Obisla sam ceo prvi sprat a od Ane ni traga ni glasa , izgleda da je na 2. spratu. Rouz je i dalje u svetu snova. Bas me je lepo unakazila, sada i izgledm kao zombi iz filmova. Ali zahvaljujuci njoj otkrila sam jos jednu moc koju zombiji poseduju a to je moc isceljivanja. Osecaj uopste nije prijatan. Sve me boli, kao da mi doktor usiva otvorene rane bez anestezije. Prakticno mogu da osetim ona 3 polomljena rebra kako mi se vracaju na mesto. KAO DA ME 3 VELIKA NOZA PROBADAJU IZNUTRA. Pogledala sam na sat OSTALO JE JOS 10min. Kako je vreme tako brzo proletelo, ovo isceljivanje me je usporilo. Nemam vremena za gubljenje
U kabinetu za fiziku nema nikog, znaci sigurno je u delu gde je zbornica. Krenula sam ka zborbici i u trenutku kada sam prolazila pored otvorenog kabineta za hemiju osetila sam neciju nogu koja me gurnula u kabinet. Naravno to je bila Rouz mislim ko bi drugi bio, nisi mogla jos malo da spavas. Usla je u kabinet i zakljucala vrata. DIVNO. "Sada mi neces pobeci". Pocela je divljacki da zamahuje svojim nozem levo desno kao da se macuje. Posto imam nevidjeno brze reflekse uspevam da izbegnem njene napade. Na kraju smo, kao deca u 5. razred, pocele da se jurimo oko ucionice. I naravno posto sam ja najsmotanije bice(zombi) na svetu uspela sam da se sapletem na stolicu i padnem.
"Liv bilo je lepo igrati se sa tobom i, ne brini pobrinucu se da tvoja smrt bude duga i bolna hihi". Bas kada je htela da mi zada finalni udarac primetila sam da se pored mene nalazi onaj veliki crveni aparat protiv pozara. Uzela sam ga, bilo je lagano kao perce. "Mislim da bi trebalo da se malo ohladis". Poprskala sam joj u lice i ona je pala na zemlju. Iskoristila sam aparat da slomim kvaku na vratima i izadjem.
Trcim brzinom svetlosti jer je ostalo jos samo 5min. Dolazim do zbornice i bukvalno ko u crtacima ulazim i izlazim iz prostorija. Ostala mi je sada jos samo kancelarija direktora. 10 sekundi idemo. Vrata su zakljucna, cujem njeno disanje, dobro je pao mi je kamen sa srca. Udaram nogom u vrata da bi ih otvorila. Jos 5,4,3,2,...1 USLA SAM!
"LIV"
"ANA"
"LIV STA JE OVO, GDE SAM JA, DA LI SMO U NEVOLJI?"
"Vise ne"
"Boze sta se desava"
"Duga je to prica hahaha"Moram nesto da smislm a da ne odam cinjenicu da je kidnapovana od strane zombi psihopate.
"Ispricaces mi posle, mozemo li da idemo sada ku... LIV IZA TEBE" "NEEEEE!!!"
Odjednom sam se osecala veoma lagano kao da mi nesto fali. Pogledala sam na svoju desnu stranu i videla da mi nema desne ruke. NEMA MI DESNE RUKE.
"NIJE TREBALO OVAKO DA SE ZAVRSI, NISI SMELA DA JE NSDJES"
"Ti si mi otsekla desnu ruku, otsekla si mi desnu ruku... HA..HA..HAHAHA PLATICES MI ZA OVO". Uhvatila sam je za vrat i svom snagom gurnula uza zid, i ponovo, i ponovo gurnula sve dok nije svojom glavom polomila zid. Videla sam se na prozoru izgledam kao djavo. Oci su mi krvavo crvene. Svaka zila i vena mi se videla. Rouz ustaje i krece ka meni i ja ka njoj, ali odjednom obe smo bile zaustavljene.
"DOSTA, test je zavrsen". Znam taj glas. Iza mene drzeci me za ramena nalazio se dr.Kol, a iza Rouz Arsen.
Arsen: "Rouz nisi smela ovo da uradis Liv, test je zavrsen, Liv je pobedila prihvati to i smiri se"
Dr. Kol: " I ti isto Liv, moras da se smiris"
"Kako da se smirim, kidnapovala je Anu i zapretila da ce je ubiti i odsekla mi je desnu ruku"
"Ne brini Liv Ani se ne bi nista desilo kao ni tebi iako si ti vec mrtva. Arsen i ja smo vas posmatrali i cekali pravi trenutak da uskocimo ako zagusti. Ne bih nikad dozvolio ovako brutalnu igru. A sto se tvoje ruke tice ne bih se previse brinuo oko nje "
"Kako to moslis?" Pogledala sam na svoju ruku i videla KAKO USTAJE I POCINJE DA SE KRECE KAO ONA RUKA IZ ADAMS FAMILY". Dosla je do mojeg tela i "zalepila" se nazad za mene. Svima su buli oci u usta sirom otvorene cak i Ani. ANA! ZABORAVILA SAM DA JE ONA JOS OVDE
"Ana mogu sve da ti objasnim"
"Liv ja ne..ne...NE MOGU DA VERUJEM DA SI TI ZOMBI. TO JE TAKO KUL. DA LI SI TI SVESNA DA SI NAJFANTASTICNIJA OSOBA NA SVETU"
"A?"
"KADA TI JE OTSEKLA RUKU PA TI JE SAMA DOSETALA I SPOJILA SA TELOM BILA SAM TOLIKO LJUBOMORNA. HOCU DA I JA IMAM TAKVU MOC. Zamisli legnes u krevet i pijeti se voda samo odvojis ruku i ona sama doseta do kuhinje i doneseti."
"JAOOO NE" Pala sam na pod.
"Liv sta ti je, da li te nesto boli?"
"Ne nego sam shvatila da sam poslednjih cetiri godine provela druzeci se sa potpunim idiotom"
"Hej, ali hvala ti sto si spasila ovog idiota"
"Bila mi je cast" Okrenula sam se ka Arsenu.
"I da li sam sada zvanicno u vasoj grupi?"
"Bili bi ludi da te ne primimo"