"Papir kamen makaze" Podelili smo se u dve grupe i ko prvi ispadne u obe grupe njih dvoje su par da sede jedan drugom u krilo. Trebaju nam samo dva para.

"NEEEEE, NEMA ŠANSE JA IDEM PEŠKE"

"Ali Liv ti živiš na drugom kraju grada dugačak je to put, moraš."

"NEPADA MI NAPAMET DA SEDIM ARSENU U KRILU!"

"Ko zna možda ti se svidi ;) Naravno ovo je rekao Arsen.

"Skloni tu iritantnu facu od mene Arsene osim ako ne želiš smrt"

Sledi drugi krug za odlučivanje. Ispali su Ana i Helio ahahahahaha. Ana mi je ispričala njen prvi susret sa Heliom malo je reći da sam se valjala od smeha. Oduvek sam znala da imam smotanu najbolju drugaricu ali njihov susret prkosi granicama smotanosti hahahahaha.

"Kada malo bolje razmislim ići peške je dobra idea. I onako moram malo da vežbam."

"A ne ne Ana ako ja padam padaš i ti samnom i uostalom ne vidim u čemu je problem ti ga znaš najbolje ;) " Helia koliko vidim nije ni briha. Stoji naslonjen na kola i čeka da svi udjemo.

Raspored u kolima je sledeći: Kol vozi kola, njegov suvozač je Rouz srećnica, kada sam je pitala da se zamenimo izvadila je nož tako da ništa od nje. Pozadi sa leve strane smo ja i Arsen u sreduni je Sofija a sa desne strane su Helio i Ana. U gepeku je Marko.

U kolima je mtrva tišina, mora neko da probije led ne mogu da podnesem ovu tenziju"

"ZAŠTO IMAŠ TOLIKO KOŠČATO DUPE LIV, NOGE MI SVE UTRNULE"

"ĆUTI I TRPI" Pritisla sam ga još jače.

"Aaaaaa, E SAD ĆEŠ DA VIDIŠ" cupnuo je nogama i ja udarim glavom o krov. Uzvraćam napad udarcem o cevanicu. On mene uštine za stomak. Zacvilim.
"Najebo si ga sada" Baš kada sam se spremala da ga udarim u glavu prekide me Sofija.

"Hoćete li vas dvoje idiota prestati, sve vreme me gurate i udarate ima da dobijem modrice od vas".

"Mene iskreno čudi Sofija što i ti nisi kljoknula kao i Marko. Obično princezice poput tebe polude kada vide krv" pitao je Arsen

"Molim te, zar ti ne znaš šta mi devojke doživljavamo svakog meseca, prema tome zašto bi me plašilo malo krvi"
U tom trenutku Kol naglo zakoči. Helio je uhvatio Anu za struk da ona ne bi poletela napred dok je moja glava uveliko bila ispred Rouz.

"Stugli smo ispred Markove kuće. Idem da ga odnesem pa se odmah vraćam" Kada se Kol vratio krenuli smo ka Sofijinoj kući. Odjednom u kolima se osetio odvratan smrad.

"JAO ŠTA JE OVO?"
"IMA NEKO GAS MASKU NE MOGU DA DIŠEM" reče Sofija dišući kroz majcu.
"Izvinite ljudi proterao me pacov"
"ARSENE IDIOTE JEDAN"
"ČOVEČE ŠTA SI TI BRE, TVOR!?" Rouz otvara prozore. " Neka ga neko molim vas izbaci iz kola" Ana i Helio su ozbacili glave kroz prozor.
Dobro je stigli smo kod Sofije, ne znam da li bi preživeli da smo ostali još malo u kolima. Vetujte mi ovo bi i polu zombia ubilo.
Sofijina kuća je ogromna. Kao zamak. Vidi se da su bogati. Sofija izlazi iz kola.
"Hvala vam što ste me dovezli i...što ste me spasili" krenula je ka kući ali je zastala i ponovo se okrenula ka nama.
"Što ste svi izašli?"
"Vidiš i nas je proterao pacov (mislim na mene i Rouz a Ani se samo ide u wc) moženo li do wc-a"
Sa velikim gadjenjem je pristala. Ana je prva završila i izašla da pozdravi Sofiju. Pošto sada bolje čujem prisluškivala sam njihovu konverzaciju.

"Sofija drago mi je da si dobro i nadam se da će se možda stvari vratiti onako kako su bile pre sa nama i da ćeš nam se pridružiti jer si im stvarno potrebna Sofija"

"Ana mislim da bi trebalo ovde da stanemo. Sve je ovo previše za mene i jednostavno nezamislivo. Uostalom ti imaš svoje društvo ja imam moje i to je to. Mi smo dva različita sveta Ana."

"Izvini Sofija ali koje tačno društvo?" Nisam više mogla da slušam, moram da joj ovo kažem.
"Da li pričaš o onom društvu koje te prati uzastopno samo zato što imaš pare. Recimi da li te je neko od njih zvao da vidi gde si, zašto si nestala. A da li misliš da je neko od njih krenuo u potragu za tobom? Ana nas je bukvalno molila na kolenima da idemo da te spasimo, a ona se čak više i ne druži sa tobom a svi znamo ko je za to kriv. Ti ne znaš kakvog si dobrog prijatelja napustila, ona te je jedina volela onakvu kakva jesi i nije te nikada osudjivala. Zato bolje razmisli koji su ti pravi prijatelji Sofija"
Uzela sam Anu za ruku i krenule smo. Nisam je čak ni pogledala. Ostatak puta samo proveli u tišini. Ana je sada srdela u sredini i malo dremnula. Nesvesno je spustila glavu na Heliovo rame ali se odmah probudila kada je shvatila šta je uradila. Počela je da mu se izvinjava a on joj je rekao da slobodno može da vrati glavu na njegovo rame ako joj se spava da ne bi ukočila vrat. Ona je zacrvenela i okrenula glavu ka meni. Arsen i ja smo se kikotali. Monogo je slatka.
Došli smo do moje kuće. Ana je sišla zajedno samnom jer je i njena kuća u mom kraju. Pozdravile smo se i otišle. Mama uveliko spava, javila sam joj da ću ostati kasno kod Ane jer radimo neki projekat za školu. Klasičan izgovor ali uvek upali. Pogledala sam na sat 12:00. Idem odmah u krevet. A rekla sam da će ovo biti duga noć.

***********************
Nastavak jej :D
Najduži do sad! Ali po meni i najzabavniji. Mislila sam da pokrenem novi ship Anelio hahah shvatate Ana i Helio dobro nema veze. Čudna sam.
E da nadam se da su svi upisali škole koje ste hteli.
Hvala na čitanju♥