Celo popodne je trajala potraga, a Vule, Mia i Despot su odgovarali na sva moguća pitanja policiji. Već je bilo počelo da se smrkava, kad je Milo pogledao u Damnjanovog oca. "Znate, nije baš pametno da sad silazite dolje, uostalom, potraga još traje, pa mislim da bi najbolje bilo da budete naši gosti."

Mia je razgoročeno pogledala u deku. S' obzirom na ponašanje gospođe Jagode prema seljanima, najviše što je zaslužila, bilo je da ih pusti da spavaju sa Sitom i Aslanom. Mada je i to mnogo, ali da ne ispadne loš čovek, pustila bi ih tamo. Čovek je klimnuo glavom. "Hvala Vam."

Uveo ih je u kuću, pa pogledao u Miu. "Hoćeš li mi pomoći da donesem hranu na sto?", upitao je.

Klimnula je glavom i krenula za njim. "Trebao si ih pustiti da spavaju kod Site i Aslana.", progunđala je kad su se našli nasamo.

Ozbiljno ju je pogledao. "Oni pokazuju svoje vaspitanje, dijete, mi svoje. Problem je što nemamo više soba, pa nisam siguran đe ćemo ih staviti da spavaju."

Slegnula je ramenima. "Ja sam dala predlog."

Nasmejao se. "To nije opcija, Mia."

Uzdahnula je. "Daj im moju sobu, spavaću ja na divanu.", progunđala je.

"To ne dolazi u obzir. Daću im svoju sobu i..."

Uhvatila je deku za ruke i ozbiljno ga pogledala. "To nikad ne bih dozvolila. Ja sam mlađa, jednu noć mogu i da ne spavam."

Uzdahnuo je. "Poslao bih te u komšiluk, ali oni ne griju cele kuće."

"Možda Despot greje."

Deka ju je namršteno pogledao. "On je mlad muškarac, ti mlada djevojka, to ne biva."

Nevino ga je pogledala. "Nisam razmišljala, samo sam želela da ti pomognem."

Uzdahnuo je. "Smisliću nešto.", progunđao je i izašao iz kuhinje noseći poslužavnik.

Krenula je za njim sa drugim poslužavnikom, postavili su i krenuli da jedu, kad je neko pokucao na vrata. "Ja ću, deko, sedi ti.", promrmljala je, skočila sa stolice i poletela ka vratima.

"Dobar dan, mogu li ući?", čovek u uniformi gorske službe je upitao.

Klimnula je glavom i sklonila se sa vrata. "Uđite." Ušao je u unutra, pa ga je povela ka dnevnoj sobi. "Deko, došao je čovek iz gorske službe. Sedite. Jeste li gladni?"

Osmehnuo joj se. "Nisam, gospođice, hvala Vam."

"Jeste li našli mog sina?", Jagoda je upitala.

"Pronašli smo tragove. Kao što je gospođica i rekla, do određenog djela se vidi da se njih troje tuda kretalo, a da je dalje nastavio samo Vaš sin. Na žalost, dalje se tragovi gube, šipražje je isuviše gusto. Problem je što se rano smrkava i to nam otežava potragu. Ujutru će nam se pridružiti i psi tragači..."

"Ujutru? Ne mislite valjda da toliko čekate?", Ljuba je upitao.

Čovek je uzdahnuo. "Na žalost, nemamo drugog izbora. Prvo, tuda gde se Vaš sin uputio je nemoguće noću proći. Drugo, lokalni vodiči sa psima ni za živu glavu neće doći ovdje po mraku."

"Ne možete obustaviti potragu, morate da nastavite. Kakvi ste vi to spasioci?", Jagoda je histerično upitala.

"Kao što sam već rekao, teren je nepristupačan, a lokalci ni po cjenu života u tu šumu neće ući noću. Nemamo izbora."

"Primitivne, sujeverne budale, zar..."

