Polako i oprezno sklanjam mali deo zavese. Krajičkom oka bacam pogled na ulicu. Dobro je nema žive duše(a za one mrtve neka dodju slobodno ;). Vreme je da krenen. Brzinom zvuka izlazim iz kiće i krećem ka školi. Molim boga da me nisu vide...

"LIV DOBRO JUTRO!!!" Naglo zastanem. TAKO MI SOFIJINOG MOZGA VELIČINE PLUTONA PRVO LJUDSKO MESO KOJE BUDEM POJELA BIĆE OD PRISILDE VEBER. Ta žena već nekoliko dana ne prestaje da me smara. Njeno lice vidim i za dobro jutro, dobar dan i laku noć. Dva puta sam je sanjala!!!

"Dobro jutro Prisilda" Nabacim joj osmeh oštriji od njenih obrva.

"Liv da li bih mogla da te zamolim za jednu uslugu? Vidiš moja Lusi danas kreće u tvoju gimnaziju, pa bih volela da joj pokažeš put."

"Naravno da n..."

"Naravno da hoćeš Liv" prekine me majka i uputi mi oštar pogled. Ženo izdala si me.

"Mama što si izašla iz kuće?"

"Zaboravila si sendvič. Uzmi ga i kreni sa Lusi u školu. Mala danas polazi u prvi razred gimnazije, mora da je mnogo nervozna"

"Dobro, gde je ona?"

"Svo vreme je iza tebe" Naglo sam se okrenula i skočila od straha. Ova mala je nindža, uopšte je nisam čula. Sva se naježim kada je vidim, malo je čudna. Malo više...

"Ovaj ćao..." mama me udari laktom da mi da doznanja da budem malo više prijateljski nastrojena. ALI OVA LUSI NE PROGOVARA NI REČ. SAMO ME GLEDA TIM NJENIM PREVELIKIM OČIMA. Dobro ako nećeš da pričaš samnom neću ni ja sa tobom. Zamahnula sam glavom kao znak da krenemo. Pozdravila sam se sa Prisildom i majkom i krenule u tišini, naravno. Odjednom osetim nekakvu jezu. Kao da sam nečiji plen koji samo čeka da ga neko pojede. Okrenem se ka Lusi, jer sam prilično sigurna da ta tenzija dolazi od nje. NEMA JE!? U momentu se okrenem u pravcu kojim hodam i ona se pojavi ispred mene. Drži jednu ruku u džepu i sprema se da je izvadi.Postavila sam se u odbrambeni položaj. Uputila mi je kez i iz džepa izvadila...LABELO? IDI BRE MALA U TRI LEPE. ZAMALO DA NA MESTU BUDEŠ MRTVA. Odjednom mi neko obgrli vrat. Ja skočim i vidim da je to samo Ana.

"Caooo!!!"

"Cao Ana" iz daleka vidim kako nam se pripližavaju Rouz, Helio i Arsen. Arsenom već dugo vreme nisam progovorila. Ali nije kao da je i on hteo da priča samnom. Mislim mogao je da mi pridje bezbroj puta...

"Dobro jutro" iznenada mi je rekao. Od šoka mu nisam odgovorila, samo sam skrenula pogled od njega.
"Znaš učtivo je da kažeš dobro jutro nazad..."rekao je drskim glasom. Steglasam ruku da mu ne bhi lupila šamar. Rouz nas sumnjivo gleda, a Helio bukvalno spava na Aninoj glavi.

"Hej ko je ovo malo strašilo?" Upitala je Rouz.

"A da, to je Lusi" potpuno sam zaboravilq na nju od kad se ovaj idiot pojavio.
"Ona je ćerka od moje nove komšinice. Danas polazi u našu gimnaziju pa su mi je uvalili."
Mahnula im je i mi smo nastavili dalje. Odjednom vidim kako Arsen staje. Lusi ga je uhvatila za majcu i zaustavila. On se okrene prema njoj i ona mu nešto promrmlja.

"Apsolutno te ništa nisam razumeo" sagnuo se da bu je bolje čuo. Ona ga uhvati za majcu, približi prema sebi i...POLJUBI GA U USTAAA?!?!?

"LUSI!?" Povikah. Arsen ja brzo odgurne od sebe i uputi mi zabrinut pogled. Ja sam u šoku.

"Ooopaaa nekom se svidja Arsen. Ova mala baš ne štedi ba vremenu hahah" rekla je Rouz dok umire od smeha. Ja sam sprenma da ubijem celo njeno porodično stablo. Čekaj...PA GDE JE ONA!? Osvrćem se oko sebe ali ne njma.

"Počela je da trči ka školi" rekla je Ana.

"I TO MI TEK SADA KAŽEŠ!?"

"Nema svrhe nervirati se oko toga. Šta je bilo bilo je, i što te to toliko pogadja?" Upita Ana. Ugrizem usnu i pogledam u Arsena.

"Šta god, krenimo više ima da zakasnimo." Kada smo stigli ispred kapije primetim kako Arsen ide sporije od nas. Bukvalno se vuče. Hvata se za glavu i teško diše.

"Arsene jel si dobro?" Upitam. On mi klimne glavom i pokaže mi rukom da udjem u školu ali ja ostadoh da ga sačekam. Odjednom samo stane i pogleda me.

"Pozovi Kola" kada je to izgovorio pao je u nesvest"

"Arsene...ARSENE!!!" Potrčali smk ka njemo. Rouz stavlja ruku na njegova usta.

"ON NE DIŠE. KAKO JE OVO MOGUĆE!?"

"Ne razmšljaj te sada o tome. Moramo da ga odvedemu u Ambolantu" rekao je Helio. Kada nas je Kol video prebledeo je. Otvorijo je policu sa lekovima i izvukao jedan lek. Odjednom su se otvorila tajna vrata i unutra se nalazi jedna velika laboratorija. U sredini je velika stolivca ili fotelja. Ona kao što je imaju zubari. Tu smu ga spustili i Kol uzme štapić za uši i uzme uzorak njegove pljuvačke. Stavio je uzorak pod teleskop. Malo nam je lakše pošto nam je rekao da još uvek nije potpuno mrtav.

"Kao što sam i mislio. Ovo je skarabej ili balegar kako vi zovete. Jedina stvar koja vas može ubiti"

"Da li postoji lek?" Upita Helio.

"Postoji ali ja ga ovde nemam. Kako je on upšte uspeo da unese u svoj organizam skarabeja?"

"LUSI" Snažno sam udarila rukom u zid.
"Kada ga je poljubila, sećam se namazala je pre toga labelo. ODUVEK SU MI ONA I NJENA MAJKA BILE SUMNJIVE. OTKRILE SU ŠTA SMO"

"Šta su one onda zapravo?" upita Ana

"Ne znam, to treba da otkrijemo"

"Ako su one te koje su mu dale skarabej sigurno imaju i lek" rekao je Kol.

"Dobro onda Helio i Rouz vi polazite zamnom. Kol koliko mu je još ostalo vremena?"

"Možda još sat vremena"

"Spremite se Veberovi. Mi vam dolazimo u goste."

****************
I evo me posle 100 godina hahah

Da vam kažem nešto BUDIMPEŠTA JE PRELEPA. JA STVARNO NISAM MOGLA DA VERUJEM

Nadam se da vam se svido ovaj nastavak :-)

Hvala na čitanju <3