Virus
ANA'S P.O.V.
"Halo? Aaaa mama ćao! Kako si? Ja? Ja sam super. Ovde mi je divno. Mnogo se lepo zabavljam. Svaki dan idemo na skijanje ili radimo neke druge snežne aktivnosti. Takodje svake večeri imamo neke žurke a društvo sa kojima delim sobu je super. Znaš više nismo samo Liv i ja haha. Mada žao mi je što nam je ostalo još samo dva dana. Kako je Liv? Pa dobro je(kako da ne. Svaki dan se vraća u sobu iscrpljena) mada je ovih dana sva otsutna. Odjednom samo stane i gleda u jednu tačku. Odluta u mislima načisto haha. Da li ima neki dečko? MA-MA BOŽE ŠTA PRIČAŠ NARAVNO DA NE. MISLIM IMA DEČAKA ALI...
Kako to misliš crvenim se? Pa pričamo preko telefona kako si zna...(mislim da sam se upravo odala).OVAJ MAJKA EVO SOFIJA ME ZOVE MORAMO NA VEČERU. VOLIM TE ĆAO.
"Ovaj znaš da je sada pet sati popodne. Nismo ni blizu večeri,tako da si se ponovo ispalila" rekla je Sofija. Nas dve smo ponovo jedine u sobi pošto su svi otišli na trening.
"Pa šta da radim uvek pita tako čudna pitanja. Ne znam kako da joj odgovorim"
"Kakva čudna pitanja? Pitala te je samo da li ima neki dečko koji ti se svidja?"
"..."
"Ahh...zašto samo ne priznaš sebi da ti se svidja Helio. Biće ti mnogo lakše" Odjedno postala sam crvenija od paradajza.
"ŠTA!? MMMENI HELIO...OVAJ ŠTA. MA NEEEE. MI MI SMO SAMO PRIJATELJI"
"Ma daj providna si kao duh Livinog oca. Kada ga gledaš oči ti budu širom otvorene a iz usta ti se slivaju Nijagarini vodopadi"
"Zar se toliko vidi..."
"Aha" na prozor je sletela Kaja i počela da huče."Evo je ova ptičurina, nikad ne kasni. Dobro dobro evo krećem. Dabog da te medved pojede. Kako to misliš da ćeš reći to nani!? DA SE NISI USUDILA IZDAJO."
"Sofija i ti ideš na trening?"
"Da nažalost. Idem dva sata da meditiram dok mi dupe trne od hladnoće."
"Mogu sa tobom"
"Šta? Ponovo. Ti stvarno voliš da patiš"
"Hihi ne, volim da slušam kako pevaš dok meditiraš i uvek mi je fascinantno kada pričaš sa Kajom"
"Dobro, čekam te ispred hotela ovde mi je prevruće. I ponesi one moje veganske grickalice umirem od gladi." Izašla je iz sobe a ja sam brzo počela da navlačim skafander da me ne bi dugo čekala. Kada sam izašla iz sobe primetila sam jednog našeg druga Maksa kako jedva hoda po hodniku i jako kašlje.Prišla sam mu.
"Da li si dobro Makse?"
" A? Ma jesam samo sam iscrpljen. Idem malo da otspavm"
"Važi trebalo bi malo. Sav si bled" Pozgravila sam se i otrčala dole.
Posle meditacije vrtili smo se u hotel.
"Vauuu Sofija sada možeš da komuniciraš i sa prirodom. Kaja je mnogo dobar učitelj"
"Da mada priroda ne priča mnogo. Vidi vratili su se ili bolje reći on se vratio" Helio stoji na recepciji i uzima ključ. Trening im je trajao pet sati a on uopšte ne izgleda umorno. Krenuo je ka nama. Jaooo šta da raim? Samo nemoj da mucaš Ana, samo nemoj da mucaš
"Zdravo devojke" nasmejao se. Ukočila sam se. Sofija me je drmnula laktom"
" Ovaj zzzdra...mislim ćao Helio" Zašto!? "Ovaj kako je prošao trening?
"Pa..."
"Juhuuu Helio" prekinula nas je ona devojka što mu ne da da diše. Bukvalno gde god da ode ona je tu. Mislim da se zove Lora. Priśla mu je i uhatila ga za ruku.
