"Nećeš zakasniti?", deka ju je upitao, kad ga je to jutro zamolila da ide u Virpazar, kako bi se videla sa Damnjanom.

"Neću, deko, obećavam. Pre mraka ću biti u kući. Svakako ni on ne može dugo, jer posle nastavljaju put. Sestra mu je udata u Budvi."

Uzdahnuo je i klimnuo glavom. "U redu, idi."

Zaklimala je glavom i otrčala u svoju sobu, kako bi se obukla. Našla je crne farmerke, crnu rolku, kosu je vezala u rep, a onda obula patike i izašla van. "Treba li ti nešto?"

Odmahnuo je glavom. "Ne treba, dijete, samo ti idi."

Klimnula je, poljubila ga u obraz, a onda izletela iz kuće. Izvela je Situ iz štale i krenula van. "Dobar dan, čika Vule, kako ste?", ljubazno je upitala, kad je ugledala starca kako zahvata vodu sa izvorišta.

"Dobro sam, dijete, hvala Bogu. Kako si ti?"

"Dobro sam. Treba li Vam pomoć? Imam vremena."

Vule je odmahnuo rukom. "Kakva pomoć, Bog s' tobom. Da ja dozvolim da mi žensko dijete nosi kofu, radije bih umro. Samo ti idi đe si krenula."

Nasmejala se. "Idem do Virpazara. Neko društvo ide u Budvu, pa da se vidimo."

"Eno i onaj veštac je krenuo u tom pravcu. Sigurno zna da ideš. Samo idi pravo i pravi se da ga ne vidiš, ne vjerujem ja njemu ič."

Mia je klimnula glavom, skočila na kobilu i nasmejano ga pogledala. "Ne brinite. Doviđenja.", veselo je rekla, pa poterala kobilu. Uskoro je naišla na Despota. "Dobar dan, gos'n vešce."

Prevrnuo je očima i okrenuo se. "Gde si krenula?"

"U Virpazar. Ti?"

"Takođe."

"Penji se."

Pogledao ju je, planirao je da ide automobilom, ali sad je stajala sa konjem pored njega i nasmejano ga gledala. Veštica, pomislio je, skočio na konja, pa spustio obe šake na njene kukove. Prešao je rukama po njenom stomaku, te je zagrlio. Drhatji njenog tela su mu pravili haos u glavi, a mogao je i da čuje kako joj srce jako lupa. "Možeš krenuti.", promumlao je.

Mia je duboko uzdahnula. Imala je osećaj slabosti u nogama, ali se ipak nekako dozvala sebi i polako pokrenula konja. "Zašto ideš u Virpazar?", radoznalo je upitala.

"Da se sastanem sa nekim prijateljima. Ti?"

"Isto."

"Nisam znao da ovde imaš prijatelje, mislio sam..."

"I nemam, mislim imam Adu i Emira, ali ovi su iz Beograda.", promrmljala je. Stigli su u Virpazar, sišli sa konja i ona ga je vezala, a onda pogledala u Despota. "Daj mi svoj telefon."

"Molim?"

Ispružila je ruku ka njemu. "Samo mi ga daj.", progunđala je. Prevrnuo je očima i dao joj ga. Vratila mu je manje od minuta kasnije. "Umemorisala sam ti moj broj, ukoliko budeš hteo nazad sa mnom. Vidimo se.", veselo je rekla, poljubila ga u obraz i odlepršala dalje. Ušla je u brod-restoran, gde joj je Damnjan rekao da će je čekati i zamalo prevrnula očima kad je ugledala i njegovu najbolju drugaricu sa njim. Ustao je i krenuo ka njoj, ali ga je samo na brzinu zagrlila i odmakla se od njega. "Zdravo, Sonja.", promrmljala je i sela preko puta njih dvoje.

"Zdravo, Mia. Žao mi je zbog tvog gubitka."

Klimnula je. "Mia, jesi li dobro?"

"Kao što vidite, jesam.", promrmljala je. "Šta ima novo u Beogradu?"

"Jaoj, draga, svašta nešto. Zaista mi je žao što si završila ovde. Mora da je mnogo dosadno."

Mia je duboko udahnula, pokušavajući da dovede svoju narav pod kontrolu. "Zapravo, baš suprotno. Već sam stekla i prijatelje. Istražujem okolinu i...", zaćutala je kad su se vrata otvorila i kad je ugledala Despota i još jednog čoveka sa njim. Osmotrio je okolinu, a onda su im se pogledi sudarili. Namignuo joj je, pa pokazao čoveku gde da krene.

"I?"

Trgla se i pogledala u Damnjana. "Ozbiljno razmišljam o tome da se preselim u Poseljane."

"Molim? Jesi li ti totalno sišla sa uma?"

