"Dobro dosta." Kaže Bogdan. "Šta ti to znači? Kakvo nebo? Kakva tajna? Prestani to da pričaš, nerviraš me." Kaže frustrirano. Ustade od stola i krene ka izlazu iz kantine.

Kosta krene da ustaje, ali ga moja ruka spreči. "Ja ću." Kažem i krenem za Bogdanom.

Vidim kako rukom lupa o ormarić. "Bogdane." Kažem tiho, ali dovoljno glasno da on može da čuje. "Dođavola Alea. Zašto to stalno govoriš?", "Bogdane, smiri se.", "Kako da se smirim?! Kako misliš da se smirim? Jebano plačeš i kažeš "nebo je krilo jednu tajnu", Alea kakvu tajnu?" Upita prilazeći mi.

Opet osetim njegov parfem. Krenem da se okrećem oko svoje ose u nadi da ću ga videti. Bogdan me uhvati za ramena i krene da me drma napred-nazad.

"Šta ti je? Zašto se okrećeš?"," Nebi razumeo." Kažem tiho i krenem ka svom ormariću.

Uhvati me za ruku i okrene me ka sebi. "A da probaš da mi objasniš?" Upita tiho. Odrično klimnem glavom i izvučem svoju ruku iz njegove. "Žao mi je." Šapnem tiho, okrenem se i odem.

"Ne radi mu to."  To je on. To je njegov glas. "Petre?" Upitam tiho. "Ljubavi, okreni se i pogledaj ga." Glas, u mojoj glavi je.

Okrenem se i vidim kako me gleda. "Gleda te slomljeno. I ja sam te tako gledao. On te voli." Šaputao je.

Voli me?

***

Ceo dan su mi se po glavi motale Petrove reči. "Voli te, voli te, voli te,..." 

"Alea? Juhuuuu...." mahala mi je Elma rukom. "A?", "Zamislila si se. "Izvinite, o čemu ste pričale?" Upitam ih. "O sutrašnjem testu iz biologije." Objasni mi. Klimnem glavom i počnem da se ubacujem u razgovor.

"Mama!" Povičem glasno, nakon što nas tri udjemo u kuću. "U kuhinji sam!" Odgovori nakon par sekundi.

Zaputim se ka kuhinji uz reči "čekajte ovde" upućene Elmi i Kaji. "Hej. Došle su mi dve drugarice, bićemo u sobi.", "Drugarice? Opa, imamo ih." Kaže uz blagi smešak. Uzvratim joj osmeh i vratim se kod ove dve.

"Idemo gore."

***

"Alea, neki momci su došli, kažu da se znate iz škole i da moraš da siđeš." Kaže mama ulazeći u sobu. Uputim jedan upitan pogled Elmi i Kaji i siđem dole.

"Hej." Pozdravim ih. "Hoćeš u šetnju?", "Elma i Kaja su još tu." Odgovorim mu. "Neka podju i one." Kaže, klimnem glavom i kažem im da udju.

"Elma! Kaja! Sidjite!" Proderem se da bi me čule. Čujem korake i smeh, pa one ubrzo sidju. "Idemo u šetnju." Obavestim ih. Klimnu glavom, spremimo se, pa izadjemo.

"Voli te!" Opet začujem Petrov glas. "Idite, stićićemo vas." Kažem im i uhvatim Bogdana za ruku da ne ode on.

Bogdan P.O.W

"Jel sve u redu?" Upitam je. "Da li me voliš?" Upita me. Zbunim se njenim pitanjem. Da li je volim? Ne.

"Ne." Odgovorim joj nesigurno.

Alea P.O.W

Ou, koja ispala. Klimnem glavom i ubrzam korak. Baš ti hvala Petre! "Voli te, lagao je!" Opet začujem njegov glas. Ostavi me se. Ne voli me. Niko me nikad nije voleo sem tebe Petre. Samo ti si bio tu za mene, samo ti si me naučio šta znači voleti nekoga. Samo sam tebe u životu volela. Prokleto zašto? Mrzim ih sve! Osvetiću te, a do tada... Neka nebo čuva jednu tajnu...

Helou, znam da je nastavak kraći, ali nisam imala inspiraciju. Ostavite komentar! Baj baj!