Helikopter se spušta ka pustinji. Kol i Ana nas ozbiljno i pomalo zabrinuto gledaju. Rouz i ja smo prekrivene krvlju i zenice su nam idalje proširene i crne. Pokušavam da izbegnem njihov pogled jer se i ja sama sramim svog trenutnog izgleda. Vidim kako mi se Arsen približava sa maramicom u ruci. Podiže mi glavu i briše mi krv sa lica i vrata.

"Ne vredi plakati za prosutim mlekom, ustalom izgledaš sexy tako prekrivena krvlju Bloody Mery" namignuo mi je i ja nisam mogla da odolim a da mu se ne nasmejem.

"Ah nađite neku sobu" rekla je Rouz gurajući prst u usta kako bi dočarala povraćanje.

"Znači ovako izgleda polu zombi kada pojede ljutsko meso. FASCINANTNO" Povikao je Kol i uzeo je neko svoje blokče i počeo da zapisuje svoja opažanja.

"Kakav je osećaj Liv kada si pojela... znaš već" upitala je Ana zabrinuto.

"Zapravo osećaj je toliko divan da je zastrašujuć. Kada jednom kreneš ne možeš da staneš, kao droga. Uopšte nisam osećala kao da sam to stvarno ja, kao da je neko drugi ušao u moje telo. Sada sam okej jer dejstvo počinje da opada"

"Ljudi sleteli smo u pustinju Saharu."Povikala je Sofija. Izašli smo iz helikoptera i malo dalje vidimo Atu, Veroniku i Prisildu kako skidaju padobrane sa ljeda.  U isto vreme smo krenuli jedni ka drugima. Odjednom Arsen počinje da ubrzava i da zavija rukave. Izraz na licu mu je pun mržnje izgleda da hoće osvetu za ono što su mu uradili. Dobra osoba bi ga zaustavila i rekla da to što hoće da uradi nije uredu...ali ja ne mogu više da se nazovem dobrom osobom zar ne?  Odjednom Sofija ga hvata za majcu i zaustavlja ga , zatim i sve nas. Prebledela je i oči su joj širom otvorene.

"Što si me zaustavila?" Sofija diže ruku i prstom pokazuje na Atu. Veronika i Prisilda nas zbunjeno gledaju."

"On...on ima crnu traku oko vrata"

"ŠTA, NEMOGUĆE. ONDA TO ZNAČI DA JE ON..."

"O čemu vi pričate, kakve crne trake Ata ništa nema na sebi"

"Ti ne razumeš, Sofija je šaman i ona ima moć da vidi i priziva mrtve, a ako neko ima crnu traku oko vrata to znači da je mrtav a u ovom slučaju znači da je zombi."

"Haha to je nešto najgluplje što sam ikada čula. Ata je toliko godina uz mene znala bih da je zombi ili ne. Zar ne Ata?" Hvata ga za ruku. Ali na njeno iznenadjenje Ata poćinje da se sve jače i jače smeje puštajući Veronikinu ruku.

"A ponadao sam se da ću moći još malo da vučem ovu maskaradu.Šta da se radi nisam očekivao da će te imati šamana u grupi" Veronika pada na pesak i prekriva usta rukama, Prisilda joj prilazi i grli je. Helio, ili Ra, kao minja u letu mu ogrebe lice i staje ispred Ane pretvarajući se ponovo u čovka.

"TI!" Povikao je sa velikom mržnjom."Napokon sam te pronašao...Tutankamone" U tom trenutku svi prestajemo sa pričom i gledamo ga sa očima i ustima širom  otvorenih.

"Ra, koliko vekova je prošlo od kada smo se pslednji put videli?"

"Previše da bi se moglo izbrojati Tut, nisis se mnogo promenio, i dalje truliš iznutra."

"A ti i dalje sijaš jarko kao i sveće u mojoj grobnici"

"Mislim da ti je vreme da joj se vratiš, i da je nikada ne napustiš"

"Žao mi je ali ja imam duge planove ali ako hoćeš možeš slobodno da je posetiš i malo je očistiš. A sada imam pitanje za sve moje žrtve koje nisu smele da prežive i postanu to što jesu, ali kako vi kažete danas omaklo mi se" Rouz, Arsen i ja smo se pogledali i onda nastavili da ga slušamo."
"Pridržite mi se, vladajte uz mene kada budem osnovao svoju imperiju, budite moja lična garda."

"Dobro hajde da rezumiramo, naš najveći neprijatelj koji nam je obezbedio ovaj polu mrtvi život večitih muka hoće da mu mi budemo sluge broj jedan u njegovom novom carstvu za koji će pokoriti i pobiti celo čovečanstvo. Tako da ipak ne" rekla ke Rouz.

"Ali rado će mo biti ljudska garda i to za džabe" Rekao je Arsen.

"Dobro, ako je to vaš odgovor neću vas na silu terati ali budite spremni da doživite svoj poraz. Ali ne ovde. Vraćam se nazad u Ameriku. Tamo ću početi svoju novu imperiju"  Odjednom se pesak počinje da se diže i vetar počinje jako da duva. Pokušavamo da se probijemo do njega nam vetar ne dozvoljava. Pojavljuje se velika rupa u pesku i u rupi stepenice. On počinje da se spušta niz stepenice mahajući nam. Rupa počinje da se zatvara i on nestaje bez traga.

"I šta ćemo sad?" Upita Sofija.

"Nazad za Ameriku, moramo da zaštitimo našu zemlju, ipak smo mi njihova lična garda zar ne Arsene?" On mi se nasmeje i klimne glavom.

"Dobro ali prvo gorivo moramo da nabavimo a to znači pešačenje do Egipta. I moramo da vidimo šta ćemo da radimo sa one dve tamo" rekao je Arsen

"Misli da bi njih dve znale kako da ga zaustavimo" rekao je Kol.

"Kol ne misliš valja"

"O da, one idu sa nama"

******************
Žao mi je što nastavak malo kasni ali jutros sam imala mnogo posla a i nisam se osećala baš najbolje ali sada sam okej ;)

Nadam se da vam se svidja nastavak
U sledećem nastavku će više biti Ane i Helia ako znate na sta mislim ;) Zapostavila sam ih ali ne slučajno hahahahaha sve ide po planu.

Takodje imam loše vesti. Polako se približavamo kraju ljudi. Mora i to jednom da dodje :( Ali obećavam da će biti uzbudljiv :D

Hvala na čitanju <3