Čujemo kucanje na vratima. To je bila Berta.

"Devojke samo sam došla da vam saopštim plan rada. Znači danas se ceo dan odmarate, raspakujte se. Večera je u osam, nemamo ručak nažalost ali menza dole je ko mali kafić pa služi svaki dan palačinke, sendviče i toplu čokoladu. Posle večere imamo neku malu žurku u podrumu hotela. Nije tako jezivo kao što zvuči, tamo je zapravo baš lepo. I sutra pravac na stazu.

"Čekaj šta? Kakvu stazu?"

"Pa skijašku Liv. Sutra se skija vuuhuu" radosno je digla ruke u vis.

"Šta si ti mislila Liv, da si došla na planinu da se sunčaš?" rekla je Sofija.

"Ali ja ne znam da skijam"

"Naučićeš. Ćao" Berta je izašla.
Posle pet minuta u sobu nam ulaze dr.Kol, Arsen i Helio.

"Liv i Rouz dodjite i izvucite papiruć iz kape. To će odrediti ko će vam biti partneri na treningu." Izvukla sam Arsena i iskreno sam zadovoljna, u poslednje vreme se dobro slažemo. Okrenula sam se ka njemu i on je podigao ruku da mi baci pet.

"Zašto su nam potrebni partneri?"upitala sam.

"Radi borbe. Vidite cilj ovog treninga je da postanete i mentalno i fizički jači. Ako vam to uspe onda ćete moći duže izdržati bez hrane.

"Dobro, kada sutra krećemo?"

"Sutra? Vi sada krećete sa treningom"

'Ali Berta je rekla..."

"Berta je rekla svoj plan, a ja vam govorim moj. Ajde sada da ste za pet minuta svo četvoro ispred hotela."

Razdvojili smo se. Arsen i ja smo na žičari i idemo ka stazi koja se još uvek gradi.

"Ovaj pogled je prelep" Zraci sunca obasjavaju kristalno beli sneg čineći ga magičnim.

"Ipak je bolji onaj u šumi ;)"

Stigli smo. Dr.Kol je pozvao Arsena preko telefona. Stavio ga je na spikerfon.

"Vidite li onu stazu punu drveća?"

"Da" rekli smo u glas.

" Hoću da svo to drveće bude posečeno do večere"

"ŠTA!? TI SI LUD"

"Treba da budete srećni. Pomočićete u gradnji nove staze. Srećno :)"

Glavu ću mu slomiti. Vidimo dve sekire i bacamo se na posao jer nam nema druge. Ovo je izuzetno teško, tek što smo krenuli, a mene već ruke bole. Dok sam sekla drvo ušao mi je jedan komadić u oko.

"AAAAAA...OVO PEČE, ARSENE DUNI MI U OKO" Počela sam histerično da skačem i mašem rukama kao retardirani pingvin.

"Idiote da li ti stvarno misliš da duvanjem u oko može da izvadi drvo?" Očigledno je da mi se ruga.

"Prekini da me zezaš i učini nešto!"

"Dobro,dobro" Uhvatio me je za ruke da ga ne bih udarila, pošto idalje histerično mašem i nežno je počeo da mi duva u oko. Protrljala sam oko nakon što je drvo izašlo. Zahvalila sam mu se i uzela ponovo sekiru u ruke.

"Nije ni čudo što ne možeš da isečeš drvo kako treba, pogrešno držiš sekiru."

"Aaa..."

"Hajde da se kladimo. Onaj ko najviše iseče drva mora pobedniku da kupi pivo na žurci"

"Važi."

"Nemoj da me ispališ kada budeš izgubila." Samo sam se nasmejala na to.

Posle dobrih 8 sati teških muka, on je ukupno isekao 105 jelki i borova, dok sam ja samo 80...

"Očekujem pivo kada se budemo vratili."

"Važi, priznajem poraz. Pitam se šta su Helio i Rouz radili?"

"Ne znam ali sigurno nije bilo dobro po Helia..." Glasno smo počli da se smejemo.

