Ana's P.O.V.
"Ne javlja se na telefon" Probala sam ponovo ali ništa. Shvatam, sada je šoku i treba malo da bude sama ali sam ipak zabrinuta za nju.
"Čekaj da rezumiramo sada sve pošto me ovo zbunjuje" rekao je Arsen dok trlja kosu."Znači Livin otac je pre četiri godine poginuo u saobraćajnoj nesreći na njen rodjendan koji je sada za pet dana i sada taj isti otac tebe Sofija proganja kao duh"

"Tako nekako samo ne pojavljuje se kao duh nego čujem njegov glas u mojoj glavi. Mislim da bi trebalo da ga prizovem da bi se pojavio pred nama. Ne mogu da verujem da ja sve ovo izgovaram, prizivanje duhova, glasovi u glavi, crne trake, šaman. ZAŠTO BAŠ MENI OVO MORA DA SE DESI, OVO JE SVE TAKO JEZIVO" sela je na stolicu pored mog kreveta. Uhvatila sam je za ruku.

"Razumem kako se osećaš Sofija, ti nisi tražila ništa od ovoga nažalost takva ti je sudbina." Nasmejala se.

"Smešno to je isto i moja nana rekla sinoć."

"Tvoja nana?"

"Da kada ste me ispratili juče čula je ceo naš razgovor i pobesnelu Liv pa me je upitala šta se desilo i što sam se tako kasno vratila. Pošto ja nju ne mogu da lažem ispričala sam joj celu priču"

"I šta ti je rekla?" Upitao je Helio.

"Rekla mi je da je istina da sam šaman i da sam njena naslednica.Htela je to da mi kaže kada budem malo starija ali stvari su se iskomplikovale. Rekla je da ne treba da se plašim svog porekla i svojih moći jer je to dar a ne proklestsvo, šamani su ljudi koji održavaju balans u prirodi i potpuno su spojeni sa njom"

"Dobro nismo tražili da čujemo celu istoriju" reče Rouz. Sofija joj je uputila oštar pogled i odvažno zamahnula kosom.

"Promenila si se Sofija sada više ličiš na staru ti"

"Teško mi je da priznam, ali Liv mi je otvorila oči. Evo upravo mi se povraća. I nemoj te da mislite da ću biti fina prema svima vama i da smo mi sada BFF, ovde sam samo zbog Ane."

"Srećna sam zbog toga. I šta ćeš sada?"

"Nana mi je rekla pošto sam sada svesna ko sam da moje moći počinju da se bude i da bi trebalo da počnem sa učenjem šamanizma što sam rešila i da uradim" Znala sam da hoće. Sofija ima mnogo poverenja u svoju nanu i sve što ona kaže je svetinja za nju. Ona je praktično odgajila Sofiju pošto njeni roditelji skoro nikada nisu tu.

"Bićeš nam od velike pomoći Sofija" rekao je Arsen.
Okrenula sam se ka prozoru. Pitam se šta sada radiš Liv?"

Liv's P.O.V.
Smrzavam se. Trebala sam da uzmem jaknu sada se praktično šetam gola po parku. Ali nisam mogla da izdržim, imala sam osećaj kao da ću se ugušiti u onoj sali. Srce mi i dalje jako lupa a glava me nenormalno boli.
Zašto...zašto, zašto...JEBOTE ZAŠTO!?. Udarila sam drvo pesnicom. Ostavil sam veliku pukotinu. Noge mi u trenutku oslabile i ja sam pala na blatnjavu zemlju.Nisam imala snage a ni volje da ustanem pa sam legla. Počela je da pada kiša. Kapci mi postaju teški, ovo vreme me uspavljuje. Zašto si morao da se pojaviš oče? Zašto me ovako mučiš? Možda zapravo zaslužujem da se osećam ovako, jer sam te ja odvela u tvoju smrt. Više nisam mogla da držim oči otvorene.

Krećem se. Ali ja i dalje spavam, neko me nosi. Otvorila sam oči ali sam ih odmah zatvorila. Ne-ne-ne samo ne on!
"O vidim da je uspavana lepotica napokon otvorila oči.

"ARSENE ZAŠTO ME NOSIŠ!?" zacrvenela sam se. Nosi me kao da sam mlada i to da nas ceo svet vidi!

"Misliš da sam ja hteo da te nosim. Kada sam te pronašao kako spavaš u parku probao sam da te probudim bezbroj puta ali ti ništa. Morao sam da te ponesem da ljudi ne pomisle da si mrtva.

"Ja jesam mrtva..."

"Dobro da ne bi provalili da već jesi mrtva BUKVALISTO"

"Dobro možeš sada da me spustiš dole." Spustio me je.

"Dobro si? Mislim sve ovu u vezi tvog oca i..."

"Dobro sam samo ne bih da pričam o tome. Što me tako gledaš?"

"Oči su ti crvene, kao kada smo u ful zombi modu"

"Stvarno" protrljala sam glavu. "Sada?"

"Ne, a zar to nije malo čudno?"

"Možda sam malo gladna" počela sma da se tresem od hladnoće. Sva sam mokra od kiše i blatnjava.
"Idem do škole da uzmem svoje stvari i jaknu, smrzavam se"

"Škola je gotova još pre sat vremena. Ana je uzela tvoje stvari i odnela ih kući. Rado bih ti ponudio svoju jaknu ali ne želim da je isprljaš."

"Ne bih je ni primila, pa da se usmrdim od tvog znoja"

"Zombiji se ne znoje"

"Kako god idem ja kući"

"Čekaj" Okrenula sam se i on mi je bacio moju jaknu i kapu i šal.

"Odakle ti moje stvari?"

"Ana mi ih je dala. Rekla je da ima neki osećaj da ću te ja pronaći, ja sam rekao da je luda ali evo ipak je bila upravu. Vidimo se"

Okrenuli smo se u isto vreme i krenuli svojim putem.
Kada sam došla kući otišla sam pravo u svoju sobu. Mame nema verovatno još radi. Uključila sam telefon. 10 propuštenih poziva od Ane i jedna poruka:
Biće sve uredu Liv svi smo uz tebe ♥
Ovo me je malo smirilo. Legla sam u krevet.
Ne želim da moj rodjendan ikada dodje.

**********************
NASTAVAK :D
Moram reći da na moru imam dosta inspiracije. Ovo sam napisala na lezaljci za nekih sat vremena što je za mene retkost. Ljudi su me gledali ko debila jer ja dok pišem uvek pravim grimase koji bi likovi u mojoj priči napravili da bi nekako bolje opisala i razumela kako je najbolje da se ponašaju u odredjenoj sutuaciji. Tipa kod Liv mi je faca u grumpy cat stilu. Uvek sam ozbiljna i namrštena. Kod Arsena imam taj neki sarkastičan osmeh i UVEK AMA BAŠ UVEK MI JE PODIGNUTA LEVA OBRVA. A za Anu da i ne pričam kod nje su svakave face. Kada bi mogli da me vidite kako sam izgledala kada sam pisala scenu u toaletu sa njom i Heliom umrli bi od smeha.
Ispriča se ja hahahah , uglavnom nadam se da vam se svidja ovaj nastavak kao što vidite ima svačega kahm (Arliv) kahm.
Hvala na čitanju ♥