatrajući svoje oslikano zvezdano nebo sa brojnim sazvežđima na stranici skejta.
-Savršeno je! Idemo onda odmah?
-Samo malo, samo malo! Ti nećeš voziti.
Dein ledeni glas je poput crnih oblaka koji za tren skrivaju zvezdano nebo na skejtu.
-Zašto ne bi?
Ana deluje sve zbunjenije dok premešta pogled s jedne na drugu. A Džo obara pogled prema zemlji.
-Ok, mrziš ceo svet, shvatila sam. Ali pusti nju da se zabavlja. 'Ajmo, Jovana!
Ana pokušava da je blago povuče za ruku, Džo i dalje stoji, lomi se između Dee i Ane. Sreće se sa otrovnim, zelenim očima. Želi da propadne u zemlju i pobegne od njih.
-Idi onda.
Dea seče vazduh hladnoćom i oštrinom u glasu. Blago zabacuje kosu vrativši se na klupu. Džo utučeno kreće za Anom koja je čeka.

Dea se vraća na klupu u istom stilu u kom je i ustala, pravih leđa i ramena povučenih unazad. Posmatra ljude oko nje, razmišlja kako su joj odvratni. Svi, bez izuzetaka. Tako isti a uvereni da imaju poseban stil, da se razlikuju po svemu. Slušaju glupu muziku, oblače odvratne stvari, ponašaju se iritantno. Kao da ih već nije dosta, jedan upravo dolazi. Vidi ga izdaleka kako hvata lagani trk, potom sigurno baca skejt na tlo ispred sebe i klizi prema parku i rampama. Primećuje da mu je pogled usmeren ka njoj, strese se od užasa i okreće glavu. Čuje tupi udarac zaustavljanja skejta i korake koji joj prilaze sasvim blizu. Drži se oprobane taktike, ako se bude pravila da ga ne vidi, možda stvarno nestane. Ne nestaje, baš naprotiv.
-Jel slobodno?
Časti je jednim od najširih osmeha koje je ikada videla. Odgovara mu najkraćim pogledom u istoriji pogleda a potom okreće glavu.
-Pa dobro, ja ću to shvatiti kao potvrdan odgovor.
Veselo dobacuje spuštajući dupe na klupu pored nje. Okreće glavu da ga opet pogleda, ne trudeći se da zvuči fino.
-Da li ti stvarno izgledam kao da želim bilo čije društvo?
Zapravo, želi. Darkovo. Što dalje od ovog mesta.

-Moje društvo niko nije odbio!
Kezi se uveren da dobija ovu verbalnu bitku. Dein pogled prelazi od sažaljivog do onog pogleda koji nedvosmisleno govori da će ubrzo izručiti sadržaj želuca na sred jebenog skejt parka.
-Obožavam kad sam prva. Pali sada!
Naglašava svoje reči okretanjem glave od njega.
-Hoću kad mi kažeš ime!
Uporan je on.
-Rekoh li ti da pališ?
-I bih da si me lepo zamolila ili mi rekla svoje ime. Ovako sam prinuđen da ostanem ovde i dam sve od sebe da te oraspoložim. Previše si lepa da bi bila tako namrštena. I da, Nemanja. Ne brini, svestan sam da te ne zanima ali neću da budem nepristojan.
Dea se čak ni ne suzdržava od kolutanja očima na njegovo namigivanje i neprekidno cerekanje. Gleda ga, zakonom bi zabranila postojanje osoba koje izgledaju kao on. Duga, lešnik smeđa kosa padala mu je na lice u blagim loknama. Plavim, neobično živim očima skenirao je od glave do pete neprekidno se osmehujući. Zbog (odvratne) odeće koju je nosio nije mogla da zaključi da li je zgodan. Odgovor je verovatno ne.

Polako se navikavala da je jedina u skejt parku koja danas ne nosi široke pantalone i starke. I bila je spremna da se zakune da ih nikad i neće nositi. Nemanja se odlično uklopio u to more neprivlačne odeće sa svojom širokom, kariranom košuljom i belom majicom ispod nje, kao i maramom vezanom oko nogavice. Patetično.
Odlučuje da bar malo skrati vreme popravljanjem šminke. Vadi pakovanje Sephora maskare iz ranca i nanosi novi sloj na trepavice koristeći se kamerom telefona kao ogledalom.
-Oho-ho, danas baš blistamo.
Nemanja započinje novu partiju udvaranja gutajući je pogledom.
-Sad sam siguran, maskara je najbolji prijatelj svake devojke! Prelepo ti istakne oko!
Zadovoljno se osmehuje dok Dea staje skoro zaleđena, odavno nije doživela gori pokušaj muvanja.
-Ova će da ti iskopa oko ako ne ućutiš više.
Skoro sikti na njega grubo vraćajući maskaru u ranac.
-Bože, ti me baš mrziš, a? A šteta... ne ložim se na ledene kraljice.
Još samo jedan njegov namig i Dea je uverena da će ustati i otići kući bez Džo.

