Bip bip bip... TRAS

SUPER JOS JEDAN SAT POLOMLJEN, ima na kraju da se prijavim u neku dobrotvornu organizaciju da im pomazem tamo u Aziji da vade ljude iz porusenih zgrada I kuca zbog zemljotresa. Tamo bi im barem moja snaga Hulka bila korisna. Mama ce me ubiti ako vidi da je jos jedan sat polomljen. Ali ne mogu sad da mislim o tome stvarno, sakricu ga kao I preostala dva I idem da JEDEM! Umirem od glad koliko je ovo ironicno haha , molim se da ce mi se culo ukusa vratiti.

"Duso dodji sedi danas sam spremila nesto novo, omlet na francuski nacin nadam se da ce ti se svideti"I ja se nadam. Sa velikom nervozom sam uzela prvi zalogaj.

"I kako ti se cini"?

"Mmmm sve je bolji I bolji"SVE JE GORI I GORI JEBOTE... da li cu stvarno morati da pocnem da jedem m... Ne smem ni da pomislim na to "Mama tvoje kuvanje se bas poboljsalo, ijaooo vidi koliko ima sati "hvala bogu pa sam kasno sisla na dorucak "Moram da krenem u skolu"!

"Vec a jedva si pipnula dorucak, uvek ga pojedes u tri zalogaj.Da nisi mozda bolesna mnogo si bleda?"bolesna jesam u MOZAK.

"Ma dobro sam mama samo sam stavila malo svetliju nijansu pudera".

"Aha pa dobro srecan ti dan u skoli".

Istrcala sam odmah iz kuce da me ne bi vise pitala pitanja za koje ne znam da li bih imala adekvantan odgovor. Sta, I vi se pitate sta mi je.

Rado bih vam sve odmah ispricala ali moram da idem da pronadjem neko mesto gde bih mogla povratiti sve ovo sto sam pojela jer moj stomak vise NE MOZE DA VARI NORMALU HRANU!!!

Ali vljda ste vec svi shvatili sta sam, ja sam zombi.

*******************
Zdravooooo :)
Nadam se da će vam se svideti moja priča kao i ovo poglavlje.
I htela bih da se izvinim na greškama i što nema kvržica na nekim slovima. Tek kasnije sam počela da stavljam kvržice jer sam dugo vremena imala problema sa tastaturom ali sada je sve okej ;)