"Peta zrtva virusa!?" rekla sam

"Da i to veoma opasnog i vrlo zaraznog zato je brže bolje odvetite gore u karantin sa ostalima. Ne želim da se još neko zarazi" rekao je dr. Kol. Odneli smo je u sobu 213. Ta i soba pored su sobe za karantin. Kol je rekao da je skoro ceo ovaj sprat zaražen, a da je sve počelo od Maksa. Ušli smo u sobu i spustili je na krevet.

"Brzo daj te mi toplomer. OVO NIJE DOBRO IMA 40. TEMPERATURU. SKIDAJTE JOJ ODEĆU MORAMO DA JE OKUPAMO HLADNOM VODOM"

"DOBRO MOMCI NAPOLJE" rekla je Rouz. Arsen je odmah izašao ali Helio i dalje zabrinuto gledao. "Helio...HELIO NAPOLJE" Osvestio se i izašao. Kada smo je istuširali pokrili smo je čaršavom i dali joj brufen. Cela se tresla a grlo je nenormalno bolelo. Svaki put kada je htela nešto da nam kaže počne suvo da kašlje.

"Kako da ih sve izlečimo?"

"Nažalost nemam lek ovde kod sebe ali pozvao sam hitnu pomoc iz grada tebalo bi uskoro da stignu. A sada moliću da svi izadjete potreban im je odmor. Kada smo izašle iz sobe videli smo Arsena i Helia kako sede na podu i čekaju.

"Kako je ona?" Ustao je naglo Helio.

"Uspeli smo da je smanjimo malčice temperaturu ali je i dalje u lošem stanju" Okrenula sam se ka vratima i očajnički gledala. Stegla sam jako pesnicu jer se osećam tako bespomoćno. Odjednom nečija ruka me jako udari po ledjima. To me je malo osvestilo. Okrenula sam se ka Arsenu koji me ozbiljno gleda. Njegove oči mi daju do znanja da će biti sve uredu. Kako tačno zna da šta da uradi u ovakvim trenucima. I zašto se ponaš kao da se onaj poljubac nikada nije desio? Da li je to njemu bila greška, slučajnost ili želja? Želela bih da znam jer sam ovih nekoliko dana bila u totalnom bunilu. Iz hodnika se čuje Berta.

"Svi koji nisu zaraženi dole u kafeteriju" sisli smo dole i bukvalno su nas zaključali u kafeteriji radi bezbednosti.

"I šta sada ćemo ovde da čamimo dok ne dodje hitna pomoć?"rekao je Arsen. Heliu je prišla ona devojka što se samo mota oko njega, mislim da se zove Lora.

"Heliooo!!! Ajoooj čula sam za onu tvoju drugaricu, baš velika šteta." Vidi se da joj je drago. Došlo mi je da joj celo lice spržim toplom čokoladom. "Helio podji samnom da malo popričamo. Sada barem nema niko ko će da nas uznemirava" počela je da ga vuče za ruku ali on ju je odmah sklonio.

"Kada ćeš shvatiti da nisam zainteresovan. A sada me ostavi na miru" Došlo mi je da ga poljubim. Kakav car. Zašto Arsen nije tako isto postupio kada su bile one kokoške oko njega. A da znam, jer je glup.

"Ljudi imamo problem"prišla nam je Sofija. "Kaja mi je javila da je napolju velika oluja i da su kola od hitne pomoći zatrpana u snegu"

"ŠTA, TO JE NAJGORA STVAR KOJA JE MOGLA SE DESI!"

"Stani te malo, Sofija hoćeš da kažeš da Kaja zna da koristi telefon?" Arsen dame i gospodo...

"Idiote došla je na prozor" rekla je Sofija. Odjednom Helio naglo lupne šakom o sto.

"HOĆETE LI DA PREKINETE DA SE ZAJEBAVATE I DA SMISLIMO KAKO DA IZBAVIMO KOLA IZ MEĆAVE" ljutito he povikao Helio. Svi smo se utišali.

"Jedino lično da odemo tamo" rekla je Rouz. Svi smo se složili sa to idejom.