Mia ju je presekla pogledom. "U ovoj kući nećete vređati nikoga. Ili ćete zavezati gubicu, ili ćete spavati sa Sitom i Aslanom, mada i to teško, ne sviđate joj se.", zaskitala je.

"Mia, smiri se.", deka ju je nežno, ali strogo opomenuo.

Tamam je krenula da mu nešto kaže, kad je ponovo neko pokucao na vrata. Otišla je da ih otvori, a onda se široko nacerila. "Dobro veče, gos'n veštac. Uđite.", nasmejano je rekla i pustila ga unutra.

Nacerio joj se. "Osećam da sam ovde potreban."

Prevrnula je očima. "Može se i bez tebe."

Pogurao je napred. Video joj je osmeh kad ga je ugledala, znao je da joj je bilo drago što je tu. "Mislim da ti to sve teže ide. Još su tu?"

Prevrnula je očima. "Ostaće da noće.", mučenički je rekla. "Gde ćeš?" Pokazao je prstom na dnevnu sobu. "A poljubac?"

Pogledao je da li ide neko, a onda je zgrabio i željno je poljubio. "Posle ćeš dobiti još.", promrmljao je i uputio se u kuhinju. "Dobro veče."

Milo ga je iznenađeno pogledao. "Otkud ti, sine?"

"Došao sam da vidim kako napreduje potraga."

Milo ga je nepoverljivo pogledao. U proteklih pet godina ga je video možda desetak puta, a sad je imao osećaj da se nalazi gde god da se okrene. Tačnije, gde god da se njegova unuka nalazi. "Stoji u mjestu, gospodine. Na žalost, ne možemo da ga nađemo, a i Vi znate da ovdje u noćnu potragu niko neće krenuti."

Despot je klimnuo glavom. "Svestan sam toga, a posle svega danas, počinjem da mislim da su i u pravu.", progunđao je. Spasioc ga je bledo pogledao. "Nemojte tako da me gledate, taj momak je najednom počeo da se ponaša kao da je sišao sa uma.", progunđao je.

"Vi kao mlad i obrazovan čovek bi trebalo da znate da postoje razne psihičke bolesti i..."

"Moj sin nije lud!", Jagoda je dreknula i lupila šakom o sto.

Mia je duboko udahnula, prišla joj, pa joj se unela u lice. "Još jednom lupite nešto u ovoj kući, slatko ću počistiti pod sa Vama. Jel jasno?", zarežala je.

"Mia..."

Pogledala je deku, a onda skupila usnice i sklonila se od žene. Mogla je da je udavi, a da ne trepne. Despot je pogledao u Mila. "Možemo li da porazgovaramo?" Milo je klimnuo glavom i pokazao rukom ka kuhinji. "Gde ćete svi spavati noćas?"

Slegnuo je ramenima. "Nemam pojma, Despote. Mislio sam da im ustupim svoju sobu, ali Mia neće ni da čuje. Pada mi na pamet da zamolim Katu da ugrije još jednu sobu za nju. Ona žena je toliko  izvređala sve, da niko neće pristati da ih primi.", progunđao je.

Despot ga je pogledao. "Pošalji njih dve kod mene, soba je ionako prazna, a topla."

"Nisam baš siguran u to, Despote. Prvo, ukoliko je bilo ko vidi, počeće razne priče, znaš i sam. Drugo, vas dvoje ste jedini mladi ljudi u selu, a ja nisam glup čovjek.", progunđao je.

Despot je klimnuo glavom. "Zato sam i rekao da krenu obe. Ti odlučuješ, naravno, ali gde će spavati, na divanu?"

"U redu, Despote, neka ti bude. Samo upamti..."

"Ona je tvoja unuka, a znaš da jedino tebe poštujem u ovom selu, zato je i pozivam kod sebe. I sam znaš da u tu kuću nikad nikog nisam doveo, niti primio.", progunđao je.

