Kada smo se vratili sa zimovanja mama mi je rekla da se u našem kraju doseljavaju nove komšije. Tu izjavu nisam shvatila ozbiljno jer me baš briga, sve dok jednog dana nam nisu pokucali na vrata.

"DOBAR DAN!" Jel ova progutala megafon? Što se tako dere. Ispred mene stoji jedna debela žena sa kratkom plavom kosom i špicastim crvenim naočarama što uglavnom nose profesorke koje hoće da budu zle. Iza nje se neuspešno krije devojčica koja je sigurno njena ćerka. Nije debela ko majka ali jeste krupna. Ima takodje plavu kosu koja je uvijena u dve kikice. Tate nema, možda je na poslu?

"Moje ime je Prisilda Veber a ovo je moja ćerka Lusi.Mi smo se tek sad doselili ovde pa smo rešile da malo upoznamo kraj i nove komšije." nešto krije iza ruku. Osećam sladak miris. Nadam se da nije ono što mislim da jeste. Počela je da izvlači jednu ruku.
"Ispekla sam kolače. Evo uzmi jedan, još su vrući"
JAO BRE PA ŠTA JE OVO? OČAJNE DOMAĆICE? KO JOŠ IDE TAKO PO KUĆAMA I DELI KOLAČE? E ZATO I JESTE DEBELI. Kako sada da ih odbijem a da ne ispadnem totalni snob. Iskreno mene nije briga šta će da misle o meni ali mami je bitno da imamo dobru reputaciju medju komšijama.

"Pa gde baš danas nadjoste da ispečete kolače kada postim" Bravo Liv ovo ti je bila dobra"

"Nema problema i na to sam mislila. Napravila sam i posne kolače za one koji poste ili su na dijeti" i izvuče i drugu ruku sa poslužavnikom punim kolača. AHHH DA LI ME TI ZEZAŠ? Ova mala me samo gleda i ne progovara. Pod pritiskom sam. Napravila sam veštački osmeh i uzela jedan keksić jer ove očigledno žele povraćku na svojim cipelama"

"Veruj mi ima da umreš kako su dobri" rekla je Lusi jezivim glasom kroz mali smešak. OVA MALA NEKI SATANISTA SAČUVAJ ME BOŽE.Celo vreme ne progovara i prvo što je rekla jeste da ću da umrem. Prisilda je samo pomazi po glavi. Izgleda da neprovaljuje da joj je ćerku zaposednuo djavo.

"Verujem vam na reč...O MOJ BOŽE ONO DVOJE TAMO ZAMALO DA SE SLUPAJ" Pokažem prsto na neka tamo kola, bacim keks iza sebe i pravim se da ga žvaćem.
"Mmmm ovo je mnogo dobro,svaka čast" Okrenule su se i Prisilda mi uputi vrliki osmeh. Pogledam u onu malu. Gleda me ozbiljno i onda mi uputi kez. Možda je shvatila šta sam uradil? Čekaj da li se ona uopšte i okrenula?

"Mi moramo da krenemo. Drago nam je da smo te upoznale..."

"Liv Moon"

"Drago mi je da smo te upoznale Liv. Naša kuća je preko puta pa ako ti nešto treba slobodno pitaj. Caooo" Zatvorila sam vrata i otišla u sobu. Čudna porodica.

"Štikliraj Liv Moon"

******************
Znam da je je kratko ali zamišljajte ga uvod za nešto veliko što će se uskoro desiti ;)

Ahhhh mislila sam da cu stici da ga juču napišem ali nisam :(

Hvala na čitanju ♥