A šta imamo zajedničko? Samo pusti hodnik za koji me vezuju trenuci naših susreta i tek po nekog pogleda.

Da li se ikada okreneš kada čuješ kako izgovaram tvoje ime? Da li se ikada zbunjeno osvrneš kada shvatiš da ne dozivam tebe?

Volela bih da sam nekada mogla. Da sam tebe dozivala. Da si se nekada ti okrenuo. Da si bar spustio pogled i susreo se sa mojim.

Mrzim tvoju visinu i način na koji gledaš preko mene. Mrzim što gledaš pravo i nisi kao ja, što ne spustiš pogled kako se ne bi susreo sa okrutnim očima ljudi oko sebe. A ovde bi te dole čekao nežan pogled ukrašen ispunjen sjajem.

A tako te je lepo videti u tom hodniku.

11.2.2017.