Milo je sve vreme budno pratio Miino ponašanje. Ponašala se veoma čudno. Sačekao je da svi odu, a onda doneo tri čašice za rakiju, stavio ispred njih, seo i pogledao u Miu i Despota. "Da čujem."

Trgla se i pogledala u deku. "Šta, deko?", napravila se mutava.

"Šta si vidjela?"

Despot i Mia su se pogledali. "Kako znaš da sam nešto videla?"

"Vidjeo sam ti reakciju kad je rekao da znaš i da je skloniš od njega. Govorio je istinu."

Zapalila je cigaretu i duboko povukla dim. "Oboje smo videli. Despot i ja. Od kako sam stigla čujem pesmu. Ženski hor. Bila dam ubeđena da je neko sakrio zvučnik u vilinu vodenicu i..."

"Otišla si tamo, uprkos mom upozorenju."

Uzdahnula je i klimnula glavom. "Noćas. Despot je krenuo za mnom. Još odavde sam videla jarko beličasto svetlo. Prelepa devojka, duge crne kose, plavih očiju i u haljini nalik venčanici je stajala tamo. Znala je moje ime, deko.", procvilela je.

Milo je uzdahnuo, ustao, pa seo do nje i jako je zagrlio. "Šta se dalje desilo?"

"Rekla je da smo u opasnosti, Despot i ja. Da smem da verujem samo ljudima u ovom selu i da ne smem da odem odavde. Da će se ti ljudi, koji nam žele zlo udružiti i da će doći ovde. Nije mogla da nam kaže ko je to, ali je rekla da nam može pomoći. Kad dođu, moram ih sa Sitom namamiti u vodenicu i onda da bežim bez osvrtanja."

Milo je duboko uzdahnuo. "Da li je rekla još šta?"

Njih dvoje su se pogledali. "Da se ne smem odvajati od nje ni na trenutak. Da je oženim i..."

"Da je oženiš?"

Despot je klimnuo glavom. "Baš tim rečima."

"I da joj se odmah odazovem sledeći put kad me bude zvala."

"Slušajte me, ovak ćemo. Mislim da je malo pretjerano da je baš ženiš, ali ćemo se ipak pridržavati njenih riječi."

"Kako, deko?"

"Ti za tri dana ideš u Beograd..."

Mia je odmahnula glavom. "Ne idem. Ne smem."

"Moraš, Mia..."

"Ne smem, toliko se naljutila kad sam joj rekla da moram u Beograd. Šta ako navučem njen gnev na sebe, ili tebe, Despota?"

Milo je uzdahnuo, pa joj gurnuo čašicu pod nos. Iskapila ju je u jednom gutljaju. "Moraš i to ne zbog škole, škola nam je trenutno na poslijednjem mjestu. Ti treba da se javiš i u centar za socijalni rad, Mia."

Uzdahnula je. "Znam."

"Očigledno je tu da te zaštiti, a ne da ti naudi, Mia."

Klimnula je glavom. "Razumem."

"Odlično. Despote, možeš li ti ići sa njom?"

Klimnuo je. "Naravno da mogu. Mada, mislim da je najbolje da poslušamo to stvorenje i da je oženim.", promumlao je. Što je više razmišljao o ženidbi sa njom, to mu se ideja više sviđala.

Milo ga je bledo pogledao. "Oženićeš je po želji nekog stvorenja?"

Pocrveneo je. "I ti si rekao da nemaš ništa protiv da se uda za mene, ukoliko ona to bude poželela."

Milo je uzdahnuo, pa pogledao u Miu. "Da li ti želiš da se udaš za njega?"

Pogledali su se. "Pod uslovom da ostanemo u Poseljanima.", promrmljala je. "I nakon što se ovo završi.", pojasnila je.

Milo je prevrnuo očima. "Ne možeš ostati cjeo život u Poseljanima, dobićeš djecu i ona ne treba da žive u ovoj džungli."

"Onda neću ni da se udajem."

"Ostaćemo ovde."

Milo je zapanjeno pogledao u Despota. I u tom trenutku je shvatio da on u stvari želi nju i da ne radi po naređenju tog stvorenja kojeg su videli. "U redu, onda ćete se veriti do njenog punoletstva, poslije toga, ukoliko i dalje budete željeli da se vjenčate, ja neću imati ništa protiv. I to smo riješili. Ima li još šta što treba da znam?"

"Ne. Mislio sam da je povedem sa sobom do Bara."

Milo je uzdahnuo i klimnuo glavom. Da bude iskren, nije se nadao ovakvom razvoju situacije, ali mu nije ni smetala. Ukoliko bi Mia zaista našla u njemu svog životnog saputnika, ne bi morao da brine šta će sa njom biti kad on umre. Bio je zdrav i vitalan, ali je znao da u njegovim godinama to u svakom trenutku može da se promeni. "U redu, neka ide. Mislim da ne moram da ponavljam da treba do mraka da bude kući."