Na putu do Hotela videli smo Anu, Sofiju i Kaju kako se bezbrižno šetaju i ćaskaju. Divno, one se lepo provode dok sam ja razvijala mišiće da budu veći od graška. Zajedno smo se vratile u sobu. Rouz i ja nisamo otišla na večeru jer bi samo gledale u poslužavnik.
Kad su se ove dve vratile, Sofija je odmah počela sa spremanjem za žurku. Ja mislim da je ona stavila više šminke na sebe nego ja odeće. I Anu sam prvi put u životu videla da stavlja šminku, mislim da znam i za koga.

"Liv, dođi i tebe da našminkamo." Rekla je Ana.

"Nenene....neka hvala!"

"Ajde dolazi ovamo da barem jednom u životu zaličiš na žensko." Rekla je Sofija i povukla me u kupatilo. Stavila mi je ajlajner, maskaru, popunila obrve i ispravila kosu. Izašla sam iz kupatila i zatekla Aninu iznenađenu facu.

"LIV, KAKO LEPO IZGLEDAŠ!" Poslala sam joj neprijatan smešak.

Kada smo se napokon spremile sišle smo dole i naravno prva osoba koju sam morala da zateknem bio je Arsen... Izbegavala sam njegov pogled jer mi je nekim čudom bilo neprijatno. Pozdavila sam se sa njim.

"Izvini jel se mi od nekud poznajemo?" Zacrvenela sam se i udarila ga snažno po desnoj ruci.

"Čekaj malo, samo jedna osoba me tako snažno udara...nemoguće da li je to Liv Moon?" Stavio je obe ruke na usta i širom otvorio oči. Volela bih barem jednom u životu da bude ozbiljan i da se ne zeza.

"Jeste mentolu, a sada mi se pomeri sa puta" nisam ga ni pogledala samo sam krenula pravo.

"Jao pazi sada je ljuta. Stani" Uhvatio me je za ruku i okrenuo ka sebi. "Pogledaj me" Nisam htela. Uhvatio me je za bradu i podigao glavu "Izgledaš lepo. Izvini što sam te zezao" Spustila sam pogled. ZAŠTO MI OBRAZI GORE!?

"H-Hvala..."jedva sam to izgovorila.

"A sada ako se dobro sećam duguješ mi jedno pivo"

"Ah ponadala sam se da si zaboravio evo odmah" zašto sam odjednom tako srećna. Otišla sam do šanka i naručila dva piva. Krajičkom oka vidim Anu i Helia kako ćaskaju. Ana izgleda baš srećno a i Helio se dobro zabavlja. On je meni mnogo čudan, ima tu hladnu i ozbiljnu facu ali kada je sa Anom sav omekša. I naravno neka kokoška mora da dodje i da im uništi zabavu. Odvukla je Helia od Ane. NEMOJ SE BRINEŠ ANA UBIĆEMO JE MI ZAJEDNO. Ali sada moram da odnesem ovo pivo što pre da se ne ohladi.

"Arsene gde..." Pa naravno što me ovo uopšte ne iznenadjuje. Okružen je ponovo onim istim devojkama od jutros. "Hej Arsene...HEJ" Prilično sam sigurna da me je čuo i video. Znači tako, lepše ti je sa njima nego samnom KONJU! Naglo sam se okrenula i slučajno se sudarila sa nekim tipom. Podigla sam glavu. Baš je sladak

"Izvini ako sam te udario"

"Nemoj da se brineš ja sam kriva"

"Ovaj treba li ti pomoć oko piva. Mislim da ti ponesem jedno"

"Šta...a ma ne. Zapravo jedno dajem tebi, njemu neće trebati"

"Šta?"

"Nije bitno, ŽIVELI" Osećam nekakvu tenziju iza mene. Kao da me neko ubija pogledom, ali mene nije briga."

*Sutradan*
Probudio nas je Anin glasan alarm petla.Sve smo mrzovoljno ustale i kada nas je Rouz videla počela je da vrišti od smeh. Brzo smo sve tri u kupatilo da bi se videle

"O MOJ BOŽE!!! rekla sam.

