Jer u poslednje je vreme strah jači od želje za zaboravom. Kako da ga odvojim od sebe, bacim, sakrijem? Kako da nestane?

Bojim se izgubiti te iako te nikada nisam ni imala. Bojim se prestati misliti o tebi jer onoga trenutka kada prestanem misliti o tebi u meni će ostati pustinja.

Jer svaki je deo tvog tela veličanstvena latica baršunaste ruže. A ja baš volim purpurne ruže.

Jer ti si moja neočekivana magija. A ja zbog tebe još uvek verujem u nestvarno.

Jer s tobom bih, da mogu, i na kraj sveta. A jedini put kojim ćemo se uskoro odvesti je ovaj, put zaborava.

Uzeo si sve moje. Dopustila sam to zamazanih očiju. A sad, igraš li se mojom dušom poput deteta zvečkom?

22.2.2017.