Milo se posprdno nasmejao. "Kao što ni sa kim ni riječ nisi progovorio, dok ona nije došla. Kao što sam već rekao, nisam glup, Despote. I vodi računa, meni je malo života preostalo, sedamdeset mi je, sasvim mi je svejedno da li ću te godine provjesti ovde ili u zatvoru. I nemam ja ništa protiv tebe, čak ni protiv toga da se ona uda za tebe, ukoliko bi to poželjela, ali ukoliko je povrjediš, iskoristiš i odbaciš, vjeruj mi neću se libiti da te ubijem. Toliko. Kad budeš krenuo, neka krenu sa tobom.", progunđao je i izašao van.

Despot je par sekundi gledao za njim, pa i sam krenuo. "Mia, noćas ćete ti i ova djevojka prespavati kod Despota."

Mia ga je pogledala. "Dobro, deko.", promumlala je, iako je želela da pita koji će im Đavo ona, ali nije želela da izaziva sudbinu.

Klimnuo je glavom. Nadao se da je postupio ispravno. I nadao se da će sve biti kako treba. Video je i kako razmenjuju poglede, a i u poslednje vreme se Despot nalazio konstantno u Miinoj blizini. Pa, upozorenje je dobio, valjda će to biti dovoljno da razmisli dva puta. "Zašto bi Sonja spavala kod nepoznatog muškarca u kući? Njeni roditelji su  je nama dali na odgovornost i ja odbijam da je pustim."

Milo je uzdahnuo i klimnuo glavom. "Onda će spavati na divanu, drugu sobu nemam.", mirno je rekao. "Mia, ti ideš sa Despotom."

Klimnula je glavom. "U redu, deko. Sonjice, ukoliko ti bude neudobno, kod Site imaš mesto, ukoliko te primi, naravno."

"Despote, idite, molim te.", njen deka je progunđao. Njegova unuka je bila Anđeo, sve dok se ovi ljudi nisu pojavili u selu. Pretvorila se, činilo mu se, u samog Đavola u tom trenutku. I sad je samo želeo da sačuva kakav takav mir, dok ne odu.

"Samo da pokupim sve što mi treba, brzo ću.", promrmljala je i otrčala u svoju sobu. Pokupila je mobilni, punjač, pidžamu i četkicu za zube, potrpala sve u kesu, pa izašla van. Zagrlila je deku i poljubila ga u obraz. "Nemoj da brineš, pametna sam ja devojka."

Milo se nasmejao. "Znam da jesi, dijete. Hajde, idite.", nežno je rekao i poljubio je u teme, pa je pustio.

Okrenula se ka Despotu. "Idemo li, gos'n vešce?"

Prevrnuo je očima i rukom joj pokazao da krene ispred njega. Izašli su van, uhvatio je za ruku i poveo je ka svojoj kući. "Jesi li za kafu?"

Prevrnula je očima, gurnula ga na kauč, pa ga opkoračila i sela na njega. "Kako si ga nagovorio da me pusti?"

Nasmejao se i stavio ruke na njene kukove. "Rekao sam da si ti za mene samo njegova unuka i... Ej bre, boli to."

"Čija je ideja bila da Sonjica pođe sa nama?"

Ščepao ju je za oba zgloba, podvrnuo je pod sebe i zadržao joj ruke iznad glave. "Moja, jer sam znao da te neće pustiti samu.", progunđao je i željno je poljubio. Uzvratila mu je, pustio joj je ruke i ona ga je zagrlila. "Polako, cela noć je pred nama.", promrmljao je. Dugo godina nije bio sa ženom koju je istinski želeo, sve su to bile avanture na jednu noć, čisto da ugasi fizičku potrebu. Nju je želeo i nije želeo da se sve svede samo na običan seks, a ona ko da nije imala strpljenja. Taman je krenuo da joj otkopčava pantalone, kad je neko pokucao na vrta. Jedva da je i čuo. Spustio je čelo na njen stomak i duboko udahnuo. "Posle.", prošaputao je i ustao sa nje. Ustala je i klimnula glavom. Jedva da je bila svesna gde se nalazi. Ustala je s' kauča i krenula za njim.

