Jedva hodam, gladna sam i imam osecaj da sam kao tempirana bomba, samo cekam da eksplodiram. Ne znam sta da preduzmem da ne osecam vise ovu glad.Nazalost moja istrazivanja,koje sam cele subote i nedelje proucavala i otkrivala, nisu dovoljno precizna niti tacna.Uglavnom sam nalazila stvari koje cak i ja znam-da su zivi corps koji jede mozak ljudima, nista novo. Ali zato nigde ne pise o POLU ZOMBIJIMA KOJI BI HTELI DA JEDU NESTO DRUGO SEM MOZGA! Mozda nije bila dobra ideja da dodjem u skolu, ovako nestabilna trebala sam da ostanem kuci i da kazem da sam bolesna dok ne nadjem neko resenje.Ali naravno to nije dobra ideja jel bi me onda vodili kod lekara i onda bi oni shvatili da nemam puls i da sam jelte MRTVA.

Ulazim u svoju ucionicu, dobro je, da sam dosla sekund kasnije zakasnila bih. Sedam sa svoju klupu koja je do prozora i trazim moju plavokosu najbolju drugaricu.  ENOGA IDIOT PLAVI STO ME UREKO.I ona je videla mene i pocela da trci ka meni sa tim njenim preslatkim osmehom na licu, kako moze da bude tako puna energije od rane zore nikad mi nece biti jasno.

"LIIIIIIIVVV DOBRO JUTRO"!😁Zagrlila me je tako jako da je istisnula  malo mrtvog u meni.

"Ana jel si ti u proslom zivotu bila piton"? "Ne mogu da disem "

"Izvini, nismo se videla bas dugo, nedostajala si mi "

"Prosla su dva dana"

"Znaaam ko vecnost". "Nego da li si dobro Liv izgledas pomalo bledo"?

"Pa moze se reci da mi nije prijao dorucak"

"Jaoo, proci ce nemoj da se brines"

"Aha"

"Deco dobro jutro, sedite"

Zaboravila sam da nam je sotonin predmet prvi cas. ONAJ KO JE STAVIO MATEMATIKU PRVI CAS TREBA DA GORI U PAKLU. 

"Da li ste uradili domaci?"
"Liv da li si uradila
domaci?"Kako mene prvu ubode?

"Ne, nisam stigla"Izvinite bila sam malo zauzeta umiranjem...

"Nisi stigla, dobro onda sad ces na tabli da ga uradis" Znala sam. Izasla sam ispred table i gledala u jednu tacku.Tesko mi je, pogled mi se muti a ova mi dala da radim zadatak. 

"Liv sta stojis tu ko kip kreni da radis" Pokusavam zeno, i dalje se ne pomeram

"Liv... LIV!" Ovo me je izneadilo.

"Sta!?"

"Sta, stapovi za pecanje" Jao kako ste smesni, ubijate

"Prvo kaze se molim, drugo NE GLUPIRAJ SE NEGO RADI" Sad mi vec idete na zivce.

"NE GLUPIRAM SE NEGO MI NIJE DOBRO" BUUM!! Svi me zajedno sa profesorkom gledaju sokirano 

"LIV STA SI TO URADILA"

Dok sam shvatila sta sam uradila vec je bilo kasno, moja pesnica se uveliko nalazi na tabli koju sam slomila. Odjednom osetim kako su mi kapci sve tezi i tezi, sve mi je mutno osecam da cu se onesve...

"LIV DA LI SI DOBRO, BRZO VODITE JE U AMBULANTU"!