Mirno ga je pogledala. "Smanji ton, nismo u džungli. Ne, nisam sišla sa uma. Šta mene više vezuje za Beograd? Apsolutno ništa!"

"Ništa, znači ja sam ništa?"

Slegnula je ramenima. "S' obzirom na to da najbolju drugaricu vodiš u porodičnu posetu, od ovog trenutka si baš to.", progunđala je, bacila pare na sto, ustala i krenula da se odaljava od stola.

Skočio je, poleteo za njom i uhvatio je za nadlakticu. "Slušaj me..."

"Ne, slušaj ti mene. Već sam rešila, ja ovde ostajem, u Beograd se ne vraćam. I ne pustiš li me..."

"Mia, neki problem?", Despot je upitao i lagano izvukao njenu ruku iz njegove.

"Ne, nikakav, samo sam ja završila ovde. Idem do teta Merjem, tamo me možeš naći, ukoliko želiš da ideš sa mnom kući.", promrmljala je i okrenula se da ode, kad ju je Despot uhvatio za ruku.

"Teta Merjem?"

"Mhm, poslastičarnica kod mosta."

"Ima ih tri."

Prevrnula je očima. "Ti si veštac, pronađi me.", promrmljala je i krenula da ode.

"Sad mi je jasan razlog preseljenja u ovu zabit.", Damnjan je progunđao za njom.

Zastala je, okrenula se i pogledala ga. "Mhm, u pravu si. Baš smo sinoć vodili ljubav u Baru na plaži.", rekla je, nacerila se zabezeknutom Despotu i izletela iz restorana.

Despot je pogledao u Damnjana. Trebalo je da mu bude žao ovog mladića, ali nije mu bilo. Nije mu se svideo sa tim špicastim nosem i urokljivim očima. Nacerio mu se. "Trebalo je da bude tajna, ali... Doviđenja.", progunđao je, okrenuo se i vratio se za svoj sto. Mala je sto posto luda, a on još luđi kad je dozvolio sebi da nastavi njenu igru.

"Ne mogu da verujem, jebote."

Sonja je prevrnula očima. "Od početka sam znala da to neće ići, Damnjane."

Damnjan ju je pogledao, a onda izvadio novčanik i dao joj pare. "Ručaj ti, idem da je nađem i raščistim ovo sa njom. Neće mene niko praviti budalom.", prosiktao je i izleteo van. Našao ju je na samom mostu, stigao je, a onda je grubo uhvatio za ruku i okrenuo je ka sebi. "Šta je ono značilo?", zasiktao je.

Bledo ga je pogledala. "Baš ono što sam ti rekla, ne znam šta ti nije bilo jasno?", mirno je upitala. U ovom trenutku je shvatila da ona nije bila sa njim zato što ga je volela, već zbog toga što joj je bilo zanimljivo da krši majčina pravila njoj ispred nosa. Prodrmusao je, a onda ga je neko ščepao s' leđa, podigao ga i bacio ga s' mosta u reku. Mia je zapanjeno pogledala u Despota, pa pritrčala ogradi i pogledala dole. S' olakšanjem je shvatila da Damnjan već pliva ka obali. Uhvatila je Despota za ruku, pa ga povukla i potrčala. "Ti nisi normalan, definitivno nisi.", prosiktala je, skočila na konja, sačekala ga, pa se dala u galop.

"Da nisam došao i udario bi te.", progunđao je.

Prevrnula je očima. "To bi mu bilo poslednje.", progunđala je. "I šta ćemo kad policija dođe?"

"Samo sam mu pomogao da ohladi glavu.", mirno je rekao.

Zaustavila je konja, sjahala, pa prekrstila ruke na grudima. Sišao je, pa stao ispred nje. "Šta da nije znao da pliva, ili da je udario glavom o nešto? To će te prvo pitati i, zavisi kako budu raspoloženi, lako možeš da završiš u pritvoru. Dakle, ovako ćemo. Ti nikad nisi bio tamo, a ja ću izmisliti nekog nepostojećeg muškarca. I sledeći put kad ti tako nešto padne na pamet, dobro razmisli, nije svako spreman da laže i izmišlja, zarad tvoje zadnjice.", nervozno je brbljala. Previše joj se približio.

Preklopio joj je usta šakom. "Ćutiš li ti ikad?", tiho je upitao.

Ljutito ga je odgurnula. "Samo iznosim plan, kojeg ćemo se oboje držati. Skoro da sam sigurna da će njegovi roditelji otići u policiju."

Sčepao ju je oko struka i privukao je uz sebe, a onda joj se zagledao u oči. "Ja ti obećavam da niko neće u zatvor, u redu?" Bez reči je klimnula glavom. Celim telom je bila privijena uz njega. "Odlično. Hoćemo li sad da nastavimo dalje?"

"Možda ipak da dogovorimo priče, za svaki slučaj?"