"IZGLEDATE KO DA VAS JE NEKO IZUBIJAO I BACIO U BELO ROBLJE" čula se Rouz iz sobe i stvarno jeste istina. Ja izgledam ko da sam došla iz horor filma jer nisam skinula šminku i sada se sve razmazalo. Ani je celo lice oteklo, naduveno je ko balon. Sigurno je plakala. A Sofija...nje nema u sobi, zamenili su je vanzemaljci. LJUDI MOJI ONA IZGLEDA POTPUNO DRUGAČIJE BEZ ŠMINKE

"Sofija gde su ti obrve?"počela sam da se smejem.

"Ha ha mnogo smešno. Vidiš da su tu ali su mi tanke"

"Sofija za pet minuta moramo da smo na doručku" rekla je Ana.

"Važi daj mi one naočare za sunce. Nemam vremena da se našmninkam" Odmah čim su otišle začulo se kucanje na vratima. Otvorila sam i odmah ih zalupila. Ne želim njega da vidim od rana jutra. Otvorio je vrata i pogledao me je.

"Vidim da ti izgledaš prelepo od rana jutra." Krenuo je napred i udario me je ramenom. Šta je njemu, ja ovde treba da budem ljuta na njega što je on ljut na mene? Debil.
Helio je ušao za njim. Oboje nose u rukama kese.

"Šta je u kesama?"

"Dručak, ulovili smo ih jutros"rekao je Helio i počeo da nam deli mrtve golubove. Arsen mi je dao kesu.

"Zašto ja imam vrapca?"

"Kaže se hvala :)" Udaviću ga u snegu čim budemo izašli.

Posle doručka otišli smo na skijanje. Objasnite mi zašto početnike odmah vode na stazu? Dobro razumem da je plava staza ali zar ne bih trebalo prvo da budem na nekim brdascetu gde se ni deca ne kliskaju. Mnogo sam nervozna da imam srce lupalo bi sto na sat.
Došlo je vreme da se spustim sa žičare i naravno odmah sam pala. Ali to nije najgori deo. UPRAVO LETIM NA CRVENO-CRNU STAZU JER ME JE NEKI SOM SLUČAJNO GURNUO. ČEKAJ ŠTA ONO PIŠE...OPREZ LED?! PA MISLILA SAM DA JE ANA NAJVEĆI MALER OVDE.

"UPIMOOOĆ NE MOGU DA SE ZAUSTAVIM AAAAA!!!" DA LI JE MOGUĆE SKRENULA SAM SA STAZE I UŠLA U ŠUMU! PRILIČNO SAM SIGURNA DA IDEM BRŽE OD ZVUKA. VIDIM KRAJ ŠUME...ZAŠTO VIDIM ŠUME!? PA TO JE PROVALIJA! UMREEEĆU, čekaj ipak neću ALI BOLE ĆEEEE!!! Zatvorila sam oči i spremila sam se za propast. Počela sam da padam ali neko me je uhvatio za ruku i drži.

"ARSENE! NE PUŠTAJ ME"

"MA NE SERI STVARNO"

"KAKO SI ZNAO DA SAM U NEVOLJI?"

"MISLIM DA TE JE CELA PLANINA ČULA" primetila sam da je bos. Sigurno je skinuo svoje pancerice i trčao do ovde"

"PA ŠTA ČEKAŠ POVUCIME GORE"

"NE MOGU"

"ŠTA BRE!?"

"AKO SE I MALO POMERIM PAŠĆEMO OBOJE" pogledala sam. Tlo je počelo da puca.

"Ovo će biti bolno" rekao je. Klimnula sam glavom. Počeli smo da padamo...

********************
Wooohooo napisah ga :D
Auu Arsen i Liv su se baš našli u škripcu. Baš me zanima kako će da se izbave hmmm.
Nadam se da vam se svidj :D

Hvala na čitanju ♥