Despot je odmahnuo glavom. "Ne treba, biće. Idem samo da se presvučem i dolazim po tebe, važi?"

Klimnula je glavom, ustala i dopratila ga do vrata. "Čekam te."

"Brzo ću.", promrmljao je i žurnim korakom otišao.

Mia se vratila i sela preko puta deke. "Izvini što te nisam poslušala za vilinu vodenicu."

Uzdahnuo je i pomazio je po glavi. "Trebalo je da pretpostavim da nećeš. Malo prije smrti tvoje tetke, bake i pradeke isto sam čuo pjesmu, ali se nijesam usudio da odem. Isto se desilo i prije nego što su mi zakucali na vrata i pitali me da li sam voljan da ti budem staratelj, jer mog sina više nema."

"Misliš li..."

"Kao što sam rekao, poslušaćemo šta je rekla, ali prije ću ja poginuti, nego dozvoliti da se tebi nešto desi. Nemaš razloga da se plašiš.", nežno je rekao.

Uvukla mu se u zagrljaj. "Ne želim to, ti si jedino što mi je ostalo."

Uzdahnuo je i poljubio je u teme. "I Despot."

"Da."

"Kao što sam već i rekao, nemam ništa protiv da se udaš za njega, ali nijeće se lijepo provjesti ukoliko te povrijedi."

Nasmejala se. "Nije tvoju unuku tako lako povrediti, ne brini. Evo ga.", promrmljala je, skočila sa divana i poletela ka vratima. "Samo da obučem kaput i možemo krenuti."

Nasmejao se. "Čekam te."

Uzela je kaput, navukla ga i tamam krenula da se javi deki, kad se on stvorio kraj vrata. Zagrlila ga i poljubila ga u obraz. "Ne brini, nećemo zakasniti."

Nasmejao se, pa pogledao u Despota. "Ukoliko zakasnite, bolje prespavajte u Baru."

Ovaj je klimnuo glavom. "Ne brini, doći ćemo na vreme. Mia, ostavi deki svoj telefon, ukoliko se nešto iskomplikuje da možemo da mu se javimo."

Klimnula je glavom, pa ga pogledala. "Kad bude zazvonio, samo klikni na zelenu slušalicu, važi?"

Prevrnuo je očima. "Snaći ću se, ne brini. Hajde, idi sad."

Još jednom ga je poljubila, a onda izletela iz kuće i pogledala u Despota. "Idemo li, gos'n veštac?"

Prevrnuo je očima, spustio šaku na njena leđa i pogurao je napred. "Idemo."

Deka ih je ispratio pogledom, a onda ušao u kuću i zatvorio vrata za sobom. Despot ju je privukao sebi čim su izašli iz sela. "Jesi li bolje?"

Klimnula je glavom. "Jesam, mnogo bolje. Mislim da mi je mnogo lakše zato što sam rekla deki. On se bolje razume, nego nas dvoje."

Uzdahnuo je. "Mislim da se niko od nas ne može razumeti, samo oni imaju više iskustva."

Klimnula je glavom i pogledala ga. "Hajde da ne mislimo više o tome. Hajde da danas provedemo dan kao sasvim običan par."

Nasmejao se, otvorio vrata automobila i pokazao joj da uđe. "Dogovorili smo se."

Nasmejala se i ušla. Zatvorio je vrata za njom, pa se par sekundi kasnije i sam našao u autu. "Idemo prvo do apoteke, posle negde na doručak."

Pogledala ga je. "Jel ti nedostaje Beograd?"

Odmahnuo je glavom. "Ne. Da nije firme i njihovih grobova, nikad više tamo ne bih otišao. Tebi?"

"Ne. Obožavala sam taj grad, sve do njihove nesreće."

Uzdahnuo je i klimnuo. "Znam taj osećaj. Jel ti neće smetati da noćimo u hotelu kad odemo tamo? Od onda u kući nisam ni bio."

Slegnula je ramenima. "Svejedno mi je, samo moram svratiti do stana, kako bih pokupila još neke stvari iz njega."

"Svratićemo."

Desetak minuta kasnije su stigli ispred apoteke. Uzela je tabletu za dan posle, kao i kontracepcijske pilule, pa ga pogledala. "Gde ćemo sad?"

Nekoliko trenutaka je gledao, a onda je uhvatio za ruku i poveo je dalje. "Sačekaj me minut, važi?", upitao je kad su došli u luku Bar.

Klimnula je glavom i on je otišao. "Dobar dan, izvolite?"

"Dobar dan, potreban mi je brod, bez posade."

Žena ga je pogledala, pa izabrala par flajera i dala mu. "Izaberite, tu su Vam i cene na dnevnom nivou."

Klimnuo je glavom, izabrao jedan, a onda potpisao ugovor i platio. "Moramo samo svratiti do prodavnice i javiti tvom deki da ćemo sutra ujutru biti u Poseljanima.", promrmljao je, uhvatio je za ruku i povukao je dalje.

Zbunjeno ga je pogledala. "Gde idemo?"

