Vracao sam se sa sastanka i u sred one guzve kuckao sam poslovne  e-mailove.  Nekako zeljan da sto prije sve zavrsim i odem na trening kada sam ugledao ni manje ni vise nisku mrsavu crnku. Setala je pored mora i pricala na telefon. Zakleo bih se da je plakala, ali dovoljno daleko sam da to ne vidim, a opet dovoljno blizu da je opet proskeniram. Zaboravio sam na nju danas... ali ocigledno morao sam je sresti i  osjetiti neku ludu struju. Necu joj prici, ona je obican sezonski radnik ali hteo bih bar da prodjem pored nje.

Zavrsio sam trening, istusirao se i taman kad pomislim da cu zaspati probudi me e-mail sa spiskom radnika koji rade u firmi.  Zelja da spavan je propala isti tren jer sam u svim tim imenima svjesno ili ne trazio Anicino.

"Anica Ristic bez prethodnog iskustva. Na preporuku Mine Zivkovic"

Radnica od prosle godine koja je zaista vrijedna bar tako kaze Klara.

-" neces Bogdane"

Opomenuo je sebe kada krene da trazi njen instagram te odlozi telefon i lap top.
Par puta se okrenuo sa jedne na drugu stranu kreveta trajalo je i trajalo dok opet nije uzeo telefon, bilo je negde oko 2 sata ujutru kada je ukucao njeno ime psujuci sebe u bradu.

-" Znaci ima decka"

Nasmijao se sebi u bradu kada vidi visokog plavkastog decka sa svjetlo plavim ocima.  Imala je par slika sa njim i na svakoj se smjeskala. 

-" zato se i ne smjeska na poslu dok je, fali joj decko"

Frkne sebi u bradu te opet odlozi telefon.

***

-" Nisi se naspavao"

-" nisam..."

Odgovorim kao iz topa te uskocim u bazen. Najbolja investicija u nasoj vili na moru je bazen odmah se razbudim.

-" Danas mi je Klara rekla da ces imati sastanak u hotelu oko 2. Poslovni rucak kod bazena sve je organizovala."

-" Sjajno, ides i ti..."

Bilo je naredjenje, a Oliver ima vise strpljenja i zelje da odgovara na pitanja od mene. Trebalo mi je pola sata da se spremim, odluka je pala da idemo brodom  i isprobamo novog skipera. Nekako sam zaboravio da idem u Hotel bar dok nisam bio blizu njega i ugledao Minu i Anicu kako setaju sa tanjirima po ponti gde je trebao biti nas rucak.

-" Dobar dan, dobar dan"

Oliver pozdravio obje dok ja prodjem pored njih kao da ne postoje. Ne znam zasto kad sam ja taj koji insistira od porodice ljubaznost prema radnicima jer kad je ona tu ja sam nevaspitan.

Opet sam sebe iznenadio kada ugledam Nikolaja, muskog konobara koji je pretezno uvijek bio tu najspretniji i onda je morao prestati raditi. Njega sam jedinog i zapamtio i mislio sam da nikoga vise necu ali izgleda da niska crnka zna sta radi ikao nista ne radi.

-"  Dorucak ce da bude u staklenoj sali, neka se sve premjesti tamo"

-" necete rucati na ponti, sto je vec spreman po naredjenju vase sestre"

-" ne, staklena sala."

I Oliver je bio iznenadjen mojim naredjenjem ali je precutao kao da nista nisam rekao.
Njih dve opet su krenule da postavljaju sto ... dupli posao za njih.

-" Mina mozes li spremiti dvije kafe, kroasane i vodu za 5 ljudi."

-" Olivere ti podji po papire do racunovodje gore. Trebace nam"

I tako sam svjesno uradio to da ona bude sama u sali i postavlja sve dok ja sjedim i posmatram njeno tuzno lice.

Ugrizem se za usnu da ne progovorim nesto. Naravno da sam je povremeno posmatrao i taj njen perfekcionizam mi je po malo remetio koncentraciju na papire. Sve je detaljno sredjivala, postavila sto i uredno sredila cvijeve za vazu. Bas sve je bilo perfektno i dosta lijepo. Nikad se ne smije?

-" Hvala Mina mozes li ti zavrsiti ovaj sto malo brze... zuri nam se?"

Njene oci su direktno pogledale u moje sa nekim po mali cudnim pogledom koji samo sto ne progovori " sta ne radim dobro" i " dje je problem? Brza sam i ja"

-" Naravno gospodine"

-" Hvala Mina i na kafi i na veselom licu jutros. Nije svakom suncan dan izgleda."

Nije nista rekla, a ja spustim glavu ka papirima i nastavim sa poslom. Zasto sam to rekao? Sta me spopalo!?