" Helio nevaljalče, ponovo si nestao. Sledeći put mi bar kaži kuda ideš ili još boje povedime sa sobom"
"A što sam ja u obavezi da tebi išta kažem?" Sofija i ka smo se nasmejale jer je njena faca kada joj je to rekao presmešna. Oštro nas je pogledala. Odjednom nam je priśla grupa devojčica.
" HELIO DODJI DA IGRAŠ JEDNU IGRU SA NAMA" prenego što je išta mogao da kaže one su ga poukle i spustile na stolicu. I Sofija i ja smo krenule za njima ali nas je Lora zaustavila
"Žao mi je ali vi niste pozvane" mahnula nam je i otišla.
"Ana samo kaži i jednim pozivom ima da joj zagorčam život ili još bolje pozvaću Liv i Rouz da ih sve pojedu" samo sam ćutala i gledala. Igraju neku igru gde Helio u ustima drži vodu i ove ga zasmejavaju. Prva koja uspe da ga nasmeje ide na sastanak sa njim. Srećno, našle ste najozbiljnijeg zombia da nasmejete. Golicaju ga, pričaju viceve koji uopšte nisu smešni. BOŽE LIV JE SMEŠNIJA OD NJIH A ONA ČAK NI NEPOKUŠAVA. Udahnula sam i naslonila na stub...JAO NE TU NEMA STUBA. NASLANJAM SE NA VAZDUH, PADAAM. Čujem nečiji smeh.
"Aaaa ne ispljunio je vodu" Helio mi je prišo i podigo me.
"Šta kažeš da ti i ja odemo negde. Ti si i onako jedina ovde koja i može da me zasmeje." Samo sam klimnula glavom i on me je uhvatio za ruku i izveo napolje."Dakle gde hoćeš da idemo?"
"Hoću na klizanje, mislim oduvek sam htela da naučim da klizam"
"Dobro ja ću te naučiti" BOŽE OVO JE NAJSREĆNIJI DAN U MOM ŽIVOTU.
* pet minuta kasnije*
OVO JE NAJGORI DAN U MOM ŽIVOTU.ZAŠTO JE KLIZANJE TAKO TEŠKO. NE JEDNOM NEGO PET PUTA SAM PALA I IZBLAMIRALA SE. Dobro prvi put je zato što me je iznenada uhvatio za obe ruke i privukao blizu sebi. Kakav je to smrad? PA TO SAM JA, SVA SAM SE OZNOJILA. Brzo sam pustila ruke i odgurnula se dalje od njega.
"Gde si pošla?"
"Ovaj mislim da mogu sada sama haha" Kako da ne, čim sam napravila prva korak odmah sam se okliznula i počela da padam unazad. On brzo dokliza do mene i uhvati me"
"Smotana zamalo da slomiš glavu. Zato bolje da se ne odvajaš od mene. Hajde sada polako, ja sam iza tebe držim te"Krenuli smo ponovo polako ali sigurno. Nekako bolje klizam, shvatila sam kako noge da pomeram. Uopšte se ne saplićem.
"Vidi Helio više se..." Nemoguće on je čak na drugom kraju klizališta. PA JA SAM KLIZALA SAMA.VUUHUU USPELA SAM. Prišao je do mene i ja sam ga zagrlila od sreće i on mene. Odjednom mi se zavrtelo u glavi i obuzela me drhtavica ali ignorišem.
"Uspela si smotana"
"DA HIHI..." Pogled počinje da mi se muti. Uopšte se ne osećam dobro. Poćinjem da gubim svest.
"ANA!? HEJ ANA!!!"
LIV'S P.O.V.
Arene, Rouz, Sofija i ja igramo karte u lobiju. Odjednom
Helio uspaničeno ulazi u hotel noseći Anu u rukama.
"ANA?!" Svi smo skočili sa stolica. " ŠTA SE DESILO?"
"Ne znam ali ona gori. Treba joj pomoć" Odjednom dr. Kol brzo silazi niz stepenice.
"Znači ona je peta.
"Peta čega?" Upitao je Helio
"Peta žrtva virusa"
******************
NASTAVAKAK :-)
Ovaj pošto počinje uskoro škola nastavcima će biti redji, moźda svake subote. Videću :-)
Hvala na čitanju
Bạn đang đọc truyện trên: AzTruyen.Top