"Vaš napadač je niko drugi već bivši faraon Egipta. Tutankamon" Odjedmom me je jeza prošla kroz celo telo, i ne znam da li je to zbog Atovog hladnog i oštrog glasa kada je to izgovorio ili zato što sam imala bliski susret sa faraonom starim 1000 godina. Pogledala sam u Rouz da vidim da li ona ima nešto da kaže ali ona je samo ćutljivo gledala u pod i grizla usnu.

"Znači hoćeš da kažeš da je on odgovoran za sve zombije koji su se tokom vekova pojavili." Ozbiljno me je pogledao i zatim se blago nasmešio.

"O dušo to je samo mali deo onoga što on planira da uradi"

"Šta on planira?"

"A šta ti misliš da bi faraon koji je dugo godina bio zarobljen u sarkofagu i kome je bila oduzeta cela imperuja planirao?" Ovo nekako ljutito izgovara kao da njega to lično pogadja. Nisam mu odgovorila na pitanje ali mislim da znam zašto,i to me plaši.
"Ne znaš? Haha...pa da izgradi novu imperiju, novo carstvo u kome je on večiti vladar a vi zombiji njegovi verni podanici"

"Ali mi ne želimo to. Mi želimo da ga uništimo baš kao i vi"

"Srećno sa tim" šta pod tim hoće da kaže?

"Vidim da si upoznao naše nove mrtve prijatelje Ata ali odaješ previše infirmacija" oglasila se Veronika koja je ušla u laboratoriju zajedno sa Prisildom.

"Oprezna kao i uvek lepa Veronika" nasmešio joj se. Ona pocrveni i okrene glavu na drugu stranu.
"Ali ne vidim razlog zašto trebamo da budemo toliko tajanstveni, i onako planiraš da ih ubiješ"

"A JA NE VIDIM RAZLOG ZAŠTO ŽELIŠ DA NAS UBIJEŠ. MI TI NIŠTA NISMO UČINILI"

"Ona nema ništa lično prema vama ali prema vašoj celoj vrsti ima i tekako veliku želju za osvetiom. Vidiš ona..."

"ATA UMUKNI" Nije je poslušao.

"Ona je bila primorana da ubije celu svoju porodicu nakon što ih je Tutankamon pretvorio u krvoželjne zombije. Jedino su ona i njena služavka Prisilda ostale žive. Osnovala je ovu organizaciju radi osvete i sada nju prati oko stotinu ljudi koji su doživeli istu sudbinu kao i ona"

"ATA!!!" Lupila mu je šamar. Videlo se da je to nju više bolelo nego njega.

"Meni je stvarno žao što si bila u takvoj situaciji ali...TVOJA PROKLETA OSVETA SE ODNOSI NA ONOG TUTANKAMONA NE NA NAS SHVATI TO!"

"NE ZNAŠ TI NIŠTA LIV. ZNAŠ LI TI KAKAV JE TO OSEĆAJ KADA SVOJOJ RODJENOJ MAJCI ODRUBLJUJEŠ GLAVU DOK ONA POKUŠAVA DA TE ŽIVU RASTRGNE, ILI KADA SVOM MLADJEM BRATU OD 10 GODINA ISEČEŠ RUKE I NOGE DA NE BI MOGAO DA TE DOTAKNE. IMA DA MI PLATITE SVI ZA BOL KOJI SAM TOG DANA DOŽIVELA" otvorila je kavez i ušla unutra. Počela je da me šutira u stomak.
"KADA BUDEMO STIGLI U EGIPAT DOKRAJČI ĆU VAS KAO ŠTO SAM ONU DVOJICU SA SKARABEJOM." Odjednom joj noga stane.

"Hajde malo oladi" To je Rouz. Ona je uhvatila za nogu i izbacila iz kaveza.
"JEDINI KOJI MOŽE NJU DA UDARI SAM JA"

"NE MOGUĆE KAKO SE POKREĆEŠ TREBALO BI DA BUDEŠ PARALISANA!?" Povikala je Veronika koja je sada na podu.

"SLUŠAJ ME OVAMO TI ATA- MUTA- TATA ŠTA GOD, I STRAŠILO" Odjednom su zaćutali i odmakli se od kaveza
"MENE APSOLUTNO NIJE BRIGA KOJE VI RAZLOGE IMATE ŠTO STE NAM OVO URADILI. ALI BITNO JE DA ZNATE, DA JE VREME DA POČNETE DA ODBROJAVATE SATI I SEKUNDE DO SVOJE SMRTI. I VI ONAJ FARAON JER MENI JE VIŠE DOSTA VAŠEG SRANJA"

"Brzo Prisilda serum za paralizu" Prisilda je uzela vakcinu i bro uletela u kavez. Gurnula je Rouz uza zid. Vidi se da joj se još snaga nije u pitpunosti vratila.

"A TI PRASE ĆEŠ MI SKUPO PLATITI ZA ONE ŠIPKE U MOM TELU" Ubrizgala joj je serum i ona je pala dole.

"Uff koji ste napor, tolika priča a ništa na kraju nisi učinila. Hajdemo na ručak ljudi ogladneo sam." Oglasio se Ata. Svi se složili ali su i dalje u šoku. Veronika je pozvala jednog stražara da nas čuva u slučaju ako se ponovo nešto ovako desi"

"Bravo Rouz sada smo i u goroj situaciji nego pre" tihim glasom sam pričala

"Pa ne baš" ispljunula je iz usta ključ.
"Uspela sam da ga uzmem od krmače kada je ušla u kavez"

"To je divno ali kao ćemo da se krećemo?"

"Hmm..." zlokobno se nasmejala.
"Da li si za malo ljudskog mesa?"

*******************
Iskreno se baš ponosim kako je ispao ovaj nastavak. :)

Nadam se da vam se svidja.

Hvala na čitanju♥