Prevrnuo je očima. "Videćeš." Svratili su do prodavnice, kupio je šta je imao na umu, a onda pozvao i Mila i objasnio mu da neće stići da se do mraka vrate kući. Milo je uz prevrtanje očima prihvatio tu informaciju. On je i znao da će tako biti, zato mu je i ostavljen telefon. Doveo ju je do broda i pogledao je. "Noć ćemo provesti na njemu."

Nasmejala se, uskočila na brod i izazovno ga pogledala. "Ideš li?"

Uskočio je unutra, privio je uz sebe i željno je poljubio. "Biraj grad na obali gde želiš da idemo."

"Perast."

Klimnuo je glavom, odvezao brod, isparkirao ga i pokrenuo. "Bila si tamo nekad?"

Nasmejala se. "Svake godine smo bar dve noći tu privodili. Ne znam iz kog razloga, ali tata je voleo to mesto. I znam da bih ga često tih večeri zatekla kako sedi na terasi i gleda u pučinu."

"Nikad ti nije pričao o detinjstvu?"

Odmahnula je glavom. "Sve što sam znala je da su mu roditelji mrtvi. Možeš da zamisliš u kakvom sam šoku bila kad su mi rekli da je deka pristao da me primi. Duša me boli što smo toliko puta prošli pored Virpazara, a nikad nismo svratili kod deke."

Lagano je vozio brod ka odredištu, dok je stajala kraj njega i gledala ga. "Ti nisi za to kriva, Mia. Šta te je nateralo da dođeš u nepoznato, kod čoveka kojeg nikad do sad nisi videla?"

Uvukla mu se u zagrljaj, naslonila se na njegove grudi i pogledala ga. "Nisam ni majčine roditelje. Žive u Beogradu, ali nikad nisu mami oprostili što se udala za pravoslavca. Nisu hteli da me prime, niti su došli na sahranu. Bila je opcija da ostanem u domu, ili da dođem u Poseljane. Razmišljala sam svega par sekundi."

Nešto kasnije su šetali Perastom. Zatim su svratili u restoran na ručak, pa nastavili šetnju. Malen, predivan stari gradić, pitom i gostoprimljiv. Napravili su krug oko ostrva Gospa od Škrpelja, a zatim i oko Svete Nedelje, pa se usidrili na malom pristaništu. Bacila se na krevet i prstom ga pozvala sebi. Nasmejao se, legao kraj nje i željno je poljubio. Oborila ga je na leđa, skinula mu majicu i krenula prstom da šara po njegovim grudima i stomaku, dok je usnama pratila putanju prsta. Duboko je disao, pokušavajući da uhvati dah, koji je gubio zbog njenih poljubaca i dodira. Stigla je do pantalona, otkipčala ih i svukla ih sa sve boksericama. Prešla je prstom po njegovom udu, zatim i jezikom, a onda ga uzela u usta. Kriknuo je i jako stegao posteljinu ispod sebe. Zavrtelo mu se u glavi zbog njenog nemirnog jezika. Zavukao je šaku u njenu kosu i jako je stegao. Želeo je da joj kaže da stane, ali već u sledećem momentu je svršavao i punio joj usta svojim semenom. Jednostavno je gubio svaku kontrolu nad sobom. Povukao je na sebe, oborio je na leđa, pa je na brzinu skinuo, a onda krenuo da je ispituje usnama i rukama. I otkrio da u ovoj maloj veštici gori vulkan iznutra. Gde god da bi je dotakao, njeno telo bi burno reagovalo, dok su joj se iz grudi otimali jecaji zadovoljstva. Došao je do željenog mesta, a onda samo jednom prešao vrhom jezika po njenom klitorisu i ona je svršila uz glasne krike. Ono dalje što se dešavalo između njih je delovalo nestvarno, toliko da je u jednom momentu zaista mislio da ni jedno od njih neće preživeti ovu noć. Nešto kasnije su samo ležali i lenjo se dodirivali. "Sad mi je jasna razlika između vešca i običnog čoveka.", promrmljala je, dok ga je dodirivala po ramenu.

Izvio je obrvu. "Koja je?"

Pogledala ga je u oči, približila mu se, a onda prešla prstima po njegovim usnama. "Veštac stvara magiju, a običan čovek i od najuzbudljivijih stvari napravi dosadnu, bezličnu stvar."

Podvrnuo ju je pod sebe i počeo lenjo prstima da prelazi preko njenog tela. "Zašto si onda bila sa njim?"

Slegnula je ramenima. "Mislila sam da je to jednostavno to, bezlično, dosadno i samo čekaš da se završi. Do sinoć. Sreća nije izgleda ni njemu bilo bolje, pa ga više nije bilo, nego što jeste."

"Nije znao da uživa u tebi. Ja hoću, obećavam ti.", promuklo je rekao i željno je poljubio. Skoro je svanulo kad su sklupčani i ispteplitanih tela zaspali. I mogla je u život da se kladi da nikad lepše nije spavala i sanjala, nego tu noć na tom brodu.