Udiše duboko pre nego što mu odgovori. Vodi računa da ga odmerava sve vreme.
-Baš čudno... s obzirom na to na šta ličiš, zapanjena sam što imaš bilo kakav izbor na šta se ložiš a na šta ne.
Napokon mu glupi kez spada s lica.
-Shvatam da nisi zainteresovana. Ne moraš da vređaš.
Govori joj stisnutih usana ponovo bacajući skejt ispred sebe i mešajući se sa ostatkom idiota na rampama.
-Neko je tek stigao a već ima uspeha! Ja ovde blejim poslednje dve godine i ništa!
Anino skičanje dodatno nervira Deu. Jovana i ona joj prilaze prilično vedrim korakom. Dea borbeno prekršta ruke.
-Da, sad se zapitaj zbog čega je tako. Inače, idemo kući, Jovana.
-Došle smo pre...
-Nisam pitala, shvataš? Rekla sam da idemo. Kreći!

-Ne, ne idemo! Želim da mi bude lepo, shvataš?
Džo se svojski trudi da imitira Dein glas.
-Piški mi se.
Dea nezainteresovano gleda u svoju šaku. Džo i Ana su podjednako zapanjene i gledaju je trepćući.
-Znam da foliraš i da...
-I dalje mi se piški.
Pući usne u stilu "Nije do mene. A baš mi je žao. Biće bolje, jebiga."
-Mrzim te.
Jovana sikti poput razjarene Derdre i kreće po svoje stvari na klupi. Dea je prati zadovoljnim pogledom.
-Znaš, lako možeš ostati sama zbog svog ponašanja, Dea.
Prezrivo odmerava Anu koja je natmureno gleda, takođe prekrštenih ruku.
-Ne brini, Džo je pravi prijatelj.
-A ti?
Seče je Ana pitanjem zbog čega vraća pogled na nju. Blago se osmehuje poput iskusnog pokeraša.
-Po potrebi.
-Toliko si dobar prijatelj da joj se kenjaš u sve što voli samo zbog svog glupog imidža zvezde, a? Pogledaj je samo! Toliko je dobra i toliko te voli i... i...
Ana teško nalazi prave reči pod bujicom besnih reči.
-Plašim se da te pitam o tvojim prijateljima koliko ti zapravo posrano izgledaš. Kloni me se.

Džo u tom trenutku dolazi do njih. Tiho se pozdravlja sa Anom dok Dea paradnim korakom juri ka izlazu iz parka.
-Drago mi je što sam te upoznala. Moram da idem sad.
Ana ćuti, iznenađena Jovaninom pokornošću. Ne deluje kao devojka bez stava i nije joj jasno čemu trpljenje ovog razmaženog čudovišta. Džo shvata njen pogled.
-Nije ona loša, stvarno. Samo je malo...
Trudi se da je odbrani.
-Užasna.
Ana s osmehom završava rečenicu. Džo se takođe s olakšanjem smeši.
-Užasna.
Ana je grli. Dugo i iskreno, baš kako joj je trebalo nakon cele scene i donekle upropaštenog dana.
-I meni je drago da sam te upoznala, Džo. Piši mi slobodno na instagram, možemo nekad da vozimo zajedno. Bez boginje Bastet ako može.
Jovanin osmeh je izrazito jasan odgovor.
-Ima i mačku. E ona je zlobna.
Ponovo se smeju i Džo polazi za Deom

Prostreli je pogledom nakon što je stigne a Dea namesti svoju najneviniju facu.
-Pa, uništila si mi ovo. Srećna?
-Ja? Ja sam uvek srećna i raspoložena.
Reče Dea i ostade čitava.
-Srećna i nadrkana misliš? Doslovno si napljuvala Anu bez razloga. A devojka je toliko dobra da ti nije uzvratila nijednom rečju. I nije te čak ni sramota?
Dea pali novu cigaru kad stanu na stanicu.
-Izvini, mama, ne prepoznah te stvarno.
Mrmlja sa cigarom između usana dok se muči da je zapali.
-Možda ti oprostim ako dođeš na trening. I zakopčaj duks, duva vetar.
Džo zaklanja rukom plamen na Deinom upaljaču. Ipak je voli, pored svega. Poznaje je dobro i čvrsto veruje da ipak ima mnogo toga dobrog u njoj. I da će svakako nazebsti ako nastavi da se diskretno hvališe svojim čvrstim trbušnjacima i uskim strukom ispod gornjeg dela trenerke.
-Rekla sam ti da imam drugih obaveza.
Slučajno ili ne, iscepani plakat iza njih, zalepljen na autobuskoj stanici prikazuje dečka sa spremnim gardom, sa rukavicama i žarom u očima.

Dobar dan,
Ja došla,
Ja živa,
Ja napisala deo.
Uživajte. ❤