"Ne mogu da verujem da ću ovo reći ali Kol je upravu, njih dve nam mogu biti od koristi"

"Liv da li si ti potpuno skrenula sa uma?" Arsen mi se priblžio i uptio mi ozbiljan i ljutit pogled. "Da li si zaboravila šta su nam sve uradile, pa pre samo nekoliko sati si bila spremna da ih radtrgneš žive"

"Znam ali situacija se promenila. Sada imamo onog monstruma koji želi da pokori ceo svet i njih dve sigurno znaju kako da ga zaustavimo. Tebe zamalo da ubiju a ti si besmrtan"  Okrenula sa se ka Prisildi i Veroniki. Veronika je na zemlji i ne prestaje da gleda u jednu tačku. Ovo je za nju bukvalno bio šamara u lice. Izdao ju je a ona ga je volela. Krenula sam ka njima.

"Nadam se da si sada shvatila koji je pravi neprijatelj ovde Veronika"

"Šta hoćeš sada Liv? Da mi se rugaš?"

"Hoću da nam se pridružiš" Ironično se nasmejala

"Samo preko mene mrtve"

"Pa i bićeš mrtva ako ne uključiš taj svoj mozak. Naša nadljutska snaga i tvoje znanje, ako se udružimo moćićemo da zaustavimo tvog voljenog Atu koji ti je zario nož u ledja i koji će da čitav svet okružiti stvorenjima koje najviše mrziš. Šta kažeš?" Pružila sam joj ruku.Pogledala je u Prisildu pa zatim u mene. Oči su joj pune mržnje i očaja. Uhvatila mi je ruku i ja sam je podigla gore.

"Ovo je prvi i poslednji put da ću se udružiti sa vama jasno. I kada se ovo sve završi dolazim po vas."

"Znači ti si sigurna da ćemo pobediti?"

"Naravno, nisam proteklih nekoliko godina provela istražujući kako da vas ubijem radi hobija."

"Da li bi onda gospodjica htela da podeli njena istraživanja sa nama" rekla je Rouz. Oštro ju je pogledala i onda zamahnula kosom.

"Ako već niste shvatili vas jedino može da ubije skarabej. Ali Tutankamona jedino može da ubije zlatni skarabej. Postoji samo jedan na celom svetu i samo jedna osoba može da ga poseduje. Amon Ra bog sunca i svetlosti. Verujem da je onaj dečko tamo on zar ne" Svi smo se naglo okrenuli ka Heliu

"To jeste istina. Skarabej se nalazi u Heliopolosu, to je dnašnja Sirija, u mom hramu da budem precizniji. Ali postoji jedan problem, na hram je bačena kletva, samo devojka čostog srca može ući u hram i uzeti skarabeja."

"Iskreno Helio ja ne vidim problem. Imamo devojku najčistijeg srca baš ovde. Ana ti podji sa Heliom u Siriju."

"Šta ja!?" Pokazala je prstom na sebe.

"Jok nego Sofija koja ima čisto srce ko moj tavan. Naravno da si ti"

"Liv je upravu, ti si savršena osoba za to" rekao je Helio. Zacrvenela se.

"Dobro onda je rešeno vas dvoje odite u Siriju a mi ćemo u Egipat po gorivo"

" Ali kako ćemo u Siriju za tako kratko vreme kada nemamom helikopter."čim je to Ana rekla Helio počne da se pretvara u orla i to prilično velokog, dovoljno kako bi Ana mogla da leti na njemu"

"Upadaj"

Ana‘s P.O.V.

Uzleteli smo. Cela sam počela da se tresem, plašim se da ću pasti. Čvrsto sam ga stegla za perije i pokušavala da ne vrištim.

"Možeš slobodno da se opustiš, neću ti dozvoliti da padneš" Zašto mora da bude tako fin, lakše bi mi bilo da je hladan i okrutan kao Rouz. Čekaj ali za šta lakše Ana? Da ga zaboravim? Da li to stvarno žeilim? I počinjem da pričam sama sa sobom, ali barem je ovaj put u sebi. Čekaj šta ako on može da čita misli!? Bolje bi bilo da proverim jer ako može ne moram više da brinem da li ću pasti, PA SAMA ĆU SKOČITI. Dobro odemo 1,2,3,...HELIO VOLIM TE. Odjednom on počinje da gubi kontrolu nad letenjem. ZNAČI ČUO JE. O SVETA BOGORODICE ZAŠTO?! TO JE TO SKAČEM.

"Izvini zbog naglog skretanja, išle su neke ptice ka nama" Aha...znači nije čuo. Dobro je.

"Helio" ZAŠTO SAM GA UPRAVO POZVALA. ANA IDIOTE.

"Molim Ana"

"Želim da ti se zahvalim. Hvala ti što si spasao Arsena i što si čuvao Liv i Rouz kada su otišli u onu kuću.Pomogao si nam toliko puta da nemogu više ni na prstima da izbrojim. Zato hvala Helio ili Ra što si bio uz nas i što si bio naša svetlost" Ti si svetlost koja uskoro treba da se vrati svom suncu.

"Ana...zašto plačeš?"

"Plačem jer ne želim da kažem zbogom Helio, a znam da kada se ovo sve završi...ti ćeš otići a ja neću reći šta stvarno osećam"

"Ja sam još ovde,i evo čekam da mi kažeš"

"A kao ne znaš...Volim te Helio" Ništa nije rekao. Zaronila sam glavu u njegov vrat i pustila da mi vetar briše suze.

"Hvala ti" rekao je tiho, tolko tiho da sam jedva uspela da ga čujem.

******************
Ahhh ljubav...

Nadam se da vam se svideo nastavak

Hvala na čitanju <3