Danasnji dan mi je poceo sa veoma iznenadjujucim jutarnjim vestima.Mama i ja smo sedele na kaucu u dnevnoj sobi i doruckovale. Ona je jela ili bolje reci pila neki buckuris od povrca i voca a ja sam se pretvarala da jedem corn fleks i to bez mleka jer je tako lakse da bacam u kesu koja je pored mene. Mada mogla sam ladno da uzmem i pojedem pacova jer je moja majka totalno izgubljena ujutru. Upalila je tv i pustila jutarnje vesti.
"Gimnaziju Gold Brain je juce u kasnim satima zahvatilo veliko nevreme. Uspelo je da se uvuce u hodnike skole i unisti neke prostorije. Skola ce biti renovirana ali kako kaze direktor djaci ce normalno da idu u skolu i pohadjaju redovnu nastavu jer se steta nije prosirila u ucionice tako da su uslovi za rad normalni"
"Ju Liv da li cujes ovo, to je tvoja gimnazija , da li si dobro izgledas kao da ces da places?" DA SAM SAMO ZNALA DA CE OVAKO BITI POKRIVENA MOJA BORBA ZA ROUZ I DA JE POSTOJALA MOGUCNOST DA NECEMO ICU U SKOLU PORUSILA BI JE CELU. TAKO DA DA MAJKO STVARNO MI DODJE DA PLACEM.
Zavrsila sam kao dorucak obukla se i krenula u skolu ( i dalje patim😢). Kada sam izasla iz kuce primetila sam da me ceka jos jedno iznenadjenje. Ana sa osmehom do usiju i blokcetom u ruci.
"Aaaa da li ti to zelis intervju?"
"Pa tako nekako" . I tako sad ja moram da odgovaram na nenja glupa pitanja sve dok ne dodjemo do skole.
"Sacekao me je u napustenoj ulici i napao"
"Naravno da sam se uplasila smrti"
"Otkud znam da li ima zivota posle smrti, ja sam jos ovde ne u grobu kada umrem kako treba javicu ti"
"Ne ne jedem samo mozak" U tom trenutku me je ustinula.
"Auuuu sta to radis!?"
"Proveravam da li osecas bol"
"NARAVNO DA OSECAM"
"Stvarnooo, pa kakav je onda osecaj kada ti je otsekla ruku"
"UZUZETNO BOLAN" streljala sam je pogledom.
Nastavile smo da hodamo u tisini napokon izgleda da nema vise pitanja.
"Liv mogu nesto da ti kazem"
"Ne"
"Izvini ali moram ne mogu vise da se susdrzim"
"Da se nisi usudila"
"...REKLA SAM TI HAHA BILA SAM UPRAVU ONI STVARNO POSTOJE"
"Tako mi Isusa i Deva Mrarije sramicu te sa lica zemlje"
"E a da li mislis da postoje jos mitska bica kao sto su cudovista, vile, vestice..."
"Ne znam zasto ne istrazis neku deciju knjigu mozda nadjes neke odgovore"
"Hahahahahahahahah ma daj Liv"
~ANA'S POV~
Smejem se a tako bih htela da zaplacem. Ovo sto se desilo Liv je strasno. Ne mogu ni da zamislim kako se ona sada oseca, kakve su njene misli. Kada sam juce videla Rouz kako joj je otsekla ruku mislila sam da ce ceo svet da mi se raspadne. Bila sam spremna da joj dam svoju ruku kao sto je ona meni dala njenu bezbroj puta. Kada sam videla da joj se ruka vraca i da nece umreti umalo da nisam pala na pod od olaksanja. Pravila sam se da je sve okej i kako sam ljubomorna na njene moci govoreci joj da ih i ja zelim ali ustvari sam jedva uspela da smislim reci koje sam tog dana izgovorila. Znala sam da ako bih postupila drukacije, uplasenije, ona bi se distancirala od mene i nakraju napustla a ja ne zelim to. Kada su me dovezli kuci odmah sam otrcala do kupatila da se umijem. Pokusavala sam da smirim svoje srce koje je te noci lupalo ko ludo. Moja najbolja drugarica je zombi a svi znamo da kad bi neko postao zombi mora da umre. ONA JE UMRLA I VRATILA SE U ZIVOT.Dozivela je takvu nesrecu a ja cak nisam ni bila porednje da je utesim. Pogledala sam se u ogledalo i videla kako placem. Resila sam da cu plakati umesto tebe Liv posto znam da ti vise ne mozes. Barem ne otkad ti je otac poginuo u saobracajnoj nesreci pre 4 godine. Plakala si 3 dana i 3 noci sve dok ti se suze nisu istrosile. Od tada si sagradila u sebi sobu od 4 zida i zatvorila u nju. Secam se kako sam prvih nekoliko meseci kao rudar koji ocajnicki trazi zlato pokusavala da razbijem te zidove. Na kraju sam odustala i prihvatila ih. Nazvala sam nas jing i jangom sto zapravo i jesmo. Ja sam se trudila da budem svetlost u tvojoj tami a ti si uvek bila to malo tame koje me je spustalo na zemlju kada previse poletim. Zato cu Liv ja od sad plakati za tebe i neprestano deliti svoju svetlost sa tobom jer zelim da znas da sam ja uvek uz tebe.
~LIV'S POV~
"Hahahahahahahahaha ma daj Liv"
"Ana mogla bi da prestanes sa tim sada"
"Sa cim Liv?"
"Da forsiras taj tvoj lazan osmeh"
"Ocemu ti to pricas"
"Ana najbolja si mi drugarica i to jedina mislis da ne mogu da vidim kada se lazno smejes"
" Hej, da li i citanje misli spada u moc zombija?" Potrcala je ka meni i zagrlila me je onako pitonski kao sto ona samo ume. Pocela je da place, pa sam je i ja zagrlila.
"Liv zelim da znas da ce sve biti uredu i da nisi sama jer cu ja uvek biti uz tebe"
"Znam da hoces." Hvala ti sto me nisi napustila Ana.

**************************
Ovo je bio malo ozbiljniji i tuzniji nastavak ali moram priznati da sam bas uzivala pisuci ga. Pa mora malo za promenu ;)
Uglavnom od sada postaje zanimljivo, ocekujte neocekivank.