Nasmejao se. "Ukoliko zaista dođu, reći ćemo istinu, Mia. Da te je vukao i drmusao na mostu kad sam naišao i da sam ga poslao malo na hlađenje glave."

Ljutito ga je udarila. "Jesi ti čuo mene šta sam ja malopre govorila, ili me nisi ni slušao? Mogu da te optuže za pokušaj ubistva, jer ti nisi mogao da znaš da li on zna da pliva, ili ne."

"Ja sam veštac, ja sve znam.", zabavljeno je rekao. I to je bila kap koja je prelila čašu. Udarila mu je šamar i krenula da se popne na konja i ostavi kretena da ide peške, kad ju je svukao dole, okrenuo je ka sebi i spustio usne na njene. Uzvratila mu je, bez trena razmišljanja. "Znao sam da si prokleta veštica.", promrmljao je kad ju je pustio i jače je stegao uz sebe.

Nije ovo očekivala, ali slagala bi kad bi rekla da joj se nije dopalo. On joj se dopao od prvog trenutka, zato je i obletala oko njega, ali nije mislila da se i ona njemu svidela. Pogledala ga je. Osmehnuo joj se, prešao nosem preko njenog i izvio obrvu. "Nisi bio na tom mostu, u redu?"

"Virpazar je malo mesto, svi me znaju i svako može da kaže da sam ti bio ja. Nećemo lagati i bespotrebno tebe uvlačiti u to. Ukoliko dođu. Ukoliko je muškarac, neće. U suprotnom, reći ćemo istinu.", promrmljao je.

Klimnula je glavom. "Da nađemo advokata?"

Nasmejao se. "Smiri se i veruj mi, važi?"

Uzdahnula je i klimnula glavom. Na kraju, delovao je toliko samouvereno, da ona nije imala ni najmanje razloga da sumnja u njegovo rasuđivanje. "U redu, neka ti bude. Samo da znaš, ukoliko zatreba, moj tata je imao dobre prijatelje advokate."

Prevrnuo je očima, pustio je, a onda je podigao na konja, pa se i sam popeo. Zagrlio je oko struka i ona je lagano povela konja dalje. "Mislim da je za mene veća opasnost ona puška tvog dede.", promrmljao joj je na uvo.

Nasmejala se i pogledala ga preko ramena. "Samo ako sazna. Potrudićemo se da ne sazna."

Zasmejao se. Prijala mu je od samog početka, iako je pokušao da je zadrži na distanci, nije mu to polazilo za rukom. Ona je bila uporna, a on slab na njene oči i njenu prirodu. "Mislim da bi bilo najbolje da me ostaviš ovde.", promrmljao je kad su došli na sam ulaz u selo.

Uzdahnula je, zaustavila konja, okrenula se i pogledala ga. "Jesi li siguran da treba da kažemo istinu?"

Nasmejao se, klimnuo glavom i ponovo je strastveno poljubio. "Siguran sam da neće doći, ako dođu, nećemo lagati, u redu?", tiho je upitao dok joj je milovao obraz.

"U redu.", progunđala je.

"Vidimo se kasnije.", promrmljao je i sišao sa konja.

Klimnula je i poterala kobilu ka svojoj kući. Paz da će ga poslušati, ona je već imala razrađen plan šta će reći ukoliko dođu, a on će morati da je prati, hteo to ili ne.

Despot je gledao za njom, pa uz uzdah krenuo dalje. Znao je da se sa njom nalazi na veoma klizavom terenu, da je trebao na vreme da preseče i kloni je se, ali osećao se tako dobro uz nju  da jednostavno nije želeo to da uradi, pa makar mu se to obilo o glavu.

"Sine, šta se desilo?", Damnjanov otac je zabezeknuto upitao kad su on i Sonja seli u automobil. Bio je mokar i tresao se od zime.

"Mia me je ostavila, pokušao sam da tražim objašnjenje, ali me je neko bacio u reku.", procvoktao je.

"Ostavila te? Jesam li ti rekla da ne vodiš Sonju sa sobom? Jesi li ti zaboravio svoju misiju?", majka je zagraktala i okrenula se ka njemu. "Jesam li rekla da radite šta god želite, ali da vodiš računa da Mia ništa ne posumnja?"

"Mama..."

"Nema "mama"! Nema! Ostaćemo ovde noćas. Sutra ujutru ćeš otići u tu selendru i kako znaš i umeš se pomoriti sa njom, jel ti to jasno?", zasiktala je.

Damnjan je samo klimnuo glavom. Njegova majka je bila u pravu, nije smeo ovo da dozvoli, sad je po bilo koju cenu mora vratiti sebi. Mora ispuniti obećanje dato majci, kad su saznali ko je Mia u stvari. I to će i uraditi, na bilo koji način.