Pozdravljam se poslednji put sa majkom i govorim Ani da je bolje da ostane sa porodicom u Sofijinoj kući koja je postala azil. Protivila se toj ideji ali njen tata i ja smo nekako uspeli da je ubedimo. Skočila je na mene i uputila mi je veliki zagrljaj.

"Zauvek zajedno" rekla je tako tiho i bolno.

"Da...zauvek"

Oliva, Sofijina nana je spustla štit i mi smo izašli sa grupom šamana koje je predvodila Sofija.  Ispred kuće su nas čekali Prisilda,Veronika i Helio.

"Uspeli ste da napravite otrov?"

"Da, ovde je" Veronika je izvadila mali pištolj u kome se nalazila bočica sa otrovom. "Imamo samo jednu šansu zato bolje da ne uprskamo"

"A gde je ona čuvena vojska tvojih pratilaca o kojima si  tako ponosno pričala" rekla je Rouz

"O misliš na one iznad vaših glava" pokazala je prstom ka nebu. Bezbroj letelica su lebdeli iznad nas a zatim je iz njih su počeli da izlaze ljudi prekriveni u crno kao što su bili u avionu. Bilo ih je na hiljade. Malo je reci da sam ipresionirana i uzasnuta jer devojka mojih godina ima ljude koji stoje iza nje veličine cele populacije Kine.

"Dobro onda, da li ste svi spremni?"

"Ti još pitaš. Ha...ruke mi podrhtavaju jer jedva čekaju da rastrgnu glave onih  mrtvih pacova" odgovorila je Rouz.

"Ja ionako stojim po strani sa ostalim šamanima tako da mi je sve jedno" rekla je

"Lepotice pravo pitanje je da li si ti spremna jer mi sigurno jesmo" rekao je Arsen.

Nasmejala sam se "Nikada spremnija"

"Onda krenimo već jednom" rekla je Veronika.

"Čekaj te samo malo" zaustavio nas je Helio. "Ja hoću da budem taj koji će da ga potegne okidač,previše dugo sam čekao ovaj dan" Svi smo se složeli i predali mu pištolj, jer je stvarno jeste zaslužio.

Polako ali sigurno koračali smo već sada porušenim gradom. Teško je gledati tvoj dom kako se odjednom pred tvojim očima raspada. Iz daleka primećujem kako nam se približava jedan zombi koji meni izgleda vrlo poznato. Kada sam shvatila koje prekrila sam jednom rukom usta a drugom rukom sam se uhvatila za glavu. Moja profesorka matematike je postala zombi. Ljudi moji ovo je ostvarenje mojih snova, nemate pojma koliko sam puta htela da udarim tu ludaču.

"Ljudi ne diraj te ovu ona je moja" Nasmejala sam se i krenula da puckam prstima dok sam joj se približavala. Počela sam da sparngujem sa njom.
"Ovo je za svaki kec koji si jedva čekala da mi daš" jedan udarac u glavu.
"A ovo je za onaj dan kada si se drala na mene pred celim odeljenjem što sam umesto glupog kvadrata radila romb i što se nakraju ispostavilo da nije istina. NISI MI SE ČAK NI IZVINILA" Za to je zadobila dva udarca u glavu zbog čega joj je jedno oko ispalo. I onako je bila ćorava i kada je bila živa.
"I za kraj ovo je za sve one koji su pustili suzu zbog tebe i tvog predmeta" Ups...ode glava...bog da joj dušu oprosti.

"Hej, imamo društvo i ovog puta mnogo veće" rekao je Arsen, i stvarno osvrnula sam se oko sebe i vidim da smo opkoljeni zombijima. Ceo centar su prekrili.

"Ovo je problem" treba će nam dosta vremena da ih sve ubijemo.

"Za vas da ali za nas šamane ni manje od minute ali treba će nam malo vremena da sve pripremimo,zato se potrudite da ne doću do nas." rekao je jedan šaman iz Sofijine grupe pa zatim dao znak ostalima. Svi šamani ukljućujući i Sofiju su seli na zemlju i stavili ruke na hladan beton. Zatim su izvadili kredu i počeli da crtaju pentagram. Kada su to završili svako je izvadio mali nožić i rasekao sebi ruku polivajući pentagram krvlju. Počeli su da pevaju veoma čudnu i pomalo jezivu pesmu koju kada čuješ odmah se naježiš. Pesma se završila i zavladala je mrtva tišina. Odjednom zemlja počinje da se trese i u betonu nastaju pukotine iz kojih izlaze kosturi. Oko njih lebde plamenovi plave vatre. Pitala sam Sofiju šta su ti plamenovi i šta oni označavaju i ona mi je odgovorila da je to duhovna vatra. Svaki šaman je predao malo svoje duhovne energije koja omogucava ovim kosturima da se kreću. Svaki kostur je brzo i vešto ubijao zombije. Svi smo u čudu gledali.

"Pazi molim te kako biju ove zombije. Pa pola njih se bolje biju od Rouz. rekao je Arsen. Jako sam ga udarila u ruku i pitala ga da li je normalan? Zatim sam pogledala u Rouz da vidim da li je se sprema da ga totalno izubija, ali je ona bila zapanjena ovim kosturima kao i svi mi pa ga nije ni čula.

"Ako ste završili sa divljenjem hodajućih hrana za pse mogli bi da krenemo" povikala je Veronika. Upravu je, nismo daleko od palate pravde.

"Čekaj te!? Gde je Helio?" Upitala je dr.Kol

"Nemoj mi reći da je idiot božiji otišao pre nas" rekla je Rouz. "Šta ako nešto uprska"

"Nadamo se da neće ali bolje da požurimo"

******************
I posle 100 godina vratila sam se haha. Da li sam vam nedostajala?

Moram da priznam da mi se nije dalo da napišem ovaj nastavak zbog maljka inspiracije ali evo uspela sam ✌😆

Nadam se da vam se svidja 😅

Hvala na čitanju❤