"Ali prvo trebamo da izadjemo odavde a Berta nikog ne pušta" reče Sofija. Počela sam da mislim. ZNAM!

"JAO MOJA GLAVA, MNOGO ME BOLI I HLADNO MI JE, MISLIM DA ĆU SE ONESVESTITI." Ostali su shvatili pa su i oni počeli da se pretvaraju. Svi su se uplašili pa su naz odmah izbacili iz kafeterije. Otrčali smo brzo do soba da bi obukli topliju odeću i odmah istrčali napolje.

"Dobro uspeli smo da izadjemo, ali u kom smeru da krenemo. Mi nemamo pojma na kom putu su tačno kola a i koliko daleko?" Upitao je Arsen

"Mislim da mogu da vam pomognem oko toga" rekla je Sofija. Čučnula je dole i stavila ruku na sneg. Duboko je udahnula i odjedno zemlja se zatresla.
"Nekoliko kilometara severno"

"Kako znaš?"

"Rekla mi je zemlja. Šta je, niste vi jedini koji se usavršavali svoje moći, a sada krenite i dovedite ta kola.

"Važi" rekli smo svi u glas i krenuli. Ali lakše je reći nego uraditi. Sneg nenormalno mnogo pada a i duva vetar tako da se jedva vidi nešto. Mada moram da se pohvalim da nemam toliko veliki problem sa hladnoćom a i brže idem po snegu. Izgleda da se trening isplatio. Ali moramo ići brže, svaki svaki sekund je dragocen. Kada bi barem bilo manje snega. Helio prolazi pored mene i slučajno me udari po ramenu. Ha? To je čudno. Odjednom mi je mnogo toplo. Pogledala sam ga izgleda kao da isparava , a sneg na kome gazi se topi. Bukvalno možeš da vidiš zemlju. Da li je to jošjedna moć zombija za koju još nisam otkrila? Prošo je pored Arsena i Rouz i oni ga isto tako čudno gledaju. Počeli smo brže da se krećemo, malte ne da trčimo. Izgleda da nam je svima toplije.

"ENO GA" povikao je Helio koji je daleko ispred nas. Jedan od lekara nas je video i zamolio za pomoć

"Ovi su se baš zaglavili a mi nemamo vremena da sada čistimo sneg" rekla je Rouz

"Nosićemo kola do hotela" rekao je Helio

"Šta da li si ti normalan?" rekao je Arsen. Oštro ga je pogledao. I ja sam se uplašila. Svako je uhvatio jedan kraj kola i podigao. Iskreno bilo je lagano ko perce. Lekari u kolima nisu mogli da veruju. Molili su nas da spustimo kola da se ne bi povredili ali nisu znali da kola nose četiri besmrtna poluzombija.

"Vidim svetlo, to je hotel uspeli smo toooo" pivikao je srećno Arsen. I ja sam bila mnogo srećna jer će Ana biti izlečena

ANA'S P.O.V.
Otvorila sam oči i videla pet glava kako gledaju u mene. Smešni su.

"Čim se ova smeje znači da je dobro" rekla je Liv

"Smotana je za to i najbolja, svaki put kada je vidim njoj je osmeh do ušiju" rekao je Helio.

"Drago mi je da si dobro Ana" rekla je Rouz. Svi smo je u čudu pogledali. "Inače bi sva ova muka bila uzaludna".

"Dobro videli ste je a sada napolje. Potreban joj je odmor" rekao je dr. Kol. Svi su izašli . Pokušala sam da spavam ali ništa.Čujem kako se vrata ponovo otvaraju,pravim se da spavam. Odjednom osetim nečije ne nežne usne na mom čelu.

"Uplašila si me smotana. Nemoj toviše nikada da mi uradiš" PA TO JE HELIO!? O MOJ BOŽE... Pomilovao me je po obrazu i otišao. NE NEMOJ DA IDEŠ.VRATI SE I POLJUBIME U USTA KAKO TREBA AAAA!!!

*******************
Ahh evoga nastavak napokon. Po obećanju subotom ;)

Nadam se da vam se svidja :)

Hvala na čitanju♥