"Emire!", ciknula je kad ga je ugledala. "Otkud ti ovde?"

"Tebe tražim, u stvari vas dvoje. Mogu li da uđem?"

Despot je klimnuo glavom i pomerio se sa prolaza. "Šta se dešava? Hoćeš li kafu?"

Emir je odmahnuo glavom. "Hvala, kasno je. Pa, poslali su me da vam donesem ovo.", promrmljao je i bacio usb na stočić, pa seo.

Njih dvoje su se pogledali. "Šta je na njemu?"

Emir je pogledao u Despota. "Momak koji je nestao i ti kako ga bacaš u rjeku. Đed, čiji je unuk ugradio kameru na kuću, je rekao da kamera taj dan nije radila, kad je čuo da se momak vodi kao nestao. Kaže da je i sam htjeo da ide da pomogne Mii kad je vidjeo šta se dešava, ali si se onda ti pojavio i bućnuo ga dole."

Despot se nasmejao. "Hvala. Rakija?"

"Može jedna."

Klimnuo je i otišao u kuhinju, a Mia je pogledala u Emira. "Nije mu Despot ništa uradio. Nešto je video u vilinoj vodenici i, kunem ti se, najednom počeo da vrišti i beži."

Emir je uzdahnuo. "Vjerujem ti, Mia, ali moraš da shvatiš da policija ne vjeruje u tu priču. Dok ga ne pronađu, vještac i ti ste glavni osumnjičeni."

Bledo ga je pogledala. "Osumnjičeni? Pa Vule je rekao..."

Emir se nasmejao. "Misle da ga starci pokrivaju."

"Gospode... Kako ti sve to znaš?"

"Rođak mi radi u policiji."

Klimnula je i zabrinuto pogledala u Despota, koji je u tom momentu došao. "Naći će ga."

"Da, ali u kakvom stanju? Šta ako je onako lud pao negde i poginuo? Kako dokazati da ga nisi bacio, kao što si ga bacio sa mosta?"

Emir ju je bledo pogledao. "Bez ijednog dokaza, ne mogu mu ništa."

Despot je klimnuo glavom. "Upravo tako."

"Sutra ću nazvati Pavlovića, on je tatin najbolji prijatelj i tata je uvek govorio da bi, kad bi morao nekoga da bira da ga brani, izabrao njega. Sigurna sam da će pristati. Na kraju, mi smo srpski državljani i..."

Njih dvojica su je gledala kao da je sišla sa uma. "Nećemo nikoga zvati, Mia. Nisam ništa uradio i nemam čega da se plašim.", mirno je odgovorio.

Ljutito ga je pogledala. "Nisi, ali mogu da pomisle da jesi. Dok ti dokažeš da nisi, dočekao si dedine godine u zatvoru."

Despot se nasmejao, dobio udarac od nje, a onda se pokupila i ljutito otišla u sobu. Emir ga je pogledao i nasmejao se. "Milo će da te ubije, pre nego što stigneš u zatvor."

Despot je prevrnuo očima. "Samo će noćiti ovde, jer im je kuća puna. Roditelji momka su kod njih, kao i njegova najbolja drugarica."

"Da, da, a ti najednom počeo da se družiš sa seljanima, iako pet godina niko nije znao ni kako ti je ime. Moram da idem, Ada će dobiti slom živaca ako se ne vratim uskoro. Ja ne mogu da vjerujem u šta sve ljudi ovde vjeruju.", progunđao je, ispio rakiju do kraja, pa ustao.

Despot se nasmejao, pa krenuo za njim. "Čuvaj se."

Ovaj je klimnuo glavom i otišao. Zatvorio je vrata za njim, pa duboko udahnuo. Iako joj nikad nije pokazao gde je njegova soba, Mia je pravo otišla u nju. Nadao se da neće bar još dan dva pronaći onog malog fićfirića.